Kad neko želi da razume, on to hoće i da razume. Pošto je očigledno da tražite reprizu onoga što je bilo u toku rasprave u načelu, meni neće biti teško i da pročitam članove zakona koji i te kako govore o ovome što ste vi rekli.
Dakle, lepo uzeti, pa pročitati član 17. Predloga zakona u kome stoji: „Do donošenja posebno zakona iz člana 12. ovog zakona, sudovi i javna tužilaštva iz člana 2. tačka 13. Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 3. tačka 11. Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 4. tačka 7. Viši sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 9. tačka 11. i člana 10. tačka 7. Osnovno i Više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 116/08, nastavljaju sa radom“.
Mogu još jednom da pročitam. Hoćete još jednom? Odlično. Do donošenja posebnog zakona iz člana 12. ovog zakona, sudovi i javna tužilaštva iz člana 2. tačka 13. Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 3. tačka 11. Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 4. tačka 7. Viši sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 9. tačka 11. Osnovno i javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici i člana 10. tačka 7. Više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 116/08, nastavljaju sa radom“.
Vi možete da postavite još bezbroj pitanja o kom mi to posebnom zakonu pričamo. Mi ne pričamo ovde o posebnom zakonu. Mi ovde pričamo o Predlogu zakona o područjima i sedištima sudova i javnih tužilaštava.
Možemo nas dvoje da različito gledamo na rešavanje ovog pitanja, odnosno ovog problema, Vlada je izašla sa ovim predlogom. Vi ako niste za taj predlog, nemojte glasati za njega. Možete da podnesete, kao što ste podneli, amandmane kojima ćete pokušati da ga izmenite ili dopunite i to je sasvim legitimo i u redu.
Koliko mi je poznato, ovaj predlog zakona je prošao skupštinske odbore. Predstavnici jedne političke stranke su izdvajali svoje mišljenje, protivili se tome, sasvim u redu i sasvim legitimno. A stvarati ovakvu političku klimu i prozivati nekog da ukida, pročitao sam samo prvi stav, u drugom stavu se govori i o očuvanju nadležnosti odeljenja Prekršajnog apelacionog suda sa sedištem u Nišu, o Privrednom sudu sa sedištem u Nišu, odeljenje Upravnog suda sa sedištem u Nišu. Identične odredbe.
Ako me prozivate i govorite da ukidam organ, mogu da vam navodim koliko je organa za raznoraznih vlada, ali zaista potpuno i faktički ukinuto na području AP Kosovo i Metohija. Do čega ćemo da dođemo? Nemojte da pričamo o istoriji. Hajde da pričamo o budućnosti. Šta, da se ne osvrćemo, od nas počinje sve? Bio bih presrećan, pozvao bih vas zajedno da odemo, recimo, u Glogovac i da pričamo o članu 183. Ustava, samo ne znam kome i na kom jeziku, ko će da nas razume i ko će da nas podrži u tome.
Apsolutno je nekorektno nekome ko posle serije u godinama povlačenih pogubnih državnih poteza pokušava da spase trećinu srpskog naroda koliko je dole opstalo u odnosu na 1998. i 1999. godinu, pokušava da spase ono što od države Srbije još dole postoji, spočitavati ovako nešto. Onda ćemo opet da dođemo do one načelne rasprave, da pričamo o 2008. godini, da pričamo o 2004. godini. Šta ćemo da postignemo? Dok ćemo mi ovde da prebacujemo krivicu s jednih na druge, dotle će skupština u Prištini da donosi propise koje će efektivno da sprovodi na većini teritorije na koju mi danas ne možemo ni da odemo slobodno i da nam neko garantuje bezbednost. Zbog koga? Zbog mene, zbog vas? Ili ćemo da živimo u fikcijama?
Nemojte građane da zamlaćujemo nekim stvarima od kojih ni njima ni nama neće biti bolje. Šta, jesam li ja presrećan, da li pevam, da li se radujem što smo došli u situaciju kao država da raspravljamo o ovakvim stvarima, da jedni drugima govorimo ovakve stvari? Ne, nisam. Krivo mi je, žao mi je zbog toga. Teško mi je kao Srbinu zbog toga. Teško mi je što je neko decenijama uništavao sve što je srpsko, što su mu Srbi kumovali i šurovali u svemu tome. Sad ja treba da odem i da legnem u hladan grob zbog toga što, eto, ne dopada mi se to. Treba sve što je od Srbije ostalo da propadne zbog toga što nam se to ne sviđa.
Mislim da mi kao država i kao Vlada imamo principijelan stav. Da, hoćemo da pričamo i o istoriji, jer kad god smo rekli – hajde da ne pričamo o prošlosti, onda smo ponavljali u budućnosti sve one greške iz prošlosti. Ne, ja hoću da se naučimo na svemu onome lošem što smo kao država učinili u prethodnih pet, 10, 15 ili 50 godina.
Da ste došli malo ranije da slušate jednu drugu raspravu, videli biste kakav stav ova Vlada i ja kao njen član imamo u rešavanju onih pitanja gde još uvek nešto možemo da rešimo na dobar način.
Ovo je možda jednostrano politički principijelno i to uvažavam. Svaka politička stranka ili grupacija ima svoje principe, zalaže se za njih, izlazi na izbore, dobija određeni broj glasova, dobija poverenje naroda i to je dobro, to je demokratski i to tako treba da ide.
Nemojte da slušam kletve Jevrosime majke i priče o tome koga će ko, zbog čega i kako pamtiti. Dakle, kome nije jasno, uzme lepo, pa pročita član 17. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i na osnovu toga vidi ono što je u zakonodavnoj praksi moguće. Preuzimate jedan dobar deo jednog zakona koji većinom nije bio dobar, taj dobar deo nastavlja da postoji. Šta je tu sporno?
Upravno po preuzimanju ovih članova, tačaka i stavova pravosudni organi na KiM nastavljaju sa svojim radom. Da li ih neko ukida? Neko pokušava da ubedi javnost ili nekoga ovde da ih neko ukida. Ne.

