Uvaženi predsedniče Skupštine, drage koleginice i kolege, reklamiram Poslovnik član 156. zato što smo došli u situaciju da ne znamo uopšte kako je u stvari Odbor za pravosuđe glasao. Imali smo problem sinoć sa našim sistemom, nema ni izdvojenog mišljenja.

Prosto, došlo je do jedne situacije, kako da objasnim, gospodin Vladimir Đukanović je lepo vodio Odbor do jednog trenutka, a onda pored njega je sedeo jedan čovek sa nekim kačketom zelenim, nekom kapicom, a na njoj je bilo, ne znam neko lišće, tompusi itd. Onda smo počeli da dobijamo informacije da ćemo mi da glasamo za to da se odbiju amandmani u plenumu danas, ali tako što ćemo da glasamo, da ako ćemo da glasamo za glasaćemo protiv, a ako ćemo glasati protiv da ćemo onda da glasamo za.

Nisam mogao da razumem o čemu se tu radi , onda je došao neko iz tehničke službe i rekao, odnosno pitao me da li znam kako se u Bugarskoj kaže da i kako se kaže ne, jer prosto to je bugarski sistem i bugarski softver i ako hoćemo da glasamo onda moramo da glasamo protiv. Mis smo svi bili zbunjeni, evo tu su bili ljudi prisutni, bio je gospodin Đukanović, nama ti ništa nije jasno.

Tako da ja mislim da je Odbor možda prihvatio ove amandmane, prosto nije jasno bilo o čemu se tu radi. Niti ima mog izdvojenog mišljenja, niti smo bili u situaciji da glasamo po tom sistemu koji je bio za nas razumljiv. To je jedna velika konfuzija, haos, a taj čovek sa nekom kapicom zelenom, kačketom, meni liči na Marjana Rističevića, ali nisam siguran da je bio on.

U pitanju je Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu i pitam se zašto je stavljen akcenat posebno na ovo ministarstvo, jer u obrazloženje koje smo dobili kaže da posmatrano sa ekonomskog aspekta dodatni akcenat se stavlja na oblast trgovine spoljne i unutrašnje, čiji dodatni značaj u ovom trenutku proizilazi iz postojeće situacije u međunarodnoj zajednici. Ja sam mislio da bi to trebalo da budu neki drugi razlozi, recimo globalizacija, da smo mi u tome posebno zakasnili. Ako idemo sa tim da imamo posebno spoljnu i unutrašnju trgovinu i da smo posebno to odvojili, što jezički nije baš najkorektnije, najbolje izabrano, pitam - da li će i da li je razmišljao predlagač da posebno u toj trgovini obrati pažnju na energetiku, na prosvetu, na zdravstvo, posebno u situaciji kada znamo kako se energetika vodila pod vašom vlašću, odnosno prvi put čujemo u istoriji da su peći u kojima se proizvodi električna energija hranjene i ubacivano je blato u te peći?. Znamo da je to napravilo velike probleme. Pitam - zašto to nije akcenat, nego je akcenat spoljna i unutrašnja trgovina?

Prosveta u toj trgovini. Da li postoji prosveta kao trgovina, s obzirom da ova država plaća mlade ljude da završe fakultete, a kasnije oni po nekim vrlo povoljnim uslovima odlaze iz ove zemlje u strane države.

Treća stvar koja je ne manje važna je zdravstvo. Da li će biti trgovina sa zdravstvom zato što, moram da vam kažem, u anketama koje su rađene u domovima zdravlja u Srbiji, u poslednje vreme, 92% lekara je izgovorilo i reklo da želi da promeni radno mesto i da ne želi više da radi kao lekar u domu zdravlja, radilo bi bilo koji drugi posao, pa čak i onaj za koji nisu kvalifikovani.

O svemu ovome mogli smo da pričamo na našem odboru da je poštovan član 156. našeg Poslovnika. Mi nismo imali raspravu u pojedinostima, mislim da je to jako važno da se zna i da imamo mogućnosti da razmišljamo o tome kako ćemo i na koji način ovo ministarstvo da ustrojimo dok bude radilo.

