Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9527">Miodrag Gavrilović</a>

Miodrag Gavrilović

Demokratska stranka

Govori

Jel možete da objasnite zašto čekate toliko dugo da mi date reč? U čemu je problem? Dali ste mi sad ili ranije, nema veze. To je član 103.
Član 103. Poslovnika, ako mogu da citiram član? Dozvoljavate? Da li mogu da pročitam član 103.?
Pitam vas, zato što moram da vas pitam za sve. Prosto ne možemo, nemamo svoju slobodnu volju. To je očito.

Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika i to neposredno da traži po učinjenoj povredi.

Ja sam to tražio neposredno. Niste mi dali reč. Ne razumem zašto to radite?
Hvala.

Ja sam predložio za ovaj amandman da se definitivno odredimo prema tome da bude finansiranje iz budžeta do 40% sredstava koji su potrebni za Radio-televiziju Vojvodine. Zašto sam to uradio? Zato što u opisu onoga što je Vlada predložila stoji „delimično“. To „delimično“ u stvari ništa ne znači. Je li to 10%, 30%, 90%? Da bi malo uozbiljili stvari i postali odgovorniji, predložio sam konkretno 40%. „Delimično“ zaista može da napravi velike probleme.

Šta je delimično? Znate kako, ako posmatramo stvari oko nas da su one delimične i da nemamo prava i potpuna rešenja, onda možemo da pretpostavimo da je to možda i vaš zaštitni znak generalno. Da li ste razmišljali o tome? Da delimično proizvodite potrebnu električnu energiju, da delimično poštujete izborni zakon, da delimično poštujete Poslovnik, da delimično vozovi ispadaju iz šina, da delimično plaćate fakture za usluge u energetskom sektoru, da delimično, kako znate, napukao je i zid potporni u Grdeličkoj klisuri na autoputu.

Delimična su vam sva rešenja. Delimična je čak i građevinska dozvola za malu, odnosno mini hidroelektranu „Besko“ u Dadincima. Ona je delimična zato što je istekla energetska dozvola. Delimična je prijava radova. Delimična je studija uticaja na životnu sredinu. Delimični je projekat. Delimična je izmena instalacione snage. A u Rupskoj reci, za vašu informaciju, postoji pet zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta, za koje niko ne brine jer delimično će možda biti istrebljena.

Danas je 12. dan kako meštani sela Dadince stoje na barikadama da spreče uzurpatora da isuši ono malo vode što je ostalo u reci. Hrabri i dostojanstveni ljudi nisu tu iz inata nego iz nužde, dogorelo im je do lakata, jer 12 noći i dana stoje na barikadama u selu jer delimično se živi u ovom vašem SNS vremenu.
Dragi građani Srbije, ovim amandmanom tražim da ne čekamo dve godine za primenu obaveza o javnim konkursima za zaposlene na određeno vreme.

Pitam ovaj režim, zašto vam je potrebno dve godine? Zašto kradete vreme od svih nas? Još 730 dana će zaposleni o privremenim i povremenim poslovima i zaposlenih po ugovorima na određeno vreme biti u vašoj nemilosti i u strahu. Demokratska stranka ne može i neće podržati zakon koji omogućava još dve godine ucenjivanja 1.000 ljudi.

Dragi građani Srbije, ova skupštinska većina odbacila je danas i tri moja amandmana kojima sam tražio, ne da se ispravi tekst, nego da se isprave pravopisne greške u međunarodnim ugovorima o kojima ćemo danas glasati.

Nisam predlagao promenu teksta, već sam predlagao primenu pravopisa. Danas ste proglasili da je protiv Ustava i Poslovnika i tačka i zapeta i veliko i malo slovo, i ko zna kakve će sutra ugovore dočekati ova Skupština, sa koliko grešaka i propusta. Danas niste hteli da prihvatite da primenite tačku tamo gde treba, a sutra ćete ostati bez teksta.

Dragi građani Srbije, za DS čovek je važniji od svih međustranačkih interesa i interesa koje mi sada ovde ne vidimo. Obećavamo da će DS raditi po Ustavu, da će poštovati sve zakone i sve procedure, jer za DS vladavina prava nije kamen spoticanja. Želim svim građanima Srbije srećnu Novu godinu.
Član 104.

Jedno pitanje koje nije nevažno.
Upravo to hoću da kažem. Kada se dese dve povrede koje su različite, kada se pomenu dva različita poslanika, ako se jedan pozove na 104. zbog jednog slučaja, da li može drugi poslanik zbog drugog slučaja?
Vi tumačite, ne, ne. Poslovnik je stavljen da vi tumačite zato vas i pitam.
Meni ste dali reč?
Da, želim.

