Na član 3, da se posle, iza reči „području“ treba dodati reč „rada“. U području rada.

Evo, pogledajte šta piše u predloženom – osnivanje, sedište i područje Drugog javnog tužilaštva uređuje se posebnim zakonom.

Da li ima smisla?

Na član stav 4. u kome se kaže – član 4. stav 4. u kome se reči „hijerarhijska ovlašćenja“ menjaju rečima „rukovođenja“.

Znate kako, hijerarhijska ovlašćenja je malo uopšten naziv. Ovlašćenja rukovođenja se tačno zna šta znači.

Postoje nosioci rukovodstvenih ovlašćenja, tzv. rukovodioci sudova i svega ostalog, tužilaštva, koji treba da imaju ta ovlašćenja. Kada iščitavamo hijerarhijska pretpostavljamo šta je.

Mislim da je ovo bolja odrednica.

Na član 5. dodaje se stav 3. koji glasi – zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetu od strane izvršne i zakonodavne vlasti korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.

Mislim da je vrlo važno da se jasno definiše šta predstavlja uticaj na rad javnog tužilaštva.

Ovo je vrlo, šta da kažem, rekao sam više puta za razne amandmane, ali vrlo koristan predlog koji će poboljšati zakon.

U naslovu člana 6. briše se reč „neprimerno“, a u stavu 1. člana 6. u drugom redu, posle reči „zabranjeni“, briše se reč „neprimereni“ i uglavnom sam u svim tim stavovima tražio da se izbriše reč „neprimereni“ zato što sam već ranije obrazlagao. Ne želim kolega da maltretiram time.

Član 7. na član 6. sam govorio.

Bilo je o članu 6. sada je član 7. o čemu pričam sada?

(Predsednik: Na član 7.)

Na član 7. Predloga zakona o javnom tužilaštvu u stavu 3. umesto reči „ima“, treba da piše „imaju“.

Slušajte, piše – vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac ima službenu legitimaciju. Kada se nabraja, u nabrajanju, pravopis srpskog jezika, kada imamo vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac, javni tužilac imaju službenu legitimaciju. To je najdobronamernije. Znači menjamo oblik. Ne znam jel ste čitali.

U članu 8. stoji da u javnom tužilaštvu u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Trebalo bi da stoji formulacija da je to srpski jezik ćiriličkim pismom. Znači, ne jedno i drugo, imamo srpski jezik koji je latiničnim pismom i srpski jezik koji je ćiriličkim pismom. To je formulacija po pravopisu Milan Šipka, ne znam sada koje izdanje, Pravopis srpskog jezika.

Znači, na član 9. Predloga zakona o javnom tužilaštvu stav 1. menja se i glasi – sudovi, organi Republike Srbije, organi AP, jedinice lokalne samouprave itd. isto je u pitanju pravopis. Isto vas molim da primenite množinu. Ne može ovde da bude normativna jednina zato što imamo određene imenice koje ne možemo da stavimo normativno u jedninu.

Hvala.

Za član 10, okej, prihvatili ste nešto, jer je primena pravopisa srpskog jezika i sada se postavlja logičko pitanje, što druge ove predloge niste prihvatili.

Ali ovako, u amandmanu na član 11, samo polako, u stavu 1: „Javno tužilaštvo obaveštava javnost o stanju kriminaliteta i drugim pojavama koje zapazi u radu“, itd.

Moj predlog je da se doda: „i drugim bitnim pojavama“. Ne treba javnost da zna sve pojave. Koje su to sve pojave. Na koji način ćemo da odredimo šta je za javnost i nije to: „sve pojave“. Pa sad zamislite da izađete i pričate o svemu što se dešava. Prosto, bitne pojave, koje su bitne za javnost, bitne za pravosuđe, bitne za građane, da znamo šta se dešava, na jedan način koji je klasifikacioni.

Pa, upravo da kažem sada, da završimo sa ovim, pričali smo o dvostepenosti u disciplinskoj komisiji koja treba da se primeni, upravo na član 51. koji sam povezao sa članom 17. o Visokom savetu tužilaštva, tačka 13. sam razdvojio ko će da imenuje disciplinskog tužioca, zamenika članova disciplinske komisije…

Ja sam podneo amandman na član 8. kojim se reči „danom objavljivanja“ zamenjuju rečima „osmog dana od dana objavljivanja“.

Radi se o jednom institutu u pravu da se objavi prvo zakon, da se građani upoznaju sa njim, da bi kasnije mogli da se ne primene. Ja sam se pozvao, naravno, na određeni član Ustava koji propisujem to je član 196. stav 4. koji kaže: „Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja“.

Obrazloženja koja su nam data da je naročito opravdan razlog da nešto stupi ranije na snagu ne piju vodu. Da vam objasnim o čemu se radi. Radi se o tome da ste pogrešno protumačili Odluku o proglašenju akta o promeni Ustava Republike Srbije, gde se kaže - Proglašava se akt o promeni Ustava Republike Srbije. Na sednici održanoj 30. novembra je donet taj Predlog akta zakona koji je išao na referendum, pa je 16. januara bio referendum i kaže se da je ta odluka objavljena u Beogradu, 9. februara 2022. godine, Ustavni zakon za sprovođenje akata o promeni Ustava Republike Srbije decidirano kaže da će Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o državnom veću tužilaca, da će se uskladiti sa amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu amandmana.

Znači, to je bilo 9. februara. Mi do 9. februara moramo da, to bi trebalo, da donesemo, a ne treba da stupi na snagu.

