Kao podnosilac sam se javio. Pročitali ste prezime, pa sam mislio da, tada sam se i prijavio.

Obrazloženje ovoga što sam već tražio, znači, u prvom stavu sudija ima pravo na zaradu, ne na platu, na zaradu, zato što to piše i u Zakonu o radu, a vaša se komisija radna odnosila i pozivala na Zakon o radu i kada je određivala 65 godina starosnu granicu za one koji će biti u VST i VSS. Mislim da je važno da budemo dosledni ili ovo ili ono, da ne budemo sa jedne strane nedosledni i pravimo jednu konfuziju.

Sa dostojanstvom sudijske funkcije i obimom dužnosti, obim dužnosti, to je važnija stvar, zarada sudija određuje se ovim zakonom i ne može se smanjivati. Zarade i penzije sudija usklađuju se sa troškovima života na godišnjem nivou i ovaj treći stav koji je u stvari najvažniji. Zašto? Vidite, mi kažemo uvek, deklerativno i tu su kolege u pravu. I vi to dobro znate. Deklerativno kažemo, sudija je dostojanstven i on će imati svoj ozbiljan materijalni položaj, ali kako mi obezbeđujemo taj materijalni položaj? Na koji način mi, zaista, kao zakonodavci, kao država njima dajemo sigurnost da će imati taj materijalni položaj koji je dostojan njihove funkcije?

Obrazloženja smo slušali razna i na Odboru. Bilo je tu dosta kolega. Pričali smo o tome da li energetska kriza, da li Ukrajina pravi problem. Sada, da kažemo - imamo li energetsku krizu? Nemamo. Da li ćemo napraviti diversifikaciju, nabavke električne energije i to zavisi, ali važno je da pored silnih projekata koji su veoma skupi, i rekao sam 824 miliona evra je odvojeno i biće odvojeno i smatra se da treba za Nacionalni stadion, zašto u toj masi ne možemo da budemo dovoljno odgovorni i da nađemo sredstva za sudije? Drage sudije, važno je da one imaju podršku od nas. Sa naše strane imaju punu podršku. Pokažite vi kao Vlada.

Član 6. kaže: „sudija ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem sudijske funkcije ili za glasanje ili pri donošenje sudske odluke“, itd.

Ono što ja predlažem ovim amandmanom jeste da sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela. Prvo treba da stoji glavna misao – sudija ne može biti lišen slobode.

Vi ste u obrazloženje rekli, zašto ste odbili ovaj moj amandman, da je to odbijeno, pa sad putujemo kroz ovo što ste rekli, na isti način kao i moj amandman na član 4, a tu piše da se amandman ne prihvata iz razloga što je član 4. Predloga zakona formulisan u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa. Onda pređemo na jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa.

Koji to član, ako je vaš Predlog zakona u skladu sa ovim jedinstvenim izgledom propisa, metodološkim, da li to znači da moj amandman nije? Zašto ste dali takvo obrazloženje? Moj amandman je potpuno u skladu sa ovim metodološkim propisima, samo što sam ja tražio da sloboda bude naglašena. To sve vreme govorim.

Evo, a šta kaže Božidar Grujović i o slobodi: „Ona nas ljude čini i daje vojniku jakost, vojvodama i poglavarima mudrost i pravosudije. Dužnost je poglavara osloboditi neosloboždene i slobodu vilajetsku sačuvati, jerbo nam je u slobodi dva puta mio i sladak život. Gdi nema slobode, tu nema ni života. Gdi razuma i pravde nema, tu nema ni zakona“.

Ja hoću da se naglasi taj deo koji je vezan, u vezi sa slobodom, zato što je ona za nas važna, zato što je za sudiju važna, a da ne bude u drugom delu stava. Jeste obrazloženje duže, ali na taj način DS naglašava da je sloboda za sudije važna.

Tako je, ja se ljutim. Imam pravo da izražavam svoje nezadovoljstvo. Za DS na prvom mestu je sloboda, a vama je kažnjavanje.