Kad čujem ovako nešto, ja sam srećan što neko ko tako priča neće da primenjuje ovaj zakon, jer bi onda sigurno ovo što je izrečeno bila njegova namera, a pošto to u zakonu ne piše, pošto u zakonu nema stava koji kaže – ako ne bude donet poseban zakon onda neko prestaje da radi, onda sam srećan što oni koji tumače zakon će umeti da ga tumače na pravi način.

Onom sudu koji je neposredno nadležan da kontroliše na sudski način sprovođenje izbornog procesa. Ali, kada već pričate nešto što nije tema ove rasprave, dopustite mi da u jednoj rečenici zaista uključim nešto u tu temu.
Godine 2000. su sprovedeni savezni predsednički izbori. Prilikom brojanja glasova uopšte se nisu brojali glasovi sa Kosova i Metohije. Tada u sprovođenju izbora, birači srpskog državljanstva na Kosovu i Metohiji i za nekog nisu postojali. O tome postoji čak i odluka koju su danas dve opozicione stranke, a tada dve partnerske stranke, kada su međusobno poremetile odnose, pa je jedna tražila pred Vrhovnim sudom ispitivanje tog spornog pitanja.
Opet mi je krivo što ovde nije gospodini Anđelković pa da kaže nešto o tome, da upravo tada 2000. godine u oktobru mesecu nisu brojani glasovi naših birača naših građana sa Kosova i Metohije.
Što se tiče određivanja nadležnosti suda, sasvim je jasno, postoji više i osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici, postoji Viši i Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici. Postoji Apelacioni sud u Nišu koji je drugostepeni nadležni sud za ovo područje, molim lepo.

Na našu veliku žalost, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem nešto što je očigledno nepoznanica onima koji hoće da govore o funkcionisanju pravosuđa, uopšte gledano, na području AP Kosova i Metohije, na našu veliku žalost, neuporedivo veći broj građana, državljana Republike Srbije, srpske nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji se za rešavanje svojih spornih situacija, obraća pravosudnom sistemu koji su ustrojile privremene institucije samouprave.
O tome govore hiljade i hiljade zahteva za pružanje neke vrste pravne pomoći u tim postupcima. Dakle, ne obraćaju se Osnovnom i Višem sudu u Kosovskoj Mitrovici, nego nekim drugim sudovima. Nekoliko hiljada zahteva. Dobiću taj podatak pa ću ga podeliti sa vama. To ne radimo ni vi ni ja, to rade naši građani, Srbi sa Kosova i Metohije. Tu ima i onih koji žive i u Ranilugu, Gračanici, Štrpcu, Goraždevcu, ima i onih koji žive u Leposaviću, Zubinom Potoku, Kosovskoj Mitrovici ili Zvečanu. Samo što neki to javno priznaju i kažu, ako što kažu da su zarad ostvarenja nekih prava uzeli neka dokumenta, a neki o tome ćute.

