1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu
Datum sednice: 02.06.2025. 
Trajanje sednice: približno 3 sata i 33 minuta 
Tema / tačke dnevnog reda:

Razmatranje Izveštaja o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2022, 2023. i 2024. godinu

Razmatranje redovnih godišnjih izveštaja Zaštitnika građana za 2022, 2023. i 2024. godinu

Predsedavajući: Uglješa Mrdić

Prisustvo poslanika: navedeno – 13 članova i zamenika članova 

Učesnici van poslanika:

Milan Marinović, Poverenik

Rada Kovačević, savetnica Poverenika

Zoran Pašalić, Zaštitnik građana

Mirjana Lukić, savetnica Zaštitnika građana

Koliko je ko govorio (procena, prema broju reči):

Poslanici vladajuće većine: oko 45–50% vremena

Poslanici opozicije: oko 30–35% vremena

Gosti (Poverenik i Zaštitnik): oko 20–25% vremena

Ukratko sa sednice :
Sednica je protekla u razmatranju obimnih godišnjih izveštaja dva nezavisna organa — Poverenika i Zaštitnika građana. Poverenik je istakao dramatičan rast žalbi, posebno zbog zloupotreba pristupa informacijama i nepostupanja organa uprave, dok su poslanici opozicije ukazivali na nedovoljnu transparentnost institucija i neefikasno sankcionisanje organa vlasti. Po prelasku na izveštaje Zaštitnika građana, opozicija je kritikovala njegovo postupanje u slučajevima nasilja, tajnih podataka i policijskog zlostavljanja, dok je Zaštitnik odgovarao da radi u okviru nadležnosti i pozvao građane da prijavljuju probleme. Većina je podržala izveštaje oba nezavisna organa i sve predloge zaključaka usvojila većinom glasova.

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI (sažeto po govorniku)

Uglješa Mrdić (vladajuća većina)

Predsedavao sednicom, vodio proceduru i predlagao zaključke. U više navrata isticao značaj razmatranja izveštaja i obrazlagao predloge zaključaka kojima se preporuke upućuju Vladi. Fokus na proceduri, bez dužih sadržinskih komentara.

Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja

Naglašava ogroman rast predmeta i zloupotreba (preko hiljadu žalbi dnevno u krajnjim slučajevima). Izmene zakona iz 2021. omogućile efikasnije postupanje, uključujući prekršajne naloge, što je delimično smanjilo „ćutanje uprave“. Izveštava o otvaranju kancelarija širom Srbije i rastu interesovanja građana. Ukazuje da veliki broj žalbi potiče od advokata koji zloupotrebljavaju sistem radi finansijske koristi. Odbacuje ukaze opozicije o pasivnosti institucije i navodi da postupa u okviru zakonskih ovlašćenja.

Verica Milanović (opozicija, SRCE)

Kritikuje neefikasnost kažnjavanja organa vlasti, posebno ističe da su novčane kazne „beznačajne“ za rukovodioce i ne doprinose odgovornosti. Tvrdi da Poverenik treba proaktivnije da informiše javnost o problemima pristupa informacijama. Ukazuje na neosnovano proglašavanje podataka tajnim, dajući konkretan primer iz tužilaštva.

Jelena Jerinić (opozicija, Zeleno-levi front)

Oštro kritična prema oba nezavisna organa. Za Poverenika: nezadovoljstvo postupanjima i komunikacijom; tvrdi da institucije često prikrivaju slučajeve uz „saučesništvo“. Za Zaštitnika: navodi primere nedelotvornog postupanja, prikrivanja slučajeva policijskog nasilja i odbijanja saradnje sa organizacijama za prava žena. Najavljuje da će njihova poslanička grupa pokrenuti inicijativu za razrešenje Zaštitnika.

Đorđe Komlenski (vladajuća većina)

Podržava rad Poverenika i Zaštitnika građana, naglašava da je otvaranje kancelarija odličan korak. Kritikuje one koji zloupotrebljavaju pravo na pristup informacijama i optužuje „prekogranične televizije“ za nezakonito delovanje. Sugeriše Povereniku da ne preuzima nadležnosti drugih institucija, posebno tužilaštva i Upravnog suda.

Risto Kostov (vladajuća većina)

Učestvuje kraće, uglavnom podržavajući prethodne stavove većine. Fokus na proceduri i potrebi da se institucijama omogući kontinuirani rad.

Zoran Pašalić, Zaštitnik građana

Izveštava o postupanju u slučajevima povrede prava na granici, policijskog postupanja i drugih pritužbi. Ističe da institucija može reagovati samo po prijavi, te poziva građane da se obraćaju Zaštitniku. Odbacuje optužbe opozicije da prikriva slučajeve. Ukazuje na sistemske probleme, uključujući zakonske prepreke i kašnjenja drugih organa. Postavlja pitanje bezbednosti u vezi sa dostupnošću podataka o prijavljenim licima u objektima.

Boris Bajić (vladajuća većina)

Uglavnom daje kratke primedbe u smeru podrške većini (nema detaljne rasprave u stenogramu).

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je usvojio sve predloge zaključaka povodom izveštaja Poverenika za 2022, 2023. i 2024. godinu.

Odbor je zatim usvojio sve predloge zaključaka i povodom izveštaja Zaštitnika građana za 2022, 2023 i 2024. godinu.

Svi zaključci upućeni su Narodnoj skupštini na razmatranje po hitnom postupku.

Za predstavnika Odbora u daljoj proceduri određen je predsednik Odbora Uglješa Mrdić.

Sednica je formalno okončana nakon razmatranja obe tačke dnevnog reda.

4.  sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

U raspravi učestvuju:
Uglješa Mrdić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Verica Milanović, članica Odbora, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija
Jelena Jerinić, članica Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija
Đorđe Komlenski, član Odbora, ZDRAVA SRBIJA - POKRET SOCIJALISTA, vladajuća većina
Risto Kostov, član Odbora, PUPS - solidarnost i pravda, vladajuća većina
Zoran Pašalić, zaštitnik Građana
Boris Bajić, zamenik člana Odbora, Savez vojvođanskih Mađara, vladajuća većina

00:00:02 - Uglješa Mrdić: Poštovani narodni poslanici, uvaženi gosti, otvaram četvrtu sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sednici prisustvuje trinaest članova i zamenika članova Odbora, pa konstatujem da su ispunjeni uslovi potrebni za rad i punovažno odlučivanje. Pozvao sam da na današnjoj sednici prisustvuju predstavnici nezavisnih, uhm, državnih institucija. Zadovoljstvo mi je da pozdravim gospodina Milana Marinovića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Dobrodošli gospodine Marinoviću.

00:00:38 - Milan Marinović: Hvala na pozivu i bolje vas nešto.

00:00:40 - Uglješa Mrdić: Hvala, i gospođu Radu Kovačević, savetnicu Poverenika. Dobrodošli, gospođo Kovačević. Uhm, podsećam da ste u materijalu za ovu sednicu dobili zapisnik treće sednice, kao i da na ovaj zapisnik nije bilo pisanih primedbi. Da li neko ipak ima primedbe na navedeni zapisnik? (pauza) Ako ne, stavljam na glasanje zapisnike treće sednice i molim vas da se izjasnite.

00:01:22 - Uglješa Mrdić: (pauza do dvadeset i jedne sekunde) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo trinaest, protiv nije bilo, uzdržanih nije bilo, nije glasalo nije bilo. Konstatujem da je sa trinaest glasova za Odbor, uhm, jednoglasno usvojio navedene zapisnike. Za ovu sednicu predložen je sledeći dnevni red koji vam je dostavljen u sazivu. Tačka jedan: razmatranje Izveštaja o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2022.

00:01:59 - Uglješa Mrdić: godinu, broj 02-516/23 od 21. marta 2023. godine, za 2023. godinu broj 02-835/24 od 22. marta 2024.

00:02:15 - Uglješa Mrdić: godine i za 2024. godinu broj 02-558/25 od 24. marta 2025. godine. I tačka dva: razmatranje redovnih godišnjih izveštaja Zaštitnika građana za 2022.

00:02:33 - Uglješa Mrdić: godinu, broj 02-603/23 od 30. marta 2023. godine, za 2023. godinu broj 02-785/24 od 15. marta 2024.

00:02:48 - Uglješa Mrdić: godine i za 2024. godinu broj 02-550/25 od 21. marta 2025. godine. Molim članove i zamenike članova Odbora da se izjasne da li imaju predloge za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda.

00:03:07 - Uglješa Mrdić: Ako nema drugih predloga, stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim vas da se izjasnite.

00:03:22 - Uglješa Mrdić: (pauza do tri sekunde) Za je glasalo, koliko, trinaest, protiv nije bilo, uzdržanih nije bilo, nije glasalo nije bilo. Konstatujem da je sa trinaest glasova za Odbor jednoglasno utvrdio dnevni red četvrte sednice. Prelazimo na prvu tačku. Obaveštavam vas da su Izveštaji o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2022., 2023. i 2024.

00:03:50 - Uglješa Mrdić: godinu dostavljeni članovima Odbora u elektronskoj formi, kao i da se nalaze u sistemu e-Parlamenta. Reč dajem gospodinu Milanu Marinoviću, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Izvolite, gospodine Marinoviću.

00:04:08 - Uglješa Mrdić: (razgovori iz pozornice) Ovde pritisnite.

00:04:16 - Milan Marinović: (pauza do dvanaest sekundi) Hvala. Dobar dan, uvaženi predsedniče Odbora, uvaženi članovi Odbora. Moram da kažem prvo da mi je veliko zadovoljstvo što sam danas ovde i što će biti razmatrani Izveštaji Poverenika za protekle tri godine. Uhm, to će samo nastaviti jedan dobar trend otkad sam ja izabran na funkciju Poverenika 2019. godine da je od tada razmatran svaki izveštaj i drago mi je da neće biti izveštaja koji nije razmatran, kao što je bilo u nekim prethodnim vremenima.

00:04:49 - Milan Marinović: Uhm, ja sam onako malo u šali prošle godine, zapravo pretprošle kad je razmatran Izveštaj za 2021., tada je bio ograničen mandat Skupštine, uhm, skraćenog trajanja. Ja sam tada, to je bilo u martu, ja sam rekao da će, da će taj saziv biti u prilici da u jednoj kalendarskoj godini, uhm, razmatra dva izveštaja i da će tako ući u istoriju. Evo sada ovaj saziv u jednoj kalendarskoj godini razmatra tri i svakako će ući u istoriju. Uhm, ono što bih, uhm, rekao, što je, nažalost, karakteristično za ova tri izveštaja je, uhm, to što su se u ove tri godine pojavile, a zatim i umnožile, da tako kažem, neke negativne činjenice koje značajno otežavaju ostvarenje prava koja štiti Poverenik po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, ali pritom pre svega mislim na ovaj prvi, na oblast pristupa informacijama od javnog značaja, tako da, uhm, ovi izveštaji uopšte nisu uobičajeni i slični onima koji su bili do Izveštaja za 2021. godinu.

00:05:59 - Milan Marinović: Uhm, do te godine mi smo uvek razmatrali kako da poboljšamo ostvarenje prava, kako da-Dakle, utičemo na one koji ne postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja da počnu da postupaju, a oni koji ne daju informacije da ih daju, ukoliko im to zakon nalaže i ukoliko je to neophodno. Međutim, eh, tada je počelo, eh, i mi smo mislili da je 2022. godina izuzetak koji se nikad neće ponoviti, ali, nažalost, ona je bila samo nagovestaj nečeg što će uslediti 23. i 24., a to je počela sistemska zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja u Republici Srbiji, koja je do te mere počela da guši ovo pravo da, da onemogućava ogroman broj organa vlasti u Srbiji, pre svega onih najbrojnji, ali ekonomski, personalno, organizaciono i logistički, tehnički najslabijih i finansijski najslabijih da uopšte funkcionišu. Slična situacija je i sa Poverenikom za informaciju od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, jer se to na kraju preslika kod nas putem podnetih žalbi, tako da je to, nažalost, fokus videćete u sva tri godišnja izveštaja kada govorimo o problemima u ostvarenju prava.

00:07:25 - Milan Marinović: Ono što je eh, prouzrokovalo eh, ovo stanje, eh, je činjenica da smo tada, 2021. godine, zakonom koji je stupio na snagu u novembru, a počeo da se primenjuje u februaru 22. godine, zapravo uz da kažem, preporuku Evropske unije i eh, specijalizovane agencije Sigma, eh, uklonili iz našeg zakona, koji smo tada menjali, mnoge dobre, mnoge dobre izmene smo doneli, u svrhu ostvarenja prava uklonili institut zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja, tako da je to otvorilo vrata pojedinim, mogu da kažem zlonamernim, koji su počeli dakle-- to je sprega jednog manjeg broja uglavnom mlađih i neafirmisanih advokata sa jednim nešto većim, ali isto tako malim brojem građana koji su počeli da zloupotrebljavaju pravo i da ga koriste u sasvim druge svrhe, ne u one koje je propisano. I š-- do čega je to dovelo? Posle toga, posle nepuna tri i po meseca desilo se nešto još, da kažem, što je više uticalo-- meni je žao što ja to govorim, ali to je činjenica, a to je da je Upravni sud na opštoj sednici u junu 2021.

00:08:45 - Milan Marinović: godine promenio svoj dugogodišnji stav kojim je podržavao i stav mog prethodnika gospodina Šabića, i moj, a to je da se u postupku po žalbi u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja praktično nema pravo na troškove zastupanja od strane advokata, konkretno troškove podnošenja žalbe. Upravni sud je promenio taj stav i rekao da kad god je žalba osnovana da je drugostepeni organ, u ovom slučaju Poverenik, u obavezi da dosudi troškove na teret prvostepenih organa vlasti. Ja ću samo re-- ukazati na neke najvažnije posledice. Prvo, od uobičajenih 3600 do 3800 predmeta godišnje koje smo mi dobijali, žalbi godišnje koje smo dobijali u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, došli smo 2023. do preko 16 hiljada žalbi, što je povećanje od preko četiri stotine posto.

00:09:36 - Milan Marinović: Ista stvar je i sa opterećenjem organa vlasti. Eh, kad kažem najslabiji, najmanji, ali najbrojniji organi vlasti, mislim na preko četiri hiljade mesnih zajednica u Srbiji, preko 1300 i 400 osnovnih škola, obdaništa, domove zdravlja, centre za socijalni rad, eh, da kažem siromašne ustanove kulture kao što su muzeji, biblioteke i slično. Dakle, nisu na udaru najviši organi vlasti, nisu na udaru ministarstva, velika javna preduzeća, nego upravo oni da kažem niži, jer znate po advokatskoj tarifi, eh, taksa na žalbu je ista, da li vi podnosite protiv odluke mesne zajednice koja ima pet stanovnika ili protiv Vlade Republike Srbije. Prema tome-- a Vlada je jedna, a mesnih zajednica je preko četiri hiljade. Eh, i došli smo do toga da su troškovi enormno uvećani, da su mnogi došli na ivicu egzistencije.

00:10:27 - Milan Marinović: Ja sam imao tu čast kada je ovaj saziv Narodne skupštine oformljen da budem među predavačima u Šapcu za poslanike koji su birani na prvi mandat i bilo je, ja verujem, tu negde oko četrdeset pedeset poslanika iz svih da kažem poslaničkih grupa. I verujte, bili smo zajedno Zaštitnik građana, državni revizor i ja. Kada je došlo vreme za pitanje, bukvalno svi poslanici su, ko je bio, možda neko od vas seće se, postavljali pitanja samo meni, i to samo u vezi zloupotrebe prava. To predugo traje. Eh, obradovao sam se.

00:11:01 - Milan Marinović: Učestvovao sam u radnoj grupi Ministarstva državne uprave i ja ovom prilikom izražavam zahvalnost tadašnjoj ministarki za državnu upravu, a i sada je ministarka Jeleni Žarić Kovačević, koja je odmah oformila radnu grupu. Odmah smo uradili izmene koje su neophodne da vratimo pravo njegovoj svrsi. Eh, došlo je do izbora. Eh, Predlog zakona je bio došao na Skupštinu, vi ste ga dobili, onda je povučen u februaru, ali ja se nadam da će u što kraćem roku ponovo doći k-kod vas u Skupštinu i da ćete ga usvojiti jer zaista verujte o-- ja nisam čovek koji paniči, nisam čovek koji, koji bez razloga zna da bude zabrinut, ali ova situacija zaista predugo traje i na ivici je pucanja. Eh, primera radi, dosad smo naložili preko sedamdeset pet miliona dinara da plate razne, kažem najslabije organe vlasti.

00:11:50 - Milan Marinović: Mi smo platili do sada nešto preko šest miliona dinara sa našeg budžeta. Nama preti isto, kako se kaže blokada računa, ali to je jedna posledica. Druga je što oni koji su koristili i koriste ovo pravo u onu svrhu u koju im je ono i priznato i koje je priznato svugde u svetu, a to je da građani, udruženja građana, novinari kontrolišu vlast.Koja god bila, kako se troše pare iz budžeta, kako se sprovode javne nabavke, kako se vrši zapošljavanje, kako se obavljaju funkcije tog organa vlasti, oni sada trpe. Trpe na više načina. Prvo, mnogo više predmeta u radu i kod organa vlasti, a pogotovo kod Poverenika, duže čekaju na postupanje Poverenika i na donošenje odluke.

00:12:33 - Milan Marinović: Mi smo u okviru službe doneli neke mere kojim smo to pokušali da saniramo, gde god prepoznamo zloupotrebu mi donosimo rešenja kojima odbijamo zbog zaštite javnog interesa, ali naravno, na ta rešenja ima pravo tužbe i ta rešenja su većinom završila na Upravnom sudu po tužbi protiv Poverenika. I ne znamo kakve će odluke biti donete, još ih nismo dobili. Ali situacija je takva da mi dobijemo ponekad na dnevnom nivou po više stotina, nekad i više od hiljadu žalbi, što zaista nije normalno. Nekad ih je bilo 3600 do 3800 godišnje, a sada dobijete hiljadu dnevno. To niko ne bi izdržao.

00:13:10 - Milan Marinović: Mi se zaista borimo maksimalno, ali nadam se da će izmene zakona bi tome svakako doprineli, jer imam informacije iz Upravnog suda da i ako se izmeni zakon, tada će Upravni sud promeniti, naravno, svoje stavove, sa kojim se ja, ja to moram da kažem i to stalno govorim, ovaj ne slažem, naravno. To je što se tiče Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Samim tim oni koji žive od informacija teže dolaze do njih. I pokazatelj vam je to što samo dva statistička parametra ću vam reći. Jedno je da je nekada procenat žalbi koji su izjavljivali novinari i predstavnici medija bio negde oko deset posto, a sada između dva i tri posto.

00:13:54 - Milan Marinović: Nekada je svaku trinaestu žalbu otprilike osam do devet posto pisao advokat tražiocu informacija. 2023. imali smo situaciju da je devedeset posto žalbi pisano od advokata, prošle godine negde oko osamdeset, osam ili devet od deset. To nije slučaj. To pokazuje zapravo zainteresovanost za ovu oblast, ali ne, nažalost, pozitivno da kažem afirmisanu i pokrenutu, nego zainteresovanost da preko ovoga mogu, nažalost, to nije izraz za odmor, ali da se napune džepovi na uštrb građana Srbije, na uštrb budžeta.

00:14:34 - Milan Marinović: I to moramo da zaustavimo. Ja sam zaista apelovao svugde, borio se, predlagao izmene zakona, pisao sam pored nadležnog ministarstva i Ministarstvu finansija i Vladi i Narodnoj skupštini i Vrhovnom sudu i Upravnom sudu i ovaj. I naravno, nastaviću da se borim i uveren sam da ćemo zajedno uspeti. Što se tiče zaštite podataka o ličnosti, tu takođe, tu je broj otprilike sličan predmeta na godišnjem nivou, s tim što mogu da kažem sa ponosom da broj inspekcijskih nadzora iz godine u godinu i to osetno raste. Kad kažem inspekcijskih nadzora, da se ne pomisli pogrešno da ljudi više krše zakon, pa zbog toga vršimo nadzor.

00:15:19 - Milan Marinović: Ne, većina tih nadzora je redovnih nadzora koje mi svake godine početkom godine, ovaj plan i program godišnjih nadzora objavimo. Uvek odredimo neku ciljnu grupu. Prethodnih godina to su bile ustanove obrazovanja, zdravstvene ustanove, lokalna samouprava, javna preduzeća. Ove godine smo krenuli, 2025. ćemo malo drugačije.

00:15:44 - Milan Marinović: Krenuli smo da i počećemo, i počeli smo da kontrolišemo rokovaoce podacima koji nisu tako istaknuti, ali ih ima, kao što su privatni izvršitelji, kao što su javni beležnici, advokati, zatim agencije koje se bave lizningom vozila, kargo, ne kargo, nego, pa da agencije i tako dalje. Rent-a-car, izvinjavam se, rent-a-car agencije i slično. Ovaj, da jednostavno obuhvatimo što veći krug kako se štite podaci o ličnosti. Brojke su tu, ja vam ih mogu čitati ukoliko želite. Vi ste dobili izveštaje, sve što vas interesuje u vezi toga možete pitati.

00:16:24 - Milan Marinović: Možete videti, dakle, da broj, broj raste predmeta u, da kažem enormno, mnogo više nego što je porastao delimično broj zaposlenih kod Poverenika. Moram sa ponosom da istaknem da smo u ove tri godine, jer to pokrivaju ova tri izveštaja, krenuli sa korišćenjem zakonskim mogućnosti koje su nam dale izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje su stupile na snagu 2021. pa smo 2022. otvorili prvu kancelariju van sedišta u Beogradu u Novom Sadu, 2023. drugu u Nišu i prošle godine treću u Kragujevcu.

00:17:03 - Milan Marinović: I one su se zaista pokazale jako, jako efikasnim, jako korisnim. Građani dolaze, podnose podneske, pritužbe, žalbe, ali ne samo to. Dolaze lokalni mediji, dolaze predstavnici organa vlasti u oblasti pristupa, ali dolaze i predstavnici rukovoala sa podacima iz privrednog sektora. Raspituju se, funkcioniše, nadzori funkcionišu lakše, komuniciramo lakše sa njima i jest pun pogodak i verovatno, iako nismo planirali da pravimo više kancelarija od te tri, verovatno ćemo u budućnosti otvoriti još po Srbiji, jer jednostavno vi osetite da građani kada otvorite kancelariju, kada jedan državni organ, u ovom slučaju Poverenik, jednostavno dođe, dođe u grad, dođe u taj, u taj, u tu region, u taj okrug, da je ovaj da su nekako i građani zadovoljniji. I to mi je jako drago.

00:18:01 - Milan Marinović: Održali smo mnoštvo obuka, međunarodnih konferencija, učeštvovali smo, imali smo silne projekte, a ovaj obišli smo bukvalno celu Srbiju u ove tri godine sa obukom iz oblasti zaštite podataka o ličnosti i sa nešto malo manje, ali dosta obuka iz oblasti pristupa informacijama od javnog značaja. Zaista radimo na afirmisanju prava. Neke ankete koje smo vršili u saradnji sa OEBS-om pokazuju da svest, pogotovo u zaštiti podataka o ličnosti, polako ali sigurno raste konstantno. I to je, i to je bitno, da jednostavno što više probudimo svest u ovo vreme kada-Uhm, su nam podaci sve ugroženiji u vreme razvoja savremenih tehnologija, u vreme sveopšte digitalizacije, u vreme, uhm, sve češće obrade podataka o ličnosti od strane veštačke inteligencije, uhm, značaj zaštite privatnosti i zaštite podataka o ličnosti raste. I mi ćemo učiniti sve da naši građani budu zaštićeni u onoj meri, bar u onoj meri, mada ja nisam sa tim zadovoljan, u kojoj su i ugrađeni država članica Evropske unije.

00:19:13 - Milan Marinović: Uhm, uhm, mi smo čak pokrenuli, zapravo, istakli jednu inicijativu koju ćemo ovih dana pokrenuti, ovaj, da pokrenemo međunarodnu saradnju organa koji se bave zaštitom podataka o ličnosti koji nisu članice Evropskog odbrambenog, odnosno iz država koje nisu članice Evropske unije, uhm, da, ovaj, da produbimo saradnju, da razmenimo iskustva, da razmenimo prakse i da pomognemo jedni drugima jer imamo iste probleme. Na primer, sa najvećim, najvećim kompanijama koje obrađuju naše podatke, kao što su Meta, X i slični.

00:19:55 - Uglješa Mrdić: Uhm, ja zaista ne znam koliko ste planirali da ja govorim, ja mogu da govorim o nekim brojkama ukoliko želite, ukoliko ne, ovaj- Kako Vi želite.

00:19:56 - Milan Marinović: Na raspolaganju sam, pa kako god. Evo, može se videti trend, samo neki osnovni. Dakle, 2022. smo imali devetnaest hiljada sedamsto jedan predmeta, 23. dvadeset sedam hiljada šesto i 24.

