Prihvata se amandman Odbora.

Zahvaljujem predsedavajući.
Prihvata se amandman odbora.

Zahvaljujem predsedavajući.
Prihvata se amandman Odbora.

Prihvata se amandman Odbora.

Prihvata se amandman Odbora.

Hvala, uvaženi gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde bih zaista morao da intervenišem jer se već treći put pominje jedna neistina.
Ko je zaboravio Topolu? Onda neko ne zna da čita. Jer, da zna da čita, onda bi pročitao Predlog zakona i video da je Predlogom zakona predviđeno da u Topoli postoji sudska jedinica. Nažalost, više u Topoli ne živi toliko ljudi da tu može da bude sud, ali u toj sudskoj jedinici će se suditi kao i u svakom drugom sudu. Dakle, ne više kao što je danas, da mogu da se sude samo parnični predmeti, već i krivični kada za tim postoji potreba.
Zaista mogu da razumem sve, mogu da razumem da i neko iz lokalno-političkih, neko iz makro-političkih razloga zahteva nešto, ali budite do te mere korektni pa čitajte onako kako u zakonu piše. U zakonu piše – osnovni sud u Aranđelovcu sa sudskom jedinicom u Topoli. Ko je zaboravio Topolu? O čemu pričate? Sud u Topoli treba da postoji. Između ostalog, naveli ste posle i jedan od razloga zašto.
Ako će se ta sudska jedinica, u kojoj će ako ovi zakoni budu usvojeni u ovakvom obliku, ako će se ta sudska jedinica u odnosu na sud razlikovati samo po tome što nema predsednika suda i nema svoje prateće administrativne službe, a u poslu koji rade sudije biće identična mestu u kome je sedište suda, ne vidim onda kako to onaj koji propagira makar i nominalno smanjenje troškova sada predlaže njihovo povećanje.
Dakle, Predlogom zakona koji je ovde razmatran u načelu predviđeno je da se u Topoli nalazi sudska jedinica. Ono što je odbor svojim amandmanom izmenio jeste što je opštinu Rača doveo pod nadležnost osnovnog suda u Aranđelovcu i što će stanovnici opštine Rača moći da idu u Topolu. Zato što je Rača tradicionalno gravitirala Topoli i to je sve u redu. U redu je što ste rekli, ja to prihvatam i poštujem, ali ne mogu da poštujem da kažete da je Topola zaboravljena i da se ovim amandmanom navodno vraća sudska jedinica u Topolu. Ne, ona je u Predlogu zakona bila kao takva navedena. Zahvaljujem.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, trudio sam se da zaista pažljivo saslušam obrazloženje amandmana, iako je rečeno da je naše obrazloženje za odbijanje amandmana bilo teško prihvatljivo.
Naime, upravo imajući u vidu činjenicu da je Soko Banja mesto koje je nakon Vrnjačke Banje jedno od najvažnijih banjskih središta u Srbiji i da razvoj banjskog turizma upravo u ovom mestu jeste perspektiva za čitav kraj, i sam sam imao prilike da nekoliko puta boravim u Soko Banji, još od detinjstva a i kasnije, i moram da kažem da amandman nije prihvaćen iz potpuno racionalnih i realnih razloga.
Prvi razlog jeste činjenica da se populacija Soko Banje povećava. To je bio samo jedan od dodatnih argumenata da u Soko Banji bude uspostavljena sudska jedinica. Rečeno je da se neće rešiti problemi. Činjenice su da se više krivični predmeti nisu sudili u Soko Banji - rešiće se.
Mislim da je vrlo jasno rečeno, čak i u predlogu izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova za koje je neko rekao da su kozmetičke, a ne bih rekao da su kozmetičke, ako do 1. januara jedne godine ne mogu da se sude krivični predmeti u jednom mestu, kao što je Soko Banja, a od 1. januara naredne godine, ako ovaj set zakona bude usvojen, moći će da se sude. Ne vidim kako problem nije rešen.
