Postoji sada pred nama, to je član 2. ovog Predloga dopune zakona pa kaže - izuzetne odredbe stava 2. i 3. ovog člana, neće se primenjivati u slučaju propisanom članu 39. stav 3. do 5. ovog zakona, odnosno Predloga zakona. Što znači da će se u stavu 5. dati ingerencija Vladi da ona odlučuje ko će moći i na koji način da prepisuje uslove koje će se priključiti na tu mrežu, a onda će se zbog primene ako usvojite član 2. isključiti iz kaznenih odredaba javna preduzeće, oni koji budu tim da kažemo, objektima priključili ih na komunalnu mrežu, infrastrukturu, struju i sve ostalo mimo onih sada postojećih pravila i zakona.

I, šta je ovde problem? Problem je u tome što se Vladi daje ingerencija da ona propisujući svoje uslove menja intenciju zakonodavca i da bude jača od zakona i zbog toga tražim da se ovaj član 2. briše jer ni na koji način njegovo, a ja bih voleo da gospodin Vesić to objasni, zašto se daje posebno ovlašćenje Vladi Republike Srbije, na koji način će ona doneti uslove, zašto ti uslovi unapred nisu rečeni, zašto dajemo ovlašćenje Vladi da ona to uradi na način koji mi sada ne možemo da iskontrolišemo. U pitanju je zakon, a dajemo nekom ko je izvršna vlast da kaže kako će se zakon primenjivati u ovoj stvari koja je vrlo osetljiva.

Nolim vas ako možete već sad, pošto je bitno da kažete, kolega kaže da savesnost je protivustavna kategorija. Ja se s tim ne bih složio pa da evo otvorimo temu, da li možemo da se ograničimo da se ovo primenjuje za savesne vlasnike a da se član 2. briše i da ostanu odredbe koje se tiču kaznenih odredbi.

Dragi građani, poštovane kolege, predložio sam da, umesto 15 dana roka koji se ostavlja za pravljenje podzakonskih akata, taj rok bude 30 dana da bi Vlada, odnosno Ministarstvo, odnosno gospodin Vesić mogli dobro da se pripreme za to. Mislim da ne bi trebali da žurimo prema ovome.

Znate zašto? Postavlja se pitanje – koliko gospodin Vesić može to kvalitetno da smisli, osmisli, napiše i stavi na glasanje na Vladu, s obzirom da je obećao svojevremeno 250 fontana, ne znam koliko je izgrađeno u međuvremenu, ili 15 miliona drveća, dokle ste stigli sa sadnjom tih drveća, gospodine Vesiću, ili hoćete li pisati ove uslove o ozakonjenju u pokretnoj kancelariji ili ćete to raditi u Vladi ili uopšte? Bilo bi dobro i u interesu građana i za javnost da znamo na koji način ćete raditi ove propise, odnosno čemu ćete se voditi, šta će nam biti najvažnije u svemu tome. Koji princip, koje načelo? Šta je ono što ćete, gospodine Vesiću, vi odlučiti da će biti ključna stvar za ozakonjenje ovih objekata i da dobiju priključenje na sve ove mreže koje pričamo, o komunalnim?

Šta je ono što ćete vi uraditi u vašem radu, kasnije, kada budete pravili podzakonske akte da bude u vezi sa ovim zakonom i da ne prevaziđe granice onoga što zakonodavac hoće, odnosno vi? Ja sada više i ne znam da li Skupština donosi ovde zakon koji ćete kao ministar morati da ispoštujete ili ste sada već dobili odrešene ruke da uradite baš ono što vi budete hteli?

Da li ćete raditi to u interesu savesnih građana ili ćete to raditi u interesu onih nesavesnih koji su znali da će doći do ovog zakona, pa su već iskoristili određene mahinacije da mogu da se tumače ovi objekti i da nisu oni koji se vide samo na satelitskom snimku iz 2015. godine, nego i neke druge? Ta objašnjenja dugujete da kažete. Hvala.

Hvala.

Predloženo je predlogom promene zakona da zakon stupi na snagu odmah, i to je još jedna stvar koja nas dovodi do pitanja zašto se žuri, odnosno zašto radimo suprotno onog što Ustav predlaže, koji kaže da to može da bude osam dana, a mi sada kažemo, i imamo pred sobom predlog da to treba da bude odmah. Šta je to što je posebno hitno, što Ustav nam nalaže da treba da bude hitno, da bi se pridružilo da bi se to odmah i primenilo.