00:20:07 - Milan Marinović: dvadeset devet hiljada i pet. Uhm, sad kada budete gledali ovaj izveštaj, videćete da u-gdje broj žalbi u 2024. u odnosu na dvadeset treću smanjen nešto, za nekoliko hiljada, ali to nije, nažalost, posledica toga što se smanjila zloupotreba, nego to je ono što sam rekao. Sada se na naše odluke po žalbama koje su podnete dvadeset trećoj podnose tužbe Upravnom sudu, tako da je broj tužbi Upravnom sudu višestruko porastao, pa je i broj ukupan predmeta porastao, iako je broj žalbi smanjen, jer svi oni koji su nam podnosili žalbe koje smo odbijali zbog zaštite javnog interesa su podneli tužbe protiv nas. Uhm, tako da, borimo se, borićemo se.

00:20:51 - Milan Marinović: Vreme je iskušenje, ali ja se nadam da, da ćete biti zadovoljni izveštajem, jer zaista, uhm, moram da izrazim, uhm, ovom prilikom veliku zahvalnost svim zaposlenima, ne samo u Sektoru za žalbe na kojem imaju najveći teret, nego, uhm, mi smo, između ostalog, izvršili na neki način unutrašnju reorganizaciju posla i, uhm, ovaj, i bukvalno iz drugih sektora ljudi kada nemaju opterećenje svojim poslom pomažu Sektoru za žalbe kako bismo stigli da odradimo sve koliko možemo u roku. Ali pritisak je, pritisak je zaista velik. I želeo bih samo jednu stvar da istaknemo još. Izvinjavam se, uhm, vi znate da svake godine Povjerenik u godišnjem izvještaju da predloge Vladi i Narodnoj skupštini. Ja moram sa zadovoljstvom da istaknem da smo 2022.

00:21:38 - Milan Marinović: predložili da Vlada da predlog, zapravo, da Vlada usvoji, uhm, Nacionalnu strategiju zaštite podataka o ličnosti i ona je usvojila 2023. za period 2020., tada treće do 2030. Uhm, zatim smo te godine dvadeset i treće predložili da se usvoji Akcioni plan za sprovođenje te Strategije i on je usvojen 2024. Što je dobro. E, sada, ove godine već se uveliko radi radna grupa, mi smo, naravno, deo te radne grupe, uhm, ovaj, za izmenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji jeste, uhm, normativno gramatički usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti koja važi u Evropskoj uniji i sa takozvanom Policijskom direktivom, koja se takođe bavi obradom podataka o ličnosti koje vrše nadležni organi u posebne svrhe.

00:22:26 - Milan Marinović: Ali niti je ta uredba, dakle, niti su ti evropski propisi, niti je naš propis koji donije dve godine kasnije usklađeni sa potrebama života. Oni uopšte ne spominju pojmove kao što su digitalizacija i veštačka inteligencija. Naš zakon čak ne spominje ni pojam videonadzor i to smo sve morali da regulišemo i stavili smo sada u, da kažem, radna grupa aktivno radi na tome, te odredbe gde smo već obradili, uhm, i nadam se da ćemo doneti taj zakon, te izmene i dopune, ali mogu da kažem slobodno kojim tempom ide da će to biti potpuno novi zakon. Neće odudarati od principa koje propisuju evropski propisi, ali će pratiti potrebe života. I još jednom samo, izvinjavam se, još jednom molim da vas pozovem, jer nasušno gori, uhm, kada stigne Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ja se nadam iskreno i ne samo ja, nego, nego ogroman broj organa vlasti, to možete proveriti u Srbiji, da će ovaj, da će vrlo brzo biti usvojen od strane Narodne skupštine.

00:23:26 - Milan Marinović: Ja sam tu da za svaki predlog dam debelo obrazloženje. Hvala vam.

00:23:32 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Marinoviću. Otvaram raspravu u vezi sa ovom tačkom dnevnog reda. Izvolite, uvažene kolege. Prijavila se koleginica Milanović Verica. Gospođo Milanović, izvolite.

00:23:58 - Verica Milanović: Poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Kancelarije zaštitnika građana- Na početku, Povjerenika za informacije, oprostite. Uhm, prvo da izražem ovako blagi protest zašto se ova tri izveštaja za 2022., dvadeset i treću i dvadeset četvrtu istovremeno danas ovde nalaze, s obzirom da je, uhm, da je na dnevnom redu su i ostali izveštaji u drugoj polovini dnevnog reda, što u ukupnom, ahm, iznosi negdje više od hiljadu stranica koje smo mi morali da pročitamo za manje od tri dana. Moglo je ovo da se u neke barem dve sednice održi kako bismo mnogo veću pažnju, uhm, posvetili pitanjima koja su veoma bitna ovde, koje danas raspravljamo. Karakteristike sva tri izveštaja, neću ići pojedinačno, nego ću praviti paralelu. Zaista je, kao što si rekli, povećanje broja predmeta iz godine u godinu, posebno u 2023.

00:25:02 - Verica Milanović: Koliko sam videla da je ovdje broj predmeta negdje pedeset posto porastao u odnosu na 2022. godinu.Ehm, evidentno je da se radi o zloupotrebi, eh, ovog instituta, da se ne radi uopšte o interesovanju za informacije, nego da se radi o načinu stic-sticanja koristi. Ja imam jedno pitanje za vas s obzirom da se u ovim slučajevima apsolutno zna i ime i prezime i svi ostali podaci ovih lica koja zloupotriba, zloupotrebe vrše, da li ste podneli krivične prijave protiv njih, i da li ste se obratili advokatskim komorama, s obzirom da je većina od ovih lica su advokati? Što se tiče primene Zakona o zaštiti podataka, eh, mislim da u Srbiji zaštita podataka o ličnosti ne postoji. Ili je u-u veoma maloj meri, vidim da ste se nasmijali iz sledećeg razloga: u izborima u decembru 2023.

00:26:11 - Verica Milanović: godine stavilo se u fokus zaštita ličnih podataka u izbornom procesu. Pre zvanične kampanje koje je usledila, eh, svim penzionerima u Srbiji stigli su na njihove lične adrese, znači ime, prezime, adrese, stigla su pisma Aleksandra Vučića, eh, sa određenim sadržajem. Vi ste, vidim da ste reagovali, da ste podneli krivičnu prijavu protiv n-vnog lica iz Republičkog fonda za penzijsko osiguranje. Zanima me da li nekog epiloga vezano za ove povrede, eh, ste dobili, pošto to u ovom izveštaju nisam mogla da nađem? U izborima se takođe nastavilo sa zloupote-zloupotrebama.

00:26:55 - Verica Milanović: Potpisi za podršku izbornim listama takođe dovedena su u pitanje jer su građani, javne ličnosti, izišle u medije da su njihova imena, prezimena, ostali podaci, čak i falsifikovani potpisi na izbornim listama, eh, takođe, ovo nisam mogla da vidim u izveštaju da je pomenuto. Evidentno je, dakle, da imamo zloupotrebe podataka o ličnosti iz baze PIO fonda, iz Centra za socijalni rad, ali čak i iz policije, zato što nakon izbora krenuli su protesti, pa smo saznali iz medija da nepoznata osoba iz policijske uprave, neke, je, ima pristup fotografijama i podacima studentima i građanima koji su učestvovali u protestima. Ne samo da ima pristup, nego je i te fotografije objavila u medijima. U Kraljevu se slično desilo. Jedanaest hiljada Kraljevičana potpisalo je, eh, dalo je svoje potpise, žele referendum da Apotheca ostanu u državnom sektoru.

00:28:02 - Verica Milanović: Tih jedanaest hiljada potpisa predato je predsedniku Skupštine grada Kraljeva. Koliko tog dana ti spiskovi su se naš-našli u Gradskom odboru SNSa. Pozivani su ljudi da povuku potpise, i to kod notara, pred kamerama, pred medijima. Znači, ništa skriveno. Dakle, moje mišljenje, ja volim da grešim, ali činjenice su takve da, eh, govore da u Srbiji se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, eh, krši.

00:28:36 - Verica Milanović: Postoji ogromna zloupotreba podataka, tako da vas molim da u ovom delu pojačate svoje delovanje. Zahvaljujem.

00:28:47 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem koleginici Milanović. Hoćete vi da odgovorite? Evo, gospodine Marinoviću, izvolite da vam reč povereniku Marinoviću.

00:28:58 - Milan Marinović: Evo ga, dobro. Hvala. Hvala na komentaru. Odmah da krenem od kraja. Apsolutno ćemo pojačati, mada mi zaista puno, puno radimo i trudimo se, ali činjenica je da je jako teško danas sačuvati podatke, što nije opravdanje i treba da ih čuva onaj ko s njim rukuje.

00:29:18 - Milan Marinović: I tu nema diskusije, eh 'aj, ali aktivnosti će biti pojačane. To budite sigurni. Da krenem prvo što se tiče zloupotrebe. Podneli smo najmanje dve krivične prijave protiv advokata i tri ili četiri disciplinske prijave Disciplinskog tužioca Advokatske komore protiv drugih advokata koji su kršili, koji su vršili zloupotrebe za koje smo mi barem došli do saznanja da imamo dokaza da li je učinjeno krivično delo. Ja ću vam dati jedan primer.

00:29:50 - Milan Marinović: Pored Advokatske komore, mi smo se obratili i pošti jer smo posumnjali da poštar u dogovoru ili bez dogovora sa advokatima namerno drže pošiljke kod sebe nekoliko dana da bi ih uručili po isteku roka i da bi onda advokati mogli da naplate troškove. I to je dokazano u nekoliko slučajeva i tri poštera su ostala bez posla. Protiv njih je podneta krivična prijava. Mi smo podneli protiv advokata koji su bili, da kažem u tim predmetima gde je bila vršena dostava i to je sada u nadležnom tužilaštvu. Nemamo, nemamo, da, nemamo i obavestili smo Advokatsku komoru.

00:30:29 - Milan Marinović: Nemamo informacije dokle se stiglo u tužilaštvu. Što se tiče Komore, ehm, pre par meseci stiglo je neprijatno jedno rešenje od zamenika disciplinskog tužioca, gde je naša prijava odbačena. Mi smo uložili prigovor, prigovor je usvojen i vraćen u ponovni postupak. Ovaj, mi smatramo da ima više nego dovoljno elemenata, bar, a to je zaista kap u moru za vođenje disciplinskih postupaka, jer to je pre svega šteta i za samu profesiju i nanosi kršenje ugleda i profesiji advokature. Eh, nećete tu videti neka afirmisana advokatska imena, ali, ovaj, ali ogromna šteta i nažalost, širi se.

00:31:11 - Milan Marinović: To je počelo sa dva, tri advokata, a sada smo već došli do nekih petnaestak advokata sa-- ja ću vam dati jedan primer da vidite taj apsurd. Zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja na adrese tih raznih malih organa vlasti šalje deset lica.Uglavnom, u zadnje vreme iz seoskih sredina, nekih sa istoka i juga Srbije, neki sa zapada Srbije, dakle koji nemaju nikakve međusobne veze. Kada dođe do žalbe, angažuje svih jednog advokata i to negde sa severa Srbije, negde iz Vojvodine. Mislim, to je stvarno simptomatično i imam informacije ne mogu da tvrdim, ali prilično pouzdane od ozbiljnih ljudi, od sudija iz Upravnog suda, da su oni otkrili u dva tri slučaja, da su punomoćja advokatima u tim predmetima potpisali ljudi koji su mrtvi već nekoliko godina. Prema tome, to su veoma, veoma ozbiljne stvari.

00:32:03 - Milan Marinović: Aa-aa, zloupotreba je ogromna. Aa, jaaa iskreno da vam kažem, aa, to je bila prva sugestija eksperata iz SIGME, kada smo predložili da se menja zakon, da bi-da bismo ne vratili zloupotrebu prava, nego da bismo rešili ovaj problem, oni su rekli, bilo bi možda dobro da prvo razgovarate sa predstavnicima Advokatske komore. Mi smo održali konferenciju na sugestiju tadašnjeg ministra državne uprave, gospodina Martinovića. Bili su svi predstavnici, ovaj relevantni, i pravosuđa i međunarodne zajednice i, naravno, i povjerenika i ministarstava. I nema dogovora.

00:32:41 - Milan Marinović: Oni su ljudi prihvatili, ovaj to stanje kakvo je, ali mogu da vam kažem, recimo da su bili predstavnici Advokatske komore Srbije u Vojvodini, ali iz Beograda nije bio niko. Tako da, ima sijaset primjera kako se to radi. Aa, znamo za slučajeve da su advokati zaposlili ljude da bi im pisali zahtjev za slobodan pristup, a onda ti isti ljudi koji rade kod njih u kancelarijama angažuju te advokate da im pišu žalbe. Ili imamo jedan slučaj gde je zahtjev pisao jedan advokat iz jedne advokatske kancelarije, a onda žalbu drugi advokat istog prezimena iz iste advokatske kancelarije. Što će reći, bio sam sposoban da napišem zahtjev, ali mi za žalbu treba kolega.

00:33:21 - Milan Marinović: Mislim, to su neke stvari očigledne. To nije-- i radićemo. Što se tiče krivične prijave za Fond PIO, nemamo povratnu informaciju. Mi smo podneli krivičnu prijavu. Nemamo povratnu informaciju.

00:33:34 - Milan Marinović: Aa, što se tiče falsifikovanja potpisa, mi smo tada, aa, ja mislim, izdali tu-a saopštenje građanima koji sumnjaju da su falsifikovani potpisi da oni sami reaguju, jer to ipak nije iz nadležnosti povjerenika. Aa-aa, mi smo tu da štitimo realne istinite tačne podatke o ličnosti koji se vode u nekim bazama i kojima netko barata i objavi na nezakonit način. Netačne, ne znači ako je nešto netačno objavljeno, to postoje drugi načini da se, da se ovaj, istera pravda, da tako kažem. Što se tiče NN osobe da koja je objavila iz MUP-a, a koja je vele fotografije u medijima, ja mislim da smo tada tu izvršili nadzor. Sad ne bih mogao da budem stopostotno siguran, ali ovaj, ali to nije usamljen slučaj.

00:34:23 - Milan Marinović: Sad ću vam reći. Kada se objavi nešto u medijima bilo kojim štampanim ili elektronskim, nečiji podatak o ličnosti, mi po zakonu po članu osamdeset osam i nemamo ingerencije nad medijima. Dakle, mediji mogu da vrše obradu podataka o ličnosti ako se radi o obradi u svrhu informisanja javnosti ili istraživačkog novinarstva. I bukvalno taj član kaže da se devedeset do devedeset pet posto zakona ne primenjuje u tom slučaju. Postoje drugi organi koji vrše, koji vrše nadzor nad tim u okviru Ministarstva informisanja ili, evo možda mi je stigla informacija.

00:35:05 - Milan Marinović: A, da. Heh, evo informacije, izvinjavam se. Evo. Krivična prijava protiv Fonda PIO je odbačena. Ovaj, evo sad je stiglo.

00:35:18 - Milan Marinović: Što se tiče, da za izborni, ovaj potpisi za podršku izbornim listama, mi smo vodili nadzor po prestupkima građana, utvrdili da postoji izjava birača koji je očitovan na ličnoj karti potpis, ali nismo ovlašćeni da utvrdimo validnost potpisa, to sam rekao, ovaj i verodostojnost. E sad, što se tiče što se tiče objavljivanja fotografija u medijima, bilo je više različitih slučajeva, kažem, nismo ovlašćeni za medije, ali jesmo za izvor. Dakle, mi pokušavamo da otkrijemo ko je dostavio te podatke o ličnosti medijima. Nekada je to moguće, nekad nije moguće. Ako se, recimo, radi o-o-o fotografiji koja može biti samo u bazi Ministarstva unutrašnjih poslova, mi onda vršimo nadzor nad Ministarstvom unutrašnjih poslova i tada često podnesemo krivičnu prijavu, ali gotovo nikad ne otkrijemo koje je lice to uradilo tako da podnesemo protiv NN lic.

00:36:21 - Milan Marinović: Ili ako pristup toj bazi imaju dve tri službe, da tako kažem, onda-onда prosledimo tužilaštvu za sve veće službe ali protiv-protiv NN lica. U nekim situacijama smo utvrdili da su obdelane fotografije, odnosno fotokopije dokumenata koji nisu izdati u Republici Srbiji, nego u jednoj od susednih država. To nije iz baze MUP-a. Proverili smo, izvršili nadzor, ali ne postoji u našoj bazi MUP-a, nego je to izdato od strane drugog MUP-a druge države. I naravno, izvršili smo nadzor nad onima koji su imali kontakt sa tim dokumentom.

00:37:01 - Milan Marinović: To je, to je bio u konkretnom slučaju jedan hotel gde smo utvrdili da se ne slažu, ne slažu oni podaci koji su objavljeni od onoga što je hotel uzeo, tako da ovaj, o tome smo obavestili i stranku koja je državljanka druge države. Tako da ovaj, kad god je naša nadležnost mi reagujemo kad nije, jel, često se u praksi desi da neko misli da je nadležnost povjerenika, ali da nije. Ali dobro, to je i naša potreba i naša neophodnost da podižemo svest i da stalno ukazujemo na to, pa čak i medijima. Zašto? I ove godine smo planirali-Eh, planirali smo obuku predstavnika medija i nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana upravo iz obe oblasti i slobodnog pristupa informacijama i zaštite podataka o ličnosti, kako bismo ukazali u kojim situacijama treba da se obrate Povereniku, a u kojim situacijama ne.

00:37:58 - Milan Marinović: Nadam se da ste, da ste razumeli. Hvala vam na pitanju.

00:38:03 - Milan Marinović: Zahvaljujem gospodine- Misija isključena.

00:38:04 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem gospodine Marinoviću. Eh, imamo još dvoje koji su se javili za reč, ja bih samo (pauza) nešto prokomentarisao. Prvo, jako interesantno da opoziciji ne smeta kada se ove javne ličnosti iz-oglase javno da podrže opozicione liste, da podrže opoziciju, a smeta kada se javne ličnosti oglase da podrže politiku Aleksandra Vučića i vladajuću koaliciju i naše liste. To je jako interesantno. To je najblaže rečeno licemerno, ali ih ja bih ono želeo nešto da pitam Poverenika Marinovića.

00:38:44 - Uglješa Mrdić: Dakle, imali smo zloupotrebu podataka o ličnosti od strane pojedinih eh, medija od strane pojedinih opozicionih aktivista, analitičara, što je plasirano u sred-stredstvima javnog informisanja putem društvenih mreža, putem skupštinskih govora. To su vezani za podatke o članovima porodice predsednika Srbije Aleksandra Vučića, o podacima kretanja prebivališta i na taj način je ugrožena i bezbednost članova porodice Vučić. Pritom imali smo situaciju da smo bili izloženi, eh, mi koji eh, iznosimo svoje stavove podrške Aleksandru Vučiću brojnim pretnjama. Dakle, iznošeni su i podaci o članovima naših porodica, ali najveća h-najveću hajku je pretrpela porodica Vučić, gde smo imali putem sredstava javnog informisanja i društvenih mreža i skupštinskih govora i pretnje smrću, uvrede i tako dalje, pa bi me tu, to mi je b-prvo pitanje za vas da mi to prokomentarišete, i da mi prokomentarišete šta je vaša kancelarija preduzela i da li smo imali krivične prijave protiv onih roditelja blokadera- Koji su fotografisali i iznosili podatke o onoj deci koje su dolazile na nastavu tokom protesta i blokada osnovnih i srednjih škola, naročito kad su u pitanju osnovne škole, pošto ja imam dokaze da su pojedini roditelji, dakle fotografisali decu i postavljali njihove fotografije, imena i prezimena. Dakle, ovo su deca koja idu u školu i na taj način su roditelji vršili pritisak i na svoju maloletnu decu da fotografišu svoje drugare iz škole koji su došli na nastavu.

00:40:33 - Uglješa Mrdić: To je najmanje najblaže rečeno ovaj strašno, pa bih želeo eto da mi prokomentarišete i odgovorite na ova dva pitanja. Zahvaljujem.

00:40:50 - Milan Marinović: Ovako da krenem red-ne mogu da krenem dok sam- Evo samo da- Ne, nisam bio poslanik.

00:40:52 - Uglješa Mrdić: (smeh) Izvolite, gospodine.

00:40:53 - Milan Marinović: Eh, evo ovako. Hvala. Eh, eh, tačno je da ima objavljivanja eh, podataka o ličnosti, ajde da se tako izrazim i sa jedne i sa druge strane. Eh, i mi zaista nikada ne pravimo razliku eh, kada je naše postupanje, niti bismo smeli da pravimo razliku. Eh, mi smo objavili, mi smo objavili ovaj, objavljeno.

00:41:16 - Milan Marinović: Mi smo ispitali slučaj kad je u pitanju eh, objavljivanje podataka o ličnosti članova porodice i podneli krivičnu prijavu, ali po mojim saznanjima i ta krivična prijava je odbačena. Eh, što se tiče eh, adrese stana, eh, mi smo, eh, (smeh) moram da kažem da smo se tada našli i to je nekako ajde, to ilustruje položaj Poverenika kao nezavisnog organa. Eh, eh, što se tiče adrese stana, mi smo se našli praktično eh, iz, u sendviču. Eh, nas, eh, su napale obe strane, eh i govorim sad o medijima. Eh i ovaj, i oni koji su da kažem više na strani vlasti i oni koji su više na strani opozicije.

00:42:03 - Milan Marinović: Jedni su nas napali zbog toga što eh, ne kaznimo eh, urednika novina koji je objavio adresu stana, a a drugi su nas napali zašto se uopšte bavimo tim, eh, a mi smo se bavili, izvršili eh, predistražne radnje, sproveli eh, inspekcijski nadzor i jednostavno ne možemo mi da kaznimo urednika medija. Kao što sam rekao, ne imamo ingerenciji nad medijima bilo kojim štampanim, elektronskim društvenim mrežama. Eh, i to uglavnom nema u Evropi organi koji se bave zaštitom podataka o ličnosti. A ovaj, a opet, naravno, moramo da se bavimo svakim svakim pokušajem ili svakim objavljivanjem i kršenjem privatnosti.

00:43:07 - Uglješa Mrdić: Eh, što se tiče eh, od-objavljivanja fotografija lica koja, kako ste rekli žele da studiraju ili dece koja žele da idu u školu- Govorimo o maloletnoj deci- Koja su dolazili u školu da bi išli u školu, a- Nismo dobili nijednu pritužbu- Ovi su ih fotografisali.

00:43:09 - Milan Marinović: Nismo dobili nijednu pritužbu ili prestupku, inače u takvim situacijama, ukoliko, ukoliko to moram da skrenem pažnju, jer ima nedoumica povodom nekih drugih slučajeva, ukoliko je na osnovu fotografije ili videosnimka moguće utvrditi identitet lica. Znate, nekad se objavi neka fotografija, ali niko ne zna ko je na njoj bez dodatnih podataka. Eh, eh dakle, ja-ja znaju članovi porodice, ali i ili najbliže okruženje. Ali ovaj, ali kada se radi o licima koja nisu afirmisana u javnosti-Onda je jako teško utvrditi identitet i onda tu u principu nema kršenja, ali ako pokažete sliku i date ime i prezime, to je već sasvim druga priča. Ovaj tako da eh, mi u principu reagujemo eh, uglavnom kada nam se obrati neko u vezi konkretnog slučaja.

00:43:59 - Milan Marinović: Često se dešava da dobijemo predstavke koje nisu da kažem politički interesantne medijski interesantne, ali recimo da se kaže u zgradi je postavljen video nadzor komšija prati šta ja radim, ko mi dolazi i tako dalje, ali ne kažu ni u kom gradu ni koja adresa zgrade ni ništa mi tu ne možemo ništa. Mi tražimo uređenje, onda oni najčešće odustanu i tako dalje. Dakle, mora što konkretnije da nam se daju podaci i mi ćemo odreagovati ovaj i reagujemo zaista, zaista reagujemo svaki put, ali eh dakle, reagujemo podjednako. Ako eh, ne možemo da kaznimo urednika nekog medija koji ima koji propagira određene stavove zbog nečeg ili novinara, tako ne možemo ni onog drugog koji propagira suprotne stavove. I bitno je i to je ključna stvar na kojoj radimo da nema dvostrukih aršina i da se zakon primenjuje jednako prema svima.

00:45:03 - Milan Marinović: Ili imamo nadležnost ili nemamo nadležnost, ali jednako u svim situacijama (kašalj) i zaista se maksimalno trudimo. Ja verujem da vi to možete i uočiti.

00:45:09 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem gospodine Marinoviću i slažem se da zakon treba da bude jednak za sve i da se primenjuje prema svima isto. Imamo d- dvoje prijavljenih govornika. Prva se javila koleginica profesor doktor Jelena Jerenić, gospođo Jerenić izvolite.