Takođe, napomenuću, recimo, podatak da je do 1975. godine Soko Banja, kao opština, bila u području suda u Nišu. Sada se vraća u područje Višeg suda u Nišu. Znatno je dostupnije građanima Soko Banje da idu u Aleksinac, ali neće imati više potrebe da idu u Aleksinac kada je u pitanju osnovni sud, zato što su za sve, ne nešto može, nešto ne može, do juče morali da idu u Zaječar, a delimično da ostvaruju u Soko Banji. Sada će sve moći da ostvaruju u Soko Banji, apsolutno sve.
Ovo je jedna od retkih opština gde postoji tendencija porasta broja predmeta, ali nekada dođe do stečaja nekog preduzeća, pa potraživanja radnika, ali to je već materija privrednog, ali recimo neisplaćenih zarada, pa zahteva radnika da se te zarade isplate ili neke druge vrste radnih sporova, pa zbog toga u jednoj godini se poveća broj predmeta, a u narednoj ih već nema. Ne. Kao i mnoga druga mesta, a imajući u vidu lošu putnu infrastrukturu u Soko Banji će biti sudska jedinica.
Voleo bih da napravimo razliku. Da li se zove isto sudska jedinica u ovom sistemu koji trenutno postoji i u ovom sistemu koji težimo da uspostavimo nakon usvajanja ovakvog zakona? Da, zove se isto sudska jedinica. Da li je ona suštinski isto? Nije, jer će u Soko Banji sudska jedinica moći da postupa kao sud. U svakom mestu gde je predviđeno da postoji sudska jedinica, gde može da se sudi i krivica i parnica, ona faktički u postupanju sudije jeste sud. To je vrlo bitna, kvalitativno bitna razlika.
Dakle, sve ono što su narodni poslanici tražili da se osnuje osnovni sud u Soko Banji, a što se tiče građana, sve ono što dobijaju tim amandmanom, oni već imaju ovim predlogom koji je dat u zakonu. Jedina razlika jeste u tome što, da bi se zvalo sud, jer je razlika u tabli koju ćete eventualno promeniti, on mora da ima svoje prateće službe, da ima svom predsednika suda, a to povećava troškove.
Jednostavno, za takvo mesto, mislimo da je mnogo bolje da sudska jedinica kao sudska jedinica funkcioniše u svom punom kapacitetu, bez dodatnih velikih troškova, a na mnogo efikasniji, dostupniji i bolji način građanima. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi nije ni na kraj pameti da osuđujem bilo koga, a ponajmanje poslanike koji se trude da institucionalno, kako je rečeno, brane svoje opštine.
Da nije u pitanju Soko Banja, uopšte govoreći, postavljeno je pitanje kriterijuma. Kriterijumi su u dobroj meri prilično jasni. Kriterijume je izradila radna grupa u kojoj je bilo najmanje ljudi iz ministarstva, najviše iz pravosuđa, advokature, iz pravničke struke, jednom rečju. To je prva stvar.
Druga stvar, Soko Banja je zaista pravni nonsens u jednom pogledu. Ako sam dobro informisan od službi Ministarstva na čijem sam čelu, Soko Banja je naseljeno mesto u kojem je zgrada suda nelegalno izgrađen objekat, bez i jedne jedine dozvole. Toliko o institucionalnoj odbrani i institucionalnom jačanju. Ja mislim da je to potpuni nonsens.
Zamislite sada Ministarstvo pravde i državne uprave koje jednoj državi treba da podnosi zahtev za legalizaciju zgrade suda. Ja verujem da to nigde nećete naći. Nelegalno sagrađen objekat.
(Marijan Rističević, s mesta: Koje godine je izgrađena?)
Ne znam koja je godina u pitanju, ali možemo se potruditi da saznamo. Zaista mislim da je ovo nedopustiva stvar.