Ono što postavljam kao pitanje, gospodin Vesić, nadam se da će se udostojiti da odgovori bar na neko od pitanja. Da li ćete ovim zakonom koji ćete imati, ako stupi na snagu odmah, 15 dana vremena da napravite podzakonske akte, i nakon toga samo 30 dana vremena za građane da reaguju po njemu. Znači, imaćete 45 dana od dana kada budemo proglasili zakon, vremena da se ovaj zakon faktički i konzumira.

Ono što je problematično u svemu ovome da li zanate i na koji način ćete informisati građane o ovome? Da li ćete rešiti problem svih onih građana koji su protestovali? Da li je ovo dovoljno vremena da možete da napravite jednu dobru analizu i da kažete da posle ovoga neće više biti ovakvih problema, ili ćemo da ostanemo u ovim problemima, zato što će određeni ljudi biti informisani, na vreme se javiti, i uspeti da legalizuju ono što je nezakonito.

Ponavljam, zašto ne napravite pred nama ovde javnu odrednicu šta je to što ćete dozvoliti da uđe u legalizaciju, a šta ne? Šta je to po vama savesno, a šta je nesavesno? Odnosno, da li će biti nagrađeni oni ljudi koji su unapred znali da će ovakav zakon da se donese?

Član 1. kaže da Zakon o vazdušnom saobraćaju treba dodati posle reči „stava“ srazmerno vremenu provedeno na radu, da bi građani znali o čemu se tu radi, to je u pitanju sa ovim da se interveniše na članu 199. i gde se regulišu vreme odmora posade aviona.

Ono što smatram da je sada neprimereno i zbog čega tražim da se briše stav 3. ovog člana 1. jeste zbog toga što se predlogom Vlade traži da se između ostalog smanji vreme obaveštavanja posade o promeni plana letova.

Pa, se kaže – u slučaju potrebe posla, a usled nastupanja nepredviđenih okolnosti, operater vazduhoplove je dužan da obavesti članove posade o promeni rasporeda radnog vremena, najmanje 12 časova pre početka dužnosti, vodeći računa o poštovanju propisanog odmora pre početka letačke dužnosti.

Ne znam da li ste imali prilike da razgovarate sa posadama, pilotima i ljudima koji čine tu posadu, mene je zanimalo zbog čega se ovo radi, a o ono što moram da kažem, da na ovaj način se neće uopšte promeniti i uspeti da ispoštuje neki plan koji je faktički u haosu. Mora bolje da se organizuje plan, bolje da se organizuje letačko vreme i onda ne bi dolazilo do ovog kašnjenja.

Način na koji želi da se utegne posada i da imaju manje vremena i da se 100% iskoristi njihovo vreme, neće doprineti tome da imamo manje gužve na aerodromu u Beogradu. Moramo da shvatimo da su to stvari koje se dešavaju baš zbog toga što nemamo dobro planiranje u vezi sa letovima.

Nedavno je otkazano 12 letova „Er Srbije“, 12 letova. Objasnite mi kako će te primenom ovog člana da uspete da tih 12 letova se ne otkaže, na koji način? Da bi mogli ovo da primenimo i da kažemo u redu, ima smisla da glasamo za ovo. Ja tražim da se izbriše član

Amandman koji sam dao na član 2.da se član 2. briše zato što je on u vezi sa članom 1. i onim predlogom koji ide iz člana 1.

Molim predstavnike Vlade da saslušaju nešto što želim da im kažem. U razgovoru sa ljudima i posadama i pilotima, kažu sledeće, da bez obzira što ovo menjate i želite da iskoristite sto posto posade, mnogo je bolje da razmislite o tome da zaposlite više ljudi u samoj „ER Srbiji“ da bi oni bili na svojim dežurstvima i da ta dežurstva možemo da iskoristimo situacijama koje dolaze do toga, da dolazi do pomeranja letova.

Ne stoji vaše opravdanje koje stoji u obrazloženju zašto donosite ovaj zakon, a što kažete u obrazloženju da su nepredviđene okolnosti tipa meteorologa i tehničkih kvarova, to zaista ne stoji.

Ono što je važno jeste da letačko osoblje radi vrlo često po četiri leta dnevno, što je radno vreme od preko 12 sati. Svako kašnjenje dovodi do ekstenzija koje su i duže od 14 časova.