00:45:26 - Jelena Jerinić: Hvala predsedavajućem. Eh, pa ja bih na početku samo da se podsetimo jel čemu služe uopšte nezavisni državni organi i kakav je njihov odnos i prepa-prema parlamentu i prema Vladi, dakle ko koga tu kritikuje, ko koga kontroliše. U suštini nezavisni organi trebalo bi da budu na neki način produžena ruka parlamenta, nas kao predstavnika građana i građanki, i to prevashodno u kontroli izvršne vlasti. Dakle, Narodna skupština kontroliše vladu, a ne treba da je opslužuje da tako kažem. Međutim, poslednjih nekoliko godina od kada sam ja narodna poslanica kad su usvajali izveštaje nezavisnih organa, nama se obično predlaže da podržimo vladu, eventualno da je ljubazno zamolimo da nastavi da radi ono što već radi.

00:46:10 - Jelena Jerinić: I tako je, recimo, i u ovim zaključcima koji su nam eh, predočeni neposredno na zapravo na samoj sednici. Eh, za nas je, naravno, to neprihvatljivo jer mi ne podržavamo vladu ni u čemu i tražimo konstantno odgovornost za katastrofalno upravljanje zemljom. E sad, što se Poverenika tiče i gospodina Marinovića lično, od eh, od kada je na ovu funkciju eh, eh izabran, dakle njegov mandat je nekako obeležen uzdržanošću prema eh, često grubim nezakonitostima izvršne vlasti. Gospodin Marinović je uvek primeren u svojoj diskusiji, uvek odgovara na, na, na sva pitanja ne vređa ni podaštava sagovornike, kao što to čine neki drugi predstavnici nezavisnih državnih organa. Međutim, iako institucija u velikoj meri u formalnom smislu ispunjava eh, eh svoje svoje ciljeve eh, često bude upadljivo ćutanje na neke grube eh nezakonitosti, odnosno neka vrsta pasivnosti, pa možemo reći i selektivnog eh postupanja.

00:47:15 - Jelena Jerinić: Eh recimo, informacija i dokumentacija o padu nadstrešnice u Novom Sadu je sukcesivno objavljivana i svaki put sa uz nekakvu naknadu da je sada sve objavljeno. Međutim, svako novo objavljivanje je ukazivalo na umešanost ljudi iz najviših državnih organa, uključujući i kabinet predsednika Republike. Ako u nekom slučaju postoji očigledan interes javnosti da zna, ja bih rekla da je to ovaj slučaj i po meni institucija je morala da zauzme proaktivniji stav u vezi sa tim. Vi ste izjavili da ne možete da komentarišete da li je po zakonu da predsednik države pokazuje dokumentaciju o železničkoj stanici u Novom Sadu i naravno da ne znate koja je dokumentacija pokazana jer su nam pokazani samo registratori, eh i da kao drugostepeni organ koji postupa po žalbama se nećete o tome eh izjašnjavati. Tu neku vrstu eh, eh, eh nedostatka proaktivnosti, ja bih rekla eh, eh m-ona može da se uoči i kada su u pitanju ovi najveći problemi koje ste pominjali.

00:48:16 - Jelena Jerinić: Tj. zapravo sistemska zloupotreba prava jeste dosta dugo eh, eh problem i sami ste rekli da to predugo traje. Ja bih dodala tu i drugo važno pitanje, a to je neizvršavanje rešenja Poverenika, odnosno nemogućnost eh, suštinska da se one eh, prinudno izvrše. Eh, vi ste u izveštaju za dva, 2024. godinu izr-rekli da ste izrekli dve novčane kazne od pedeset hiljada dinara, od kojih je samo jedna eh, zapravo i plaćena.

00:48:47 - Jelena Jerinić: Eh, e sad ako pogledamo koji su to organi koji najčešće ignorišu vaše odluke eh, među njima upadljivo se uvek recimo u ova tri izveštaja ili i ranijih godina pojavljuje recimo Srbijagas, Er Srbija, EPS dakle druga velika državna, odnosno javna preduzeća. I to su u obično pitanja u vezi sa budžetom, dakle platama, donacijama, spon-sponzorstvima, odnosno suštinski presipanje novca iz državnog budžeta u, u eh ta preduzeća i ko zna gde još. Eh i tu sede vrlo često basnoslovno pa-plaćeni partijski kadrovi i sad ta novčana kazna za organ vlasti koja je u rasponu od dvadeset do sto hiljada dinara, eh čak i ako bi bila više puta eh izricana, pa čak i ako bi se usvojio predlog da se eh ona ne izriče organu vlasti nego samom rukovodiocu, ja moram da kažem za te ljude to je kikiriki.Dakle, to je ništa. I u tom smislu, ja mislim da, da ovaj, uhm, ja bih očekivala zapravo od vas da osim podnošenja izveštaja Narodnoj skupštini i onda praktično čekanja tri godine da to dođe na dnevni red, možda razmislite da, uhm, uhm, na neki proaktivniji način informišete javnost, odnosno recimo kada ste poslednji put držali konferenciju za medije gde bi građanima jasno ukazali na to šta su konkretni problemi i kako je to štetno i kako je to opasno i po same građane i građanke. Ja ću se osvrnuti takođe i na pitanje tajnosti podataka.

00:50:21 - Jelena Jerinić: Vi ste u vašim izveštajima, posebno ovom poslednjem za dvadeset i četvrtu ukazali na ogroman skok slučajeva, dakle duplo je više, ako se ne varam, u odnosu na dvadeset treću, gde to tih pozivanja na tajnost podataka najčešće su to poslovne tajne i po vašem izveštaju, uhm, to se čini bez adekvatnog obrazloženja i u najvećem broju slučajeva ta pozivanja su neosnovana. Uhm, ja sam sticajem okolnosti sličan odgovor dobila skoro od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu kada sam u svojstvu narodne poslanice tražila informacije u predmetu koji se pred tim tužilaštvom vodio povodom jednog izveštaja Agencije za sprečavanje korupcije, i to o navodnim poklonima kojima su finansirane školarine za decu ministra Siniše Malog. Tražila sam, dakle, od Višeg javnog tužilaštva neke informacije koje su, ja bih rekla, uglavnom informacije od javnog značaja, dakle koje su radnje preduzete u tom predmetu i ako je istraga obustavljenja koji su razlozi, odnosno da mi se dostavi akt kojim je to učinjeno. Više javno tužilaštvo mi je odgovorilo da je taj predmet pod oznakom strogo poverljivo, ali opet nije bilo obrazloženja. Ja ću se tim povodom, naravno, obratiti Višem javnom tužilaštvu i sa formalnim zahtevom za informacije od javnog značaja verujem da će to doći kod vas ovaj, po mojoj žalbi.

00:51:44 - Jelena Jerinić: I konačno, ako mogu da se osvrnem na neke, neke predmete iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, vi ste vrlo često upozoravali građane da ne daju olako svoje podatke raznim jel firmama ovaj, uhm, bankama, supermarketima i tako dalje. To što svi ovaj, svakodnevno radimo i to je svakako veliki problem i treba dakle raditi na edukaciji, to se u potpunosti slažem. Međutim, šta kada državni organi zloupotrebljavaju podatke građana i građanki? Ovde je pomenut primjer sa izborima za Skupštinu grada Beograda u decembru 2023. godine.

00:52:21 - Jelena Jerinić: Međutim, ja moram da kažem da to nije samo slučaj falsifikovanih potpisa, jer je barem jedna osoba utvrdila sama da je osim potpisa zloupotrebljen i broj njene nevažeće lične karte. Dakle, to je podatak iz službene evidencije, dakle nije ga ona sama dala. I tim povodom ste vi u odgovoru na novinarsko pitanje odgovorili da vam se ona nije obratila, nego da vas je putem medija pozvala da postupate, da ćete zatražiti dopunu predstavke da bi sagledali sve okolnosti slučaja. Mene zanima da li ste vi kao drugi inspekcijski organi imali pravo da po sopstvenoj inicijativi, dakle po tom saznanju reagujete i ako, ako je taj postupak sproveden kakav je bio ishod. U vezi sa objavljivanjem fotografija u medijima jel, meni je bio interesantan vaš odgovor i to me podsetilo na slučaj Milić.

00:53:17 - Jelena Jerinić: Zanima me da li je taj slučaj okončan i da li i dalje stojite pri stavu da Veselin Milić, nekadašnji šef beogradske policije, pokazivanjem spiska potencijalnih žrtava ubistava u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" nije prekršio Ustav i zakone, već da su to učinili mediji koji su o tome izveštavali. Dakle, vi ste malopre rekli da obično proveravate izvor takvih podataka, dakle ko ga je dostavio medijima. U ovom slučaju je to više nego očigledno, dakle jer je on to učinio na konferenciji za medije. Dakle, nemamo NN lice, nego imamo jedno vrlo konkretno lice. I na kraju da li ste sproveli inspekcijski nadzor nad Ministarstvom unutrašnjih poslova i BIA zbog nezakonitog digitalnog nadzora aktivista i novinara?

00:54:01 - Jelena Jerinić: I tu mislim na izveštaj Amnesty International iz decembra 2024. U kojem stoji da su pripadnici jel službi bezbednosti nezakonito zapravo zloupotrebljavali uređaje ovih ljudi i pristupali, dakle svim podacima koji se na njihovim telefonima nalaze. Hvala vam.

00:54:29 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem koleginice Jerinić. Za reč se javio kolega Đorđe Komlenski. Hoćete prvo kolega Komlenski, da li se slažete prvo gospodin Marinović da odgovori, pa onda vi?

00:54:41 - Jelena Jerinić: Hajde.

00:54:42 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem. Gospodine Marinoviću, izvolite.

00:54:47 - Jelena Jerinić: Već sam pri, već sam bio jel, hvala. Hajde ovaj ovako da, da prvo krenemo do onog vašeg pitanja koliko ga kontrolišu, naravno, vi ste mislili na Skupštinu i na Vladu, a na nas kao, kao oruđe. Ali, naravno, nas je birala Skupština i sad konkretno Poverenika i njegovog zamenika je birala Skupština i Skupština samim tim kontroliše Poverenika. Uhm, Poverenik nema ovlašćenja da kontroliše Skupštinu, odnosno da postupa po žalbama u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, ali ima u oblasti zaštite podataka o ličnosti, tako da na neki način i Poverenik kontroliše Skupštinu. Ovaj što se tiče pada naseljenice, mi smo još krajem 2024.

00:55:33 - Jelena Jerinić: godine po žalbi koja je u tom predmetu bila ja se ne mogu setiti ko je bio žalilac, gde je tražena dokumentacija o padu naseljenice, usvojili žalbu i naložili da se sva dokumenta koja se tiču naseljenice učine dostupnim javnosti.

00:55:48 - Milan Marinović: Dakle, pre nego što su ta dokumenta učinjena dostupnim javnosti. Eh, što se tiče kazne za neizvršenje rešenja, eh, to je tačno i dobro ste primetili u našem izveštaju da, da ovaj, eh, dobar broj, dobar broj tih, ovaj procenat tih koji, eh ra-eh ne izvršavaju rešenja jesu velika republička javna preduzeća. Ja ću sada da vam kažem podatak koji se možda i ne vidi u našem izveštaju, ali eh, simptomatično je da kada govorimo o njihovom postupanju uopšte po zahtevu za slobodan pristup, eh, oni, ne da, eh ne daju sve tražene informacije, oni ne postupaju po zahtevu. I mogu vam reći, ajde, to sad zvuči malo ironično, ali eh, neka od tih javnih preduzeća su najveći punioci budžeta putem eh eh odluka Poverenika, jer mi izdajemo eh, prekršajne naloge, ono što možemo, eh, odgovornim licima u tim javnim preduzećima i eh, gotovo po pravilu te kazne budu plaćene u roku. Tako da ovaj, tako da svestranje, naravno, nije, nije to sve što mi uradimo.

00:56:59 - Milan Marinović: Mi donesemo rešenje i odredimo dodatni rok u kom naložimo postupanje, ali poštujemo ovlašćenja koja smo dobili izmenama zakona 2021. i možete videti iz naših izveštaja da iz godine u godinu broj izdatih prekršajnih naloga značajno raste, samim tim raste i hajde da kažem, uloga Poverenika kao punioca budžeta na ovaj način, ali ovaj, ali to nam je sada dato, eh dato u ruke. Srećom, eto, to smo mi predložili da nam se da u ruke da možemo da izdajemo prekršajni nalog, jer je ćutanje uprave bilo zapravo ogroman problem do 2022. godine. Tada je procenat žalbi eh, zbog ćutanja uprave u odnosu na ukupan broj sto posto žalbi bio negde između sedamdeset i osamdeset posto.

00:57:45 - Milan Marinović: Sada je taj procenat eh, manji. Eh on je u jednom trenutku spao na trideset pet. SAD je opet nešto porastao, ali je manji od pedeset posto tako da, ovaj tako da eh, daju mere eh da, eh koje su, koje su uvedene izmenama zakona daju rezultate. I mi ćemo nastaviti eh, da izdajemo prekršajne naloge odgovornim licima i to je de-delimično odgovor na ovo pitanje koje ste rekli da li da se kažnjava odgovorno lice, a ne organ vlasti. Eh, po zakonu, eh eh ta odredba je uvedena da se ka-eh donosi rešenje protiv organa vlasti, jer je to jedini, da kažem, zakonit način da nekako i organ vlasti oseti, jer organ vlasti ne može prekršajno da odgovara.

00:58:28 - Milan Marinović: Prema tome, jedino što možemo to je da se donese rešenje, ali svakako to ne isključuje odgovornost i kažnjavanje odgovornih lica z-zavisnosti od prekršaja. Ako se radi o ćutanju uprave, onda je tu prekršajni nalog, ali ako se radi o nepostupanju po rešenju Poverenika, tu je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka koji mi podnosimo sve više prekršajnim sudovima protiv odgovornih lica, eh i tu je, naravno, kaznu odmerava Prekršajni sud u-u zakonom propisanim granicama, eh i ovaj, i ono što smo izmenama zakona učinili, što smatram veoma značajno, što smo tada podelili prekršaje za koje odgovara rukovodilac organa od prekršaja za koje odgovara ovlašćeno lice za vođenje postupka po zahtevu i za nepostupanje po rešenju Poverenika, bez obzira da li postoji ovlašćeno lice ili ne, uvek odgovara rukovodilac organa. Tako da tu nema dileme i uvek podnosimo zahteve protiv, protiv rukovodioca organa. E, sad samo da vidimo ovaj još da li je, eh, češće informisati javnost. Apsolutno se slažem, ali ja to zaista eh, činim u svakoj prilici eh i ovaj i u medijima, i kada držimo predavanja i kada idemo širom Srbije na razne i konferencije i sastanke, eh ovaj eh o situaciji u oba prava, u zavisnosti od toga šta je tema tog skupa na koji idemo.

00:59:44 - Milan Marinović: Eh, nemam običaj da držim konferencije za medije, ali često gostujem u medijima, tako da je to (smeh) otprilike ja mislim, pokriveno, pokriveno tako. I što se ovo što ste još u vezi pristupa rekli, pozivanje na tajnost. To je tačno. Eh, izmenama zakona eh eh iz 2021. eh zakonski je uređena tajnost.

01:00:04 - Milan Marinović: Ona nije bila uređena, postoji Zakon o tajnosti podataka, ali koji ne reguliše postupanje kada se traže zahtevom eh, informacije ili dokumenta koji su označeni oznakom tajnosti. Sada je to precizirano. Sada je to unormaljeno, jer nekad ste imali situaciju da vi tražite, recimo, od neke škole ili od neke bolnice neku informaciju koja je proglašena tajnom, al' tu tajnost nije uspostavila ta škola i nije ta bolnica, nego recimo, Ministarstvo prosvete ili Ministarstvo zdravlja ili Vlada. I bilo je nekad nelogično da onaj koji nije uspostavio tajnost treba da odluči da li tajnost treba da opstane. Eh, sada smo unormalili i rekli, ukoliko ste vi uspostavili tajnost, pozivate se na nju, vi odlučite da li treba da opstane.

01:00:44 - Milan Marinović: Naravno, ukoliko smatrate da treba, uvek postoji žalba Povereniku i Poverenik može to da preispita. Ali ukoliko niste vi uspostavili tajnost, prosledite onome ko jeste, prebacite odgovornost na postupanje po zahtevu na, na taj organ vlasti i vi ste se rešili postupanja po zahtevu, a sada oni nek odluče da li, da li ovaj treba da opstane ili ne. I mislim da je to dobro. To je, to je ovaj normalno, tačno je da se pozivaju na tajnost, eh eh, i to najčešće na poslovnu tajnu, ali ovaj, ali verujte, svaki put kada utvrdimo i nama je sad nametnuta zakonom obaveza da kada se organ poziva na tajnost, kada mi utvrđujemo da li treba da opstane tajnost ili ne, mi smo dužni, ne samo da imamo ovlašćenja, nego smo dužni da tražimo spise predmeta, da izvršimo uvid u to, dakle nemamo pravo ovlasti pristupa informacijama, kao što imamo u zaštiti podataka da vršimo inspekcijski nadzor, ali imamo pravo da tražimo sva dokumenta oko osoba organa vlasti eh, da, da nam se dostave i da izvršimo ovaj praktično uvid i eh procijenimo da li tajnost treba da opstane ili ne. I to radimo, imamo iskustvo u tome, to radimo već, već godinama.

01:01:48 - Milan Marinović: E sad, što se tiče.Očite, uhm, uhm, lične karte. Da, one nevažeće lične karte. Uhm, uhm, opštinska uprava nije mogla da raspolaže. Mi smo izvršili nadzor, nije mogla da raspolaže jer se nije video datum štampanja. Uhm, uhm, ovaj, uhm, ta gospođa ili gospođica, mislim, tvrdila je da nije ona.

01:02:08 - Milan Marinović: Mi nismo mogli da utvrdimo jer onaj ko je radio overu ne može, nije mogao da zna da je ona zamenila ličnu kartu u međuvremenu. Otprilike to smo, to smo ustanovili. Što se tiče prisluškivanja, mi smo, uhm, naravno otvorili predmet prema MUPu i prema BIA. Niko se nama nije obratio od lica koja su, da kažem navodno prisluškivana, već su navedena neka lica od kojih, uhm, neki nisu imenom i prezimenom, nego na primer aktivista udruženja Krokodili ili slično. Za lica koja su imena, mi smo pitali, ali ne možemo mi da, nemamo pravo da se bavimo forenzikom.

01:02:48 - Milan Marinović: Nismo mogli da utvrdimo. Mi bi morali da imamo njihove telefone ili nešto hipotetički, uhm, ovaj, da utvrdimo da postoji taj softver, a to ne možemo. To ne možemo da radimo i samo smo mogli da se osvrnemo na izveštaj Amnesti, Amnesty International koji je bio autor izveštaja. A što se tiče slučaja Milić, uhm, mi smo naravno otvorili nadzor. Tu nam je prethodno pitanje bilo unutrašnja kontrola MUPa koja se tim povodom vodi, uhm- Mi još uvek nije okončan nadzor.

01:03:18 - Milan Marinović: Znači, nije ni stavljeno ad acta, uhm, možda je malo, možda, možda sam i ja kriv, jer tako možda delovala nezgrapno moja izjava. Nisam ja tad mislio da, niti sam smeo da tvrdim jer je postupak nadzora u toku, da nema krivice Domir Lilić, uhm, nego sam konstatovao da s obzirom na dužinu trajanja, ajde kažem, uhm, uhm, pokazivanja toga na udaljenost predstavnika medija da to nije moglo biti vidljivo golim okom, čak ni kamerom, nego je zumirano i da su pojedini predstavnici medija zumirali ono što imam pokazalo te tri, četiri sekunde i onda pustili u medije. A u odnosu na medije, kao što sam rekao mi, mi ovaj, nemamo ingerenciji. Ali ovaj postupak još uvek nije okončan. I mislim da sam, da sam sve rekao.

01:04:08 - Milan Marinović: Hvala.

01:04:08 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Marinoviću. Sada reč dajem narednom govorniku. Gospodin Đorđe Komlenski. Gospodine Komlenski, izvolite.

01:04:18 - Đorđe Komlenski: Hvala predsedniče. Gledaoci i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predstavnici nezavisne agencije. Ja, uhm, moram da izrazim jedno veliko zadovoljstvo time što iskustvo koje je Poverenik za informacije od javnog značaja iz svog ranijeg bavljenja poslom vezanim za prava je uspeo da u radu ovog Instituta se nauči i zadrži u okvirima zakonskih ovlašćenja koje oni imaju, kako neizlaženje van okvira onoga što zakon omogućava i dozvoljava, tako i u poštovanju svih onih obaveza koje zakon stvara kada je ovaj rad u pitanju. I to se oličuje, može jako lako utvrditi. Mi ovde, izveštaj koji danas razmatramo smo dobili jedan izveštaj dvadeset prvog marta 2023.

01:05:22 - Đorđe Komlenski: godine, tako da je za njegovo proučavanje bilo više nego dve godine dovoljnih i drugi izveštaj dvadeset drugog marta 2024. i treći izveštaj je Skupština dobila, na sajtu Skupštine se nalazi od 24. marta 2025. godine, tako da ja jesam već u godinama kad se lako zaboravlja, ali tri dana da se podsetim nečega što sam znao da će doći na red, odbora o kojem sam član, je bilo više nego dovoljno da mogu da sve ove činjenice saberem tamo gde im je mesto. Obzirom na sve što je rečeno, ja ću se zadržati samo na nekoliko stvari, a to je, uhm, prvenstveno pitanje zakona koji je trebalo da bude na dnevnom redu, onda je povučen i mogu samo da izrazim svoju očekivanja i nadu da će što pre stići u skupštinske klupe.

01:06:20 - Đorđe Komlenski: Uhm, mnogo toga onoga što sam video da taj predlog zakona koji je podnet može da reši, video sam još nekih detalja koje bi mogla skupštinska rasprava da poboljša. I upravo o tome samo hoću da skrenem pažnju na neke teme koje bi mogle da budu interesantne ukoliko se ponovo otvori rasprava i rad na samom tekstu zakona, jer imamo dve opcije ili će možda Vlada taj isti zakon u identičnom tekstu vratiti kao predlog ovde ili će ga možda dorađivati, ako pričamo o opciji kada razmišljamo da on dođe na dnevni red Skupštine tamo gde mu je mesto. Uhm, vidite, moj stav prema Evropskoj uniji je opštepoznat i meni je zadovoljstvo da, uhm, neko ko se bavi ovom materijom, bar nekom od materija u Republici Srbiji, ovaj, je već odavno dao levi migavac i brzom trakom ide ispred onoga što bi trebalo kao da bude neki uzor zemlje Srbije, a to je zakonodavstvo Evropske unije. Odavno to nije, niti sme, niti može da bude. Mnoga iskustva su pokazala da su mnogi zakoni koji su stavljeni van snage od dvehiljaditih godina do današnjeg dana i prepisani neki standardi iz Evropske unije, prvo daleko lošiji od onih koje, koji su bili, drugo neprimenljivi jer su zbog ne vođenja računa o sistemskoj neusklađenosti došli u sukobe jedni s drugima.

01:07:53 - Đorđe Komlenski: Ali da se mi zadržimo na ovome što je vezano za Zakon o zaštiti, uhm-Eh, podataka, a to je, hm, razmišljanje da bi se možda trebalo tražiti puta sem edukacije građana kome su dužni da daju matični broj, da se zakonski ograniči, eh, krug instituta, institucija, firmi, preduzeća, nazovite čega god hoćete, ko sme od građana da traži uopšte, recimo, matični broj i određeni krug podatka. Eh, reće neko svako treba da računa o svojim podacima. Da, ali i mi smo odgovorni da povedemo računa i o našim ružnim navikama da bi jednostavno došli do nekakve aplikacije s kojom ćemo da mislimo da nešto lakše kupujemo, da bez eh, ikakve kontrole ili razmišljanja predamo podatke, a onda kad ostavite matični broj na par desetina ili stotina mesta, onda se pitate uopšte da li više ikakve svrhe ima da razmišljate o tome kome ste ga sve predali u ruke ili ne. Znači, možda i ta tema dobra za razmišljanje eh, o limitiranju prava, a pogotovo bankama od kojih se meni povraća, ovaj, prava da vam zadiru u privatni život do sitnih crevaca. Na prošloj sednici Odbora ja sam rekao da, da, da gora stvar ne postoji, nego da Agencija za sprečavanje korupcije ima manja ovlašćenja prema građanima i odnosno prema licima koji su obveznici podnošenja izveštaja, nego onoliko dokle su banke stigle u svojoj praksi.