Kome će se ko žaliti, morate da pitate onoga ko ima pravo da se žali. To je prva stvar.
Drugo, postoje li Osnovni i Viši sud? Šta branite ako ne postoji? Šta branite ako ne postoji? O čemu pričamo ako nešto ne postoji? Građani se obraćaju onome ko može da im donese izvršivu odluku i na vašu i na moju veliku žalost.
Odluka koja se tiče ometanja poseda u Mušotištu, ne verujem da će biti izvršena ako je donese naš osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici. Uverite me da je to suprotno. Pokažite mi. Voleo bih da vidim, zaista bih bio presrećan da prisustvujemo takvom jednom izvršenju. Kada nađete taj slučaj idemo zajedno da vidimo kako će to da se izvrši. Hajmo zajedno.
Meni je kao i vama teško da govorim o tome, ali i vi i ja znamo i te kako da je to i te kako tako.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, kada želim da komentarišem neki akt ja uzmem prvo pa ga pročitam od početka do kraja.
Ako neko želi da tumači bilo koji akt koji je izdao VSS ili republički javni tužilac, onda uzme i pročita ga i komentariše ga, ne na osnovu priče interpretacije, parafraziranja tog akta, jer da je taj akt pročitan, videlo bi se da on u funkcionisanju pravosudnih organa Republike Srbije na području AP Kosova i Metohija, za period pre juna meseca 2013. godine i posle juna meseca 2013. godine, gotovo da ništa ne menja, u faktičkom delovanju pravosudnih organa.
O tome ću zaista vrlo rado da uđem i u raspravu, u onom trenutku kada se sa onim sa kim ulazim u raspravu uverim da je to pročitao i da se sa tim upoznao.
Šta je suštinska autonomija, a šta nije, ja cenim od perioda kada je Ustav Republike Srbije donet. Izneto da je u pregovaračkoj platformi u januaru mesecu 2006. godine definisano šta je suštinska autonomija. Ustav Republike Srbije donet je u novembru mesecu 2006. godine.
Da li se Ustav pozivao na neku platformu ili ne, ne uopšte. To što je bila nečija pregovaračka platforma, to je bilo viđenje onih koji su platformu doneli i u jednom trenutku šta bi trebalo da predstavlja suštinska autonomija.
Ako se setite prvog puta pominjanja s moje strane suštinske autonomije, ja sam postavi jedno retorsko pitanje, rekavši, da li je to ono više od autonomije, a manje od nezavisnosti, što je opet bilo teško identifikovati i uobličiti.
Da li su neki sudovi funkcionalni ili ne, to moraju i to kažu sami građani. Da su naši pravosudni organi mogli da deluju na čitavoj teritoriji Republike Srbije, verujem da bi u martu 2004. godine istražni sudija okružnog suda u Prištini koji je tada bio izmešten u Nišu, otišao da izvrši uviđaj, recimo u Čaglavici, Lapljem selu, odakle su ljudi proterivani, ali to se nije dogodilo.
Ne želim da ulazim u priču zašto je to tako, ali jednostavno je da nije.
Kao i kada sada govorimo o sudovima u Kosovskoj Mitrovici, kako zamišljati krivični postupak, ukoliko sudija ne može da odredi pritvor, a potrebno je da se odredi pritvor okrivljenom.
Šta je funkcionalno, a šta nije, to je sasvim drugo pitanje. Šta mi ovim zakonom činimo, a rečeno je u jednom trenutku – vi ovim zakonom činite i nabrojano je nekoliko stvari, mi ovim zakonom pokušavamo da primenimo ono rešenje koje je primenio i ustavotvorac.
Nemojte da se zavaravamo, taj član 182. našeg Ustava, a lično za njega smatram da je dobar član, jeste nešto što nama ostavlja otvorena vrata. Oni koji dobro poznaju dubinski ovu problematiku, znaju recimo da iz bona preko 40 godina niko nije moga ni jedan svoj nalog da sprovede u, recimo, Drezdenu. Mislim da sam dovoljno rekao.

  Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je upravo u poslednjim izrečenim rečima ključ. Političari koji neiskreno nastupaju. da je neko hteo krajnje iskreno da nastupi onda bi pročitao da akti o kojima se govori su svojom, odnosno su bili temporalnog karaktera i da su iscrpljeni jer je 1. septembra istekao period na koji su se oni odnosili i da je vešto pregovarački učinjeno nešto što, meni je žao što neko nije u stanju to da vidi ili ne želi to da vidi, ali ja mislim da je vrlo vešto pregovarački nešto tim aktima izdejstvovano. Šta? onaj ko želi da sazna može da sazna. Kada ozbiljno ulazite u jedan posao, ako imate suprotstavljenu stranu u tom poslu ne otkrivate joj šta ćete da radite.
Problem nastaje u tome što neko nekome ne veruje. Možete vi meni da ne verujete ili da mi verujete. Zadatak zakona je da bude životan, da nije tako mi bismo još uvek, recimo, primenjivali smrtnu kaznu, ali zakon treba da bude blizak realnosti i životu i kao pravnik zaista čvrsto stojim na tom stanovištu. Bez želje da uopšte dalje repliciram, naročito zbog onoga što sam rekao na početku ove replike, mislim da je više nego jasno i da bi bilo korektno da tu malo prenačetu a sad pomenutu temu uopšte ne otvaramo. Zahvaljujem.

Kao ovlašćeni predstavnik predlagača, prihvatam amandman koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Takođe, u ime ovlašćenog predstavnika predlagača, prihvatam amandman Odbora.

Kao ovlašćeni predstavnik predlagača prihvatam amandman Odbora.

Prihvatam amandman Odbora.

Prihvatam amandman Odbora.

Prihvatam amandman Odbora.

Prihvata se amandman Odbora.

Prihvata se amandman Odbora.