Član 27. Molim vas da ukažete i da kada poslanici sa vaše strane, vaše većine, govore vrlo uvredljive reči da reagujete. Znači, nemojte da spočitavate da smo mi neko ko mrzi SPC. To je krajnje neprimereno. (Isključen mikrofon.)
Danas treba da raspravljamo o tome da li da zakon koji vezano sa državnim službenicima treba da važi od 2025. godine. Postoji jedan period od dve godine koji je pred nama da se država bavi sa tim i koliko može da uđe u jedan problem sistematizacije i da napravi jedan, da kažemo, dobar plan o tome kako će i kad početi da se primenjuje ovaj zakon.
Danas smo na odboru pričali o tome. Mene živo zanima, ako mogu da dobijem odgovor i od ministra – zašto je baš dve godine, zašto ne bi bilo, recimo, godinu dana?
Smatram da je to jedna oblast koja je malo osetljiva za veći broj ljudi koji danas u Srbiji imaju, na neki način, svoja primanja.
Ono što je važno to je taj član 63. stav 2. do 4. koji propisuje, u stvari, obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla. Dosta godina je za nama gde je taj deo bio nerešen i voleo bih da se opredelimo, da pričamo o nekom periodu koji je par godina iza nas ili nekoliko godina ispred nas. Prosto poslanici smo u ovom vremenu.
Mene zanima da li ima neka detaljnija objašnjenja zato što smo čuli razna objašnjenja koja nisu baš ozbiljna da treba dve godine da čekamo da počne taj zakon ili kako se to kaže, ako se stvore neki uslovi, ali prosto ne postoji nikakva mogućnost da znamo kad, da bi počeo da funkcioniše. Čuli smo da je i u pitanju fiskalna konsolidacija koja se očekivala, da je Kovid bio problem, da je inovirano kadrovsko planiranje problem, da će morati da se prekidaju određeni ugovori da bi onda tek počeo da teče ovaj rok o primeni ovog zakona, pa da se svake godine uvode novi zaposleni u sistematizaciji. To je nešto što ćemo uvek imati. Svake godine ćemo imati nove zaposlene u sistematizaciji. Svake godine ćemo imati neka nova iskušenja, nove stvari, da li postoji realna volja da se ovo brže uradi?
Građani sa kojima smo pričali, kojima je zakon važan pitaju da li to može da bude u narednih šest meseci, godinu dana, ne dve godine. Mislim da je ovo odgovor koji zaslužuje malo ozbiljniju i detaljniju analizu zašto to se traži da bude pomereno na dve godine. Imali smo dovoljan period i za nas.
Reći ću vam da su to i neki primeri koji su malo čudni. Primera radi, ako mi nemamo konkurse, ljude zapošljavamo po privremeno povremenim poslovima ili na određeno vreme na jedan čudan način dobićemo situaciju da nemamo metod, da nemamo sistematizaciju, način kako koga uopšte zapošljavamo. Koliko oni imaju svoje kvalifikacije i znanja da nešto rade.
Navešću primer opštine Vlasotince. U opštini Vlasotince smo imali ovih dana velike probleme sa građevinskom dozvolom za mini hidroelektranu. Ona je zaista u svim svojim segmentima od lokacijske dozvole od svih mogućih licenci koje su trebali da dobiju, problematična. Da ne iznosim sada sve te stvari.
Pitanje je da li će ovaj zakon recimo i te stvari možda da profesionalizuje, jer to je i obrazloženje koje je dalo ministarstvo, odnosno Vlada zbog čega se spremamo dve godine, da bi sve bilo bolje i profesionalnije. Problem u ovome što imamo taj jedan gap da kažemo, duboke države, gde generalno vlast danas može da drži na uzici veliki broj zaposlenih ljudi, mislim da treba da se izbegne što pre.
Reći ću još jednu stvar, da li u npr. u Kulturnom centru u Vlasotincu treba da radi 16 ljudi u stalnom radnom odnosu, jedno na određeno, a sedam po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima? Smatram da su ovo ozbiljne informacije, ozbiljni argumenti da se što pre krene u to da ovakav zakon stupi na snagu, a ne tek 2025. godine. Hvala.
Kao i moj kolega Goran, mislim da je bolje i pametnije povećati malo više plate, za korisnike budžetskih sredstava.

Međutim, ja treba malo razmisliti o tome kako i na koji način, ne samo motivisati ljude, nego na neki način staviti da postoji odgovornost. Videli smo ovih dana kako pljušte kazne, opomene i sve ostalo u ovoj Skupštini, od strane predsednika Skupštine i kako se to olako daje.

Da li treba da nagradimo i sve one koji rade, kao korisnici budžetskih sredstava, u opštinama, koji ne poštuju zakone? Daću par primera, recimo u opštini Vlasotince, u slivu reke Vlasine i u slivu reka Južne Morave, reka Vlasina Gradska reka, Preslačka reka, reka Poštica, Kovanštica, Bistrica i posebno Rubska reka na svom toku imaju 18 mini hidro-centrala, 12 je u opštini Crna Trava, šest je u opštini Vlasotince.

