Tako je, to je predviđeno Poslovnikom. Pročitao sam.

Dozvolite da pročitam član 103.

Niste mi dali reč onda kada je trebalo da mi je date, imalo je smisla tada.

Reklamirao bih drugi član. Recimo član 104.

Rekao sam 103. pitam vas i sada tražim objašnjenje.

Možete li samo da objasnite zašto dajete vašim kolegama iz stranke više vremena nego što predviđa član 104? To je do dva minuta replike. Ovo je već ne znam koji put.

Član 106. i 107. Dobacivanje sve vreme dok je kolega govorio i naravno dostojanstvo Skupštine. Mislim da treba reagovati. Ali, mi dozvolite mi da u sklopu toga kažem nešto zbog čega mislim da je to važno.

Smatram da ste ponašanjem svojim ovih poslednjih mesec dana i više pokazali da stvarnost vama nije važna i da ste je gurnuli od sebe. To nije dobro. Ne treba živeti u nekom virtuelnom svetu jer ono što se svima nama desilo, nije desilo samo vama ili samo ovim ovde ljudima koji sede sa ove strane, nego celoj Srbiji. Mislim da to treba da imamo u vidu.

(Svetozar Vujačić dobacuje.)

Važno je da znamo da dostojanstvo koje imamo u sebi kao ljudi možemo da iskažemo na više načina, baš onako kako bi pokazali da nam je stalo. Vi to ne pokazujete. U tome je najveći problem.

Nemojte da govorite da ljudi koji protestuju traže da se ruši ustavni poredak. To nikada niste videli u našim zahtevima, niti ste videli bilo gde da je iko tražio da predsednik, u našim zahtevima, države podnese ostavku ili da ostavku da Vlada Srbije. Zahtevi su usmereni baš na onaj deo društvene stvarnosti za koju ljudi i narod smatra da su odgovorni.

Ne možemo stalno imati pred sobom vlast koja smatra da nije odgovorna i ne možete stalno biti na vlasti i smatrati da time što ste na vlasti svi su drugi odgovorni, a vi niste. Pokažite bar malo razumevanja. Ja vas molim, kao ljudi pokažite razumevanja da ove zahteve koje smo dali prihvatite, zato što su oni samo jedan mali deo onoga što je ljude zabolelo tog dana. Nadam se da je zabolelo i vas.

Ako vi kao predstavnici vlasti želite da ono što imamo pred sobom kao REM…

… nazovete da je dobro i pošteno, onda dalje o tome nemamo šta da pričamo.

Javio sam se pre pola sata. Sada se izgubila smisao.

Član 103. stav 3. jer mi nije dato pravo da ukažem na to. Po tom stavu, treba da mi odmah date pravo. Mislim pre svega na Orlića, ne na vas lično.

Hteo sam da kažem da, prosto, kada je govorio gospodin Rističević po njegovoj replici, treba da se obrati nekim stvarima…

Ja se izvinjavam, trebali ste da reagujete tada. Ništa nije rekao.

Navešću dva primera. Mogao je, recimo, da postavi pitanje. Ako pričamo o tome koliko je anketni odbor važan i da kaže, recimo, zašto OŠ "Vladislav Ribnikar" nikada nije učestvovala u posebnom programu Savetovališta za mlade, gde su bili programi za borbu protiv nasilja vršnjačkog, psihičkog, fizičkog, protiv korišćenja pirotehničih sredstava i tako dalje.

Nikada nijedna nijednom. Sve druge osnovne škole na Vračaru su učestvovale, a ona nikada.

Dozvolite mi još jedan primer, molim vas. Imam dva minuta vremena… (Isključen mikrofon.)

Reklamiram povredu člana 106. stav 3. – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način. Ja bih vas zamolio, predsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, da opomenete poslanika Vladimira Orlića zato što je dobacivao gospodinu Borku i prekidao ga dok govori.

Član 107. stav 2. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku.

Gospodine Orliću, i vi i ja vidimo da postoji određena fiksacija gospodina Jovanova prema Ćuti, odnosno gospodinu Jovanoviću, tako da vas molim da sledeći put reagujete.

Prosto je neprimereno da svi slušamo privatne ljubavne izlive ili šta već.

Član 104. stav 4, replika ne može da traje duže od dva minuta. Ja sam na prošloj sednici tražio da za Jovanova posebno izdvojite četiri minuta za replike, jer obično mu uvek toliko dajete. Objasnite zašto su mu dali više, jer direktno piše – ne može da traje duže od dva minuta.