Molim vas jedna pažnja, da možemo nešto da uradimo ili skrajnje pažnja. Član 7. ja sam podneo amandman na stav 2. i mislim da je vrlo važno da uvažimo i ono što je rekla Advokatska komora Srbije i u razgovoru sa svojim kolegama sam odlučio da podnesem to u obliku amandmana. To ste imali na sajtu Ministarstva pravde, ali zašto smatramo da osim onoga što je definisan stav 2. a to stoji – ako Republika Srbija na osnovu pravosnažne sudske odluke, odnosno poravnjanja zaključenog pred sudom isplatila štetu iz stava 1. ovog člana, može tražiti od sudije naknadu isplaćenog novčanog iznosa ako je šteta prouzrokovana namerno. Moj amandman predviđa da se doda „ili iz krajnje nepažnje“.

Zašto? Zato što krajnja nepažnja kod sudija koje se biraju, a malopre smo rekli da su pošteni, da su savesni, da imaju svoje dostojanstvo, da imaju potpuno jedno iskustvo i teorijsko i praktično i tako dalje, oni zbog svoje funkcije koju obavljaju, zbog posla i težine položaja na kome se nalaze, ne mogu da imaju običnu neku nepažnju, oni moraju da rade i da deluju tako da krajnjom nepažnjom ne dozvole u svom radu. Zamislite, kakav je to sudija koji krajnjom nepažnjom nekoga ošteti, a po zakonu kasnije ne može da odgovara kao onaj koji je uradio namerno. Gde je tu ta granica? Krajnje nepažnje ne pažnja za sudiju koji je profesionalac ne može da ima tu granicu.

Smatram i Advokatska komora Srbije smatra da to treba da se usvoji, DS ih u tome potpuno podržava i smatramo da to treba stoji u zakonu kao definicija.

Gospodine Orliću, gospodine Vinš, dragi građani Srbije, imamo jednog stručnjaka u Ministarstvu, ne mogu da kažem, na Odboru se pokazao kao jedan od ljudi kojima je stalo da u ovom zakonu se nešto radi i drago mi je da ima neko ko malo razmišlja, i molim vas, evo sada pročitaću javno, kako glasi stav 1. člana 8. ja sam podneo amandman da se to izmeni.

Dobio sam odgovor isti kao prošli put da to nije u skladu sa jedinstvenim propisima, ali slušajte molim vas.

Sudija imaju pravo da se udružuje, znači molim vas ili – sudije imaju pravo da se udružuju, ili – sudija ima pravo da se udružuje. Odlučite se, prosto govorim o tome, ne može pravopis da bude nevažan, pravopis, kako ćemo sutra imati presude u kojima, a bili smo svedoci, sudije pišu ženska imena, za one kojima su sudili, a oni su u stvari muškog pola ili obrnuto i to se dešavalo.

Najzanimljivije je to kako ste došli do toga da odbijete ovaj amandman, vi i vaše radno telo. Zbog čega? Šta je suština?

Znači, govorim o nečemu šta je pravopis koji važi za vas, važi i za mene, važi i za sve građane Srbije i da vidim koliko je vaš moral jak i ljudi da prosto kažu – dobro, desilo se, nema veze, to je greška.

Evo šta o tome Božidar Grujović – i oni izabrani za poglavare moraju se voditi moralom u svom delanju, prva je dužnost poglavara starati se da je u vilajetu svaki siguran za sebe, za život svoj, za decu i ženu svoju, za dom, imanje i čest svoju.

Hajde da radimo nešto kako su radili naši preci u najgorim mogućim trenucima. Božidar Grujović je ovo opisao u trenutku kada je Srbija bila pritisnuta sa svih strana.

Da, konačno dođe red i na mene.

Znate kako, evo sada dajete mi šlagvort kako da krenem ovo da objašnjavam.

Dobacivanje koje kaže – hajde malo i ti, pokazuje da se DS ozbiljno spremala i nama su važne čak i reči i rečenice, slova, sve ono što stoji u ovim predlozima zakona.