Kada je u pitanju broj predmeta, nemojte stvari da preuveličavamo. Postoji jasna statistika. Ta statistika je negde na granici. A da li Soko Banja ovim predlogom zakona dobija više u odnosu na stari, odnosno važeći zakon – dobija više.
Rekli ste da se stvara neka vrsta institucionalne konfuzije. Ja ću vam reći da takvih primera ima dosta. Recimo, opština Sjenica. Ona je deo Zlatiborskog upravnog okruga, a u okviru je područja trenutno osnovnog suda u Novom Pazaru.
Opština Ivanjica je deo Moravičkog upravnog okruga, a trenutno je u području Osnovnog suda u Požegi, a Požega je u Zlatiborskom okrugu, odnosno Višeg suda u Užicu, kao sedište Zlatiborskog okruga. Nešto ne znam da postoji kod tih građana neka vrsta insitucionalne konfuzije.
Mi smo predvideli ovim predlogom zakona da područje opštine Ivanjica dođe u područje Višeg suda u Čačku. Mislim da je to dobro. Da li je građanima Sokobanje, ako im zaista nešto zatreba, da li im je lakše otići do Aleksinca ili do Zaječara, to oni sami najbolje znaju, jer mnogo više gravitiraju u samom Aleksincu.
Da li će dobiti? Opet govorim, da, dobiće, dobiće ovim zakonom više. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se nismo najbolje razumeli. Dakle, šta smo mi za godinu dana uradili po pitanju činjenice da se sud nalazi u nelegalno izgrađenom objektu? Naravno, pokrenuli smo postupak njegove legalizacije. Ali, ovde se postavlja drugo pitanje – ko je mogao da mimo zakonske procedure podigne ili kupi objekat za sud koji je podignut bez jedne jedine građevinske dozvole? Ko je mogao da useli sud u takav objekat?
Nemojte da menjamo teze. Šta smo mi uradili za godinu dana? Kada smo utvrdili da je nezakonito podignut objekat, pristupili smo svim zakonskim procedurama koje su potrebne da to bude privedeno zakonu. Koji su kriterijumi? Rekao sam da su kriterijumi vrlo jasni i da su u najvećem broju slučajeva primenjivani. Neko može da kaže da u nekom slučaju nisu primenjeni.
Malopre se pričalo o Bujanovcu. Bujanovac je kilometarski izuzetno blizu Vranja. Bez problema, funkcionalno gledano, kadrovski gledano, u svakom pogledu, on nije morao da bude osnovni sud. Uvažavajući posebnost tog područja, uvažavajući činjenicu multietničke strukture stanovništva, predložili smo da tu bude osnovni sud. Da li je to odstupanje od kriterijuma koje je propisala radna grupa? Jeste, ali je predloženo da tu bude uspostavljen osnovni sud.
Samo još jednom da napomenem, pokušaj zamene teza, gde reći – eto, šta ste uradili za godinu dana, nema veze što je sud u nelegalnom objektu. Nema veze što građanin kada ulazi u tu zgradu dolazi po pravdu i po svoje pravo zakonom zagarantovano, iako ta zgrada nema veze sa zakonom. To nije važno. Šta ste vi uradili za godinu dana? Kao prvo, utvrdili smo to, izneli smo tu informaciju, započeli sve zakonom propisane procedure da do legalizacije tog objekta i dođe.
Zamislite jednu situaciju da, ne daj bože, u takvom objektu dođe do požara. Onda se postavlja pitanje – gde je upotrebna dozvola za taj objekat i ko će snositi odgovornost za sve posledice koje bi tu eventualno nastupile? Imamo slučaj mnogo većih i po poslu mnogo značajnijih objekata koji su u službi pravosuđa, a koji su useljavani, u kojima je započinjao rat pravosudnih organa bez ijedne jedine dozvole.
