Tražio sam da se na član 3. stav 2. u tački 2) u koloni „Iznos u dinarima od 41.335.000.000“, menja i da glasi: „4.133.000.000“ a da se tačka 2) briše, odnosno da se smanji izdatak za izgradnju nacionalnog stadiona.

Da bi bili precizni, koliko je ovim budžetom direktno planirano da se odvoji novca za nacionalni stadion, mislim da Vlada treba da obrati pažnju na to, posebno Ministarstvo finansija, jer finansiranje je planirano da ide preko Ministarstva finansija jednim delom, odnosno, prvo da krenemo od projekta koje sam pomenuo ovde u članu 3.

Projekat za izgradnju urbane infrastrukture, znači, sam projekat nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama 350.000.000 evra. Projekat izgradnje linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima na teritoriji gradske opštine Surčin u Beogradu 190.000.000 evra. To je isto projekat.

Onda dolazimo do direktnog investiranja od strane Ministarstva finansija za 2023. godinu planirano 7.691.000.000 dinara, za 2024. i 2025. godinu po sedam milijardi, ukupno 21.691.000.000 milion dinara, što je 184.887.487 evra po kursu 117,32, današnjem kursu. I pitam Vladu zašto je obračunala ceo budžet po kursu 118,1? Da li planirate tu vrstu inflacije i depresije dinara prema evru u narednoj godini?

Pored toga, u Ministarstvu za javna ulaganja postoji stavka obnova i izgradnja objekata javne namene u oblasti sportske infrastrukture za 2023. godinu 5.087.467.000, za 2024. godinu 4.700.000.000 i za 2025. godinu 4.500.000.000, što je ukupno, kad pretvorimo u evre, 121.772.000. Neka samo 50% toga bude za nacionalni stadion, to je 60.891.000 evra. Ukupno, to ispadne 785.778.498 evra. I ako Fudbalski savez još bude finansirao, kao što je rekao, oko 15 miliona, to je 800 miliona evra.

Da li znate da naša deca vole da gledaju Barselonu, Real i te druge velike fudbalske timove? Vole da gledaju Bajern iz Minhena. Da li znate koliko košta izgradnja stadiona Nou Kamp? Dakle, 225 miliona evra. Zašto vi mislite da nam treba da toliko novca uložimo u nacionalni stadion u Srbiji, a možemo da se ugledamo na jedan tako veliki fudbalski klub kao što je Barselona? Ne govorim o Barseloni sasvim slučajno, jer u vreme kada je DS preuzimala vlast 2000. godine, znate koliki je bio budžet? Budžet države Srbije je bio manji nego što je bio budžet fudbalskog kluba Barselona.

Hajde da ne arčimo narodne pare. Neka ti fudbalski znalci koji su nam pokazali koliko igraju na svetskom prvenstvu bez kondicije možda ulože svoj neki deo novca i da kažu – evo, mi želimo da uložimo nešto.

Smatram da država Srbija ne treba da uloži više od 200 miliona evra za nacionalni stadion. Mislim da je to odgovorno poslovanje u kome ćemo pokazati da možemo sa nešto malo novca da napravimo nacionalni stadion, koji nesumnjivo bi svi voleli da imamo, ali ne da arčimo po svaku cenu.

Član 27. Morate da se starate o primeni ovog Poslovnika.

Šta mislim da nije dobro da se dešava u Narodnoj skupštini? Gospodine Orliću, šta mislite da nije dobro da se dešava u Narodnoj skupštini? Mislim da zaista nije primereno da ministar ili bilo ko drugi, u ovom slučaju ima tu težinu pošto je to ministar, komentariše presude sudova. To mislim da zaista ne bi trebalo da bude dozvoljeno, pogotovo u ovom domu.

Da li su te presude sudova ovakve ili onakve, da li je tu zloupotrebljeno neko procesno pravo ili nije, nije mesto da se to ovde radi. Na taj način molim vas sledeći put da reagujete, jer mislim da ako to budemo dozvolili da se tako radi da ćemo napraviti jednu atmosferu u kojoj će biti potpuno jedan lični odnos koji moramo da izbegnemo.

Mi smo institucija i kao institucija treba da budemo dostojanstveni. Ja bih vas zaista zamolio, dobronameran savet, da uvek treba da reagujete kada dođe do takvih govora.

Hvala.

Žao mi je što nije koleginica tu koja je predsednica Odbora za Ustav. Rekla je da nijedan amandman nije odbačen zato što nije bilo neke logike. Mene zanima jedna stvar, podneo sam amandman jedan, to je bio amandman broj 4 i obrazloženje je bilo vrlo logično. Evo, da čujete o čemu se radi. Cela javnost i građani su bili svedoci ovih dana da su pripadnici MUP-a reagovali krajnje profesionalno i odgovorno, brzo i efikasno u vezi sa incidentom sa naoružanim migrantima u mestu Horgoš na granici sa Republikom Mađarskom.