Ja sam na član 9. Predloga zakona o sudijama rekao da se briše „ima prava da uzme učešće“, a umesto njih treba da stoji reč „učestvuje“. Znači, to je naglašavanje na funkciju samog sudije da on treba da učestvuje, a ne ima pravo na učešće.

Kad kažemo „sudija treba da učestvuje“, to je potpuno drugačija formulacija. Mi ga motivišemo da učestvuje u udruživanju, da učestvuje u nečemu, a ne - ima pravo. Imam pravo, pa ću ga koristiti, ne moram da koristim i tako dalje.

Zašto je to važno? Važno je, između ostalog, i zbog sudske prakse. Znate, ako sudije ne učestvuju u tim svojim udruženjima, ako ne učestvuju u savetovanjima, na seminarima i na svemu onom gde razmenjuju svoja iskustva, onda dolazimo do toga da je ta sudska praksa i ono što se bude nudilo kroz tu sudsku praksu… Zamislite sada da ne bude na pravilan način od svih protumačeno. Zamislite sada niži sudovi kada traže od viših sudova određena uputstva. Da li su ona apsolutna ili nisu apsolutna?

Mi smo pričali na odboru da su i privredna društva tražila od raznih veća sudija da dobiju određena uputstva kako treba da se tumači određeni član zakona. Mislim da je to premošćavanje zakona. Privredno društvo traži neko uputstvo koje malo modifikuje, član zakona i, eto, imamo nešto što je grbo rođeno. Hoću da kažem da treba da motivišemo sudije da komuniciraju među sobom.

Nisam se odavno javio, pa rekoh da promenimo malo.

Na član 24. stav 2. Predloga zakona o sudijama iza reči - sudiji se predmeti poveravaju, dodaje se reč - ravnomerno. Odstupanja od redosleda rasporeda predmeta preširoko je postavljeno. Nepoznato je kako se vrši raspored predmeta i na koji način je koncipiran matematički algoritam koji građanima obezbeđuje pravo na prirodnog sudiju.

Odredbom člana 25. sledećeg člana ovoga Predloga zakona propisuje se izuzetak kod opšteg pravila na ravnomeran raspored predmeta, ali na način koji izuzetak pretvara u opšte pravilo.

O čemu se radi? Želeo bih da skrenem pažnju na to, nije to samo jedna reč, ovde sada pričamo malo drugačije, malopre su bile pravopisne greške i pravopis u pitanju, a sada govorimo o tome o jednoj metodologiji. Znači da upriličimo i upodobimo jednu metodologiju kako sudije dobijaju svoje predmete.

Da bih to ilustrovao, evo šta kaže sam član 24. stav 1. - sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.

Stav 2. - sudiji se predmeti poveravaju na osnovu godišnjeg rasporeda, pa smo tu hteli da zastanemo, sudiji se predmeti poveravaju ravnomerno na osnovu godišnjeg rasporeda poslova u sudu vodeći računa o složenosti predmeta itd.

Mislim, DS je posebno posvetila pažnju, vidite i sami u ovom setu pravosudnih zakona, da je ova metodologija bitna. Ne znam, na Odboru za pravosuđe smo pričali o metodologijama kako sudije trebaju da rade, ali ne potpuno upriličeno i upodobljeno, ovo je nešto što će da poboljša sigurnost dodele predmeta u samim sudovima.

Ja ću pokušati na drugi način da objasnim zašto Demokratska stranka smatra da je ta formulacija neprimeren uticaj vrlo nespretno odlučena.

Prvo, to je jedan faktor rizika od korupcije. Kako? Mi nikada nećemo znati, ta vrsta uticaja, ako se desi jedan na jedan, sudija i još neko, ili je primeren ili je neprimeren. Ako se on viđa sa ljudima i prosto posle toga donosi odluke, nećemo znati šta je.