Kao što sam rekao i za prethodni amandman, odnosno po prethodnom predlogu zakona, i ovde dolazi do iste situacije. Trebalo bi da pokažemo primerom kako se poštuje hijerarhija pravnih normi. Ako je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije, onda bi trebalo da donosimo zakone koji su usaglašeni sa tim. Prosto i vrlo jednostavno.

Opet naglašavam da je Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije u članu 2. rekao da će se uskladiti sa amandmanima pravosudni zakoni u roku od godinu dana. Znači, uskladiti, ne treba da stupe na snagu. Ne postoji razlog da pravimo osam dana kraći rok.

Sa druge strane, odredbe drugih zakona uskladiće se sa amandmanom u roku od dve godine. Znači, ne moramo druge zakone da stavljamo danas na dnevni red, ali to je upravo vladajuća većina uradila i napravila veliki problem.

Danas imamo, između ostalih, i Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, o kome nećemo stići da razgovaramo o amandmanima. Imamo Predlog zakona o Javnom tužilaštvu, nećemo stići da razgovaramo o amandmanima. Imamo Predlog zakona o Visokom savetu sudstva, nećemo razgovarati o amandmanima na ovaj predlog zakona.

Dalje imamo Predlog zakona o uređenju sudova, ni o tome danas nećemo raspravljati zato što ste, gospodo, objedinili raspravu. Imamo mogućnosti da pričamo samo 10 sati o 1.200 amandmana i dobro znate da to nije izvodljivo.

Ovo ste uradili namerno, ovo je klasično pravno nasilje i ovo su ti otrovni plodovi drveta o kome sam pričao.

Tražio sam da se u članu 1. pored toga kad se nabraja šta je predmet zakona i kad se kaže da se uređuje položaj nadležnost organizacije i način rada Visokog saveta tužilaštva doda reč „sastav“, da znamo da je to važna stvar, jer su ovih dana uglavnom prepiremo o tome kakav je sastav Visokog, odnosno ne samo tužilaštva nego Visokog saveta i sudstva i tužilaštva.

Mislim da je ta reč važna, a očito da imate problem sa rečju „sastav“. Ne znam zašto nećete da prihvatite ovaj amandman, jer potpuno deklarativno kaže čime će se baviti i šta je predmet ovoga zakona? Molim Vladu i predstavnike Vlade da razmisle o tome i da usvoje, jer znate, čovek će pomisliti da ovih dana imate problem ne samo sa tim kako ćete da sastavite i održati Vladu.

Problem je kako da sastavimo i održimo i ovaj parlament i da održimo jednu kulturu govora. Ono što smo videli sinoć to nije bilo to, to je bilo jedno disciplinovanje preko Instagrama, kamilicom od dva prepeka.

Moj amandman glasi ovako, hteo sam da se uskladi pravopis srpskog jezika, jer se previše u ovim predlozima zakona koriste u istim terminima i istim rečenicama jednine i množine. Poslušajte ono što je napisano u predlogu zakona, a onda ću pročitati ono što sam ja predložio da se izmeni. U pitanju je član 2. stav 2. i kaže – u okviru svoje nadležnosti, savet ostvaruje saradnju sa VSS, organom Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, javnom službom, imaocem javnih ovlašćenja i drugim fizičkim i pravnim licem, pravosudnim savetom druge države i međunarodnom organizacijom.

Ja sam predložio da stoji – svoje nadležnosti Savet ostvaruje saradnju sa VSS, organima Republike Srbije, autonomnim pokrajinama, jer vaš oblike onoga što ste napisali kao da imamo samo jednu AP, jer ste se to unapred odrekli ove južne AP, i da nastavim, jedinicama lokalne samouprave, gradskim opštinama, javnim službama, imaocima javnih ovlašćenja, fizičkim i pravnim licima, pravosudnim savetom drugih država i međunarodnim organizacijama.

To je mnogo smislenije, jer neće on samo sa jednom sarađivati međunarodnom organizacijom i samo sa jednim pravnim licem, i samo sa jednim fizičkim licem, a posebna je sramota što stoji oblik jednine AP.

Gospodo, Nataša Jovanović naša koleginica je juče rekla jednu stvar koju ljudi mogu da na jedan način protumače kao da je DS 90-ih godina tukla poslanike radikala. To nije tačno. Tih 90-ih godina, gospodo, na vlasti je bila SPS. Tačno je da su policajci ušli u salu i da su prebijali poslanike SRS, ali je takođe tačno da je poslanik DS, Slobodan Gavrilović, moj otac, stajao između policajaca i radikala i govorio, ovo ne sme da se radi poslanicima. To su demokrate. Mi ćemo se uvek boriti da bilo ko može da kaže svoje mišljenje iako se mi sa tim ne slažemo.

Isto i sada, pričate o raznim spiskovima. Evo, da vam objasnim ko vam je rekao o tim spiskovima. Ovde je predsednik opštine Vlasotince i načelnik opštinske uprave. Pre mesec dana asfaltiraju put na kome se na sredini nalazi bandera. Toliko o vašoj logici vašeg poslovanja, razmišljanja i političkih napada. Jeste, DS i ja lično, svi to znate, trideset godina pokušavamo da promenimo sistem da se iskoreni nepravda, da se iskoreni koruptivnost u postupanju.

Završiću sa jednom stvari. Potpredsednik DS 40-ih godina posle Drugog svetskog rata, Dragić Joksimović… koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.