Smatram da će sledeća godina biti pod većim izazovima i opasnostima nego što je ova godina. To zaista mislim. Nadam se da i vi uviđate da ulazimo u neke godine koje su neizvesne, nesigurne i ne znamo kako će se događaji odvijati.

Ono što smatram da je bio dobar predlog koji sam dao jeste da se u članu 4. u stavu 1. u koloni IPA godina, kod IPA prekogranična saradnja, onaj deo koji Republika Srbija odvaja ako je namenjen bio za, recimo, Republički zavod za statistiku, u iznosu od 523 miliona dinara smanji na 323 miliona dinara, jer je Republički zavod za statistiku za razne softverske stvari, programe i radove dobijao već dve i po milijarde dinara prošle godine i da tu razliku od 200 miliona dinara damo Ministarstvu unutrašnjih poslova za program koji se kaže – sigurnije preko graničnog područja kroz unapređenje reagovanja u vanrednim situacijama i zajedničkim obukama.

Zašto to kažem? Zato što su sve novine, sve televizije, svi mediji preneli da je policija uhapsila 1.000 migranata koji su bili naoružani i koji su pucali jedni na druge. Bile su dve grupe. I ono što posebno zabrinjava je činjenica da mediji navode, svi mediji - BBS, RTS, Politika, Danas, Kurir, nebitno koji, da je u četvrtak uveče policija dobila dojavu da se dve grupe migranata sukobe i da pucaju jedni na druge. Kako je moguće da policija od građana dobije dojavu da se dve sukobljene grupe ljudi od 600 njih obračunavaju oružjem na granici, a da to nije obaveza granične policije i Ministarstva unutrašnjih poslova?

Smatram da ovih 200 miliona dinara može da doprinese obukama i koncentraciji ka jednom ozbiljnom problemu kretanja ljudi kroz našu zemlju, gde u jednom trenutku i Gašić kaže da su migranti zloupotrebili naše gostoprimstvo.

Znate šta? Vi svi znate, kada putujemo negde, kada dođemo na aerodrom mi skidamo i kaiš i cipele, olovke vadimo iz džepova da bi iskontrolisali da li bezbedno prelazimo granicu. Mi smo dozvolili, kao država da ljudi naoružani se sukobljavaju među sobom na samoj granici. Mislim da je to važno da nađemo kao jednu temu o kojom možemo da se usaglasimo. To je bezbednosti vas i svih nas i građana.

Ponovo imam pitanje, mislim da je važno, kaže da su u pretrazi bili uključeni i specijalni helikopteri, dronovi specijalne policije itd, koliko košta ova akcija? Mi moramo da znamo da će toga verovatno biti sve više. Molim predstavnike Vlade, koji su ovde danas, da razmisle o ovom amandmanu, da li ima smisla da se on usvoji ili ne? To nije velika suma, mnogo može da znači baš u ovom delu IPA fondova i nadam se da ste me čuli ovo što sam ja danas govorio.

Na član 7, sada mene zanima opet, nije koleginica koja je predsednica Odbora za ustavna pitanja, kaže da je prihvatala i da nisu odbijali one amandmane koji su baš logični i važni.

Ja sam poneo jedan amandman da čujete kako on glasi. To je na član 7. stav 2. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, u drugom redu iza teksta „Republike Srbije“ briše se zapeta koja stoji ispred veznika slova „i“. Na osnovu propisa srpskog jezika ispred veznika, u slučaju kada nije u funkciji eksplicitnog nabrajanja, kao što je primer „želim da kupim i kuću, i njivu, i šljivik“ ne može da stoji zapeta.

Ovaj amandman Odbor smatra da je sasvim o.k, a ovaj drugi amandman o policiji i pomoći MUP smatra da je uvredljiv i da je protiv Ustava. Sami onda zaključite da li govorite u skladu sa onim što zaista i radite, to nije uopšte ni primereno da se na taj način ovde prepucavamo, ali želim da ukažem na nešto u samoj Skupštini.

Vidite, priča se o tome da ne poštujemo Ustav, ali vas pitam da li je većina poštovala Ustav i član 106. koji kaže da Drugo redovno zasedanje treba da počne prvog radnog dana u oktobru, a ono nije počelo i niko ne snosi nikakvu odgovornost. Mi ne možemo kao poslanici da se pozovemo na povredu Poslovnika kada je u pitanju povreda Ustava, što je takođe jedan problem za sve nas.