Kada kažemo neprimeren, mi smanjujemo rizik korupcije i smanjujemo rizik postupanja koji je negativan prema samom sudiji. To je sada jedno što je zakonodavac verovatno hteo da kaže, ali uticaj kao uticaj, znači, ne razmišljamo o tome kakav je taj uticaj. Prosto sudije moraju da budu potpuno u jednom zakonodavnom obliku takvom da je jasno šta je zakonodavac hteo da kaže. Ovo nije jasno u Srbiji, primereno i neprimereno, potpuno nije jasno. Omogućava pojavu različitih tumačenja. Mi već sada ovde imamo različita tumačenja.

Treće, ovo je vrlo osetljivo jedno pitanje. Metodologijom kada radimo članove zakona, kada primenjujemo jedinstvenu metodologiju pisanja propisa, prosto se kaže da ne treba da dozvolimo da postoje više tumačenja onoga što je ponuđeno u predlogu zakona.

Zbog toga Demokratska stranka, da kažem, insistira, koliko god mogu, da se ovo izbriše. Neprimeren uticaj zaista je neprimereno da piše.

Sa druge strane, koji su to sve, da pričamo otvoreno, preko televizije i javnih sredstava, kada kažemo da neka presuda treba da bude ovakva ili onakva, da li je to primereno ili neprimereno. I to se gleda u tome da li ćemo dozvoliti da neko odgovara za to što je javno rekao. Kako ćemo da rešimo taj problem?

Ono što je rekao gospodin Pavićević, moj kolega narodni poslanik, je dobar uvod i ne bih hteo da pričam o tome, premda sam imao neke slične argumente. Da se dopunim i da posmatramo to na jedan način kao dopunu i njegovog amandmana, ovo što ću sada da kažem.

Postoji jedna mala kontradiktornost. Kada pričamo o vašem predlogu, o neprimerenom uticaju. Onda imamo definiciju niti politički delovati na drugi način. Znači, sudija ne može biti član političke stranke niti politički delovati na drugi način. Da li je po vama ministarka primereno ili neprimereno, da sudija, recimo, gostuje u medijima i da javno ocenjuje određene zakone ili završene pravosnažne presude ili predloge koji treba da se kažu ili uopšte neko stanje u društvu? Da li je to zabranjeno? Šta je namera zakonodavca u takvom slučaju?

Da li mi donosimo sada ovde zakon, gde ćemo i politički delovati na drugi način, biti jedna forma gde ćemo da supsimiramo sve ono što je javno neko delovanje, javna priča, iskazivanje? Da li je to neprimereno za sudiju i da li će potpasti pod ovaj član zakona? To je bitno da znamo, jer su sudije isto ljudi koji imaju, kako smo rekli na početku, svoj moral, dostojanstvo, integritet, da li će onda oni u javnosti moći to da kažu? Šta je namera? Vrlo je važno to da odgovorite.

Vrlo jasno sam vam pitao. Ne da komentariše proces. To sam rekao da ne. Nego, kada se već završe pravosnažne presude, da može da ocenjuje i daje iskaze o kompletnom pravosudnom sistemu, o nečemu što nema veze sa njegovim poslom.

Član 106. stav 1. konkretno vas pitam, rečeno je dosta stvari koje nisu uopšte u okviru teme. Molim vas za direktan odgovor, vi ste predsednik Narodne skupštine, u javnom smo prenosu, da li reči - neartikulisan, vol, pljeskavica od psa, zavisnica, cica mica, da li je to deo dnevnog reda, da li je to tema i da li smatrate da je to sasvim u redu i zašto niste reagovali?

Poštovane sudije, drage kolege, DS je na član 43. Predloga zakona o sudijama o kome se radi o koeficijentima za isplatu zarada predložila da prva platna grupa ima koeficijent 3,5, druga platna grupa koeficijent 4, treća platna grupa koeficijent 4,5, četvrta platna grupa koeficijent 5, peta platna grupa koeficijent 6, šesta platna grupa koeficijent 7.