Ono što je važno da se zna pored svega toga je da je spašavanje funkcionisanja "Er Srbije" sasvim legitimno, ali ne uštrb putnika i posada. Pri tome su menadžment "Er Srbije" i Vlada vrlo dobro znali da su predizmeonisali saobraćaj. Većim brojem zaposlenih bi imali ljude, već sam pomenuo dežurstva, da bi mogli da reaguju na poremećaje u avio saobraćaju, ali zbog loših uslova rada zaposlenih svih mogućih operativnih poslova napuštaju "Er Srbiju".

To je odgovor na pitanje da li ljudi počinju da se zapošljavaju. Problem je mnogo ozbiljniji. Ovim se neće rešiti.

Evo, da probam i treći put da ukažem na nešto što je važno.

Ono što mislim da je važno jeste da razmislite o sledećem. Postoji Evropska konvencija na kojoj se veliki broj putnika u poslednje vreme poziva. To je Evropska konvencija, Uredba 261/04 gde se traži da se isplati od "Er Srbije" 600 evra za svako kašnjenje leta koje je duže od tri sata i to jako dobro znate.

Treba pomnožiti koliko hiljada naših putnika je podnelo taj zahtev i koliko će to koštati "Er Srbiju". Hajde ozbiljno da razmislimo. To je 600 evra puta 1000 putnika. Koliki je to novac?

Na način na koji vi želite ovom promenom zakona da utičete na posade da imaju sto posto iskorišćeno vreme, doći će do iscrpljenosti posade. Ljudi za novac koji sada primaju neće više hteti da rade i stvorićemo još veći problem nego što sada imamo. To su ozbiljni ekonomski pokazatelji sa jedne strane. S druge strane, potpuna preopterećenost posada i pilota. Ono što možemo da uradimo jeste da zaposlimo više ljudi u "Er Srbiji" i da napravimo ambijent takav. Ako gledamo da ćemo da zaposlimo više ljudi, to je manje para koje ćemo dati nego što će "Er Srbija", čiji smo mi vlasnici kao građani, dati za nadoknadu putnicima 600 evra puta koliko hiljada.

Ja vas još jednom molim i apelujem, nemojte usvajati ovaj zakon. Demokratska stranka ne može da podrži ove izmene.

Dozvolite, pre nego što nešto kažem o ovom amandmanu, gospodine Vesiću, ako možete da čujete. Malopre ste rekli za Zakon o vazdušnom saobraćaju da je to urađeno da bi se primenile evropske direktive. Zašto to ne piše u obrazloženju koji je dala Vlada?

U obrazloženju se to uopšte ne pominje. Ne postoji, nego kaže da treba da se određeni problemi koji su došli do organizacije letova reše na ovaj način. Nigde se ne pominje, nema to veze sa Evropom. Ovo ima veze sa tim što hoćete da za male pare uradite. Čisto da se zna, da ne ostane da nije nedorečeno.

Vezano sa ovim amandmanom u vezi sa zakonom o dopunama Zakona o energetici želim da kažem sledeće, važno je da ljude koje biramo, biramo na javnom konkursu. Kako ćemo drugačije da ih biramo?

Važno je, predložio sam da stav 5. na član 64v - Predlog za izbor predsednika i članova komisije utvrđuje se od kandidata koji ispune uslove na javnom konkursu. Odbor u kome se ja nalazim, a i predsednik Socijalističke Partije Srbije Dejan Radenković će donositi o tome neki svoj sud.

Na osnovu čega će oni donositi odluku? Ko će predlagati te ljude? Logično je da kažemo da će to biti javni konkurs. Na javnom konkursu raspišemo uslove, pa ko se javi i ispuni te uslove od tih ljudi da možemo da predložimo u Narodnoj skupštini da glasamo za njih. To bi bio put koji je transparentan koji je ozbiljan koji je odgovoran.

Molim vas da razmislite o tome, da se prihvati ovaj amandman bar zato što ćemo na taj način staviti sve građane Srbije u istu ravan i svima dati podjednaku šansu da se jave na ovakve konkurse.

Pre nego što krenem na član 2. da kažem nešto u vezi sa članom 1. koji je prilično veliki, ima dosta članova koji su predloženi.

Postoji jedna formulacija koja bi mogla da se malo ozbiljnije formuliše i da se kaže, između ostalog član 64v, imate stav 5. - da prilikom izbora predsednika i članove republičke komisije potpisuje izjavu da nisu u sukobu interesa.

Zašto ta izjava ne dobija malo na težini i da to bude izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, to su ozbiljne stvari. Ljude biramo na ozbiljna mesta i na ozbiljne funkcije. To je predlog koji je mogao da se usvoji.