Ima još nešto značajnije u svakodnevnom radu, a to je produženo kažnjavanje. Gospodin Lazović je dobio drugu opomenu danas, a kasnije nije dobio pravo na repliku i postavlja se jedno teorijsko pravno pitanje – da li je to zbog toga što i dalje on ima neku vrstu kazne, produženog kažnjavanja, na šta nemamo pravo kao Skupština, predsednik nema pravo to da radi, a druga stvar, da li je to zbog toga što predsednik Skupštine ima pravo koje sada postaje diskreciono da on kaže da li neko ima repliku ili ne?

Mi moramo da zabranimo da u institucijama, pogotovo u Skupštini bilo ko od nas ima diskreciona prava. Diskreciono pravo podrazumeva da imate pravo svoje volje, odnosno samovolje. Samovolja ne sme da postoji u Skupštini. Moramo da se dogovorimo kad i u kojim slučajevima zaista postoji pravo na repliku, da više nemamo nikakvih problema u vezi sa tim.

Ono što pravo treba da predsednik Skupštine zna jeste da je on u obavezi da subsumira događaj pod pravnu normu kroz taj član o kome je pitanje u vezi sa replikom i da samo utvrdi da li postoji činjenično stanje koje odgovara onome što piše u Poslovniku i ništa drugo van toga.

Zbog toga je dato ovlašćenje predsedniku Skupštine da on odlučuje o replici, a ne da diskreciono ima pravo kad god poželi da nekome da da repliku, a nekome ne. Nadam se da pričamo o nečemu što je načelno i da tako razumete ovo moje izlaganje.

Molim vas da malo kao što sada u poslednjih sat vremena imamo diskusiju, bar liči na neku normalniju diskusiju, nastavimo u tom tonu i tu je gospođa Raguš bila zanimljiva da provocira, ali opet nije tu, da kaže, a to je rekla u jednom trenutku da treba da se ponašamo dostojanstveno u Skupštini, jer nas gledaju građani Srbije.

Kako bi se mi onda ponašali da nas ne gledaju građani Srbije? Mislim da treba da se ponašamo u skladu sa svojim funkcijama i obavezama i u skladu ovog doma u kojem se nalazimo. Hvala.

To je vezano sa upodobljavanjem člana 6. i člana 8, da budu u skladu, jer u članu 6. se projektuje da će se odvojiti za ulaganja od posebnog značaja tačno 23 milijarde dinara. Mislim da, pošto se član 8. bavi tim stvarima, te nivoe novca treba upodobiti da budu u istom rangu.

Ono što je bitno, pošto je vezano za Ministarstvo privrede, ta posebna ulaganja moraju vrlo precizno i dobro da se, ne samo opredele, nego da se dobro projektuju. O čemu pričamo? Ako Ministarstvo privrede ima problem u EPS-u i onda ministar finansija izjavi - da nismo subvencionisali cenu struje dobit EPS-a bi bila 1,8 milijardi evra, ja sad pitam da li moramo ovakve poruke da šaljemo građanima i javnosti? Da li moramo da uvek igramo crno-belu igru, mačke i miša itd? Ako ne subvencionišemo onda će EPS imati dobit od 1,8 milijardi evra i sve preko grbače građana.

Da li je moguće da ne možemo da napravimo jedan balans i da kažemo koliko EPS zaista gubi i koliko je potrebno da imamo posebna ulaganja u sektoru Ministarstva privrede, odnosno u Elektroprivredi? Da li smo odvojili posebno stavku u budžetu da se nadoknade dugovi u Elektroprivredi onim firmama koje su pružale svoje usluge, servise, robu i sve ostalo?

Devet meseci se kasni sa plaćanjem tim firmama i firme su u ozbiljnom problemu sa svojom likvidnošću. Mislim da moramo da razmišljamo o tim ljudima, mislim da mora država Srbija da bude odgovorna za obaveze koje je preuzela. Smatram da je ovaj amandman izuzetno važan. Nadam se da će imati sluha kod Ministarstva finansija i drugih ministarstava da se posebno planira i u budućem periodu ne ovakve igre sa dva tri, četiri, pet milijardi evra, nego da postoje jedna izbalansirana ozbiljna naučna analiza.

Član 27. stav 1. Morate voditi računa o Poslovniku i o zakonu. Ako je to Poslovnik, zakon, da li Ustav spada u zakon ili zakon u niži pravni akt, pa ne možemo da se pozivamo na Ustav, ali Ustav u članu 21. piše da smo pred Ustavnim zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija, pa čak i na osnovu političkog i drugog uverenja.