Kako može da se plaća trošak održavanja takve zgrade ako objekat nije primljen? To je sve čitav niz pitanja. Opet sam sud, koji se nalazi u nelegalno izgrađenom objektu, treba da odlučuje o tome. Iz koje god političke stranke da potičemo, verujem da je to podatak pred kojim svako, a naročito diplomirani pravnici, ostaje zatečen. Naveo sam taj slučaj za Sokobanju, zato što je zaista neverovatan.

Samo da kažem da se prihvata amandman.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući. Dami i gospodo narodni poslanici, daću jedan slikovit primer, u što kraćoj meri.
Nažalost, u Srbiji već nekoliko decenija postoji tendencija opadanja broja stanovnika. Jedna od prvih stvari koja se oseća kao posledica tog opadanja broja i starenja stanovništva jeste gašenje škola.
Kada pogledate i ozbiljno sagledate tu celu statistiku koju je radilo duži niz godina Ministarstvo prosvete, videćete da u velikom broju koji se meri stotinama naseljenih mesta u Srbiji, škole više ne rade. Iz godine u godinu se te škole gase.
Možemo da složimo oko podatka da je škola kao jedna od temeljnih institucija izuzetno bitna za jedno mesto, ali takođe ćemo se složiti oko činjenice da ako nema dovoljno korisnika njenih usluga u jednom mestu, da nema potrebe ni za školom. Dao sam ovo kratko poređenje da bih približio i poređenje vezano, nažalost i za pravosuđe i za sudsku mrežu.
Hvala na pitanju koje ste postavili iz ugla običnog građanina, laika – da li će mu pravda ili sud biti dostupni? Hoće. Tamo gde nema dovoljno predmeta, dovoljno resursa da postoji sudska jedinica ili osnovni sud, biće organizovani sudijski dani. To je ono što je bitno da znaju i građani Lučana, odnosno Guče i građani Apatina i još nekih naseljenih mesta koja su ovde pomenuta. Ako da Bog pa u jednom trenutku oživi privreda tih mesta, uveren sam da će država smoći snage i resursa da osnuje sudsku jedinicu ili osnovni sud u tim mestima. Izvinjavam se na prekoračenom vremenu.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista je rečeno dosta toga, na šta bih se osvrnu, pa ću se potruditi poštujući vreme, kažem ono što je najbitnije.
Vrlo je upitno u ovoj oblasti šta znači evropski standard. Mogu da se složim sa onim što je ovde izrečeno, da 34 sudija na 100.000 stanovnika jeste više od nekog zapadno-evropskog standarda.
Napomenuću, da je recimo u Hrvatskoj ta brojka 38, u Sloveniji 41 sudija na 100.000 stanovnika. Da li se oni, koje su države članice EU ne uklapaju u evropske standarde? Ne. Jednostavno je razlika u tome šta je sudija u Srbiji, Hrvatskoj ili Sloveniji, a šta recimo u Španiji. Jer, jednog sudiju u Španiji prati 10 sudijskih pomoćnika i administrativnih radnika, kod nas jedva troje. Dakle, oni imaju manje sudija, ali više administrativaca. To je razlika koja postoji između ta dva sistema. Nije slučajno što sam uzeo ove tri države, Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju, zato što su izašle iz jednog pravnog, jednog pravosudnog sistema pre deceniju i po, pre dve decenije.
Tu nam se koncept razlikuje. Slovenija, koja je gotovo deceniju članica Unije, tu proporciju ne menja, tako da se ovde i te kako neka vrsta standarda uspostavljena, odnosno koja je u kontinuitetu postoji u ovom delu Evrope, ona se poštuje. Evropa to prihvata. Ne možete sve da svedete na brojku. Rečeno je, pretpostavljam da je više nepažnjom, da ostaje recimo Bačka Palanka bez sudske jedinice, ali ona dobija sud.
Daću vrlo kratko jedan pregled, ako nisam ograničen vremenom.