01:09:34 - Đorđe Komlenski: Ne samo sa zakonom, ne samo sa onim što je Uprava za sprečavanje korupcije pri ministarstvu dozvolila, nego to prelazi svaku granicu bahatosti. Prema tome, mislim da banke treba da budu jedna od posebnih ustanova na koje, u kojima vi morate da povedete računa kada su u pitanju uzimanje podataka od građana i zaštita podataka građana. Jer nisam ja siguran da nije ona hajka dršte vuka, a on na drugoj strani i da upravo oni koji se bave krađom podataka, prodajom podataka i ostalo su daleko od institucija, a mnogo bliže nekim drugim ustanovama koje nisu u nadležnosti Republike Srbije, bar ne neposredno ili direktno. Ja bih vas pitao jel imate pritužbi za objavljivanje podataka na ovim takozvanim prekograničnim televizijama, da ih ne nabrajam sad ovog trenutka. I da li vi uopšte, ovaj, možete da zaštitite i da postupate pred njima ili morate da putujete u Luksemburg ovaj, da tražite preko Luksemburga zaštitu građana Republike Srbije, jer, eh, činjenica je da oni rade to što rade.

01:11:00 - Đorđe Komlenski: Činjenica je da im izvršna vlast već dugo vremena dozvoljava da nezakonito rade. To je moje duboko ubeđenje. Jer šta je prekogranična televizija? Vrlo jasno definisana i oni koji, eh, imaju namenski rađen program za određeno područje sa namenski pripremljenim sadržajima nikako ne mogu imati status prekogranične televizije. Prema tome, zaštita od objavljivanja podataka, eh, i u tom sektoru je nešto što je izuzetno postalo aktuelno.

01:11:36 - Đorđe Komlenski: Nemojte da mislite da se uopšte slažem sa zloupotrebama koje se javljaju na televizijama nacionalne frekvencije ili ovima koji su registrovani u Republici Srbiji, ali proceduru zaštite imamo na više načina kada su u pitanju takve televizije. HAC, ove Luksemburga. Ja stvarno ne znam ko je spreman da putuje u Luksemburg da bi štitio svoje interese. Ovaj, što se tiče zloupotreba o kojima ste govorili, meni je jako žao što će i kašnjenje s ovim zakonom napraviti još rupe u budžetu, ali vas i dalje molim da bez obzira na svoje poimanje pravde, pravičnosti i toga sačuvate u okvirima onoga što vam je zakon dozvolio. Nemojte da pokušavate da radite tuđi posao.

01:12:24 - Đorđe Komlenski: Dosad ga niste radili, nemojte ga raditi ni ubuduće, jer mislim da to može više štete da nanese, nego što može koristi da napravi, jer ta šteta koja će sad isplivati je mogla da bude prikrivena nekakvim vašim postupanjem i da se pojavi tek možda za tri, četiri, pet, deset godina, obzirom na brzinu rada Upravnog suda ovaj u kojom on funkcioniše, što nije dobro za ovu državu. Prema tome, ukazivanje na problem eh, sa vaše strane koji je vezan za, za ovo je potpuno na mestu i vaše je da se držite u okviru granica, ali nije vaša odgovornost to što Odbor nije stavljao na dnevni red do sada ovaj izveštaj koji ste podnosili, što u Skupštini vaši predlozi zakona, odnosno ne vaši, nego Vladini, ali i zakoni o kojima ste insistirali učestvuovali u radu, nisu do sada usvojeni. Na tome pored edukacije građana, ovaj, ali eh, šta, gde, kome, na koji način mogu da štite svoja prava, gde treba da, pogotovo im otvaranje kancelarija koje mislim da je jako dobro, jer korist koja se dobija u tom delu je prosto nemerljiva. Ona ne može da se izmeri i eh, u apsolutno ste u pravu da, eh, otvaranje tih kancelarija u gradovima pokazuje postojanje države i institucionalnog načina zaštite građana I-nji i praktično dostupnost jedna koja je znate kad nekom pomenete Beograd ima čak problem i da razmišlja da pošalje i pismo, mislim jel.Eh, kad je to u Kragujevcu, kad je to u nekoj bližoj sredini, onda-onda je to nekako bliže srcu bliže razumu da će zaista da se desi i da funkcioniše. Što se tiče Advokatske komore, mislim da je potpuno u redu, odnosno postupanje advokata u ovim predmetima.

01:14:20 - Đorđe Komlenski: Vi ste svoje uradili, podneli ste disciplinske prijave, razgovarali sa komorama tamo gde smatrate da postoje krivična dela vaša i obaveza da podnesete krivične prijave, ali ovaj, šta i koliko će biti dokazivo, osim tu gde su neki falsifikati, ja ne bih da prejudiciram, znate, da li je upotreba, da li je zloupotreba, da li je krivično delo o tome mora da odlučuje neko drugi, jer nije red da mi delimo kvalifikacije ovde kao što inače činite, osim za ono za šta znam da ste sigurni da ste u pravu. Jer kad biste vi radili to mi radili to, a šta onda radi Tužilaštvo, koje je praktično postalo i nezavisno sa ovim ustavnim promenama protiv kojih sam takođe bio i ovaj, al' hajde sad da ne nabrajamo sve šta koje za šta, gde i ka čemu okrenuti riječ. Učekujte još jedno pitanje sa moje strane koje će doći tema za razmišljanje, a to je da li je, recimo, stvaranje mogućnosti da svako može da pristupi podacima i proveri koliko lica ima prijavljenih u određenoj stambenoj jedinici, da li je to kuća, da li je to stan, o-ovaj, da li to prvo ugrožava bezbednost tog lica i drugo, da li je to u suprotnosti sa zakonom po kojem vi postupate? Nemojte mi samo po evropskim pravilima to ne očekujem odgovor ni danas, ali očekujte da ćete to pitanje imati verovatno vrlo brzo na dnevnom redu. Ja vas molim da nastavite da radite kao što ste radili dosad uz sve sugestije sa svih strana koje su došle u lepoj ili manje lepoj formi, ali ovaj, imao sam prilike da čitam izveštaje, radim analize prethodnog Poverenika i ovoga što sad i obim ovog posla koji je, znate, eh, kad je nešto bilo loše, jako je u prvom trenutku već reći da je dobro kad se nešto promeni, ali vi ste taj trend dobrog rada nastavili uzdižu tu u-instituciju i mislim da treba da imate naše poverenje i podršku u svakom delu tamo gde ste ga opravdali, a to je kroz nove zakonske propise, a i kroz stvaranje uslova i mogućnosti da otvorite još kancelarija po Republici Srbiji.

01:16:52 - Đorđe Komlenski: Hvala.

01:16:53 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem kolega Komlenski. Hoćete vi gospodine Marinoviću da odgovorite, pa onda nek se pripremi kolega Risto Kostov koji je na listi prijavljenih govornika. Gospodine Marinoviću, izvolite.

01:17:07 - Milan Marinović: Hvala. Moram prvo da- hvala vam na diskusiji. Hvala vam na podršci radu i budite uvereni da ću nastaviti do kraja mandata (smeh) da se borim. Eh, eh ovako, što se tiče zakonskog ograničenja kruga subjekata koji mogu da traže jedinstveni matični broj, eh, verujte, doduše, moram da kažem i uz zalaganje prethodnog Poverenika, taj, to zadržavanje matičnog broja, zadržavanje lične karte je tada ograničeno i više nije zakonito da kad vi odete u neki hotel ili bilo gde drugde, da kažem da vam uzmu ličnu kartu i sad vas puste, da vi budete odvojeni od nje nekoliko sati, to je sad nedopustivo. Ovaj, to je pod jedan.

01:17:53 - Milan Marinović: Ja sam u razgovoru sa nadležnima eh, pokrenuo priču pre nekih godinu i po dve dana, da li bi bilo, ne kažem da bih, nego da se razmisli da li bi bilo korisno da se kao u nekim drugim pravnim sistemima umesto matičnog broja kod nas uvede takozvani lični identifikacioni broj ili tako nešto koji nije u toj meri, no koji u toj meri ne sadrži podatke o ličnosti koje sadrži matični broj, jer vi na osnovu matičnog broja sad ne samo da znate kad je ko rođen, gde je rođen, kog je pola i tako dalje. To ne biste mogli da znate kada bi imali neki broj koji vam je da kažem nasumično dodeljen. Eh, ali nije ni to baš savršeno, u razgovoru sa kolegama ovaj iz tih pravnih sistema rekli su da i to posle nekog vremena nekako kad dođe dos-dospeju u posed i tog broja i tu su moguće zloupotrebe samo ma-malo tešće. Ali ovaj, ali rečeno mi je, što jeste logično, da je kod nas matični broj decenijama u upotrebi i da bi sad, da je sve vezano za njega i da bi mu se napravilo ogromne poteškoće ako bi se on menjao sa nečim, nečim drugim. Da, svi informacioni sistemi.

01:19:12 - Milan Marinović: Što se tiče banaka u fokusu, vi mo-možete videti ovaj da u našem izveštaju, da su banke jedan od onih koji su najčešće označeni od strane građana prilikom podnošenja pritužbi, da imamo iz godine u godinu eh, određeni broj pritužbi na nezakonit obred podataka o ličnosti od strane banaka. Eh, samo moram da kažem jedno i to i to, eto i to je jedna od stvari koje se u javnosti slabo primećuje, eh, kada se radi o obradi podataka o ličnosti u bilo kojoj oblasti života, eh, svi pomisle kada žele da zaštite svoje podatke na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali Zakon o zaštiti podataka o ličnosti daje samo okvire. On daje ram, on daje načela koja se morate pridržavati propisuje osnovna prava.Ali konkretnu obradu podataka o ličnosti u toj oblasti daju konkretni zakoni. Tako zakoni iz oblasti finansija, zakoni o bankama propisuju koje podatke u koju svrhu mogu obrađivati banke i ne, u ovom slučaju banke ili bilo koji rukovodilac s podacima, tako da eh, je više adresa onaj ko predlaže te zakone. E, sad mi imamo nešto i eto, ja sam to i-i kroz predlog Narodnoj skupštini i dobro je da ste me podsetili i prošle i pretprošle godine i-i ove godine prilikom podnošenja izveštaja.

01:20:39 - Milan Marinović: U našem Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, koji sada menjamo, eh, u članu sto piše da eh, svi zakoni u Republici Srbiji koji se bave obradom podataka o ličnosti moraju biti usklađeni sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. I to piše u tekstu koji početa se primenjuje u avgustu devetnaeste, a ta obaveza je trebala biti do kraja dvadeset ispoštovana. Ona nije ispoštovana i u početku je to bilo jako loše. Kasnije j-je se ispostavilo da ima i koristi od toga što nije ispoštovana jer se eh, pokazala potreba za izmenom zakona. Pa onda bolje da sad izmenimo zakon, pa da uskladimo te zakone sa izmenjenim zakonima, eh, ovaj, eh, tako da, ali, ali imamo n-dosta zakona, pogotovo onih koji su doneti pre Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

01:21:24 - Milan Marinović: Ovi koji se donose kasnije se nama šalju na mišljenje i uglavnom se naša mišljenja prihvataju i uglavnom su zakoni usklađeni kada je u pitanju obrada podataka o ličnosti. Ali ovi stari koji su, kojih ima na stotine koje su u primeni, mnogi od njih nisu. Ja ću navesti samo primer radi Zakona o evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova koji nije usaglašen sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. I to nam pravi probleme u praksi. Ali, ovaj, srećom, ajde da kažem, da ne bude sad samo da sam Upravni sud je stao na stanovište Poverenika, a ne na stanovište MUPa kada je u pitanju brisanje podataka o ličnosti lica čiji su podaci sada neosnovano u zbirkama i evidencijama.

01:22:01 - Milan Marinović: Eh, zatim što se tiče prekograničnih medija, to, eh, važi isto kao i za ove. Poverenik nema ingerencije i držat će se svojih zakonskih ovlašćenja. Ali eh 'i je možda dobra prilika da dam, da kažem, savet, sugestiju građanima da, eh, ako je njihova privatnost, njihovi lični podaci zloupotrebljeni, ugroženi i narušeni u nekom od stranih medija ili ne samo medija ali to je najčešće, mogu da se obrate organima za zaštitu tih država, kao što se nama obraćaju građani njihovih država kada treba da zaštite svoje podatke, to treba da bude dosledno ulice. Dakle, kad je u pitanju Evropska unija, ni oni nemaju ingerencije prema medijima, ali postoje neki drugi organi, kao što kod nas postoje koji se bave elektronskim medijima ili nekim drugim ni u okviru Ministarstva finansija, eh, Ministarstva informisanja koji su nadležni za medije. Dakle, nije da nema pravnog puta, samo što nije Poverenik ovde, verovatno nije ni u Evropskoj uniji, u nekim državama možda jeste, ali eh, ne treba bežati od toga nekako ja evo iskustva ovih šest godina ukoliko sam Poverenik mi govori da nekako mnogo više informacije traže i žale se nama eh, građani drugih država, nego što naši građani traže od organa drugih država.

01:23:24 - Milan Marinović: Treba da znaju da i oni mogu da se obrate i tamo negde postoji neki poverenik, neka agencija koja radi pod zahtevima, koja radi po žalbi. Da budemo jednaki i u tome. Što se tiče zgrada, eh, Zakon o stanovanju propisuje da eh, samo zakonom može biti uređen JMGB. To je odgovor na pitanje za, za JMGB, a što se tiče evidencije stambenih zajednica je propisano da je javno dostupna, stanara u stambenim zajednicama. Eh, 'nači ko stanuje, vi treba da znate, naravno, treba znati njegov matični broj, njegovo ime i prezime i tako dalje, ali ako ni zbog čega, eh znate voda se plaća u odnosu na broj pripadnika domaćinstva, primera radi, pa ne može vas biti deset u stanu, a prijavljen jedan, a deset troši vodu.

01:24:09 - Milan Marinović: Mislim, nije fer, heh. Tako da, ali dobićete zvaničan odgovor kada postavite zvanično pitanje. Eh, što se tiče advokata, eh, naravno da u pojedinim slučajevima postoji zloupotreba u pojedinim slučajevima postoji zloupotreba. Ali ja moram da kažem da i kad je ta upotreba u pitanju u ovom slučaju, to je upotreba koja nije u svrhu koja je propisana zakonom i samim tim zloupotreba prava ne mora da znači delikt, ne mora da znači protivpravnu radnju, ali mora da znači da je radnja koja nije u svrhu zakona i koja je na štetu drugih. Eh, još rimsko pravo poznaje u zakonu dvanaest tablica da zloupotrebu čini onaj ko kopa rov na svojoj zemlji i time spreči da komšiji ide voda, odnosno preusmeri vodu.

01:25:01 - Milan Marinović: On je samo kod sebe kopao i to je dozvoljeno, ali je sprečio. Hoću da kažem, postoji to od pamtiveka, ali, ali, ovaj, poenta je u tome da mi to prepoznamo i to ne sme zaista da, da bude pravilo. Kod nas je to sad postalo pravilo u oblasti pristupa informacijama, nažalost, i to je pojelo ove norme neprekinute, jednostavno guši pravo i mi moramo da oslobodimo pravo tog, da kažem groznog zagrljaja i-i-i to možemo, to možemo ovaj izmenama zakona svi zajedno. Eh, ja mogu da vas informišem da sam odmah po formiranju nove Vlade imao razgovor, ne još sastanak sa novom ministarkom državne uprave Snežanom Punović i da ćemo, pošto je to ministarstvo nadležno za izmene zakona, da ćemo imati eh, vrlo brzo sastanak da vidimo kojim putem. Znamo da treba da predlog što pre dođe do Skupštine.

01:25:57 - Milan Marinović: Sad o tome će odlučiti Vlada. Eh, ja, ja lično sam zadovoljan tekstom, nisam prezadovoljan, ali sam zadovoljan tekstom koji smo usaglasili i koji mislim da će posebno neke odredbe uspeti u značajnoj meri da spreče zloupotrebe, jer ako vi uklonite motiv u vidu sticanja finansijske dobiti, onda će-Devedeset posto zloupotrebe, devedeset pet posto prestati, jer je to motiv. Ima uvek dežurnih tražilaca informacija koji imaju svoj organ vlasti, eh, koji im je nekako ominut, koji zatrpavaju zahtevima bez namere da, da ovaj steknu finansijsku korist, ali u ovom slučaju to je mali broj. Hvala.

01:26:40 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Marinoviću. Za reč se javio kolega Risto Kostov, gospodine Kostov, izvolite.

01:26:49 - Risto Kostov: Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine Marinoviću, gospođo savetnica, uvažene koleginice i kolege. Ja dolazim iz PUPSa partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera, punoletne partije koja je ove godine beleži dvadeset godina svog rada i postojanja. Vi ste po energiji veoma mlad, ali po godinama već biste mogli da zakucate na naša vrata koja su otvorena svima. (smeh) Eh, što se tiče izveštaja, ova tri izveštaja, ona su sveobuhvatna.

01:27:29 - Risto Kostov: Eh, vidi se da ste vi stalno podizali lestvicu u kvalitetu svog rada i PUPS će glasati pozitivno, će se odrediti prema ovim izveštajima. Imam dva kratka pitanja. Jedno smo pominjali na sednicama radne grupe za unapređenje radnog procesa, eh, izvinjavam se izbornog procesa. To je, mada ste vi, eh, na neki način odgovorili, da li postoje dodatni mehanizmi za zaštitu jednočlanih porodica koji mogu objavljivanjem tih podataka da budu meta, mm, raznih špekulanata, kriminalaca i čak i fizičkih napada, je l tako? Eh, da li to postoji?

01:28:15 - Risto Kostov: Mada, već ste rekli da čak i u izveštaju u Infosta-Infostana postoji obelodanjeno je. E sad, da li može taj izveštaj da dođe u ruke ne-nekome ko nije ovlašćen, e to, to je pitanje moje. I drugo kratko pitanje je da li postoji zaštita kod nas ili bilo gde u svetu od vešta-, od zloupotreba veštačke inteligencije? Mi vidimo svakodnevno u raznim video prilozima da nisu zaštićeni ni Putin ni Tramp. Hvala.

01:28:51 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Kostov. Reč dajem povereniku Marinoviću.

01:28:58 - Milan Marinović: Što se tiče-Hvala vam.

01:29:00 - Uglješa Mrdić: Eh, samo momenat, evo samo momenat.

01:29:03 - Milan Marinović: Da, da. Ja uzev reč, nisam se...

01:29:04 - Uglješa Mrdić: Evo me sad.

01:29:06 - Risto Kostov: E, sad izvolite.

01:29:08 - Milan Marinović: Što se tiče dodatnih mehanizama za zaštitu, eh, da vam kažem. Zakonom je propisano ko sme da dođe u posed, ko ne sme. Nažalost, eh, eh, često i to ne da postoji mogućnost, nego često dolaze neovlašćena lica u posed privatnih podataka. Eh, recimo nešto kad, ako govorimo o Infostanu, eh, postavlja se pitanje eh, ovaj, ne uz Infostan račune, ali ako neko iskoristi bazu Infostana da bi vama slao reklamne flajere i tako dalje, to već on nije ovlašćen. Infostan jeste.

01:29:42 - Milan Marinović: Imali smo takvih slučajeva, tako da ovaj, to je pitanje za zakonodavca koji se bavi tom oblašću. Eh, eh, ne mislim na skupštinu, nego na predlagače zakona. Eh, i ovaj, i svakako da, da bi trebalo, jer u pravu ste. Pojedini podaci eh, govore o tome da li vi živite sami, ne živite, koliko ste, ko, i samim tim da li ste ugroženi ili niste i mm, to vam je kao na društvenim mrežama. Ako vi dobronamerno date neki podatak, devedeset devet posto korisnika to neće zloupotrebiti, ali postoji određeni broj ljudi, takozvanih internet predatora koji će to svakako da zloupotrebe, eh, i onda nastane šteta bilo kakva do najtragičnijih posledica.

01:30:24 - Milan Marinović: Eh, ali na tome treba konstantno raditi. A što se tiče veštačke inteligencije, hvala vam na pitanju, mi smo, ajd da kažem pioniri to. Evropska unija radi sa nekim svojim posebnim propisima. Oni ne mogu da menjaju opštu uredbu, jer su je predugo i donosili, treba usaglasiti toliko članova i glasova. Eh, mi ćemo uz nekoliko članova kroz izmenu zakona dati osnovne principe obrade ličnih podataka od strane veštačke inteligencije.

01:30:50 - Milan Marinović: Eh, ne znam koliko mi je poznato da se radi i o zakonu o veštačkoj inteligenciji u Srbiji. Poverenik ima svoje predstavnike u radnoj grupi. Eh, naravno, mi, nama je fokus na obradi ličnih podataka, ne na tome kako funkcionišu sistemi veštačke inteligencije koji su i tako dalje. Ti tehnički detalji su za nas manje bitni, ali postoji velika zloupotreba, postoji mogućnost zloupotrebe i korišćenja veštačke inteligencije. Ja imam običaj da kažem, ne treba kontrolisati veštačku inteligenciju, nego onoga koji kontroliše veštačku inteligenciju.

01:31:22 - Milan Marinović: Njega mi možemo da kontrolišemo, da.

01:31:29 - Risto Kostov: Dakle, ko kontroliše kontrolora, da tako kažem, eh, eh jer- Kreatora.

01:31:31 - Milan Marinović: Pa i kreatora i onoga ko pušta u rad i ko, ko ovaj, taj sistem koristi, pa čak i onog ko preuzme taj sistem, jer, eh, mnogo više se obrađuju naši lični podaci nego što i mi znamo. Eh, i sad moram da kažem par reči, jer veoma je bitno. Eh, između ostalog, eh, mi imamo i međunarodnu saradnju i upravo zbog problema, eh, veštačke inteligencije, korišćenja naših ličnih podataka u svrhu razvoja sistema ježuriranja sistema veštačke inteligencije, koju su započeli pre nekih godinu dana, godinu i nešto kompanije Meta i X, odnosno bivši Facebook i Twitter. Mi smo prvo, obratili se lično njima, a drugo održali na našu inicijativu određeni trilateralni sastanak organa koji se bave zaštitom podataka o ličnosti eh, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije. Prvi sastanak je bio u Sarajevu, drugi u Podgorici, a treći će biti u Beogradu i zajednički smo se obratili.

01:32:28 - Milan Marinović: Jer mi imamo jedan problem ovde koji nemaju ovi, eh, eh, članovi Evropske unije. Eh, po našem zakonu-Uhm, sva od tih, svako to, ve-veliko privredno društvo, velika multinacionalna kompanija koja se bavi obradom podataka o ličnosti, pogotovu putem društvenih mreža, ima obavezu da odredi predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji, ukoliko već nema predstavništvo. Oni nemaju predstavništvo, nisu ispoštovali tu obavezu, za razliku od Googlea, kog smo na neki način ubedili tokom 2020. da odrede, i za razliku od mnogih drugih kompanija koje su odredile i ovaj, i mi smo ih, uhm, stalno upominjali na to bez, bez nekog reakcije i moram da kažem, evo malo se pokrenulo kada je u pitanju Meta. Mi smo dobili odgovor pre nekoliko meseci od sedišta kompanije da je određeno lice za kontakt s nama.

01:33:14 - Milan Marinović: On nije predstavnik za zaštitu podataka. Lica je u Americi, ali je za kontakt sa našim organima i dati su nam neki linkovi kako naši građani lakše da zaštite svoje podatke. A inicijalna kapisa da im se ponovo obratimo je bilo to što su oni započeli obradu podataka o ličnosti, koji, ne samo onih budućih koje će da prikupljaju, nego sve koji su prikupljeni od 2007. godine naovamo u svrhu razvoja veštačke inteligencije. Znači, vi ste tada od 2007.

01:33:40 - Milan Marinović: dali podatke u jednu svrhu, a onda će oni sada te podatke da koriste u svrhu razvoja veštačke inteligencije, što u najmanju ruku nije fer, a nije ni zakonito. Uhm, uhm, i, i ovaj, i što je najgore, u Evropskoj uniji su reagovali neki organi, reagovala su neka udruženja građana i to je odloženo do daljnjeg. Na naše pitanje da li postoji mogućnost da odlože i u Srbiji, oni su rekli započeli su obradu i to je sad već krenulo. I zato mi moramo da se ujedinjujemo, na neki način zajednički da nastupamo, jer ako se pojavi deset, petnaest organa zajednički sa, sa ovaj, sa istim problemom, onda će reagovati drugačije. Dakle, nešto se malo pomirilo što se tiče Mete, što se tiče Iksa nije mrdnuo sa mrtve tačke, ali to ne znači da odustajem.

01:34:27 - Milan Marinović: Ali borićemo se da sačuvamo podatke o ličnosti od upotrebe ili zloupotrebe veštačke inteligencije u različite svrhe, e sad koliko se to bude moglo, jer znate, oni su mnogo i tehnološki i finansijski i bilo kako i uticajno i jači od nas, posebno od nas pojedinačnih organa. I ja često na predavanjima to poredim sa trkom konjače i zeca, jer oni su zečevi koji stalno odmiču, koji, koji imaju veliku prednost. Ali u basni je konjača pobedila. Mi ćemo se boriti da sačuvamo podatke o ličnosti.