Ono što je važno u vezi sa mojim amandmanom 2. koji se tiče člana 2. kojim se menja član 99. Zakona o energetici, tražim, recimo da se u stavu 3. u tački 5) da se promeni formulacija i da glasi – da ima iskustvo u uspešnim rezultatima u korporativnom upravljanju najmanje tri godine. Ono što propisuje član 2. propisuje uslove koje treba da ispune kandidati, ali između ostalog kaže da ima poznavanje oblasti korporativnog upravljanja. To je jedan kaučuk norma, pravnici će znati šta to znači.

Šta znači da ima poznavanje? On može da ima teorijsko poznavanje. On može da poznaje nešto zato što je čuo od toga, zato što mu je neko rekao. Nama su potrebni ljudi koji imaju iskustva, koji znaju šta znači korporativno upravljanje. Pričamo o energetici, pričamo o nečemu što je najosetljivija tačka, voda i energetika u budućnosti svih zemalja. I zašto ne izaberemo ljude koji baš imaju iskustva u tome korporativnom upravljanju. Na taj način ćemo da stavimo akcenat na znanje, na iskustvo, na dobre rezultate iz prakse koji ti ljudi treba da predstave javnosti, odboru i Narodnoj skupštini da bi ih izabrali. Baš zbog toga kada bi imali takvu vrstu odabira ljudi, onda bi se isključivo javljali oni koji imaju poverenja, da kažemo, sigurnosti onoga što oni predstavljaju. Na način na koji će oni uspeti da kažu nešto o svom znanju i svom iskustvu, da ih zato i biramo.

Predlog zakona o izmene Zakona o energetici, ovako, vi ste dali kao Vlada obrazloženje da problemi koji zakon treba da reši donošenjem Predloga zakona omogući će se dokazivanje da kontrolu nad operatorom prenosnog sistema električne energije, odnosno operatora transportnog sistema prirodnog gasa i društava koje obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom čiji je osnivač Republika Srbija, ne vrši isto lice. Na ovaj način omogućava se potpuno implementacija gore navedenih propisa EU, a za šta je urađen osnov u važećem Zakonu o energetici. To je vaše obrazloženje.

Mislim da to nije najbolje formulisan predlog ovog zakona i znam da treba da se prilagodi EU, ali ne na ovaj način. Zato tražim da se briše stav 1. i da stav 2. se menja i glasi – posle stava 5. da se dodaju stavovi 6, 7. i 8.

Šta to znači? To znači da ostavimo na snazi ono kako već sada piše u zakonu, da ne mogu da dođu u konflikt one ustanove koje imaju pojedince na istim pozicijama koje mogu da kontrolišu i jednu i drugu transportnu energiju i gas i proizvodnje i snabdevanje i tako dalje. To smo već zakonom regulisali da mora da bude odvojeno. Ovom izmenom danas i ono što vi tražite da bude, može opet doći do konflikta u tome da izaberemo ljude koji će da imaju ingerencije i nad jednom i nad drugom temom. To nije dobro i nije u skladu sa EU. Razmilite o ovome.

Na član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici podnosim amandman tako što se u stavu 8. iza reči: "ovog zakona" dodaju reči: "i to samo one odredbe čiju oblast sada uređuju odredbe ovog zakona".

O čemu se zapravo radi? Radi se o tome što je predviđeno da se sve odredbe ovog postojećeg zakona faktični ne primenjuju, nego da se primenjuje samo ono što je predviđeno ovim izmenama.

Šta to znači konkretno za nas? Pa, znači da će se potpuno derogirati Zakon o javnim preduzećima i sada da vam kažem kakve su posledice. Zašto se Zakon o energetici ukida, primena propisa Zakona o javnim preduzećima? Pitanja koje uređuje Zakon o javnim preduzećima i drugih oblika organizovanja koje obavljaju delatnost od opšteg interesa, to treba da bude jedan način nadležnosti i oblast onoga što treba da radite, a mi to derogiramo potpuno i to će se i odnositi i na ova preduzeća energetike, a to je vezano za osnivanje, poslovanje, upravljanje, na imovinu, na druga pitanja koja su od značajna za njihov položaj, za postupak izbora, imenovanja direktora, prestanak mandata itd.

Da li Zakonom o energetici treba da bude uređeno pitanje izbora direktora EMS-a i transport gasa ili to treba da bude predmet nekog drugog zakona? Na osnovu kog zakona će se obavljati javni konkurs za izbor nekog budućeg direktora ovih privrednih subjekata? Na osnovu odluke kog državnog organa će se sprovesti javni konkurs za izbor generalnog direktora itd, itd, itd?