(Predsedavajući: Niste.)
Dakle, navedene su neke opštine i statistika kaže, odnosno Predlog zakona kaže da se u njima više neće nalaziti sudska jedinica, a sa druge strane statistika to o te kako opravdava. Negde se statistika ne slaže sa tim, ali će ipak postojati sudska jedinica iz nekog drugog razloga. Osvrnuću se na nekoliko opština u kojima je rečeno da se gasi sudska jedinica, a da će doći do organizovanja sudijskih dana. Recimo, opština Sečanj. Ako imate u parnici, odnosno negde se računa da je sudiji potrebno da ima priliv ravan svojoj normi koja mu se postavlja, ako je norma bila ranije u nekom uređenijem periodu 25 predmeta mesečni priliv po sudiji, ja ću dati samo neke podatke koji govore sasvim suprotno.
Opština Sečanj, u kojoj postoji sudska jedinica a predviđeno je da se ugasi i da se organizuju sudijski dani, ima 4,08 predmeta mesečni priliv. Opština Nova Crnja – 3,67 predmeta mesečni priliv. Govorim o klasičnoj parnici. Opština Bač – 3,92 predmeta mesečni priliv. Opština Bački Petrovac – 2,61 predmet mesečni priliv. Beočin, nešto više – 5,92. Srbobran – 5,5; Titel – 3,17; Plandište – 3; Irig – 3,75; Pećinci – 1,93 predmeta mesečno priliv. Hajde da budemo malo racionalni. Da li se mnogo više isplati u takvom jednom mestu organizovati sudijske dane? I te kako. Statistika je svima dostupna. Zahvaljujem i shvatio sam diskusiju krajnje dobronamerno i konstruktivno.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi nije poznato, dat je jedan neobičan i slikovit primer da su moje kolege pa i ja lično prešle preko pet hiljada kilometara u toku predizborne kampanje, pa da li je tim novcem nešto moglo da se učini za grad, odnosno opštinu u kojoj je bila predizborna kampanja, pa i u oblasti pravosuđa, malo mi čudno zvuči da se partijskim novcem finansira pravosuđe jer kampanju vode političke stranke, ali verovatno, svako negde to posmatra iz svog ugla.
Izrečena je jedna stvar za koju smatram da je neistina i to pre nekoliko minuta. Citiram – da veliki broj opština neće imati mesto za suđenje. Verujem da svaka opština u Srbiji ima mesto za suđenje, nema svaka sudsku jedinicu ili osnovni sud, ali mesto za suđenje ima i to će ostati tako i u budućnosti dokle god opština postoji.
Takođe je izrečena neistina da je planirano vraćanje, odnosno uspostavljanje osnovnih sudova ili sudskih jedinica samo u mestima u kojima je SNS, ispred koje sam predložen za ministra i izabran ovde u Narodnoj skupštini, da je predviđeno samo za opštine u kojima je SNS u vlasti. Želim da verujem da je ova greška izrečena potpunom nepažnjom ili možda neinformisanošću. Imate grad u kome je ukinut osnovno odnosno opštinski sud pre četiri godine, kao što je recimo Ruma, a koliko mi je poznato SNS tamo nije u vlasti ili ako jeste, može to neko i da mi kaže.
Predviđeno je da se uspostavi osnovni sud u Senti, nije mi poznato da li je SNS u vlasti u Senti, ali opet mi slim da je u pitanju previd, da ne ređam zaista gradove i opštine gde to nije slučaj i zato sam rekao da verujem da je ovo napravljena jedna greška u čistoj nepažnji ali nikako se niko nije rukovodio tim principom. Šta više, uspostavljanje osnovnog suda u Vrbasu predviđeno je predlogom zakona koji je Vlada prosledila još u aprilu mesecu Narodnoj skupštini. Tada je u Vrbasu na vlasti bila neka druga vladajuća koalicija. Znači, u to vreme kada je Vlada zvanično predložila novi zakon, odnosno novi Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava Narodnoj skupštini, u tome se nije promenio.