01:35:03 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Marinoviću. Pošto više nema prijavljenih za reč, zaključujem raspravu. Potrebno je da Odbor utvrdi predlog zaključaka povodom razmatranja izveštaja za svaki od njih ponaosob. Predlažem da Odbor utvrdi sledeći predlog zaključaka povodom razmatranja Izveštaja o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2022. godinu.

01:35:34 - Uglješa Mrdić: Pod jedan: Narodna skupština konstatuje da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Izveštaju o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2022. godinu ukazao na stanje u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i oblasti zaštite podataka o ličnosti, koje je ocenio kao unapređeno sa aspekta normativnog regulisanja, ali je ukazao i na izazove nastale donošenjem i stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ukazao je na značaj otvaranja prve kancelarije Poverenika van sedišta u Beogradu, što će doprineti da veći broj građana Srbije ima približno iste mogućnosti da se obrate Povereniku u cilju zaštite ljudskih prava koja on štiti. Pod dva: Narodna skupština, polazeći od ocene Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, o ostvarivanju prava građana u ovoj oblasti, poziva Vladu da intenzivira aktivnosti na odgovarajućim normativnim izmenama u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao i da blagovremeno utvrdi predloge zakona o izmenama i dopunama zakona čije se odredbe odnose na obradu podataka o ličnosti, a koje treba uskladiti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, te da u tom postupku s dužnom pažnjom razmotri mišljenja i stavove Poverenika u pogledu mogućih efekata tih propisa, obezbeđivanju adekvatnih uslova za nesmetan rad Poverenika, unapređivanju mehanizama obezbeđenja i izvršenja rešenja Poverenika, unapređivanju znanja u oblastima prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti radi poboljšanja nivoa ostvarivanja ovih prava u Republici Srbiji. Narodna skupština poziva Vladu da redovno podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju ovih zaključaka.

01:37:41 - Uglješa Mrdić: Ovaj zaključak objaviti u Službenom glasniku Republike Srbije. E sad, uhm, stavljam na glasanje ovaj predlog i molim da se izjasnite.

01:38:06 - Milan Marinović: (pauza do 45:00) Nismo mu javili (nerazgovjetno).

01:38:26 - Uglješa Mrdić: (šumovi) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo deset, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo nije bilo. Konstatujem da je sa deset glasova za-Odbor utvrdio navedeni predlog zaključka. Predlažem da Odbor predloga zaključaka uputi Narodnoj skupštini po hitnom postupku u skladu sa članom sto šezdeset sedam Poslovnika Narodne skupštine, kako bi se usvajanjem navedenih preporuka stvorili uslovi za poboljšanje stanja u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, kao i da za predstavnika Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen dr Uglješa Mrdić, predsednik Odbora. Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim vas da se izjasnite.

01:39:16 - Uglješa Mrdić: (pauza) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo deset, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo, nije bilo. Konstatujem da je sa deset glasova za odbor usvojio navedeni predlog. Predlažem da Odbor utvrdi sledeći predlog zaključaka povodom razmatranja Izveštaja o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2023. godinu.

01:39:55 - Uglješa Mrdić: Narodna skupština konstatuje da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Izveštaju o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2023. godinu ukazao na stanje u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i oblasti zaštite podataka o ličnosti, koje je ocenio kao specifično u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, s obzirom da je uočena sistemska zloupotreba prava u ovoj oblasti. Pozitivno je ocenio usvajanje Strategije zaštite podataka o ličnosti za period do 2030. godine, kao i nastanak otvaranja kancelarija van sedišta u Beogradu. Pod dva.

01:40:40 - Uglješa Mrdić: Narodna skupština, polazeći od ocene Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u ostvarivanju prava građana u ovoj oblasti, poziva Vladu da intenzivira aktivnosti na odgovarajućim normativnim izmenama, posebno u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, kako bi se u što kraćem roku rešio problem zloupotreba ovog prava, kao i u oblasti zaštite podataka o ličnosti, što podrazumeva da budu utvrđeni predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona čije se odredbe odnose na obradu podataka o ličnosti, a koje treba uskladiti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, te da u tom postupku s dužnom pažnjom razmotri mišljenja i stavove Poverenika u pogledu mogućih efekata tih propisa, obezbeđivanju adekvatnih uslova za nesmetan rad povjerenika, unapređivanju mehanizama obezbeđenja izvršenja rešenja Poverenika, unapređenju znanja u oblastima prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti, kako bi se unapredio nivo ostvarivanja ovih prava u Republici Srbiji. Pod tri. Narodna skupština poziva Vladu da redovno podnosi Narodnoj skupštini izveštaje o sprovođenju ovih zaključaka. Ovaj zaključak objaviti u Službenom glasniku Republike Srbije. Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim da se izjasnite.

01:42:04 - Uglješa Mrdić: (pauza) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo jedanaest, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo, nije bilo. Konstatujem da je sa jedanaest glasova za Odbor utvrdio navedeni predlog zaključka. Predlažem da Odbor predlog zaključaka uputi Narodnoj skupštini po hitnom postupku u skladu sa članom sto šezdeset sedam Poslovnika Narodne skupštine, kako bi se usvajanjem navedenih preporuka stvorili uslovi za poboljšanje stanja u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, kao i da za predsjednika Odbora na sednici, za predstavnika Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen dr Uglješa Mrdić, predsjednik Odbora. Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim da se izjasnite.

01:42:55 - Uglješa Mrdić: (pauza) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo jedanaest, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo, nije bilo. Konstatujem da je sa jedanaest glasova za Odbor usvojio navedeni predlog. Predlažem da Odbor utvrdi sledeći predlog zaključaka povodom razmatranja Izveštaja o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2024. godinu.

01:43:24 - Uglješa Mrdić: Pod jedan. Narodna skupština konstatuje da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Izveštaju o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2024. godinu ukazao na stanje u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i oblasti zaštite podataka o ličnosti bez bitnih promena u odnosu na prethodni Izveštaj, koji je ocenio kao specifičnog u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, s obzirom da je nastavljena sistemska, aa, zloupotreba prava u ovoj oblasti, što je rezultiralo i dalje značajnim povećanjem priliva zahteva u ovoj oblasti. Pozitivno je ocenio usvajanje Akcionog plana za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti za period do 2030. godine, kao i nastavljanja sistemske zloupotrebe prava u ovoj oblasti, što je rezultiralo i daljim značajnim povećanjem priliva zahteva u ovoj oblasti.

01:44:04 - Uglješa Mrdić: Pozitivno je ocenio usvajanje Akcionog plana za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti za period do 2030. godine, kao i nastojanja da se unaprede prava građana u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja. Ovaj zaključak bi trebalo da bude razmatran izvešća...Kao i nastavak otvaranja kancelarija van sedišta u Beogradu. Pod dva, Narodna skupština, polazeći od ocene Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u o-ostvarivanju prava građana u ovoj oblasti, poziva Vladu da intenzivira aktivnosti na odgovarajućim normativnim izmenama kroz pripremu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kojim bi se sprečile zloupotrebe prava u ovoj oblasti. Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i predloge zakona o izmenama i dopunama zakona čije su odredbe koje se odnose na obradu podataka o ličnosti usklađene sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, te da u tom postupku sa dužnom pažnjom razmotri mišljenja i stavove Poverenika u pogledu mogućih efekata tih propisa, obezbeđivanju adekvatnih uslova za nesmetan rad Poverenika, unapređivanju mehanizama obezbeđenja izvršenja rešenja Poverenika, unapređenju znanja u oblastima, u oblastima prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti, kako bi se unapredio nivo ostvarivanja ovih prava u Republici Srbiji.

01:45:25 - Uglješa Mrdić: Pod tri, Narodna skupština poziva Vladu da redovno podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju ovih zaključaka. Ovaj zaključak objaviti u Službenom glasniku Republike Srbije. Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim da se izjasnite. (pauza od osam sekundi) Zaključujem glasanje i saopštavam, za je glasalo jedanaest, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo nije bilo. Konstatujem da je sa jedanaest glasova za Odbor utvrdio navedeni predlog zaključka.

01:46:01 - Uglješa Mrdić: Predlažem da Odbor predlog zaključaka uputi Narodnoj skupštini po hitnom postupku u skladu sa članom sto šezdeset sedam Poslovnika Narodne skupštine, kako bi se usvajanjem navedenih preporuka stvorili uslovi za poboljšanje stanja u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, kao i da za predstavnika Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen dr Uglješa Mrdić, predsjednik Odbora. Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim vas da se izjasnite. (pauza od četiri sekunde) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo jedanaest, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo nije bilo. Konstatujem da je sa jedanaest glasova za Odbor usvojio navedeni predlog.

01:46:48 - Uglješa Mrdić: S obzirom da smo završili rad po prvoj tački dnevnog reda, zahvaljujem se gospodinu Milanu Marinoviću, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i gospođi Radi Kovačević, savetnici Poverenika, na učešću na današnjoj sednici Odbora. Zahvaljujem se. Čujemo ovo? Uvažene kolege, da li ste saglasni da nastavimo? (pauza od pet sekundi) Prelazimo na drugu tačku.

01:47:22 - Uglješa Mrdić: Zadovoljstvo mi je da pozdravim gospodina Zorana Pašalića, Zaštitnika građana. Gospodine Pašaliću, dobrodošli.

01:47:30 - Zoran Pašalić: Bolje vas nađi. Hvala vam.

01:47:32 - Uglješa Mrdić: Hvala takođe. I gospođu Mirjanu Lukić, savetnicu Zaštitnika građana. Gospođo Lukić dobro nam došli.

01:47:38 - Zoran Pašalić: Bolje vas naći hvala na pozivi.

01:47:40 - Uglješa Mrdić: Hvala vama. Obaveštavam vas da su redovni godišnji izveštaji Zaštitnika građana za 2022. i 2023. i 2024. godinu dostavljeni članovima Odbora u elektronskoj formi, kao i da se nalaze u sistemu e-Parlamenta.

01:47:57 - Uglješa Mrdić: Reč dajem Zaštitniku građana gospodinu Pašaliću. Gospodine Pašaliću, izvolite.

01:48:02 - Zoran Pašalić: Hvala vam najlepše, samo da uključim- Evo ga evo ga evo ga evo ga.

01:48:07 - Uglješa Mrdić: Da zvuči. E, izvolite.

01:48:12 - Zoran Pašalić: Poštovani narodni poslanici! Prvo, zahvaljujem se na mogućnosti da izveštaje za 2022., '23. i '24. izložim i usmenim putem. Eh, gledaću da vaše vreme iskoristimo maksimalno, odnosno da ne zloupotrebljavim vaše vreme, te ću vam o samom izveštaju za sve ove godine reći ukratko po meni ono što je najbitnije, sve ostalo imate vrlo detaljno u izveštaju za 2022., '23.

01:48:45 - Zoran Pašalić: i '24. Ono što je praktično suštinski najbitnije, to je da smo mi promenili sistem rada, koji je za sada efikasniji i efektivniji. U kom smislu? U smislu da je onaj deo institucije Zaštitnika građana, koji podrazumeva zajedničke poslove koje ima svaka institucija sveli na minimum, da bi jednostavno u tom smislu isključili svaku birokratizaciju postupka pred Zaštitnikom građana koji je specifičan. Samim tim, što smo i unapredili digitalni proces rada, povećali direktne kontakte s građanima, duplirali smo i rad na terenu, na terenu.

01:49:30 - Zoran Pašalić: Molim vas da ne shvatite ovo da sad hvalim sebe, ali ja lično sam obavio razgovor sa preko dve hiljade građana, lično. U 2024. godini, 'nači poslednjoj godini ovog izveštaja, mi smo u danima Ombudsmana posetili devet gradova i opština. Sistem naše posete podrazumeva ove delatnosti. Građani unapred se jave.

01:49:57 - Zoran Pašalić: Obavešteni su da ćemo mi doći i oni koji žele da razgovaraju sa Zaštitnikom građana ili sa nekom ko je zaposlen u instituciji, najpre posle tih razgovora koji mogu da traju jako dugo u odnosu na broj prijavljenih građana, obavljamo razgovor sa izvršnom vlašću.Opštine, a potom sa nevladinim organizacijama i svima onima koji žele s nama da razgovaraju kako bismo sučelili jedno i drugo mišljenje, odnosno jedan i drugi stav. I potom, ako postoji interes, onda se obavlja konferencija za štampu na kojoj mogu učestvovati ne samo Zaštitnik građana, nego svi ko i žele. Povećali smo efikas-efikasnost primene preporuka Zaštitnika građana od strane organa javne vlasti. On je dvadeset i četvrte godine iznosio devedeset posto, što smo postigli posebnom metodologijom rada, internim pravilnikom i svakodnevnim praćenjem postupanja državnih organa po uzoru na holandski model. Postoji holandski model.

01:50:59 - Zoran Pašalić: A mi imamo izuzetno dobru saradnju sa mnogim ambasadama u Evropi i u svetu. Imamo, ja, nemojte me držati tačno, ali mislim da je preko petnaest bilateralnih sporazuma sa ombudsman svim kancelarijama, što znači da možemo da koristimo njihova iskustva i oni naša. A isto je važno da naši građani koji imaju problem u zemlji s kojom imamo bilateralni sporazum, mogu da se obrate njihovom ombudsmanu koji direktno kontaktira sa nama i obrnuto. A 2017. recimo daću vam primer, preporuka je bilo dvadeset posto, a 2024, kao što sam rekao, realizovano je devedeset posto.

01:51:40 - Zoran Pašalić: Ono što nam je isto tako bitno i koristim ovu priliku da se zahvalim Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ono što je vama poznato je to da smo mi molili direktnu vezu sa predstavnicima Odbora kako bi smanjili taj vremenski prostor u smislu administriranja kontakata, ono što obično građani i ne vole, želeći da se njihov problem, ako može da se reši, reši najbrže moguće. A često je zameran broj zaposlenih, jer broj zaposlenih u ovom trenutku je šezdeset i dvoje. To je jedna potpuno pogrešna predstava koju ja ne bih sada dao da obrazlažem, jer broj zaposlenih apsolutno nije u korelaciji sa efikasnošću. Šezdeset i dva zaposlena je ono što je nama u ovom trenutku sa nekim malim proširenjem zbog novih nadležnosti apsolutno dovoljno.

01:52:38 - Zoran Pašalić: Jer ne samo o momentu realizacije obaveza koje imamo, već i u momentu efikasnosti u svakom smislu, o čemu ću nešto kasnije reći. Ono što je važno u toku konkursa gde treba da primimo pet viših savetnika i tri zamenika Zaštitnika građana. Mi smo to sveli na onaj nepot-rebne neophodni, ali neophodni minimum kako ne bi opterećivali finansije Zaštitnika građana koje, evo daću vam podatak, koji imamo za dvadeset petu. Dobro. Ako stignem, u međuvremenu rečem, efikasnost rada je konstantno u porav-u porastu dostigli smo devedeset dva posto sada.

01:53:22 - Zoran Pašalić: A što se tiče ušteda, 2024.

01:53:28 - Boris Bajić: godine uštede će- Devet Miliona ukupno.

01:53:29 - Zoran Pašalić: Da, a 2020. četiri i po miliona dinara je bila ušteda, dvadeset treće ili da idemo hronološki dvadeset treće tristo hiljada, 2020. četiri i po miliona. A do sada, do danas ušteda Zaštitnika građana je devet miliona. Da vam ne objašnjavam detaljno ako nekog to bude zanimalo, ja ću objašnjavati podrobno.

01:53:53 - Zoran Pašalić: Uspostavili smo sistem vidljivosti novih nadležnosti Zaštitnika građana, kao što vam je poznato ovim Zakonom o Zaštitniku građana uvedene su dve nove funkcije, vrlo značajne funkcije, a to je da je Zaštitnik građana nacionalni izvestilac iz oblasti trgovine ljudima. A u razgovoru sa predstavnicima i Evropske komisije i ombudsmana diljem Evrope i šire, mi smo jedini primer da je nacionalni izvestilac van izvršne vlasti. Obično je nacionalni izvestilac u sklopu izvršne vlasti, najčešće pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ono što nam je isto tako važno da to nije ostalo samo slovo na papiru, aa, da smo mi imenovani za nacionalnog izvestioca tu stali. Dali smo dvadeset osam sistemskih preporuka koje su dostavljene parlamentu i ono što nam je važno i se u ovom to trutku dešava, a to je, aa, uostalom jedna od ključnih ili ključna preporuka je donošenje sistemskog zakona iz ove oblasti koje je do sada bilo nekako mogu da kažem, u sivoj zoni postupanja.

01:55:09 - Zoran Pašalić: A ono što nam je važno, da smo to uredili zaista u skladu sa domicilnim propisima, ali potpuno u skladu i sa stavovima Saveta Evrope i preporukama Grete.

01:55:25 - Zoran Pašalić: (kašalj) Ta javna rasprava je sada u toku i ja se nadam da će se ubrzo naći pred parlamentom. Takođe, druga nadležnost koju smo dobili je nezavisni mehanizam za praćenje Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, što je takođe nova nadležnost Zaštitnika građana. Prvi izveštaj iz ove oblasti biće vam predstavljen do kraja ove godine. S obzirom da je to jedna oblast koja je vrlo značajna. Da vas sada ne zamaram statistikom o broju osoba sa invaliditetom, njihovih potreba, pristupačnosti, objektima koje osobe sa invaliditetom, kao i svi mi koristimo u svakodnevnom životu, to je najkraće moguće.

01:56:08 - Zoran Pašalić: I ja se zaista vama zahvaljujem na strpljenju i izvolite, ako imate pitanja, spreman sam da odgovorim na svako vaše pitanje.

01:56:20 - Uglješa Mrdić: (pauza)Zahvaljujem, gospodine Pašaliću. (pauza) Otvaram raspravu u vezi sa ovom tačkom dnevnog reda. Reč dajem, prvi se javio za reč kolega Boris Bajić. Gospodine Bajiću, izvolite.

01:56:39 - Boris Bajić: Hvala poštovani predsedniče. Dame i gospodo kolege poslanici, poštovani gospodine Pašaliću, želim i vas da pozdravim ovde i vašu saradnicu. Eh, ja sam, eh, član, eh, eh poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara. Eh, mi se već trideset i jednu godinu, koliko stranka postoji, eh, borimo za prava i interese mađarske zajednice koja pretežno živi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Eh, moram da istaknem da je kroz sve ove decenije predanog rada i naravno uz partnerski odnos eh, eh, koji smo često imali eh, i u zakonodavnoj i u izvršnoj vlasti sam eh, eh zakonodavni okvir, odnosno pravni okvir poštovanja, eh, ajde da kažem sada da se zadržim na manjinskim pravima, pošto se time mnogo bavimo, na veoma visokom nivou, eh, tako da u tom smislu je zaista urađeno gotovo sve što se uraditi moglo.

01:57:44 - Boris Bajić: Eh, ono sa čime se mi suočavamo, naši pripadnici naše zajednice, eh, u pojedinim lokalnim samoupravama, u pojedinim organima i institucijama jeste primena eh, u praksi. Eh, i u tom smislu, eh, želim da vam se zahvalim. Eh, naime, eh, eh pored toga je li što postoji Savez vojvođanskih Mađara kao legitimni predstavnik, eh, eh u parlamentima, ne samo republičkom, nego i u pokrajinskom i u lokalnim samoupravama kao predstavnik, legitimni predstavnik, eh pripadnika mađarske zajednice. Eh, zahvaljući (kašalj) Zakonu o nacionalnim savetima, eh, nacionalnih manjina imamo i taj mehanizam (kašalj) eh, ostvarivanja prava, eh, pripadnika mađarskih zajednica da se kroz nacionalne savete, eh, je li u četiri ključne oblasti obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma i informisanja unapređuje prava pripadnika zajednica, eh, te i u ime Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine da vam se zahvalim, eh, na više nego korektnoj saradnji. Eh, mislim da je veoma važno da samoj instituciji, eh, koja ima svoje propisane nadležnosti i ljudi koji rukovode institucijom, odnosno koji rade u njoj eh, u velikoj meri, eh, daju autoritet samoj instituciji i eh, efikasnost u njenom radu.

01:59:14 - Boris Bajić: I sama statistika o kojoj ste vi govorili, eh, 'nači procenat rešenih slučajeva, eh, 2017. i danas dovoljno govori o vašem pristupu i o vašoj uspešnosti u radu. Eh, ja moram da istaknem da smo mi imali (kašalj) eh, 'nači u toku prošle godine, što bih, ajde da se zadržim na prošloj godini, eh, eh u Ministarstvu unutrašnjih poslova smo e-e-e uspešno rešili jedan, pa ajde da kažemo problem iz prakse, eh, kao i u eh, eh Zavodu za zdravstvenu zaštitu u železnicama, gde ste takođe reagovali i na veoma efikasan način su te, ti nedostaci u primeni u praksi rešeni. U skladu sa vašim nadležnostima kao korektiv vlasti, eh, vi ste, eh, što je i nama blisko, znači, eh, kroz, pošto smo i mi veliki, eh, velike pristalice same decentralizacije vlasti i pristupa da vlast bude što bliže građanima. U tom smislu želim da pohvalim i vaše napore da u što većoj meri, eh, direktno komunicirate sa građanima i da radite ono što je i vaš posao, ali i naš posao, eh, da rešavamo konkretne probleme građana, a ne da se bavimo nekakvim performativnim ili deklarativnim, eh, eh aktivnostima.

02:00:43 - Boris Bajić: Tako da ja želim da sumiram, da izrazim naše zadovoljstvo sa vašim radom i da vam se zahvalimo na partnerskom odnosu koji smo imali, eh, svih ovih godina i želim vam puno uspeha u daljem radu.

02:01:01 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Bajiću. Eh, reč dajem gospodinu Pašaliću. Gospodine Pašaliću, izvolite i nek se pripremi gospođa Verica Milunović.

02:01:12 - Zoran Pašalić: Hvala najlepše na ovim lepim rečima. Eh, mi smo vrlo svesni koji problemi postoje, eh, u oblasti zaštite nacionalnih manjina čija su prava garantovana Ustavom i kao što u Ustavu lepo piše, ne mogu se smanjivati i na vrlo su zavidnom nivou, da ne kažem maksimalno su ta prava u korišćenju ili ih nacionalne manjine koriste, osim nekih problema. Ja ću vas zamoliti, poštovani narodni poslanici, ja ću vrlo kratko da vas s time upoznam. To je zastupljenost pojedinih nacionalnih manjina u strukturama lokalne vlasti, te ono na čemu mi insistiramo i koristimo ovu priliku i ako imamo direktan kontakt sa svim nacionalnim savetima da pozovem nacionalne savete, da uvek se obrate Zaštitniku građana, prvenstveno da bi informisali svoje sunarodnike kada su konkursi koji podrazumevaju učešće u izvršnoj vlasti. Prvenstveno mislim policija i eh, drugi organi, inspekcijski organi.

02:02:13 - Zoran Pašalić: To je jedno, i drugo je problem koji smo, na čemu smo mi insistirali da se obelodani kao problem da se ne bi, eh, pravile razne spekulacije, to je takozvani problem pasiviziranih adresa.Koji je često istican od strane pripadnika same nacionalne grup-manjine, a i svakako predstavnika Evropske komisije. Radi se o tome što kada neko lice ne boravi na adresi koju je prijavio kao adresu svog prebivališta ili boravišta, posle više pokušaja da se to lice na toj adresi pronađe, utvrđuje se pasivizacija. Ona se ne odnosi na nacionalne manjine samo, govorim o oblasti Preševo, Bujanovac, Medveđa, već se odnosi na sve građane Republike Srbije kako one koji žive u Vojvodini, u Beogradu, bilo kom mestu u Srbiji, tako i toj land. To je ono o čemu mi moramo da vodimo računa i ono što nam je jako, jako važno, a to je da održavamo stalni sastanak sa nacionalnim savetima, pogotovu nacionalnih saveta onih nacionalnih manjina koji nemaju svoju matičnu državu, pa samim tim ne mogu očekivati nikakvu drugu pomoć indirektnu osim od Republike Srbije. Što se tiče, uhm, mađarske nacionalne manjine, zahvalan sam zaista saradnji svih relevantnih faktora koji, prvenstveno Nacionalnog saveta, ali i svih ostalih jer su nam više puta pružili gostoprimstvo kada smo organizovali, uhm, te sastanke, uhm, nacionalnih saveta.

02:03:57 - Zoran Pašalić: Mi smo zastali, to je moja greška i greh na moju dušu, sada u poslednjih negdje osam mjeseci. Inače, ranije smo imali sastanke u svakom je u-, odnosno u mestima gde su one dominantne i sa ostalim nacionalnim savetima koji bi dolazili tu i onda bi raspravljali o zajedničkim pitanjima. U svakom slučaju, mnogo vam hvala na onome što ste rekli.