Mislim da ovde danas imamo priliku da vidimo da nije tako. Gospodin Janko Veselinović ima pravo na repliku. Mi opet…

Tražio sam, ali mi niste dali.

Član 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku kojoj narodni poslanici pripadaju, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.

O korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine. Zašto niste doneli odluku da ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe ima pravo na repliku, jer je pomenut predsednik naše stranke pokojni, ubijeni Zoran Đinđić, mislim da to apsolutno ne možete da obrazložite? Tražim o ovome da se izjasni Skupština.

Tražim da se smanji predviđeni iznos za davanje garancija Srbije na 72 milijarde, da se ukine, kao što kaže kolega Stefanović. Zašto? Kada pričate o uvezenoj inflaciji koja je povećala BDP, a smanjila kupovnu moć nije mi jasno, ministre, da li se vi hvalite ili se žalite zato što se to desilo.

Kriza 2008. godine i 2010. godine po zaključku MMF je najveća svetska kriza u svetskim razmerama od 1928. godine. Isto kao te 1928. godine, 2008. godine je došlo do velikog depresiranja u kursevima u evro zoni, a posebno je došlo do nejednakosti između siromašnih i bogatih.

Godine 2009. tokom ove evropske dužničke krize Španija, Portugalija, Irska, Grčka i Kipar su bankrotirali i tražili su da im se pomogne u plaćanju dospelih obaveza koje više nisu mogli da plaćaju.

Srbija tada nije bankrotirala i Srbija nije bila u toj situaciji kao što su bile ove zemlje. Likujete nad recesijom iz 2008. i 2009. godine. Zanima me da li ste zluradi u tome i uživate zbog najveće krize koja se desila u poslednjih 100 godina. Jahali ste na tom talasu. Da li vam je drago što je BDP iz 2004. godine koji je bio 8,6% pao u 2015. godini na 0,7%? Meni nije drago. Vama je očito drago.

Plate koje smo imali, već sam rekao 11,5 puta smo povećali, a vi niste uspeli ni dva puta. Kada pričamo o konkretnoj ekonomiji, zanima me Zoran kenzijanac Tomić i Siniša neoliberalac Mali. Da li ste se dogovorili u vašoj stranci i grupi da li je ovo tržišna ekonomija slobodna ili internacionalistička ekonomija gde igramo ulogu velike države i brojeva kako ćemo, gde i šta da radimo? Dogovorite se. Bog savaot više ne može da vidi i da sazna kojom idejom ekonomije se vi koristite.

U pitanju su prelazne i završne odredbe i trenutak kada počinje da stupa na dejstvo neki zakon koji se ovde usvaja. Mislim da treba da se usvoji moj amandman.

Ono što bih hteo da kažem povodom cele ove rasprave u vezi sa ovim amandmanima, je sledeće. Znate, imam nekoliko dobrih prijatelja, jedan od njih ima troje dece, svi su negde preko 18 godina. Čovek je privrednik, zapošljava 54 zaposlena lica, obezbedio je sebe na jedan fin način, u smislu da bez ikakvih problema može mirno da spava, poštenim radom. Ima svoju kuću, ima imanje koje je 200 godina staro u njegovoj porodici. Ima fabriku koja ima jednu lepu proizvodnju, čak i izvozi. Međutim, njegova deca su otišla iz zemlje, zbog atmosfere u kojoj živimo, zbog odnosa koji nisu dobri i zbog perspektive koju oni ne vide.

Mislim da je to jedan od razloga da vidite, gospodine ministre, šta su rezultati politike. Nisu samo to cifre na papiru. A i cifre su strašne. Ako nas zaista ima 850.000 manje, meni je to jedan alarm da sednemo i da razgovaramo kao ljudi, a da ne skačemo jedni na druge u smislu kada nam se ne svidi nešto što drugi govore, bez vređanja. Mislim da je važno da to govorimo.

Pošto me ne slušate uopšte, želim da vas pitam da li se vi slažete, gospodine ministre, sa izjavom Gorana Vesića, koji je rekao u utorak u 13 časova i tri minuta da je Josip Broz Tito pametniji od vas i od Gorana Vesića? To mi je interesantan podatak. Ako hoćete, molim vas, da mi odgovorite.

Uspeli ste da smanjite kupovnu moć u poslednjih nekoliko meseci, a to postepeno i negativno efektuira, odnosno ima uticaj na celu privredu.

Vas ćemo teško preživeti, ali ćemo vas preživeti.

Ovaj amandman se tiče jedne čiste računske operacije koja ničim nije zaslužila da bude okarakterisana da je protiv bilo kakvih planova koja je Vlada predvidela i samom budžetu.