Prema tome, uveren sam da iza ovoga nije stajala nikakva namera, ali činjenice govore upravo ovako kako sam to izneo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, krenuo bih od ovog poslednjeg što je izrečeno. Organizacija sudećih dana ne propisuje se zakonom, već sudskim poslovnikom. To i jeste namera da se u sudskom poslovniku, tamo gde postoji potreba, dakle razlozi celishodnosti i racionalnosti, gde ne postoji sudska jedinica, odnosno osnovni sud, bude organizovano suđenje sudećim danima. Prema tome, činjenica je da će pravda ostati dostupna čak i onim manjim mestima u kojima nije predviđeno da opstanu sudske jedinice ili u kojima nema osnovnog suda, tako da će potrebe građana za ostvarivanjem prava na alimentaciju, na neisplaćene zarade, na dodeljivanje starateljstva nad decom, i te kako biti zadovoljene.
Država je ta koja treba da vodi računa o svakom delu svoje teritorije, o svim svojim građanima, a u skladu sa svojim mogućnostima. Nažalost, bili smo svedoci situacije u kojima država u nekim periodima nije vodila računa o gradovima koji imaju i 70, 80, pa i više od 100.000 stanovnika. Čemu je onda mogla da se nada neka manja opština?
Pored pravosuđa, školstva, zdravstva, kulture i saobraćaj je, složićemo se svi, nešto što je i te kako bitno, saobraćajna infrastruktura. Verujem da bi građanin svake opštine u Srbiji poželeo da na teritoriji njegove opštine postoji, recimo, aerodrom. Stvar je potpuno nerealna. Zahtev je takav. Jednostavno moramo da stanemo pred neko ogledalo, da spoznamo Srbiju onakvu kakva ona jeste, da prestanemo da živimo u nekom prošlom vremenu u kome je ona bila ekonomski, industrijski, pa ako hoćemo, kulturno, prosvetno, zdravstveno mnogo jača zemlja nego što je to danas, da ne bismo izgubili ono što je mnogo veće, brojnije i značajnije zarad nečega što je manje, a i sam sam neko ko je došao u Beograd iz jedne male opštine. Moramo da budemo maksimalno racionalni.
Poštujem svaki zahtev, ali još jednom da pomenem, tamo gde posla za sudije bude, a gde nema ni sudske jedinice ni osnovnog suda, suđenja će biti organizovana, a kroz izmenu sudskog poslovnika, koje je u nadležnosti ministarstva, odnosno ministra, takvu obavezujuću normu ćemo propisati.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam obavezu prema sveukupnoj javnosti u Republici Srbiji, naročito onom delu koji prati televizijske prenose skupštinskog zasedanja da kažem da je upravo danas, a na poziv Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, da je državni sekretar iz Ministarstva pravde i državne uprave na terenu, da se sreo sa predsednicima opština, sa predstavnicima relevantnih snaga na području naročito Bujanovca i Preševa i da taj dijalog i dalje postoji. Dobra je stvar da postoji i svaki predlog koji je dat i kroz ovaj predlog zakona itekako obrazložen i utemeljen i ima svoj razlog, itekako ima i kriterijuma i najveće moguće u granicama mogućnosti državne ravnopravnosti.
Kako je bilo u prošlosti. Ako bismo o tome pričali mogli bismo da potrošimo i dane i sate i nedelje i bilo bi malo da opišemo kako je nešto funkcionisalo. Na našu žalost neke stvari koje su bile u tom periodu dobre više ne funkcionišu, a naše treba da bude da vidimo kako te stvari da poboljšamo.