02:04:19 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Pašaliću. Reč dajem koleginici Verici Milanović. Gospođo Milanović, izvolite.

02:04:27 - Verica Milanović: Zahvaljujem. Poštovani predstavnici Kancelarije Zaštitnika građana, poštovane kolege, uhm, iz Izveštaja o radu Zaštitnika građana za 2022., '23. i '24. takođe možemo vidjeti da je broj predmeta sve veći i veći. Zaštitnik građana to vidi kao, uhm, pov-povećanje povjerenja ovoj instituciji, ja je, ja ovo ne vidim tako, već kao činjenicu da se u Srbiji iz godine u godinu sve više građanskih prava građana krši i da institucije u Srbiji sve lošije i lošije rade svoj posao.

02:05:06 - Verica Milanović: Najveći broj pritužbi, iz-iz-, kako stoji u samom izveštaju, dolazi iz oblasti katastra nepokretnosti, iz oblasti rada i radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog sistema, prava i pravosuđa, socijalne zaštite. Ono što je takođe zabrinjavajuće jeste što se drastično povećava broj povrede prava pripadnika najosetljivijih društvenih grupa, kao što su deca, kao što su mladi, kao porodilje, uhm, koje su žrtve akušerskog nasilja, žrtva nasilja u porodici. Uhm, nasil-, nedostatak socijalnog dijaloga između poslodavaca i zaposlenih takođe možemo vidjeti da iz godine u godinu rastu, što ima za posledicu neuplaćivanje doprinosa građanima i njihovo ometanje i onemogućavanje ostvarivanja prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja. U izveštaju za 2023. godinu, uhm, kaže se da postoji blagi porast pritužbi lica lišenih slobode, da je MUP nastavio sa unapređenjem u postupanju prema dovedenim i zadržanim licima, da su poboljšani uslovi, a pritvorenici se žale da ih, uhm, u zadnje vreme možemo čuti da ih pojedo šestenice i da jedva izvlače živu glavu iz pritvora.

02:06:30 - Verica Milanović: U izve-izveštaju za dvadeset i četvrtu godinu pominje se da postoje pojedinačni slučajevi torture i zlostavljanja lica lišenih slobode, a stvarnost je nešto sasvim drugo. Zaštitnik građana je pokrenuo postupak utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti rada u Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu Padinska skela, u kome je lice prekršajno kažnjeno, preminulo usled psihičkih i fizičkih, uhm, psihičkog i fizičkog nasilja, zlostavljanja od strane takođe osuđenika prekršajno koji su bili sa njim u spavaoni. I to je u redu što se reagovalo i što je utvrđeno da postoje propusti u delu pružanja zdravstvene zaštite. Moja primedba se odnosi na to što se reagovao tek nakon mesec, možda i više, kada je ovaj slučaj dos-dospeo u medije. U izveštaju takođe stoji da se u 2024.

02:07:29 - Verica Milanović: godini može uočiti drastično povećanje broja pritužbi građana nezadovoljnih radom policijskih službenika zadržavanjem na graničnim i administrativnim prelazima. I to je sasvim u redu, ali ono što je zabrinjavajuće, a ne stoji u ovom izveštaju da se ova zadržavanja ne rade na osnovu zvaničnih, uhm, presuda z-nadležnih organa na osnovu sprovedene procedure, nego na osnovu nekih spiskova režima za koje niko drugi ne zna osim njih. U delu izveštaja o Kosovu i Metohiji kažete da i dalje niste u mogućnosti da ostvarite svoje nadležnosti na teritoriji Kosova i Metohije na način koji je propisan Ustavom, ali da ste uputili više od sto dopisa međunarodnim organizacijama zato što ste zabrinuti za položaj Srba na Kosovu i Metohiji. Ja moram da vas pitam da li ste nešto preduzeli za-Povodom najnovijih dešavanja na Kosovu, gde je sedamnaest srpskih porodica u Lešku kod Leposavića dobilo-dobilo obaveštenje od opštinskog rukovodstva da se isele iz svojih kuća, gde im je dat rok od mesec dana, a napominjem da su te-a-te nekretnine i te kuće sa-sagradili od sopstvenih sredstava. Dakle, vas molim da mi odgovorite da li ste nešto uradili, a ako niste, ja vas zaista molim da u što kraćem roku se preduzmu mere kako bi se zaustavio ovaj, uhm, kako bi se zaustavilo iseljavanje, a i neke aktivnosti nakon toga da se ovaj problem trajno reši, da ne bi na svakih mesec do dva dana ovi ljudi imali ovih problema.

02:09:12 - Verica Milanović: Imam primedbu na-na deo što se tiče slobode izražavanja u Republici Srbiji. U izveštajima za sve tri godine gde stoji da je uopšteno široko zastupljeno, zastupljen pluralizam medija i brojne društvene mreže na internetu i ističete postojanje verbalnih i fizičkih napada na novinare, ali konstatujete da su nadležni organi postupali u slučajevima, što je rea-, daleko od realnosti. Smatram da imate ogromne nadležnosti, da je vaša institucija veoma bitna, uhm, da su prava građana u Srbiji nikad ugroženija, i ja vas molim da svoja nadležnosti i svoja prava u narednom periodu još bolje koristite. Zahvaljujem.

02:10:06 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem gospođo Milanović. Reč dajem gospodinu Pašaliću. Još samo se prijavite. Izvolite.

02:10:15 - Zoran Pašalić: Poštovana narodna poslanice. Zaista vam zahvaljujem na svim ovim konstatacijama i pokušaću najkraće moguće da odgovorim. Što se tiče broja obraćanja građana, ona idu ovako. 2022. trinaest hiljada osamsto četrdeset i jedan.

02:10:29 - Zoran Pašalić: Tri hiljade šesto jedan predmet, 2023. četrnaest hiljada devetsto osamdeset i četiri, a 2023., a 2024. dvanaest hiljada trista trideset i tri obraćanja. To je ono što se govori o statistici, o kretanju obraćanja. Suština i jeste u tome što uglavnom su ona iz imovinsko-pravne oblasti i to je oblast koju mi zaista pokušavamo da sa nadležnim organima, izvršno-vaćem ministarstvima uredimo koliko je moguće.

02:11:00 - Zoran Pašalić: Što se tiče stanja u pritvorima, zatvorima i na mestima takozvanog policijskog zadržavanja. Ponavljam da s-i apsolutno stojim iza toga da su pojave torture u odnosu na način kako mi to možemo jedino saznati, a to je nenajavljenom kontrolom i informacijama koje dobijemo od lica koja smatraju da su torturu doživela ili njihovih bliskih saradnika, advokata, zaista su pojedinačni slučajevi. Uglavnom se u javnosti ističu oni najekstremniji slučajevi. Što se tiče stenica u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Klisitu je problem koji datira od velikog, velike pojave migranata i taj problem se jako teško i sporadično rešava. Ako pratite angaž-angažovanje Zaštitnika građana, Zaštitnik građana je više puta tražio.

02:12:01 - Zoran Pašalić: Mnoge stvari su uređene u smislu dezinfekcije, promene nameštaja, ali nažalost, taj problem se ne samo u tom zatvoru, nego gde god u svetu postoji, teško rešava sad da ne ulazim u te više manje stručne momente. Hvala vam poštovana narodna poslanice, zaista za ovu konstataciju koju ste rekli za zatvor u Padinskoj Skeli. Znate šta, ovo je inokosni organ, tako da bilo ko da napravi neku grešku, previd, odgovoran sam ja, tako da ja i tu preuzimam odgovornost na sebe. Smatram da nije, pa ajde da kažem adekvatno, možda ne pravovremeno reagovano i mi smo onda promenili praksu. Nije jednostavno posećivati toliki broj lica, pogotovu lica koja pritvor doživljavaju na način na koji doživljaju, to su uglavnom lica koja nikad ranije nisu imala nikakav kontakt sa, sad da kažem figurativno, sa zakonom, ali mi ćemo se i dalje truditi da u direktnim kontaktima sa tim licima ostvarimo da oni svoja prava koje imaju kao pritvorena lica ostvare u potpunosti ne ulazeći, jer na to i ne smemo da ulazimo, a to je u razloge njihovog pritvaranja u ovaj procesne i materijalne činjenice krivičnih dela ili prekršaja koji im se stavljaju na teret.

02:13:45 - Zoran Pašalić: Tu mogu da kažem jednu stvar ako mi dozvolite, a to je da mi imamo apsolutno, apsolutno jednak odnos prema svima, da tu nema nikakve pristrasnosti, ni lične ni bilo koje druge i da gde god možemo trudimo se da im zaista, ako smatramo da je neko minimalno pravo uskraćeno, da ta prava se praktično ostvare. Uhm, da li su to osobe koje izdržavaju kaznu zbog ubistva premijera ili lica koja se nalaze u pritvoru po osnovu optužbe zbog rušenja nadstrešnice u Novom Sadu ili-Osobe uhapšene po osnovu podataka koji se iznosili, odnosno koji su dati u javnosti ili osobe koje su optužene za nanošenje, ajde da ne ja nekvalifikujem, određenih povreda prilikom napada na određene partijske prostore. Nama je apsolutno, apsolutno bitno samo to da oni imaju istu zaštitu od strane Zaštitnika građana i naravno svih onih koji u tome učestvuju. Pri tom moram da kažem ono sa čime se mi suočavamo u toj situaciji, to je da često se upotrebljavaju višestruki aršin u tretmanu tih osoba u smislu na postupanje pravosudnih vlasti. To je sve što smem i mogu da kažem.

02:15:30 - Zoran Pašalić: Sve drugo bi bilo da prekoračujem sopstvena ovlašćenja, odnosno ovlašćenja institucije Zaštitnika građana, određena Zakonom i Ustavom o zaštitniku građana, ali ovaj put, izvinite poštovani narodni poslanici, što to ističem, ja ću pomenuti da je još 2019. godine Zaštitnik građana je tražio da se u Zakonu o zaštiti građana uvede mogućnost kontrole, mogućnost kontrole, uhm, pravosudnih organa u pogledu, uhm, efikasnosti, ne u pogledu meritornih odluka, kao što imate, mada tamo i postoji mogućnost i da kažem kontrole meritornih odluka, kao što su zemlje koje se uvek ističu kao zemlje velike demokratije Švedska, Finska. Ali mislim da bi to olakšalo mnogim pretvornicima položaj. Što se tiče Kosova i Metohije, poštovana narodna poslanice, evo, pokušaću najjednostavnije da to objasnim. Republika Srbija, kao i mnoge zemlje u svetu, ne priznaje Republiku Kosovo, kako se ona kolokvijalno takozvanu Republiku Kosovo.

02:16:41 - Zoran Pašalić: Na taj način nama su vezane ruke da sarađujemo sa onim organima Republike Kosovo s kojim sarađujemo u drugim državama koje su priznate i prihvaćene da ne nabrajam sada ovaj, sve, ima ih mnogo. I taj kontakt je na taj način onemogućen. Jedini način da mi delujemo, to je da se obraćamo međunarodnim institucijama da zaštite prava naših sunarodnika. Kad kažem sunarodnika, ne mislim samo na Srbe, mislim na sve pripadnike one koji osećaju Srbiju kao svoju zemlju. Ali mogu da vam kažem jednu stvar.

02:17:20 - Zoran Pašalić: Vi ste rekli tačan podatak da smo se mi obratili konkretno u sto šest institucija i na moje veliko razočarenje, odgovorile su nam samo dve. Ostale se nisu udostojile da nam daju ikakav odgovor. Mi nećemo prestati. Mi ćemo i u ovom slučaju tako reagovati i reagovaćemo koliko god možemo maksimalno ističući svaki put to pitanje, jer jednostavno, a-ako mi učestvujemo u rešavanju nekih drugih problema nekih drugih naroda ili pripadnika naroda koji trpe torturu, mi zahtevamo da se to omogući našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji. Nažalost, izvinite što vam oduzimam vreme, izuzetno sam bio razočaran.

02:18:07 - Zoran Pašalić: Sto-što šest adresa najrelevantnijih institucija koje se bave isključivo zaštitom ljudskih prava, reagovale su dve. Shvatićete da neću da ističem te dve, jer na taj način ne bih stvorio pravu klimu za dalje naše kontakte i komunikaciju.

02:18:30 - Uglješa Mrdić: Oprostite, poslednje je bilo u vezi sa- Akušersko nasilje.

02:18:31 - Zoran Pašalić: Akušersko nasilje je jedan izuzetan problem, ali šta? Opet moram da-da-da to naglasim. Vidite, uh, treba korigovati u nekim stvarima Zakon o zaštiti građana. Kako mi možemo da utvrdimo to nasilje i ono što-što zaštitnika građana, odnosno naročito one koji rade zaposlene u Zaštiti građana, moje poštovane koleginice i kolege, što mi praktično proveravamo taj, da kažem administrativni deo, da li je sve po određenoj proceduri propisano zakonom i pravnicima, da li je to urađeno? Često, često smo se nailazili na takve situacije da je formalno urađeno, ali faktički rezultat je nikakav i to je ono što nama pravi problem i na čemu ću insistirati u budućem vremenu da se izmeni, da se ojača kad se govori, a ceo svet govori, Evropa stalno govori o jačavanju, čak u pogledu dvadeset tri, ojačavanje institucije Zaštitnika građana.

02:19:31 - Zoran Pašalić: To podrazumeva da Zaštitnik građana, ne opterećujući budžet Republike Srbije, znači u okviru onih sredstava koji su nam odobrena dinara više, dobije mogućnost da zaposli stručnjake koji bi mogli meritorno da kažu da je neko pogrešio, da je neko učinio nasilje, da ga opišu, potkrepe činjenicama i da oni mogu biti dokazi na sudu. Što se tiče nasilja u porodici. Nasilje u porodici je pojava i to zaista sam više puta molio sve koji se oglašavaju kad dođe nasilje u porodici koja je svugde, svugde zastupljena. Mi smo proučavali, uh, nasilje u porodici koje se pojavljuje u drugim zemljama Evrope. Nismo išli dalje.

02:20:12 - Zoran Pašalić: Ispostavlja se da procentualno u broju stanovnika je ono maltene svugde isto. Nismo mi time zadovoljni i mi želimo da ga sprečimo po svaku cenu, ali onda moramo da lociramo problem i da ga nazovemo pravim imenom. Ja ću zaista vas zamoliti samo za malo strpljenja da to objasnim onako kako sam više puta iznosio, a to je stalno se govori o femicidu.Femicid je ubistvo žene od strane muškaraca zato što je ženskog pola. Znači, muškarac ubija ženu, ne znajući ni identitet ni svojstva samo zato što mrzi žene iz bilo kog razloga. To je femicid po definiciji Dejane Rasel, čuvene engleske feministe.

02:20:54 - Zoran Pašalić: Ovo o čemu mi govorimo, to je krajnji ishod nasilja u porodici. Kada neki odnos dvoje supružnika, ne ulazim, ili partnera, ne ulazim čak ni u to da budu, eh, eh da budu različitih polova, se završava ubistvom. Znači, pre toga je prethodilo nasilje koje može biti psihološko, ekonomsko, fizičko i to se zove uksoricid. Nebitan je termin. Bitno je da moramo da lociramo ono što se mora učiniti da ne dođe do ubistva, a to je prethodno.

02:21:27 - Zoran Pašalić: To je jedan bukvalno, ali izvinite što vam zaista oduzima vreme, bukvalno splet različitih aktivnosti. Zaštitnik građana, ajde da sebe stavljamo na prvom mestu i da sebe najteže opteretimo. Centri za socijalni rad, policija, zdravstvene ustanove. Znači, nazovimo stvari pravim imenom i bavimo se sve od početka, od prvog oblika nasilja, da ne bi imali krajnji ishod, a to je ubistvo. Zaštitnik građana u okviru svog mandata i ovlašćenja je i posećivao žene koje su se opredelile za takoreći rešiv svoj problem.

02:22:08 - Zoran Pašalić: Ima mnogo toga da kaže, ali ne bih vas sada opterećivao tom temom. ? Zadržavanje na granici. Vidite? Mnogo vam hvala, poštovana narodna poslanice, na ovome.

02:22:22 - Zoran Pašalić: A mi, nažalost, tu možemo reagovati jedino po prijavi onih osoba koje su zadržane na granici i ne samo na granici, koje smatraju da je to neadekvatno učinjeno. I svaki put mi postupamo, kao što i postupamo u situaciji (kašalj) kada se neko lice, da potrebim kolokvijizam, da preteruje iz Republike Srbije, mi pratimo to lice do granice. Da li zaposleni, neki put ja lično, ne bi li, ovaj, videli da li im je neko pravo uskraćeno. Smatram da je to značajan problem i hvala vam što ste to istakli. I opet sad koliko je ovo možda mesto, a možda i nije, pozivam sve one koji imaju taj problem da se obrate, jer to se smatra hitnim problemom i onda reaguje Hitna služba zaštitnika građana.

02:23:11 - Zoran Pašalić: Hvala vam za pitanje.

02:23:14 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem. Gospodine Pašaliću, za reč se javila profesor doktor Jelena Jerinić i nek se spremi gospodin Risto Kostov. Gospođo Jerinić, izvolite.

02:23:26 - Jelena Jerinić: Hvala vam. Eh, pa d-ja imam neko iskustvo u, ovaj, razmatranju izveštaja nezavisnih organa, uključujući i Zaštitnika građana. Dakle, i na sednici Odbora i na plenumu. I to otprilike izgleda tako da ja iznesem neke primedbe na rad institucija i onda se javi gospodin Pašalić, tako što, jel će da objasni da ja u stvari ne-govorim nešto što nema veze sa životom i da treba da pročitam zakon, ehmm, a njemu, dakle, treba da se proširi nadležnosti da bi na isti način efikasno mogao da nadgleda i-i pravosuđe. I tako je bilo juče na Odboru za ljudska i manjinska prava.

02:24:05 - Jelena Jerinić: Eh, dakle, želim da bude jasno da primedbe koje iznosim ja i moje kolege na odborima, da to činimo u interesu javnosti. Dakle, ne da bismo se sa vama eh, ubeđivali i da u istom interesu javnosti rade i organizacije civilnog društva eh, i nezavisni novinari, jer da nije njih neki od slučajeva eh, koje vlast inače zataškava, često uz saučestvovanje takozvanih nezavisnih institucija, ne bi nikad ni saznali. I kada pežorativno govorite o organizacijama civilnog društva koje često, eh za koje često kažete da su samo udruženja za čije osnivanje je dovoljno troje ljudi, ispada kao da su to neki ljudi koji su se okupili na livadi i nemaju nikakva druga posla nego da izmišljaju i da klevete upravo vas. I ja sam primetila da posebno burno reagujete na pomen Beogradskog centra za ljudska prava, a zarad javnosti želim da kažem da je Beogradski centar osnovan 1995. godine, da je jedan od njih-njegovih osnivača bio profesor Vojin Dimitrijević, koji je bio nekadašnji potpredsednik Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava, bio ad hok sudija Međunarodnog suda pravde, bio član Venecijanske komisije i da su u Beogradskom centru eh, i od osnivanja i danas uvek radili neki od naših najboljih stručnjaka za ljudska prava.

02:25:26 - Jelena Jerinić: Jel, dakle, takva-takva je situacija i danas. A što se Zelena levog fronta tiče, vama je poznato da smo se mi eh, na-na isti na-, na sličan način, kao što se izjašnjavamo u izveštajima, odredili prema zakonu koji v-vam je zapravo omogućeno da se ponovo kandidujete i da ostanete na funkciji daleko nakon ispunjenja uslova za penziju. I uvek smo vas označavali ne kao nezavisnog kontrolora, nego zapravo kao vernog pomagača vlasti. Postupci koje vi vodite često su veoma spori i netransparentni. Eh, primer za to je, recimo, slučaj akušerskog nasilja u Sremskoj Mitrovici, u kome je nastupila smrt bebe, a porodilja je bila maltretirana, vređana na nacionalnoj osnovi.

02:26:11 - Jelena Jerinić: Taj postupak sigurno nije završen u toku dvadeset i četvrte, a možda ni još uvek nije. Takođe, bez vaše reakcije ostale su i optužbe o prisluškivanju kada je Amnesty International izneo ozbiljne tvrdnje o-o zloupotrebama nadzorne opreme, eh i, eh dakle, Zaštitnik građana nije javno obavestio o ishodu svog postupanja. Posebno je interesantan vaš angažman na suspenziji Zakona o rodnoj ravnopravnosti-Iako je institucija na čijem ste čelu u aprilu dvadeset i prve dala pozitivno mišljenje na ovaj zakon, ističući da on sadrži značajna kvalitetna potrebna inovativna rešenja. Iako su na sajtu nekada bile, eh, bili stavovi koji promovišu rodnu ravnopravnost, kojih sada jel nema. Iz nekog razloga vi ste u aprilu dvadeset i četvrte podneli Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti zakona o rodnoj ravnopravnosti i to je efektivno dovelo do suspenzije ovog zakona.

02:27:15 - Jelena Jerinić: Eh, imajući u vidu ranije postupanje institucija, meni sa-sapravo nije jasno da li se tu činili kao Zaštitnik građana, kao inokosni organ, pa i Zaštitnik građanki Republike Srbije ili kao Zoran Pašalić, odnosno da li ste svesni posledica koje to ima, pre svega na položaj žena, i to onih najranjivijih. Imajući u vidu da zakon treba i da, da predviđa mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Već je poznato vaše, jel negiranje pojma femicida ka-kada je u pitanju nasilje u porodici. O tome ste govorili i malopre i eh, vidi se vaše nezadovoljstvo činjenicom da niste uspeli da, da ubedite javnost da femicid u tim slučajevima ne postoji. Ipak, pominjete femicid u izveštajima dvadeset i drugu i dvadeset treću, ali organizacijama koje se bave zaštitom prava žena ne dajete informacije o tim slučajevima.

02:28:14 - Jelena Jerinić: Iz svih ovih razloga šesnaest organizacija civilnog društva podnelo je jednu inicijativu Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo za vašu smenu. Međutim, odbor se na to oglušio i kao što je moj kolega Rastislav Dinić juče rekao na Odboru za ljudska prava, Zeleno-levi front će sačiniti predlog za razrešenje Zaštitnika građana i pozvaće druge poslaničke grupe da se eh, pridruže tom predlogu s obzirom na to da jedna trećina narodnih poslanika i narodnih poslanica može da zapravo pokrene postupak razrešenja. Moj kolega Dinić juče govorio i o vašem neadekvatnom postupanju u slučaju Dragijević. Ja to neću ponavljati. Eh, taj slučaj je dakle primer kako tretirate pritužbe na rad policije generalno i generalno o vašem nežnom odnosu sa policijom svedoče brojni primeri od prebijanja demonstranata na protestima 2020.

02:29:09 - Jelena Jerinić: sve do danas. Ja ću pomenuti dva primera. Eh, prvi je iz februara dvadeset i četvrte. To je slučaj policijskog zlostavljanja mladića i devojke pripadnika LGBT+ zajednice. Oni su tvrdili, dakle da su ih pre-prilikom pretresa stana policajci držali vezane fizički i ve-verbalno ih zlostavljali i da su im upućivali homofobične uvrede i pretili silovanjem da bi priznali svoju seksualnu orijentaciju.

02:29:36 - Jelena Jerinić: Takođe su tvrdili da postoje snimci i fotografije tog događaja. U vašem izveštaju za dvadeset i četvrtu stoji da niste utvrdili propuste eh, koji bi, koje bi to potvrdili, jer ste svejedno uputili mišljenje Ministarstvu unutrašnjih poslova jel, kako bi oni podsticali, promovisali toleranciju i tako dalje i kako bi se uzdržavali od izjava koje bi mogle da se shvate kao govor eh, mržnje. Međutim, u izveštaju ne navodite da li vam je MUP dostavio snimke i fotografije tog događaja za koje jel, eh eh, oni tvrde da, da, da postoje. I dakle, da li ste tu vašu odluku bazirali na takvim snimcima i fotografijama ili ste prosto verovali policajcima na reč. U drugom slučaju, eh, krajem novembra dvadeset i četvrte obavestili ste javnost da ste pokrenuli postupak kontrole u slučaju prebijanja Ilije Kostića, čoveka od sedamdeset i četiri godine, kome je zbog posledica saslušavanja u policiji amputiran testis.

02:30:36 - Jelena Jerinić: Zanima me kakav je ishod tog postupka. I na kraju moram da, da konstatujem da takav vaš odnos sa policijom očigledno obostran. Ja sam kao narodna poslanica u dva navrata, u novembru dvadeset i četvrte i u januaru dvadeset pete postavila ministru Dačiću ista pitanja, eh, i to imajući u vidu da je bilo indicija da vi posedujete oružje, odnosno da ste na posao dolazili naoružani. Ja sam pitala ministra Dačića da li su jel Zoranu Pašaliću, trenutnom Zaštitniku građana, izdata odobrenja za nabavljanje oružja, oružni list ili dozvole za posedovanje i nošenje oružja i ako jesu, koliko je takvih akata izdato i o kom oružju se radi. Pošto mi ministar policije nije još uvek odgovorio, a istekli su rokovi eh, za to, ja danas vas pitam jel da li posedujete oružje, koliko komada oružja i da li za njih imate i kakve dozvole imate.