Obrazloženje. Funkcija sudije za nas je izuzetno važna. Zakonom je propisana njegova nezavisnost u radu i samostalnost mora biti praćena i u materijalnom statusu koji će osigurati materijalnu nezavisnost o kome smo danas i govorili.

Samim tim sudije će biti više, bolje, koncentrisane i posvećenije svom poslu. Nadam se da to razumete. Država mora da iznađe načina da bude konkurentna i da privlači dobre i kvalitetne pravnike za ovaj posao.

Ovim amandmanom ne u velikoj meri, ali bar u nekoliko ćemo povećati materijalni položaj sudija. Dodatni budžet za ovu svrhu treba predvideti u racionalnijem, u optimalnom poslovanju naše države Srbije.

Vlada Republike Srbije je poslodavac. Ako smo budžetom predvideli 900 miliona dinara, nenamenskih sredstava, to je član 39. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, kada bi imali samo tri hiljade sudija, svaki sudija, linearno ako pričamo, bi imao veću mesečnu platu za 25.000 dinara.

Ne razumem nikakve razloge koji se tiču Ukrajine i energetske krize. Mi smo sposobni kao država, i to tvrdimo, kao Demokratska stranka, da imamo sredstava da izdvojimo sudijama, ali mi to izgleda kao Vlada nećemo.

Ono što je sada važno kada pričamo o ovim poslednjim članovima ovog zakona, ja sam predložio da se doda novi stav broj 5. na član 51. – kandidat za sudiju koji je bio advokat najmanje dvanaest godina, nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet sudstva. Obrazloženje – odredbom člana 6. stav 4. Zakona o advokaturi je propisano da kandidat koji obavlja sudijsku ili javno tužilačku funkciju, najmanje dvanaest godina, ne polaže advokatski ispit. Ukoliko se ne bi predvidela mogućnost da advokat koji ima staž u advokaturi najmanje dvanaest godina, ne polaže ispita koji organizuje Visoki savet tužilaštva, tužioc će biti uskraćen za mogućnost izbora advokata na javnutužilačku funkciju i naravno, sudijsku funkciju.

Ono što je važno jeste da shvatimo da postoji još jedna, pričamo o tri grane vlasti, i to je nešto što je Monteskje postavio pre 200 godina. U međuvremenu se to dosta diferenciralo. Mi treba da pričamo o jednom potpunom pravosudnom sistemu u koje postoje tužioci, sudstvo i postoji advokatura. Advokatura, tužilaštvo i sudstvo su jedna tri dela koja čine jednu celinu pravosudnog sistema koji nam je izuzetno važan.

Zbog toga smo ukazivali i da treba i da treba da se prihvati predlog Venecijanske komisije kada postoji pitanje sudske prakse. Zato što smatramo da u tom načinu kada se donose kroz tužbu i kada postoji taj jedan celokupan proces, s jedne strane možemo da imamo nekoga ko zastupa jedno mišljenje, nekoga ko zastupa drugo mišljenje i sud koji donosi to u jednom racionalnom postupku.

Nadam se da razumete da advokati zaslužuju da budu prihvaćeni na ovaj način u celom pravosudnom sistemu.

Ovlašćeni.

Dragi građani, drage kolege narodni poslanici, ovih dana smo bili svedoci onoga što je DS tvrdila u svom prvom obraćanju u subotu i nedelju kada smo rekli da se pred nama nalazi jedan set zakona koji je donet na način koji nije primeren pravosudnom sistemu.

Znate, pre nekoliko meseci usvajali smo ovde odluku i zakon da će se sprovesti proces primanja ljudi na određeno vreme javnim konkursom, ali tek za dve godine jer nema dovoljno vremena. Onda se odlučilo da za godinu dana VST izabere sve tužioce. Kako će to uspeti? Kontradiktornosti su brojne.