Naime, srednji kurs američkog dolara Narodne banke Srbije na dan 3. novembra 2022. godine kada je Vlada dostavila Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2022. godinu iznosi 119,5 dinara za jedan američki dolar. Kako je u tabeli naveden iznos u dinara sedam milijardi 908 miliona 670 hiljada dinara pogrešno je primenjen kurs američkog dolara od 101,72 dinara za jedan američki dolar. Time je pogrešno obračunat iznos u dinarima za čitavih 456 miliona 330 hiljada dinara, što može imati uticaj u računskom obračunu i konačnom iznosu programskog zajma od Svetske banke, koji je planiran.

Zamolio bih da predlagač Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2022. godinu usvoji ovo jer je ovo čista računska operacija. Nema nikakvih političkih, ideoloških, obojenih cifara. To svi znamo. Smatram da ovaj amandman treba biti usvojen da bi pokazali da smo bar u sabiranju cifara ravnopravni.

Da nastavimo sa greškama u samom računu. Na strani 42. pogrešno ste sabrali iznos 19.523.854.804 greška je za 40 miliona evra. Mala je greška, vama to ništa uglavnom ne znači.

Moram da kažem i da odgovorim kolegi Arsiću da je danas u 13 časova šest minuta rekao da su određeni pripadnici bivšeg režima, pretpostavljam da mislite na mene, ja sam 31 godinu član DS iako nisam bio nikada na vlasti, sada sam prvi put, moram reći da ste kazali jednu stvar koja je vrlo zanimljiva, da su ti ljudi toliko bogati da su kupili svemirske brodove. Ono što smo svi mi videli pre tri godine u oktobru mesecu je da je predsednik parlamenta ne samo kupio nego se vozio letećim automobilima, a vaš Igor Marović je koristio neki telepromter i sa njime pokušavao da zamajava narod.

Toliko o ozbiljnosti.

Ja mislim da ste čuli dobro, čujete sve i vidite.

Ja odgovaram gospodinu Arsiću. To je diskusija između njega i mene.
Molim vas da mi nadoknadite ovih deset sekundi.
Sa druge strane, amandman koji sam tražio se odnosi na stvari koje su za vas možda nebitne, mislim da je važno. Predložio sam u dva amandmana da se sa jedne stavke skine određeni iznos sredstava, a na drugu stavku, odnosno na Ministarstvo rudarstva i energetike doda 186.392.098 dinara, da bi se tu napravila neka vrsta investiranja u poboljšanju kvaliteta životne sredine.
U pitanju su energetski sektor, u pitanju je energoprivreda koja po Fiskalnom savetu i izveštaju Fiskalnog saveta je jedan od najvećih zagađivača. Smatram da je amandman dobar. Vi ste ga odbili, nastavite i dalje.

Da malo opustimo atmosferu, svi znamo jedan zanimljiv vic, Mujo je otišao u Nemačku na bauštele, na gradilištu, gledao je kako njegovi ljudi koji su ga zaposlili objašnjavaju radnicima šta treba da rade, da sruše jedan zid i Hans i Peter su uzeli macolu, tukli pola dana a zid stoji, ništa se ne dešava. Mujo kaže – razmaknite se malo da vam ja pokažem kako se to radi. Zaleti se, udari glavom i sruši zid. Oni pogledaju njega, šta se to dešava, on kaže – niks snaga, samo mozak.

Na neki način, kad ste vi razmišljali o tome da osnažite privredu, ministar privrede, čovek koji dolazi iz bokserskog saveza, smatrate kad je neko snažan da tako osnažuje privredu. Mislim da to nije pravi način na koji treba pričati o privredi, jer sve što smo danas videli i ovih dana od toga šta ste radili u rebalansu budžeta, jeste što ste presipali iz šupljeg u prazno.

Amandman koji sam sad podneo je moj peti amandman, daje predlog da se za unapređenje usluga elektronske uprave smanji iznos od 301 milion na 115 miliona. Zašto? Zato što ste prvobitno planirali 38 miliona i 500 hiljada. Mislim da je sasvim dovoljno da 115 miliona dinara može da podmiri sve potrebe koje su zamišljene za ovu svrhu, a da ostatak od 186 miliona, kao što sam predložio u prethodnom amandmanu, bude dodeljeno Ministarstvu energetike i rudarstva za poboljšanje kvaliteta zaštite životne sredine.

Vi to niste uradili i mislim da je to jako loše. Odbijate ovaj amandman bez ikakvog normalnog obrazloženja. Osam puta ste povećali prihode, a samo je mesec i po dana, možda i malo više, do kraja ove godine.