02:31:33 - Jelena Jerinić: Zahvaljujem.

02:31:35 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem koleginice Jevredić. Gospodine Pašalić, hoćete vi prvo da odgovorite? Da, da, naravno, naravno, izvolite.

02:31:48 - Zoran Pašalić: Poštovana narodna poslanice, vi morate uvek da imate u pameti jednu stvar, a to je da je ono što je dozvoljeno vama, meni dozvoljeno nije. Znači, ja ne mogu da pričam šta mi padne na pamet. Ja moram da se krećem u okviru svojih ovlašćenja, u okviru zakona i Ustava koji mi ta ovlašćenja daje. 'nači ja moram da budem precizan i ne mogu da pričam nešto što je ad hok nečije mišljenje, bez obzira iz čega proističe to mišljenje, da li je to neko ideološko ubeđenje, lično ubeđenje, nečija lična frustracija, kolektivna frustracija ili već šta. Ja se izvinjavam što ću vam oduzeti malo vremena da odgovorim.

02:32:35 - Zoran Pašalić: Zaboravili smo da odgovorimo poštovani narodni poslanici u vezi sa medijima. Želim da vas upoznam da je Zaštitnik građana-Pre ravno pet godina okupio sve relevantne medijske kuće, sva udruženja, sve sindikate i stvorio jedinstvenu platformu za zaštitu novinara koje je ekvivalent evropskoj platformi gde postoji sedam grupa i sedamnaest podgrupa nasrtaje na novinare od onih najlakših, a to je udaljenje sa konferencije za štampu do najtežeg, a to je ubistvo novinara. Svi su to potpisali, svi su to prihvatili. Zaštitnik građana je tada istakao vrlo važno da Zaštitnik građana neće tu biti ništa drugo nego tehničko lice, znači koje ne radi ono što do njega nije, a to je da selekcija-selektira te podatke, već samo da upisuje šta te, ta udruženja i novinari kažu. I nikom ništa.

02:33:37 - Zoran Pašalić: Da ne govorim o pojedinim urednicima pojedinih medija. Ne želim da ih reklamiram na ovom mestu, koji su lično razgovarali sa mnom i tražili zaštitu da im nisu otvorene ovako ruke rekli prijavite, doći će i ništa. Prema tome, molim vas da ne shvatite da je Zaštitnik građana osoba koja sada ima dovoljno i vremena i da nema drugog posla nego da ide u medijske kuće i da pita na dnevnom nedeljnom mesečnom nivou da li vas neko uvredio, vređa i tako dalje. Obratite se. Telefoni rade moj telefon je uključen dvadeset četiri časa ako je to.

02:34:12 - Zoran Pašalić: A sada ću vam odgovoriti. Prvo, prva konstatacija koja je bila. Gledate na način koji sam ja malopre objasnio, a to je dajte mi ovlašćenja, pa ću da uđem u meritum. Mogu da posmatram samo formalno pravne momente i dotle mogu da idem. Koliko puta se desilo da Zaštitnik građana utvrdi propust, ali adekvatna institucija to nije u potpunosti utvrdila, pa onda otvaramo slučaj i on traje jako dugo.

02:34:49 - Zoran Pašalić: Ako vi očekujete efikasnost da se nešto oprostite na kolima iz lupeta za mesec dana, što ima jako tragične posledice i niz učesnika u svemu tome, ja se izvinjavam onda ne poznajete problematiku. Drugo pitanje.

02:35:05 - Uglješa Mrdić: Spajvera International prisluškivao.

02:35:08 - Zoran Pašalić: Prisluškivanje. Pazite, radi se o jednom slučaju koji je bio aktuelan u javnosti i sada nama vrlo značajan i opet ponavljam zato što Zaštitnik građana ne radi na osnovu utisaka nečijih potreba, bilo političkih i bilo socijalnih i bilo ličnih. Mi smo pristupili tom problemu krajnje ozbiljno. Ja mogu da vam podnesem izveštaj za rešavanje tog problema koji podrazumeva određena znanja, kako se može vršiti prisluškivanje, do koje mere postoji interes da se neko prisluškuje i koliko sredstava se u to može utrošiti. Jer, jedno je prisluškivati nekog običnog građanina, a neko neko, a drugo je jednog funkcionera ili neku bitnu iz bilo koje oblasti ličnost.

02:35:53 - Zoran Pašalić: Jedino u toj situaciji jedino u toj situaciji smo mi imali adekvatnu saradnju sa onim što vi zovete nevladine organizacije. Ja moram po stoti hiljaditi put da kažem, ne zove se ni civilno društvo, jer to je tupavi prevod Civil society koji je apsolutno neadekvatan srpskom jeziku, kao što je i nevladina organizacija. Dobar deo tih organizacija konkurišu na vladinim konkursima i primaju novac od Vlade i od budžeta Republike Srbije. One su u zakonu određene kao udruženja i ima ih negde oko trideset pet hiljada. Potrebno je tri lične karte i ono što želim da vam kažem.

02:36:39 - Zoran Pašalić: Naravno da ću govoriti loše o onima koji u svojoj registraciji bave se ekonomskom problematikom, a onda direktno ulaze u politiku. Pa čekajte, pa da li ti mislite da ću ja nekome ko se lažno predstavlja da dam ikakvu pažnju? Tu ne govorimo o Beogradskom centru za ljudska prava. Beogradski centar traje koliko traje. Vi ste suviše mladi da biste znali aktivnosti počivšeg profesora koga apsolutno ne želim da ovaj put ništa kažem loše i izuzetno sam ga cenio.

02:37:12 - Zoran Pašalić: Poštovao sam ga, ali to je stvar za neku dublju diskusiju. Ali vas jednu stvar molim, kao što sam jednoj novinarki rekao kad mi govorite da tu sede stručnjaci za ljudska prava, dajte mi jedno ime i dajte mi jednu stvar koju je to nevladino, kako zovete udruženje, kako ga ja zovem učinilo da je toliko frapantno podigla nivo ljudskih prava u Republici. Jedno ime tražim jedan slučaj tražim, ne više dalje.

02:37:45 - Uglješa Mrdić: Koja udruženja Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

02:37:47 - Zoran Pašalić: E da vidite ovo, a to je do te mere neshvaćeno, da ja stvarno ne razumem zašto poštovani, ne čitate do kraja. Nije to sad ponavljam ono od juče nije to švedski sto, pa sad neko nešto uradi ili kaže vi uzimete ono što vam odgovara, ne čitajte celinu. Zaštitnik građana apsolutno podržava Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Ovo se odnosilo na kako se to opet krajnje provizorno, kaže rodno senzitivni jezik. Molim vas da ovo saslušate s pažnjom.

02:38:28 - Zoran Pašalić: Jezik evoluira. Izrazi koji su se koristili pre dvadeset trideset godina mnogi se ne koriste danas oni koji se koriste danas možda se neće koristiti za dvadeset trideset godina i svakako treba dozvoliti jeziku da evoluira, makar to bilo i nakaradno. O tome se ne bavi Zaštitnik građana, nego lingvisti stručnjaci za srpski jezik Katedra Akademija nauka, ali.Da vi silom namećete nekome sankcijom da koristi nešto, pa uvek ću biti protiv toga i boriću se protiv toga uvek, a ne za samo, zašto neko ima potrebu, oprostite poštovani narodni poslanici, da bude veći katolik od Pape. To ni u jednom zakonu, ni jedne evropske zemlje nemate, da se sankcioniše ako neko ne upotrebljava, opet koristim taj izraz rodno senzitivni jezik. Znači moje pravo da li ću da kažem psihološkinja ili psiholog, ako to kažem javno da niko ne može da me kazni.

02:39:31 - Zoran Pašalić: To je bila primedba Zaštitnika građana. Normalno da Zaštitnik građana sarađuje sa, opet koristim izraz poznat u javnosti, a to je, kao što koristim i izraz, eh, femicid, iako smatram da je neadekvatan, jer to tako se naviklo, kao što se naviklo na neki mnogi drugi izraz. Znači, eh, mi sarađujemo sa nevladinim organizacijama koje imaju rezultate, koje imaju nešto iza sebe i koje zaista, eh, hoće da pomognu građanima Republike Srbije, a ne da sebe lično afirmišu. A verujte mi dok ja sedim, pa, ah, pod, mislim što se tiče, eh, vaših prava oko mog mandata, razrešenja, to vama stoji na raspolaganju, zakon vam to daje. Uvek ću braniti to da ne možete jednostavno da ljude obmanjujete.

02:40:30 - Zoran Pašalić: Ne vi, oprostite, nego onaj ko obmanjuje, da budem jasan, u pogledu nečega iza ne sto-, iza čega ne stoji ništa. Opet ponavljam, radim samo na osnovu dokazanih činjenica. Nemojte samo mi pominjati neka imena, jer dobro se raspitajte oko aktivnosti tih ljudi koji su upropastili slučaj Sava Mala. Ponavljam javno upropastili slučaj Sava Mala, a to je ne znajući osnovne momente, a to je šta je to kada je neko postoji, eh, indicija, osnov sumnje, osnovana sumnja ili izraz koji kad sam video samo što u nesvest nisam pao, a to je da postoji osnovana sumnja da je učinjeno više krivičnih dela. Poštovana narodna poslanice, to može da da sud ili tužilaštvo, a ne Zaštitnik građana.

02:41:30 - Zoran Pašalić: Tako nešto napisati znači da nemate osnovne pojmove iz krivičnog procesnog prava. Šta ćemo? Naše je da to ispravljamo, njihovo je da tvrde. Ovaj put želim da pozdravim sve, neću ih imenovati one nevladine organizacije koje tesno sarađuju sa Zaštitnikom građana i kojima se od srca zahvaljujem. Konkretno, kad ste pomenuli ovaj oko prisluškivanja koji su nam dale logistiku, kako mi da naučimo da se stručno osposobimo da to prepoznamo, koji su nam dala kontakt sa onim novinarima koji su nam se javili i kojima ćemo obaviti razgovor, ne može da traje kratko, poštovana narodna poslanice.

02:42:13 - Zoran Pašalić: Ali isto tako ne mogu da imam lepo mišljenje o nekome ko kaže, opet upotrebljavam kolokvijalni i prihvaćeni izraz zvučni top, gde nam kaže četiri hiljade građana se obratilo sa zdravstvenim problemima, pa posle se koriguje tri hiljade sto i šezdeset, nije bitno jedan da je. Pa dajte nam kontakt sa tom osobom, pa oni ne žele s vama kontakt. Znači, oni nemaju poverenja u nas. Pa ako nemaju poverenja što vi nam se obraćate onda. Jel to vama deluje logično?

02:42:40 - Zoran Pašalić: Meni najlogičnije moguće. Tako da, šta je sledeći, Mirjana?

02:42:46 - Uglješa Mrdić: Ilija Kostić Klisa.

02:42:48 - Zoran Pašalić: Ilija Kostić Klisa. E ovako. A gledaću da, prestanite sad. Ilija Kostić Klisa je slučaj u koji je Zaštitnik građana ušao, ono što se kaže sa obe ruke i u obe noge. U potpunosti.

02:43:08 - Zoran Pašalić: I ja ću vam reći samo ono što mogu da vam kažem, ono što ne bih ušao u postupak, a to je, imate policijsku tvrdnju. Imate tvrdnju osobe koja pod navodnicama, da ne prejudiciram je doživela torturu i teško telesno povređena. Policiji kaže jedno. Da li se slažete da mora ono po pravili audiaturis altera pars da se čuje i druga strana. Više puta sam obavio razgovor sa bliskima oštećenom pod navodnicama, pretpostavljam da jeste, ali nije, ne želim da prejudiciram ja.

02:43:46 - Zoran Pašalić: I, eh, više puta, poštovana narodna poslanice, lično i s druge strane je bio Munk. Kako sada i na osnovu čega da li ja sada po svaku cenu radim nešto što je možda dopušteno onima što vi zovete nevladine organizacije, udruženja pojedinim opet kažem, pojedinim, to je njima dopušteno, Zaštitniku građana kao ozbiljnoj instituciji nije. Ovo što ste pomenuli za nasilje nad pripadnicima LGBT populacije. Pojedini narodni poslanici, mislim da je i predsednik vaše stranke bio prisutan. Ne da mislim, znam.

02:44:30 - Zoran Pašalić: Bio je prisutan ispred Narodne skupštine kada je jedan ili onaj ko je najbitniji u svedočenju o svemu tome, eh, štrajkovo glađu. Kad sam ja došao, on je nalazio se u kolima hitne pomoći. Sačekao sam, pitao sam eh, mladića da li uopšte želi da razgovara sa mnom. Razmenili smo telefone. Nije bio u takvom stanju, Bogu hvala da je morao da-Eh, interveniše hitna pomoć i mi smo taj razgovor obavili.

02:45:04 - Zoran Pašalić: I ja vam neću dati, ovaj, informacije o tome, čak da ih neko i traži po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, jer taj slučaj nije završen. Vi možda kažete bio je jako dugo, možda imate postupke koji se pred sudom vode ako tražite svaki dokaz, a reći ću samo jednu stvar da ostala dva člana nisu želela da razgovaraju i to je sve što ću vam reći. A vaše je pravo apsolutno što ja ne sporim da vi nosite vaš stav, vaše mišljenje, ali ja moram da ponovim, ja vas molim, poštovana narodna poslanice, da ne shvatite ovo lično, jer ja ovo ne gledam kao lični odnos, nego kao profesionalni odnos. Ono što je vama dozvoljeno meni dozvoljeno nije, a to je da izvolim, da iznosim proizvoljnost. Šta još imam, Mirjana?

02:45:55 - Risto Kostov: Može.

02:45:56 - Zoran Pašalić: Bor. Bor je tipičan primer onog što sam malopre rekao, dajte mi mogućnost da kontrolišem, eh, pravosudne organe, a ne u momentom kada to krene u pravosuđe da moram da zastanem. To nije jedini slučaj. To nije jedini slučaj. Normalno je da će se sačekati da se vidi ishod postupka, pa ako bude, kao što nije jedanput bilo da Zaštitnik građana, koristeći svoja ovlašćenja, može da doprinese sad istvaktizaciji lica za koje se utvrđui, utvrdi kada se utvrdi da je doživjelo policijsku torturu.

02:46:32 - Zoran Pašalić: Ali jednom molim, jednom sada, a ko zna koji put, da se jednostavno upamti da Zaštitnik građana radi po dokazanim činjenicama, a ne po tuđim utiscima. I ono što je dozvoljeno organizacijama, bilo da su one građana, partijske i bilo koje druge, Zaštitnik građana, nažalost ili na sreću, ne može da koristi jer je to profesija, a nije akok skup. Šta još ima? Šta?

02:47:11 - Risto Kostov: To je sve.

02:47:12 - Zoran Pašalić: Izvolite, ako ima još nešto da me pitate.

02:47:14 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Pašaliću.

02:47:18 - Uglješa Mrdić: (kašalj) Reč dajem narodnom poslaniku gospodinu Ristu Kostovu. Gospodine Kostov, izvolite.

02:47:24 - Risto Kostov: Zahvaljujem predsedavajući. Poštovani gospodine Pašaliću, uvažena gospođo Lukić, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo pre dve godine ime PUPSa dopunili tako što smo dodali poljoprivrednike i, i proletere, odnosno zaposlene, ona polazna grupacija je ostala ista, a to su stariji, odnosno penzioneri. Na to će se odnositi moja dva pitanja. Pre toga da kažem da sam publicista dokumentarista koji izuzetno ka-kao i vi što kažete u svom radu uvažavate činjenice ono što se de fakto dogodilo. Komparativnom analizom sadržaja ova tri izveštaja o-evidentno je da, ovaj, ste postigli da ste povećali efikasnost u radu i to je jedan od krupnih razloga zašto će PUPS Solidarnost i pravda podržati ova tri izveštaja.

02:48:27 - Risto Kostov: Ono što sam pre nego postavim ova pitanja danas prijatno izneža-iznenađen da najzad neko iz opozicije postavi jedno konstruktivno pitanje što se tiče zaštita prava ljudi na Kosovu i Metohiji. To sam ja redovno na sednicama odbora, eh, Radne grupe za unapređenje izbornog procesa, eh, postavljao povodom preporuka ODIR-a. Zašto ako ima za građane Srbije nema, ne postoji za da zaštite, imaju li preporuke. Na kraju smo dobili odgovor da ODIR nema preporuke koje se tiču zaštita naših građana, odnosno Srba na Kosovu i Metohiji. I to je nekakav pomak za mene lično.

02:49:12 - Risto Kostov: A evo šta sam želeo da vas pitam. Eh, tiče se izveštaja iz Zaštitnika građana iz ovaj d-dve hiljade dvadeset druge godine, strana pedeset treća odeljak je prava starijih. Praksa Zaštitnika, citiram, "prava Zaštitnika građana pokazuje da postoje domovi za stare koji ne ispunjavaju propisane uslove za rad, nemaju odgovarajuće dozvole za rad, odnosno koji su izgubili licencu za rad, kojima je Inspekcija socijalne zaštite izrekla zabranu rada, ali i pored preduzimanja mera od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavljaju da rade i primaju korisnike i tako dalje." Ja vas molim u ime PUPSa da, da li možete vi da pojačate svoju aktivnost da zaštitimo te korisnike tih domova. I drugo pitanje.

02:50:12 - Risto Kostov: Uz podršku Saveta Evrope, a u saradnji sa Udruženjem snaga prijateljstva AMITY u okviru projekta Jačanje kapaciteta Zaštitnika građana u zaštiti i promociji ekonomsko-sostalnih prava Zaštitnik građana je sproveo aktivnosti posvećene uspostavljanju mehanizma za plaćanje ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava starijih žena na selu. Pošto sam ja i saradnik Akademskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti i sekretar Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ja želim da vas podsetim i da možda u budućem nekom izveštaju i pre svega u radu uvažite činjenicu da je predsednik PUPSa Milan Krkobabić već godinama se zalaže za uvođenje socijalne garantovane penzije koje postoji u sto zemalja u svetu i kod nekih susednih zemalja da ih sad ne pominjem, u iznosu negde od sto pedeset evra. Tiče se pre svega zaštite socijalno-ekonomskog-Eh, Položaj žena na selu koji su, kao i žene u gradovima, ceo život radile bile stubovi porodice, uzgajaju decu, vaspitavali i tako dalje, a nisu uplaćivale staž, tako da sad za jednu običnu banku mole svog supruga, mole možda neke i ne mole, možda dobijaju, ali zašto ne bi imale taj svoj, svoj dinar, tih sto pedeset evra? I to se tiče, eh odnosi se taj predlog PUPSa na osobe starije od šezdeset pet godina. Toliko hvala lepo.

02:51:40 - Uglješa Mrdić: Hvala lijepo, zahvaljujem gospodine Kostov. Naravno, reč dajem povjereniku Pašaliću. (pauza) E izvolite i zaštitniku Pašaliću- Izvinjavam se, izvinjavam se.

02:51:54 - Zoran Pašalić: Što se tiče domova za stare, to je jedno krajnje ozbiljno pitanje. Prilikom poslednjeg nemilog događaja, eh, lično sam bio na mestu kada se desio požar i koji ja u uzroke požar-požara ne ulazim. To je star tužilaštva i mislim da bi mi tužilaštvo zamerio ako bi dao svoje mišljenje o svemu tome, mada sam više puta prolazio kroz objekat. Ali ono što je bitno to je restriktivno davanje dozvola i stroža kontrola koje ministarstvo nadležno ministarstvo rada, da ne citiram celo ime, mora da obavlja. Eh, ako bi rekao nešto što postoji u pojedinim zemljama, rekli bi zaštiti građana se grabi da mu se povećaju nadležnosti, odnosno da mu se oja-, da se ojača u smislu da kontrolišete sve i svakoga.

02:52:46 - Zoran Pašalić: U pojedinim zemljama jedna od mišljenja daje Zaštitnik građana. I ono što otvaram vama za traj njihovoj kontroli. Mi ćemo to raditi u okviru OSIja ono što možemo, ali kako možemo. Opet ponavljam, uvek je to posebno i to je na osnovu čega mi često smo ograničeni. Mi to probijamo gde možemo, samo normalno vodeći računa da ne suprotstavimo se zakonu ili pozitivnim propisima, da tu ne napravimo previd, grešku ili ne daj Bože, da ovaj povredimo zakon.

02:53:18 - Zoran Pašalić: A što se tiče ovoga drugoga, eh, položaj žena na selu i položaj žena uopšte. Mi tražimo da se uvede ne samo za žene na selu, tamo je najteže, ali i za sve žene koje obavljaju takozvani kućni rad, da se uvedu penzije, jer na taj način se može motivisati ono što je nama važno, a to je što je problem cele Evrope, pa i nas, a to je povećanje porodice, odnosno da se taj rad adekvatno vrednuje. Ali vidite, evo kad ste mi to rekli i to ima veze sa nasiljem u porodici. Znači nije nasilje u porodici reći femicid, osuđujemo femicid, ubistvo žena, nego razr-eh, razdvojiti neverovatan broj tema koje imaju jedna prema drugoj učešće u tome da se na kraju desi ovo tragično, a to je ubistvo žene. I uvek ćemo podržati to da se taj kućni rad plati, da se žene motivišu, da zaista kad kažem motivišu da se taj njihov rad koji obavljaju svakodnevno ceni, kao i svaki drugi rad, a da se ne desi ono da se nipodaštava.

02:54:38 - Zoran Pašalić: A ono što ste rekli i hvala vam za to, bili smo na selu, obišli smo žene na selu i ono što sam jednom prilikom rekao a to je nije to samo da se te žene na selu našem najdraže da kažem, a motivišu da im se da socijalni sigurnost, da im se daje ekonomsko osnaženje, nego uglavnom ako nam je stalo do sopstvene tradicije, kao što je svakom narodu stalo do sopstvene tradicije, bar tako ja mislim, da su oni nosioci te tradicije, da su oni nosioci tih nekih stvari kojima mi možemo da se pohvalimo pred samima sebi, ali i pred svetom. Poštujući izuzetno vaše vreme, ja neću da vam pričam o tim iskustvima, ali kao što sam rekao na početku, zbog tog odnosa koji mi želimo da uspostavimo sa Skupštinom Republike Srbije, koju uostalom i jedino podnosimo izveštaj o svom radu nikome drugome. To sam sto puta rekao i strancima i domaćima. Nemojte se ljutiti. Parlament koji me je birao, odnosno građani Republike Srbije preko parlamenta su jedina institucija kojoj ja podnosim rezultate, greške u svom radu koje ima mogućnost i pravo.

02:56:04 - Zoran Pašalić: I hvala vam na tome da me o tome izvesti u krajnjoj liniji, ako loše radim, jer to je jedan od razloga za razrešenje, ako nestručno obavljam svoj posao i da me razreše. Ali hvala mnogo. Ovo je vrlo bitna tema mada bi se zaključio.

02:56:20 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem Zaštitniku građana gos-gospodinu Pašaliću. Reč dajem uvaženom kolegi Đorđu Komlenskom. Izvolite gospodine Komlensko.

02:56:32 - Đorđe Komlenski: Zahvaljujem predsedniče. Drugarice drugovi, dame i gospodo, poštovani Zaštitniče sa svojim saradnicima. Hoću gledati da budem koncizniji što je to moguće više u ovakvoj situaciji. Eh, vašim izveštajima ste po meni na odgovarajući način obuhvatili i primedbe, tako da kažem ovaj Predlog je prema raznoraznim organima u kom smeru treba da deluju da bi se podigao nivo.Uhm, ljudskih prava i kako bi se obezbedila bolja zaštita naših interesa kao običnih građana. Između ostalog ste tu govorili i o sporosti Agencije za restituciju, s čime se ja slažem uz sve one navode koje ste u obrazloženju toga, ovaj, stavili kao, ajte tako da kažemo kolokvijalno olakšavajuće okolnosti, ali saglasan da ti postupci traju već predugo.

02:57:45 - Đorđe Komlenski: Uhm, ono što ili sam ja prevideo, a čini mi se da nisam, a još uvek postoji kao ozbiljan problem, to su postupanja po Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu i tako dalje iz devedeset osme godine. To su takozvane komisije za povraćaj tog zemljišta. Te komisije još uvek nisu završile svoj posao i mislim da nisam uočio u vašim izveštajima da ste imali prilike da o tome napravite neku analizu, obzirom da mislim da ne postoji nijedna opština gde nije ostalo desetak, dvadeset, trideset, pedeset nezavršenih predmeta koji traju znači od devedeset osme godine do današnjeg dana. Mislim da je to nešto što, uhm, treba analizirati i na čemu treba takođe, pošto je prilično komparativno sa Agencijom za restituciju i vrlo slično po pravilima po kojima postupaju uzeti u neku buduću analizu i sugestije, jer činjenica da prava nekih građana su ugrožena i nešto ti postupci nikako da se okončaju. A kao kratku smernicu ću vas usmeriti na katastar, jer katastar koji je bio u obavezi da po službenoj dužnosti obezbedi geometre koji će to sprovoditi, to više nije.