Pored toga, imamo jedan vrlo zanimljiv slučaj koji se tiče samog početka ove cele krize, da nazovem, sa ovakvim zakonima. To je Kovid. Posle Kovida i u samom Kovidu bilo je neprimereno da se prave javne rasprave o samom aktu o promeni Ustava. Taj sam akt o promeni Ustava i sami znate kako ste doneli. Bili ste sami u ovoj Skupštini. Nije imao ko da vam odgovori, nije imao ko da vam kaže neko drugo mišljenje i da kaže nešto nije u redu, promenite i da pričamo kao što danas razgovaramo, jer to niste ni želeli. Nije vas bilo briga, znali ste koliki uticaj je Kovid imao na sve naše građane.

Zbog toga, u tom, možemo da kažemo da je ovo Kovid set pravosudnih zakona, jer se tu iznedrio u tom periodu. Moram vam reći da DS ne može i neće podržati nijedan od ovih zakona, baš zato što je napravljen jedan zatvoreni sistem pravosudnih funkcija. Kakav zatvoreni sistem? Zato što će na kraju predsednik parlamenta Orlić u stvari da bira i tužioce i sudije. Zato što nećete imati interes da sklopite sa nama dogovor od dve trećine onih koje ćemo odavde birati. Zato ste namerno predložili zakone u kome će biti većina osam, a ne nešto manja, nego ste napravili kvalifikovanu većinu da vam uvek budu potrebna ta četiri predstavnika koje će Narodna skupština da izabere ovde, ili za VST ili za VSS.

Prema tome, nikakav legitimitet nemate da pričate o tome da će to biti jedno predstavničko, ravnomerno raspoređen broj ljudi koji će zajedno predstavljati sve one koji se brinu za pravosudni sistem. Pričate o balans sistemu, o ravnoteži i kontroli. Ta ravnoteža i kontrola koliko vidimo, ravnoteže nema, ali kontrola se u punom smislu sprovodi.

Taj zatvoreni sistem neće doneti pravdu koja nam je potrebna i taj zatvoreni sistem neće ništa drastično promeniti od onoga što sada postoji. Govorili ste, neki od vas prekoputa, da smo mi protiv toga da konačno bude ovde vladavina prava. Da li to priznajete da sada vladavine prava nema? Ja vam tvrdim da je nema, a da li će je biti zavisi od toga koliko ste moralni i koliko ćete reći da odlažete donošenje ovih zakona, zato što nije primereno u ovakvim situacijama da donosimo zakone koji su ovoliko važni. Svi znate šta će biti i na koji način ćete birati sudije. Ni mi u odboru koji se nalazimo za pravosuđe nećemo imati većinu da predložimo bar dva ona neka naša kandidata koji će biti po našim merilima dobri da budu ovde u Narodnoj skupštini i da pričamo o njima.

Ono što je takođe bitno da se naglasi, da ljudi znaju, da se mi nalazimo u jednoj situaciji gde ne možemo da izbegnemo nijedan argument sa vaše strane, da kažete, da finansijski momenat nećete da prihvatite da je važan za ljude koji će sutra raditi u pravosudnom sistemu. I te kako je važan finansijski momenat. Moramo da budemo konkurentni, ljudi odlaze iz zemlje. Mi ako hoćemo da preživimo zajedno, moramo da imamo takav pravosudni sistem u kome će dolaziti najbolji, a ne da ostaju oni koji su sumnjivi i DS je to htela da uradi 2009. godine, danas radite vi novu, jednu potpuno bez veze grešku. Ni u čemu se tu ne razlikuje vaš pravosudni sistem, osim u tome što je naša namera bila potpuno časna, da završimo sa onim ljudima koji su od 1996. godine uništavali ljudska prava građana u ovoj zemlji. Vi to jako dobro znate.