Hoću da kažem posle ove rasprave koja dugo traje da što je brzo to je i kuso. Ako smo napravili hitnu sednicu da bi doneli Zakon o ministarstvima i promenili nešto što bi prilagodilo potrebama buduće Vlade, ja razumem da većina može da izabere šta god želi i to negde politički ima smisla. Želim da ukažem na to zaista da u toj brzini praviti neke ozbiljnije malo greške tako da pravno gledano postoje iste nadležnosti za više ministarstava.

Podneo sam amandman baš iz tog razloga, jer Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i Ministarstvo za javno ulaganja imaju definisane iste nadležnosti, čak i Ministarstvo finansija. Radi se o stvaranju uslova za pristup i realizaciju projekata koji se finansiraju iz predpristupnih fondova EU, donacija drugih oblika razvojne pomoći i to stoji u sva tri ministarstva kao definisana nadležnost. Ono što studenti pravnog fakulteta na prvoj godini uče jeste upravo to da se ovo ne sme desiti da bi se izbegao sukob nadležnosti ministarstava.

Mene to od vas ne čudi što je došlo, jer sve nekako brzo radite i bez razmišljanja ne želeći da koristite argumente i da razgovaramo na način koji bi pokazao pred građanima da ne stavljamo lične odnose između nas, kao prioritet, što je večeras sa vaše strane uglavnom bila prilika, nego da stavljamo argumente i teme koji su bitni da bi nešto napravili da funkcioniše onako kako bi to trebalo.

Nadam se da ćete usvojiti ovaj amandman, jer se on odnosi na suštinu pravnog sistema i funkcionisanje ministarstava. Hvala.

Bio je član 125. i član 88, odnosno stav 8.

Član 125. To je stav 3. Na zahtev narodnog poslanika Narodna skupština može bez pretresa odlučiti da se glasa prozivkom na način određen ovim Poslovnikom.

Ja to tražim zbog toga što ste u više navrata rekli da niste sigurni da sistem radi, da monitori ne rade. Ni mi nismo mogli da vidimo na monitorima da li su ljudi glasali, da li je bila većina.

Mislim da je važno da utvrdimo tačan broj ljudi koji je glasao, pošto ja izražavam sumnju u elektronski sistem još od sinoć. Imali smo sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Uopšte nije funkcionisao sistem da mogu da se ulogujem prvo u sistem. Danas na sajtu Narodne skupštine ne postoji moje ime da sam bio prisutan na toj sednici. Nije bio javni prenos i plus nemamo video zapis toga.

Ja sam na toj sednici bio superioran u odnosu na vaše predstavnike na Odboru i pokazao velike manjkavosti svega onoga što je predloženo kroz ovaj Nacrt zakona o ministarstvima. Žao mi je što to građani ne mogu da vide.

Ne znam šta se dešava sa elektronskim sistemom u Skupštini ovih dana, ali baš zbog toga insistiram da se glasa prozivkom da bi znali da li ima dovoljna većina ljudi koji žele da ovo bude na dnevnom redu i da se danas raspravlja o Predlogu 148 poslanika. Kako vidimo, 148 poslanika nije bilo u sali i nije glasalo za ovaj predlog, tako da izražavam sumnju da ovaj sistem apsolutno ne radi.

Molim vas da uvažite ovaj moj zahtev.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, mislim da ste bili dužni da upozorite predsednika Republike zato što nije ispoštovao i govorio je suprotno članu 107. stav 1. da treba da se poštuje dostojanstvo Skupštine.

Znate, izrečeno je da smo mi kao neki predstavnici bivše vlasti bili krivi što je 2000. godine bio pogrom i da te godine, slušajte stenogram.

Rečeno je 2000. godine, a 1999. godine sam ja bio mobilisan i ja sam branio ovu zemlju zajedno sa mojom generacijom i mnogim drugima, dok je tada predsednik bio stalno u Beogradu. To je gaženje dostojanstva ove Skupštine. To je neistina da je to bilo 2000. godine. Godine 1999. dok ste vi bili prerušeni u radikale.

Član 106. stav 1. Da ponovimo po ko zna koji put, predsedavajući - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Imali smo prilike da slušamo 14 minuta i 40 sekundi o stvarima koje uopšte nemaju veze sa tačkom dnevnog reda, iako je govor bio zanimljiv i lep, ali nije bio mesto ovome. Mislim da ste bili dužni da reagujete u ovom slučaju.

Veliki deo vremena je potrošen potpuno bez ikakvog smisla i nije se govorilo o tački dnevnog reda.