Već sam govorio da kilometarska udaljenost između Bujanovca i Vranja je takva da da smo se rukovodili isključivo razlogom racionalnosti i ničim više Bujaovac ne bi imao sud. Ni u ovom predlogu zakona nije bez razloga predloženo da postoji jedan osnovni sud za područje opština Bujanovac i Preševo, jer onda to može da bude sud koji će u respektabilnom kapacitetu da funkcioniše. Jedno bez drugog ne bi ostvarilo svoju svrhu. Malopre je navedeno – makar da ima i sudske jedinice u Preševu. Onaj koji to kaže nije podneo amandman koji bi predložio eventualno sudsku jedinicu u Preševu, već poseban sud. Ne samo što nema osnova da se uspostavi osnovni sud na području Preševa, već i da ima osnova nama kao državi, državi Srbiji zajedno sa albanskom zajednicom koja živi na tom području Jugoistočne Srbije predstoji jedan dug put da osposobimo i ljudske kapacitete, da tu jednog dana ako se ostvare uslovi da postoji sud, da se uspostavi jedna zadovoljavajuća zastupljenost pripadnika i albanske nacionalne zajednice.
Već u raspravi u načeli sam rekao da sam zadovoljan činjenicom da među polaznicima Pravosudne akademije imamo one koji dolaze iz reda albanske nacionalne zajednice i to je dobro. To je dobar pokazatelj da se neke stvari menjaju. Ako zakon u ovom obliku bude usvojen od strane Narodne skupštine i uspostavi se od 01. januara Osnovni sud u Bujanovcu koji će pokrivati područje dve opštine i to Bujanovac i Preševo, a poznato vam je da je bilo zaustavljeno prijem pripravnika, ne samo u Vranju, već na području čitave Srbije, otvoriće se i mogućnost da oni koji ispunjavaju zakonom propisane uslove konkurišu i budu primljeni u taj status.
Ne znam zašto bi to bio problem. Ako ne postoje sve one prateće profesije, da li su to tumači, prevodioci, dajte da poradimo na tome. Da li će, kako je ovde navedeno, formiranje jednog osnovnog suda za Bujanovac, drugog osnovnog suda za Preševo pomoći da imamo više tumača za albanski jezik? Ne verujem, jer nisu sudovi ti koji diktiraju da li će tumača biti ili ne, već narod koji na nekom području živi.
Imajući u vidu i činjenicu da se pripremamo i za izmene zakonskih odredaba koje se tiču tumača, kao pravosudne profesije s jedne strane, imajući u vidu nešto o čemu smo razgovarali i usvojili u skladu sa amandmanima kolega iz SVM kada smo donosili Strategiju reforme pravosuđa, koja se tiče službene upotrebe jezika i pisma, imajući u vidu i činjenicu da je ministarstvo na korak do dovršetka gotovog nacrta o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, što nema veze sa pravosuđem, ali ima veze sa resorom na čijem sam čelu, ja pozivam da mi, kao što je to danas trajalo upravo u Bujanovcu i u Preševu, nastavimo taj dijalog i da vidimo kako možemo na terenu stvari da promenimo.
Kada se ti uslovi ispune i ako bude postojalo dovoljno sudskih predmeta da na tom području deluje sud, takva izmena ili dopuna zakona će se najlakše sprovesti. Ne verujem da će bilo ko u ovoj sali biti protiv toga da, kada su neki uslovi ispunjeni, podigne svoju ruku ili pritisne taster i glasa za uspostavljanje ili sudske jedinice ili suda na tom području. U ovom trenutku ti uslovi nisu ispunjeni i to, za razliku od mnogih drugih delova Srbije, sa više strana nisu ispunjeni. Ja mislim da mi to treba da radimo zajedno i u tom smislu zaista bih pohvalio to što je, naročito u poslednjem periodu, koordinaciono telo radilo, u dijalogu koji je uspostavljen i taj dijalog treba da traje, a mi treba da tražimo životna rešenja za životne probleme stanovnika koji žive u tom delu Srbije. Zahvaljujem.