Danas treba da raspravljamo o tome da li da zakon koji vezano sa državnim službenicima treba da važi od 2025. godine. Postoji jedan period od dve godine koji je pred nama da se država bavi sa tim i koliko može da uđe u jedan problem sistematizacije i da napravi jedan, da kažemo, dobar plan o tome kako će i kad početi da se primenjuje ovaj zakon.
Danas smo na odboru pričali o tome. Mene živo zanima, ako mogu da dobijem odgovor i od ministra – zašto je baš dve godine, zašto ne bi bilo, recimo, godinu dana?
Smatram da je to jedna oblast koja je malo osetljiva za veći broj ljudi koji danas u Srbiji imaju, na neki način, svoja primanja.
Ono što je važno to je taj član 63. stav 2. do 4. koji propisuje, u stvari, obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla. Dosta godina je za nama gde je taj deo bio nerešen i voleo bih da se opredelimo, da pričamo o nekom periodu koji je par godina iza nas ili nekoliko godina ispred nas. Prosto poslanici smo u ovom vremenu.
Mene zanima da li ima neka detaljnija objašnjenja zato što smo čuli razna objašnjenja koja nisu baš ozbiljna da treba dve godine da čekamo da počne taj zakon ili kako se to kaže, ako se stvore neki uslovi, ali prosto ne postoji nikakva mogućnost da znamo kad, da bi počeo da funkcioniše. Čuli smo da je i u pitanju fiskalna konsolidacija koja se očekivala, da je Kovid bio problem, da je inovirano kadrovsko planiranje problem, da će morati da se prekidaju određeni ugovori da bi onda tek počeo da teče ovaj rok o primeni ovog zakona, pa da se svake godine uvode novi zaposleni u sistematizaciji. To je nešto što ćemo uvek imati. Svake godine ćemo imati nove zaposlene u sistematizaciji. Svake godine ćemo imati neka nova iskušenja, nove stvari, da li postoji realna volja da se ovo brže uradi?
Građani sa kojima smo pričali, kojima je zakon važan pitaju da li to može da bude u narednih šest meseci, godinu dana, ne dve godine. Mislim da je ovo odgovor koji zaslužuje malo ozbiljniju i detaljniju analizu zašto to se traži da bude pomereno na dve godine. Imali smo dovoljan period i za nas.
Reći ću vam da su to i neki primeri koji su malo čudni. Primera radi, ako mi nemamo konkurse, ljude zapošljavamo po privremeno povremenim poslovima ili na određeno vreme na jedan čudan način dobićemo situaciju da nemamo metod, da nemamo sistematizaciju, način kako koga uopšte zapošljavamo. Koliko oni imaju svoje kvalifikacije i znanja da nešto rade.
Navešću primer opštine Vlasotince. U opštini Vlasotince smo imali ovih dana velike probleme sa građevinskom dozvolom za mini hidroelektranu. Ona je zaista u svim svojim segmentima od lokacijske dozvole od svih mogućih licenci koje su trebali da dobiju, problematična. Da ne iznosim sada sve te stvari.
Pitanje je da li će ovaj zakon recimo i te stvari možda da profesionalizuje, jer to je i obrazloženje koje je dalo ministarstvo, odnosno Vlada zbog čega se spremamo dve godine, da bi sve bilo bolje i profesionalnije. Problem u ovome što imamo taj jedan gap da kažemo, duboke države, gde generalno vlast danas može da drži na uzici veliki broj zaposlenih ljudi, mislim da treba da se izbegne što pre.
Reći ću još jednu stvar, da li u npr. u Kulturnom centru u Vlasotincu treba da radi 16 ljudi u stalnom radnom odnosu, jedno na određeno, a sedam po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima? Smatram da su ovo ozbiljne informacije, ozbiljni argumenti da se što pre krene u to da ovakav zakon stupi na snagu, a ne tek 2025. godine. Hvala.