Ono što je važno, da se posvetim samo Rubskoj reci, da bi videli gde je problem, ona je dužine 25.800 metara. Na njoj se nalaze četiri hidrotehnička objekta, dve mini hidorelektrane, Porečje, Lanište, ribnjak Krupjaj, vodozahvat izvorišta, vodosnabdevanje Gradišta.

Planira se i treća mini hidrocentrala koja je dobila građevinsku dozvolu na jedan čudan način, zato što je opština mimo svih propisa izdala građevinsku dozvolu iako se traži da se uradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Građane u ovom slučaju niko ništa ne pita. Međutim, svojevremeno građani opštine Vlasotince su se okupili ispred opštine i pod jednim divnim sloganom „Sloboda je voda“ tražili da se izbrišu lokacije za izgradnju mini hidroelektrana, što je opština usvojila, a kasnije bez javne rasprave uspela da da građevinsku dozvolu za treću mini hidroelektranu.

Na ovaj način Rubska reka se stavlja 80% pod cevi i korišćenje za funkcionisanje hidrotehničkih potencijala.
Možda je prošlo nezapaženo, član 27. stav 1, pretpostavljam da niste čuli.

Mislim da je trebalo da se skrene pažnja ministarki Maji, Ministarstvo pravde. Ne možete reći u Skupštini, a vi predsedniče ste morali da reagujete kada se kaže da za određena zakonska rešenja, da li su ona dobra ili loša, ako neko glasa protiv njih da ne želi dobro narodu i državi. To je krajnje neprimereno. To ne sme da se dovodi u pitanje… (Isključen mikrofon.)
Imam utisak da su se ova nenamenska sredstva delila kao da su igrali rulet, potpuno bez nekog smisla. Evo primera, Užice je dobilo 228.113.946, Kragujevac 426 miliona itd. Mislim, ako brojimo koliko ima građana, kakvi su problemi u tim gradovima, onda bi trebali da razmišljamo da nenamenska sredstva idu po prioritetima tamo gde smatramo da ćemo sa tim sredstvima urgentno rešiti neke probleme koji postoje. Primer su Užice. Problem sa vodom, sa kvalitetom vode, sa ogromnim zagađenjem. Veliki broj dece koja imaju bolesti respiratornog trakta se poveća iz godinu u godinu i veliki je problem saobraćaja i infrastrukture. Zašto se malo ozbiljnije ne pozabavimo tom temom.

Sa druge strane, Kragujevac, ako pričamo, i ministar Blagojević kaže da i nenamenska i druga sredstva utiču zajedno na opredeljenje koliko će neki grad biti razvijen i investirano u njega. Što se mene tiče, Kragujevac, koliko vidim, nema ta sredstva kao drugi regioni.

Treća stvar, pomenuo bih opet Vlasotince. Pored onih malih hidroelektrana koje sam pomenuo malopre, Vlasotince i pored toga što ima veliki broj reka, ima 18 malih hidroelektrana u tom celom kraju, nema kvalitetnu vodu koja je dobro obezbeđena, koja je sigurna i koja građanima obezbeđuje da imaju konstantno snabdevanje vodom.

To su stvari o kojima možemo da razmišljamo i kroz ovaj moj amandman možemo na neki način da regulišemo stvar. Hvala.
Moram da pitam zašto mi je odbačen amandman broj 1. zato što sam tu tražio sa jednim ozbiljnim obrazloženjem da u našem budžetu imamo deficit manji za 40 milijardi dinara. To niti je uvredljivo niti je protivustavno, a nadležni odbor ili kako se kaže nadležni odbor je odbacio ovaj amandman. Tražio sam da se umesto izdataka za nabavku oko finansijske imovine od 117 milijardi smanji na 77.

Zbog čega? Zato što kada sam pročitao i kada smo mi pročitali izveštaj Fiskalnog saveta, on apostrofira i posebno ukazuje na to da je deficit napravljen najviše zbog toga što su nastali gubici u Elektroprivredi Srbije, ali pošto se povećava cena u januaru električne energije, a vraćam se iz Beča sa konferencije koju smo imali i plenuma energetske zajednice gde si insistira da se cena električne energije povećava i u drugom i trećem kvartalu postepeno, smatram da tim povećanjem električne energije cene EPS neće biti u tako teškoj situaciji i da nije potrebno da 117 milijardi nego 77 milijardi, čista obračunska računica.

Vi ste odbili ovaj amandman kao uvredljiv. Vas vređa kada se spominje Elektroprivreda Srbije. Mislim da je to potpuno neprihvatljivo, da postoji mogućnost da u ovoj Skupštini, u ovom domu se tako poigravate sa ozbiljnim radom koji smo kao poslanici posvetili budžetu. Čitali smo budžet koji ste vi napravili, pročitali svaki red, svaku rečenicu. Konstruktivno pokušali nešto da predložimo, a vi ste to odbili samo zato što su to opozicioni amandmani. Dajte mi obrazloženje da to nije tako i meni i mojim kolegama.