Ono što se nalazi u nama sada pred raspad ovog, da kažem, demontiranog pravosudnog sistema jeste apel velikog broja ljudi koji je dolazio do vas na više načina i bili su na javnim raspravama, sa kojih nemamo nikakve izveštaje i tražili smo, ja sam predložio dnevni red na Odboru za pravosuđe, da tražimo da dobijemo od Vlade izveštaje o javnim raspravama i da vidimo šta u njima piše. Tražio sam lično izveštaj o javnoj raspravi koji je ovde bio, nisam dobio kao narodni poslanik, to nije transparentno i moramo da znamo o čemu odlučujemo.

Pored toga, moram da nabrojim sva ona udruženja i građane koji su učestvovali u ovome pokušaju da se spreči manipulacija: „Transparentnost Srbija“, Tužilaštvo za organizovani kriminal, polaznici početne obuke Pravosudne akademije, Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS, Advokatska komora Srbije, Udruženja javnih tužilaca i zamenika, Javni tužioci Srbije, Autonomni ženski centar, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Upravni sud, Udruženje sudija i tužilaca Srbije, profesori prava, profesori u penziji, sudije u penziji, predsednici sudova.

Znate li koliko ste prihvatili amandmana i predloga od 478? Tek 15, i kažete da je to transparentno. Ne slušate o tome kada govorimo sa punim ubeđenjem i uverenjem da nam treba bolji pravosudni sistem i govorimo sa velikim brojem primera zašto da ne bude neko ko je uticajan, pa kažemo – neće biti neprimeren uticaj. Pobogu, kao da primeran uticaj će biti drastično bolji, a neprimeren je tek nešto što će biti samo u vašoj nadležnosti da odlučite šta je. Samo kroz taj mali primer se vidi koliko niste spremni da napravite sa nama dogovor šta treba da se uradi sa pravosudnim sistemom. Dve trećine nećemo nikada imati u ovoj Skupštini, jer to nije vaš interes. Pravite svoj direktno potčinjen pravosudni sistem, gde ćete vi birati tužioce i vi ćete birati sudije. To nije pravedno, nije pošteno, to nije podela vlasti.

Za kandidata koji se bavi advokaturom obavezno se obavlja mišljenje nadležne advokatske komore u čiji imenik je upisan prema sedištu advokatske kancelarije. Tražim da se u članu 55. doda ova definicija, ova formulacija i da to bude novi stav.

Sada ću, nadam se da me nećete prekinuti, dozvoliti kao narodni poslanik da mogu da odgovorim koleginici, Dubravki Kralj koja me je lično gledala i ukazivala na sve ono što sam ja govorio, a takođe i ministarki koja me je lično prozvala.

Jednu stvar, prvo ta većina od šest i osam kolega je već rekao i hvala vam na tome. Druga stvar, znate šta ima sad imamo u pravosuđu? Svi ste se prvo od tih sudija se učlanilo u SNS po tadašnjem Ustavu i to je bilo zabranjeno. To ste uradili. Mi to nismo radili. Time ste direktno prekršili član 5. stav 4. Time je SNS neposredno počeo da vrši pravosudnu vlast i podčinili ste je sebi.

Prvi dan po dolasku na vlast smenili ste predsednika Vrhovnog kasacionog suda i time ste stavili sud pod vašu političku kontrolu. Postoji samo deklarativna borba protiv korupcije i kriminala. Umesto dva člana, koja su bila predviđena o Visokom savetu sudstva, ubacuju se sada četiri pravnika, a ranije su bila dva.

Slika pravosuđa je tema koja je počela sa vama je, odluka Apelacionog suda u Beogradu krajem decembra 2015. godine gde je pravosnažno oslobođen Stanko Subotić Cane, a znate zbog čega? Pa, zbog zastarelosti. E, pa, zbog te zastarelosti i tako trapavog vođenja pravosudnog sistema mi smo morali, jer nismo imali jer nismo imali podršku ljudi da uradimo ono što sada vi pokušavate, pa sada bacate lopticu na nas da smo to loše uradili. Da, uradili smo jer smo želeli da što pre raskrstimo sa jednim nakaradnim sistemom koji je postojao ovde decenijama. Milošević vam je ovde dobrodošao, Đinđić pljujete.