Mi smo, ako prihvatimo ovo, derogirali potpuno Zakon o javnim preduzećima i to je potpuno loše i molim vas, pored ove loše intencije, samo da napomenem i prethodni amandman - brišemo stav 4. člana 225. Zakona o energetici koji zabranjuje da može jedno isto lice, jedan isti državni organ da ima konflikt interesa u vezi sa transportom energije ili gasa i snabdevanjem i proizvodnjom. Na ovaj način mi otvaramo mogućnost da do toga dođe. Molim vas da to ne prihvatite.

Mene zanima ima li neko sa vaše strane da skija? Ima li skijaša tu među vama? Nema. Niko ne skija, niko ne zna kako izgledaju skijaške staze ali ovaj član 1. daje zanimljivu interpretaciju raznih izraza. Kaže „skijaška staza“. Sada zamislite skijašku stazu da je naše tržište i da je pravni sistem. Pa kaže – skijaška staza, između ostalog je takva i takva oblast i ona je opremljena. Pazite sada, instalacijama javne rasvete i sistemima veštačkog osnežavanja. Znači, javna rasveta na stazi, ali nemamo na našem tržištu.

Što se tiče sistema veštačkog osnežavanja to je jako zanimljivo. Ja sam dodao, pošto sam skijaš već skoro 46 godina, da tu budu i zaštitne ograde, pa da budu znakovi obaveštavanja. Znate, ima raznih staza. Ima staza koje su zelene, plave, crvene, crne. Obaveštavanja gde ima nekih raskrsnica na samoj stazi, itd, da se skijaši ne zagube u planini.

To vam nije cilj da vi prihvatite ovakav jedan amandman, nego malo Kristijanija slalom i veleslalom kroz ceo naš pravni sistem, pa kad naiđe neka pravda, opa, da je zaobiđemo, pa da imamo onda neku varijantu da imamo bonus kad naiđemo na naravno enormno bogaćenje, zašto ne? Pa opet neka Kristijanija i opet neki šalom i zavoj kada dođemo do toga da treba da to bude u interesu građana. Ne, nego samo u interesu onih koji imaju objekte.

Zar ne liči malo ceo ovaj zakon na jedno spuštanje s lalama i s veleslalama niz padinu gde se ne zna kraj? Zašto radite i zašto donosite nešto što je u suprotnosti sa ozbiljnim načelima pravne države, sa ozbiljnim načelima pravičnosti, pravde? Za tim vapi naš narod, a ne za vašim Kristijanima i skijanje kroz pravni sistem da omogućavate bilo kome na bilo koji način da se obogati samo zato što je iz vaše ekipe.

Gospođo predsedavajuća, jednu stvar koju bi, mislim, trebali da na neki način…

Član 107. – povreda dostojanstva.

Mislim da ste se i vi u jednom trenutku poneli, kao što kažete – ponele su vas emocije i ne bi trebali da dozvolite da vičete, vi ste ipak gospođa za razliku od mnogih koji su sedeli na tom mestu. Molim vas da na neki način dovedete u pristojnost sve ljude koji povišenim tonom govore. Gospodin Jovanov kako govori i kako vređa ljude ovde u Skupštini je nešto što smatram zaista nedopustivim.

Znate šta je još uradio? U nekoliko načina je već napravio neke probleme o tome aludirajući gde je ko i kako letovao i šta je radio, gde je bio itd. To su neprimerene stvari, znate. To su neprimerene stvari. Kakvu poruku on šalje vama, nama, javnosti. Morate reagovati. To nisu stvari koje su dostojne ove debate i ovog doma i zbog toga mislim da je prekršen član 107.

Ne znam koji put, ali član 104. i ja predsedniče moram da vas zamolim da stvarno, evo ja ću da glasam, da Jovanov dobije četiri minuta repliku, jer ovo je ne znam koji put da mu dozvoljavate preko 3, 4 i 5 minuta, jer prosto smatram da ovde, ovaj Poslovnik a u njemu izričito piše – replika ne može da traje duže od dva minuta.

Ja sam vas više puta na to upozorio, pogotovo kada Jovanov govori, pa vas pitam zašto to radite, prosto da znamo.

Posebno prema kolegi Jovanovu, ne znam zašto, verovatno imate neki odnos prema njemu, i ja sam vas i prošli put pitao…