02:59:24 - Đorđe Komlenski: Ministarstvo finansija ne odvaja sredstva za geometre koji će posao odraditi na terenu i stranke u ovim postupcima koje nemaju uslova i mogućnosti kao u parničnom postupku da plate predujam za veštačenje i ostalo. Praktično su došli u jednu pat poziciju da zbog nekih raskoraka koji postoje čak i u samim zakonima ili u postupanju, koje po meni čak nije ni adekvatno, ali to je za neku ozbiljniju analizu, ovaj, trpe štetu zbog toga. To je jedna ovako sugestija i primedba ukoliko sam u pravu, ako nemam ja propust svoje strane sam to prevideo. Sledeća stvar je, molim za jednu ispravku u izveštaju iz 2025. godine izgleda benigna, ali na sto osamnaestoj strani ovaj nije lepo otkucano mesto Loznica.

03:00:20 - Đorđe Komlenski: Znam da ste bili u Loznici, piše nešto drugo. Ovo više liči na diskoteku za pogađati, i to je predlog i odboru da konstatuje da se na sto osamnaestoj strani, gde se govori o mestima u kojima je Zaštitnik građana- Dvadeset i četvrtu, ovaj, piše JZ Loznica. Pretpostavljam da je Loznica, vi znate gde ste bili. Ako je to tako, onda da ovu omašku, ipak to ide kao zvanični dokument u skupštinsku proceduru. Možda postoji još neka sitna greška, ali ja neke druge nisam primetio u ova tri izveštaja.

03:01:02 - Đorđe Komlenski: I još jedna tema koja će vas uskoro sačekati, a to je tema kako ćemo štititi interese građana Republike Srbije kada je u pitanju ihova zaštita od raznoraznih neugodnosti koje trpe zbog prekograničnih televizija, a nemamo uslove i mogućnosti za adekvatnu pravnu zaštitu u Republici Srbiji. To, da li je to moguće ostvarivati preko Luksemburga, Gornjeg Jaukovca ili koje kuda nije bitno, ali bitno je da se o tome ozbiljno razmisli, jer taj deo svakodnevnice svakog od građana Republike Srbije očigledno nije na odgovarajući način ni regulisan. Mada ja lično mislim da je on jako dobro regulisan, ali da se iz meni nepoznatih razloga ovde toleriše i dozvoljava apsolutno nezakonit rad prekograničnih televizija koje nikako ne bi smele da imaju status prekograničnih televizija, nisu registrovane u Republici Srbiji, a program prave isključivo i namenski i u Republici Srbiji, a igraju se malo šege, kako bi rekla deca, onako, to je najpristojnije što mogu da, da kažem sama svima nama tvrdeći da se taj program emituje iz Luksemburga i tako dalje i tako dalje. Znate nam je ta tema uvek bila jako interesantna, ali svako od građana Republike Srbije može doći u situaciju da štiti svoje interese. Sutra će doći u poziciju da se obrati Zaštitniku građana, tako da ovaj, a verujem posle svega ovog što se dešava i iskustva koje građani imaju pred našim sudovima, da će se obratiti i vama sa takvim zahtevima.

03:03:00 - Đorđe Komlenski: Prema tome, očekujte da ovo nešto kao temu u kojoj niste do sada, ovaj, čini mi se na odgovarajući način skretali pažnju onima kojima biste to mogli da učinite kroz svoje izveštaje analize. Uz ovu sitnu ispravku podržaćemo izveštaj.

03:03:21 - Zoran Pašalić: Mislim nije-Problematično hvala.

03:03:24 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, uvaženi kolega Komlenski. E, sad, prvo će- (preklapajući dijalog) Da, da, da, prvo gospodin Pašalić, pa onda profesorka Jeremić. Je li u redu da odgovaram?

03:03:36 - Zoran Pašalić: Zahvaljujem- Nisam profesorki Jeremić odgovorio na pitanje, nisam poz-, a to je oko oružja. Poštovana profesorka, ne puca, aa, pištolj sam od sebe, nego ruka koja ga drži. A moja ruka se nalazi u tom sportu, aa, niste se vi tad ni rodili, konkretno, ima dokumentacija u Sportskom društvu Partizan. Nekad sam se takmičio, nisam imao baš bog zna kakve rezultate i jedno vreme sam čak bio na čelu sportskog društva, streljačkog sportskog društva Partizan. Neću tuđe rezultate da uzimam kao svoje, ali tada smo mi dali, aa, prvakinja u mnogim oblastima, prvenstveno malokalibarskom puškom.

03:04:17 - Zoran Pašalić: A to je, ja mislim, aa, jedan od dokaza plus formalno pravni dokaz da sam imao obuku u rukovanju svih oružja, da sam vojsku odslužio i da ono što je bitno za dozvolu, ne znam kol'ko vam je to poznato, je potrebno da prođete više pregleda, od psiholoških do neuropsihijatrijskih, tako da ja za sebe mogu da kažem da imam verifikovano da sam normalan. Mnogi to nemaju. Ja s-verifikovano imam da sam normalan. Ustanova koja se time bavi profesionalno mi je to potpisala. To nije ni kratak razgovor.

03:04:55 - Zoran Pašalić: To traje jako dugo i testiranje je jako dugo. A oprostite ove sve druge podatke koje ste tražili. Mislim da su 'ajde, nećemo da govorimo o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. To je manje više. Uostalom, imat, ja sam svoju kompletnu imovinu prijavio Agenciji za, aa, ovaj sprečavanje korupcije, pa ako vam je taj podatak toliko važan, u redu.

03:05:23 - Zoran Pašalić: A što se tiče, aa, gospodine Komlenski, evo postoji, nekoliko institucija koje zaista, zaista, aa, kada mi ih pomenemo, Institucija zaštitnika građana i ja lično doživljavamo, ali nema adekvatnijeg izraza, harangu. A nama, evo već godinama ide jako, jako teško da ispravimo neke njihove greške i mi ćemo se truditi dok to ne ispravimo, jer verujte mi jednu stvar. Da građane Republike Srbije mnogo više interesuje njihova imovina i njihova imovinska prava, prava iz katastra koja su skopčana sa mnogim drugim imovinskim pravima, PIO fond, restitucija, nešto što im je nepravedno oduzeto da im bude adekvatno vraćeno. O tome bi mogli da napišemo traktate kako se vraća i pod kojim uslovima i koje su sve administrativne procedure, nego što ih interesuju, šta da kažem, određene izjave, određene platforme. Ajde, neću sad da ne budem pogrešno shvaćen.

03:06:29 - Zoran Pašalić: Tako da je to srž našeg problema, verujte mi, srž i suština našeg problema. A što ste rekli za ove prekogranične, ili kako ste ih nazvali, aa, ono što sam se više puta uverio, što se kaže na svojoj koži, i zato sam uveo jednu praksu da, aa, ako me neko želi kao gosta, mora da me uključi direktno. Neću da mi, da dozvolim da me neko seče i montira kako mu padne na pamet, koristeći moje izjave u neku svrhu. Tako da i mogao bi o tome isto da, da mnogo toga kažem. Neću, nije lepo, nije korektno, ali ako bi se desilo da mi neko zaista i insistira na tome da sve iznesem, vodim ja vrlo jasno evidenciju oko toga.

03:07:20 - Zoran Pašalić: Hvala vam.

03:07:22 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Pašaliću. Reč dajem, profesorka doktor Jelena Jeremić, izvolite.

03:07:30 - Jelena Jerinić: Hvala vam. Hvala na ovom dodatnom odgovoru. Samo, aa, par stvari- Ne, ne, sve okej, bilo je dosta pitanja. Ovaj, ako sam dobro razumela, možemo da očekujemo u nekom trenutku vaš posebni izveštaj u vezi sa ovim prisluškivanjima- Odnosno stanarstvima. Odlično!

03:07:47 - Jelena Jerinić: Jedva čekam taj izveštaj. Što se tiče Zakona o rodnoj nepravopravnosti, ja sam vas, aa, pitala zbog čega je, između ostalog, jel, vaša institucija u aprilu dvadeset i prve nije imala primedbe na odredbe o rodno senzitivnom i jeziku i sankcije na to, a onda ste tri godine kasnije podneli prijedlog Ustavnom, Ustavnom sudu. Dakle, imali ste zakonska ovlašćenja da to eventualno, jel, stopirate na neki način, odnosno da utičete na stopiranje pre toga. I konačno ovaj, možda je to moj previd, u slučaju policijskog zlostavljanja mladića i devojke, erm, iz LGBT zajednice- Okej, da, dva mladića i devojke. Ja sam na strani trideset i pet vašeg izveštaja za dvadeset i četvrtu našla je-informacije o jednom slučaju koji zvuči vrlo, vrlo slično, jel, gde vi navodite da niste našli, aa, jel, povrede od strane policijskih službenika, ali da ste svakako izdali mišljenje MUPu i da postoji, aa, broj tog mišljenja, a sada ste rekli da je taj postupak još uvek u toku pa mi je to nejasno, a kao što sam rekla, pitanje je bilo da li je vama u postupku kontrole, da li su vam bile dostupne fotografije i snimci sa tog događaja za koje su jel učesnici, odnosno oni koji su torturu pretrpeli tvrdili da su ih policijski službenici pravili, da su fotografisali i da su snimali?

03:09:18 - Jelena Jerinić: Hvala vam.

03:09:19 - Zoran Pašalić: Hvala vama.

03:09:21 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem koleginici Jeremić. Reč dajem gospodinu Pašaliću.Samo se prijavite.

03:09:29 - Zoran Pašalić: Preporuka ne mora da sledi okončan postupak. Možete da imate viši, eh, veći broj pritužbi koje ukazuju na to da se obrati pažnja na moguću zloupotrebu. To je što se toga tiče. Što se tiče ovoga podatka, eh, u vezi sa filmovima i mi smo to tražili. Svakako.

03:09:51 - Zoran Pašalić: Eh, rečeno mi je da to ne postoji. Način posredni da do to-do toga dođemo su vrlo, vrlo, eh, kako da kažem, iziskuju vreme, iziskuju trud. Zato je taj slučaj ostavljen otvoren. S obzirom da Zaštitnik građana ima tu mogućnost da zaista, eh, ide dublje u materiju osim onoga što ga zakon ograničava i Ustav, gde je, postoji neki sudski postupak. Mi tako posmatramo i ovaj slučaj.

03:10:22 - Zoran Pašalić: Tako bi bilo i sa slučajem Savamala da nije zatvoren šest meseci pre mog dolaska. Da ga je neko ostavio otvorenim, ja bih ga danas radio ili bih ga tada radio pa bih ga doveo do logičnog kraja. Ali on je zatvoren i ja sam mogao da ga otvorim, samo da su bile neke nove činjenice koje mi niko nije dostavio, koji bi ukazivala na nešto drugo kako je taj slučaj okončan. Ako ste nezadovoljni odgovorom, postavite mi podpitanje.

03:10:49 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Pašaliću.

03:10:53 - Zoran Pašalić: E sad imam ja neku- Da, da, da, izvinite, izvinite.

03:10:54 - Uglješa Mrdić: Izvolite.

03:10:54 - Zoran Pašalić: Nisam odgovorio.

03:10:55 - Uglješa Mrdić: Ne bih hteo da- Samo moment.

03:10:57 - Uglješa Mrdić: Vidite o čemu se radilo- Sačekajte samo da, da se prijavite da bi, da bi se s tim, e izvolite.

03:11:01 - Zoran Pašalić: Da. Što se tiče ovoga odnosa na, prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, a jedna je stvar davanja mišljenja koje mi zvanično dajemo na zakone, a druga je stvar kad neko na mala vrata pokuša da ubaci nešto što je u prvom trenutku se i ne vidi. U tom zakonu imali smo još ni-primedbi koje normalno niko se time ne bavi, a to je formiranje Dečijeg ombudsmana, eh, kao institucije, eh, rekavši da jednostavno Zaštitnik građana, eh, smatra da ceo jedan sektor se bavi time i bavi se. Vaše da cijenite uspješnost svega toga. Nije moje da je promovišem.

03:11:42 - Zoran Pašalić: Ali je stvar u tome što ono što Zaštitnik građana nikad neće pristati, a to je da se na ta takozvana, izvinite, mala vrata unosi prinuda, prisila. Jer ako branimo neka demokratska načela, dajte da ih branimo do kraja. Ako ih ne branimo, onda nemoj da branimo ništa. Vezano i za ove događaje posljednje sada. Ako puštamo nekoga iz pritvora, hajde da pustimo sve koji po istom osnovu sede u pritvoru.

03:12:14 - Zoran Pašalić: Ne možemo selektivno i to je sve što ću reći o tome da ne bi opet m-mi netko iz tužilaštva i suda zamerio i rekao šta se prijatelju mešaš ili zaštitniče mešaš u to. Kažem prijatelju jer sam nekad taj posao radio pa su mi mnogi prijatelji.

03:12:30 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Pašaliću. E sad imam nekoliko pitanja ja za vas.

03:12:37 - Zoran Pašalić: Mogu.

03:12:37 - Uglješa Mrdić: Pošto ste vi Zaštitnik građana i u nekoliko navrata sam vam se ja isto obraćao na sednicama Skupštine Srbije. Želim da vam se zahvalim. Svaki put sam od vas dobio odgovor- U pisanoj formi. Dakle, uvek ste mi odgovorili. S tim u vezi, nažalost, se stalno dešavaju stvari u Srbiji da je uvek jedna tema aktuelna, a to je pitanje ugroženosti porodice predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i moje prvo pitanje se tiče toga koje mere vi preduzimate i što se tiče i vaših saopštenja i u skladu sa vašim ovlašćenjima što se tiče zaštite, pošto ste Zaštitnik svih građana i da li su zaštićeni svi članovi porodice Aleksandra Vučića i od ra-raznih pretnji i progona i uopšte jedne velike hajke koja se vodi protiv njih.

03:13:33 - Uglješa Mrdić: Drugo moje pitanje se tiče toga da li su zaštićeni oni studenti koji hoće da uče, koji su svakodnevno progonjeni i maltretirani fizički i psihički i na svaki drugi način od strane manjine, od manjine blokadera studenata koji ne žele da uče. I isto pitanje se odnosi i na onu decu. Na sreću, skoro sve škole u Srbiji rade. Ja nemam podatak da je sada neka, eventualno možda neka od škola ima skraćenu nastavu, ali su isto tako i deca što i osnovnih i srednjih škola i njihovi roditelji prošli jednu torturu samo zato što su ta deca želela da idu u školu, naročito kad govorimo o osnovnoj školi. Dakle, to je, to su im Ustavom z-i Ustavom zagarantovana prava.

03:14:22 - Uglješa Mrdić: I treće moje pitanje se tiče ovoga što ste i vi već načeli tu temu prilikom vašeg sjajnog izlaganja o tome da svi treba da budu zaštićeni, da svi treba da budu isti pred zakonom, pa onda imamo situaciju da pojedini koji se, dakle, terete za organizaciju terorističkih aktivnosti koji su, eh, pušteni na slobodu da se brane sa slobode, ispade, ispadoše da oni imaju veća prava od ovih koji su branili svoje prostorije, stranačke prostorije od strane iste grupe nasilnika. Dakle, da li tu, treće pitanje se tiče toga da li imaju ista prava u Srbiji oni koji se tere, tere za ozbiljna krivična dela, organizacija terorističkih aktivnosti, rušenje ustavnog poretka Republike Srbije i oni koji su krivi samo zato što su branili svoje stranačke prostorije? I s tim u vezi dodajem da i prilikom branjenja prostorija na-Uhm, naravno da svi treba da odgovaraju u skladu sa zakonom, ako su tom prilikom naneli nekome lake ili teške telesne povrede. Ali mi nije jasna situacija u Srbiji da jedna grupa manjina od manjine nasilnika blokadera može da bije sve pred sobom, može da napada policajce, može da sprečava studente da ulaze na fakultete, decu da ulaze u škole, da nanose teške telesne povrede, da, uhm, planiraju upad u EPS Ko lubar, u skupštinu, predsedništvo, Vladu Srbije, dakle da blokiraju čitavu zemlju, da blokiraju autoputeve. Ali ukoliko slučajno se neko odvaži da se brani od strane nasilnika, on bude efikasno procesuiran, dakle o-odmah srpan u zatvor, to jest pritvor i gde čeka svoje suđenje.

03:16:15 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem. E, samo pritisnite dugme. Dakle, tri pitanja suukupno izvolite.

03:16:23 - Zoran Pašalić: Imamo jednu, uhm, apsolutnu dehumanizaciju pojedinih ličnosti, ali apsolutnu dehumanizaciju koja, ako smem da primetim, možda nije mesto, uhm, da to kažem, ali ću ipak izgovoriti, ide do odvratnog. Jedna od osoba koja je, na koju se napada na taj način je i predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić i njegova porodica. Imate to i na drugoj strani, ali daleko, daleko, daleko manje. Zaštitnik građana, ja mislim da ima već tri godine, ako ne i više. Je svojevremeno predložio izmene i dopune Zakona o javnom redu i miru, gde bi nasilje preko društvenih mreža, uhm, ono što postoji u zakonu o redu i miru kao remećenje javnog reda mira nasiljem, teškim vređanjem i tako dalje, bilo kaznivo, i to drastičnije nego u svakodnevnom životu.

03:17:25 - Zoran Pašalić: Jer kada vi nekog izvrećete na ulici, to čuje deset, dvadeset, pedeset, sto ljudi. Pritom rizikujete da taj neko koga vređate odgovori na način koji možda nije adekvatan, ali je svrsishodan. Preko društvenih mreža ne. Neko sedi u svom svom prostoru i radi šta mu padne na pamet. Sad ste svedoci svega toga na društvenim mrežama i to mora biti sankcionisano, ozbiljno sankcionisano.

03:17:54 - Zoran Pašalić: Taj naš predlog izmena i dopuna je potkrepljen apsolutno obrazloženjima koje možete da pročitate i koje, što je najvažnije, ne menja niti pravi troškove Republici Srbiji ako bi do tih izmena i dopuna došlo. To se odnosi na sve. To se odnosi bukvalno, bukvalno na svaku vrstu onoga što smo svi svedoci jednog zaista odvratnog, oprostite što drugi put upotrebljavam tu reč, ponašanja u dehumanizaciji pojedinih ličnosti. Pretpostavka da će se krenuti i na mene s time što ljudi koji me poznaju znaju da to mene ne tangira. Ono što ste postavili pitanje oko, uhm, studenta koji hoće da uče i studenta koji valjda i oni hoće da uče i ne zna ko više hoće neće, jer ovo što je na fakultetima to je jedan galimatijas, uhm, svega i svačega i možda će Zaštitnik građana i već postoje indicije i pozivi da se uključi u to od pojedinih profesora.

03:19:01 - Zoran Pašalić: Ali neću ništa da prejudiciram dok ne budemo napravili prve korake o čemu će javnost biti obaveštena. Želim da naglasim da nema, da je pre četiri meseca Zaštitnik građana dao jedno saopštenje. Neretko, uhm-- retko dajem saopštenja jer smatram da su nesvrsishodna, nego konkretna aktivnosti, konkretan rezultat. Ali bilo je saopštenje gde je Zaštitnik građana rekao da Zaštitnik građana ne može da kontroliše pravosudni sistem, pravosudne organe, ali možda broji. To mu niko ne može da zabrani i da je do tog trenutka izabrao više, izbrojao više stotina delikata što je iz oblasti prekršajnih, što je iz oblasti krivičnog prava.

03:19:42 - Zoran Pašalić: I tu Zaštitnik građana mora da stane, jer svaka kritika sistema pravosudnog bi bila prekoračenje njegovih ovlašćenja. Neka ako neko gleda iz pravosuđa ovo, neka se ne naljuti na mene zato što mi je problem da se neko na mene ljuti. Mnogi se ljute pa mi to nije problem, nego neka se vrlo dobro sete kako se to može raditi i kako se to radi i kako može ponovo da se radi, a da pritom sva prava koja po zakonu pripadaju lica, bez obzira da li su u faza, u fazi osumnjičenog ili okrivljenog optuženog i tako dalje, već kako ide procedura, budu adekvatno zaštićena. I ono što stvarno ne mogu da razumem i molim vas, poštovani narodni poslanici, da ne budem pogrešno shvaćen. Kad neko čita Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, pravima čoveka, kolokvijalno je zovem, odnosno, ovaj, uhm, shvatite kao parafrazom.

03:20:47 - Zoran Pašalić: On čita samo ono što mu se sviđa. Dajte čitajte celu. Govorimo o prebijanju studenata, prebijanju ovih, prebijanju onih. I sad tu je, ne znam napad na organe reda i ovo. Gospodo, imate član dva stav dva, ja ću ga citirati ni ovo poziv.

03:21:10 - Zoran Pašalić: Znam da će sad, uhm, možda već pre nego što izađem iz ove sale, to da se zloupotrebi na pojedinim medijima, uhm, Zaštitnik građana radi ono što ne treba da radi, a to je zaziva nasilje. Nije tačno, ali tamo doslovce piše, kada država čak može i život da oduzme.I kaže: "Život je neprikosnoven, osim ako država sprečava pobune." Pa ide zarez. Neredi. I zahvalan sam.

03:21:42 - Zoran Pašalić: Što do toga nije došlo i nadam se da ubuduće neće do toga doći. (kašalj) A Zaštitnik građana, kao što je na najvećem protestu koji je bio u Beogradu imao dežurnu službu koja je bila dvajes' četiri časa tu i išla da vidi šta se dešava, nije sedela u kancelariji.

03:21:59 - Boris Bajić: Će- Jeste vi bili tu.

03:21:59 - Zoran Pašalić: I ja sam bio tu, ako je to bitno. A da do toga neće doći. Ali nemojte uzimati parcijalno. Sagledajte sve, poštovani građani, i prvenstveno poštovani narodni poslanici. Pa onda da donesemo neke zaključke.

03:22:18 - Zoran Pašalić: Ja se stvarno izvinjavem prečesto oduzimam vreme. Ja se izvinjavam, poštovani narodni poslanici, što vama oduzimam vreme, poštovane narodne poslanice takođe i vama.

03:22:27 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem se vama, gospodine Pašaliću. Prvo vam hvala na svim odgovorima na moja pitanja postavljena, a drugo, hvala vam upravo ovo što vi kažete da vam neko nešto zamera. Ne, mi smo baš, nadam se, svi narodni poslanici ovde prisutni zadovoljni što smo od vas dobili detaljne odgovore, ali hvala vam na strpljenju, imajući u vidu da je ova sednica počela u deset časova, da ste vi dva časa sačekali da završi svoje izlaganje poverenik gospodin Milan Marinović i onda, evo, još skoro dva sata ste ovde sa nama. Pošto više nema prijavljenih za reč, zaključujem raspravu. Potrebno je da Odbor utvrdi predlog zaključaka povodom razmatranja izveštaja za svaki od njih ponaosob.

03:23:13 - Uglješa Mrdić: Predlažem da Odbor utvrdi sledeći predlog zaključaka povodom razmatranja redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2022. godinu. Narodna skup-pod jedan. Narodna skupština ocenjuje da je Zaštitnik građana svojim redovnim godišnjim izveštajem za 2022. godinu kroz celovito predstavljanje aktivnosti Zaštitnika građana u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti dao opštu ocenu stanja i kvaliteta ostvarivanja i zaštite prava građana pred državnim organima, stanje državne uprave i javnog sektora u celini, ukazujući na neophodne sistemske promene kroz izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređenja vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana.

03:24:00 - Uglješa Mrdić: Pod dva. Narodna skupština, polazeći od ocene Zaštitnika građana o položaju građana u odnosu na organe uprave, preporučuje Vladi da nastavi sa kontinuiranim nadzorom nad efikasnim postupanjem organa uprave radi obezbeđivanja prava građana na dobijanje odluke u zakonskom roku, radom sudske uprave, zakonitim postupanjem nadležnih organa u postupcima izvršenja, unapređivanjem tretmansko-g rada prema licima lišenim slobode, unapređivanjem komunikacije sa građanima, nadzorom nad doslednim-doslednom primenom propisa u svim oblastima i svim nivoima vlasti, analiziranjem efekata primene zakona u cilju efikasnog i zakonitog ostvarivanja prava građana, njihovom imovinom stanju uz poštovanje upravne procedure i načela dobre uprave i unapređivanjem mehanizama za zaštitu prava građana. Narodna skupština poziva Vladu da kontinuirano izveštava Narodnu skupštinu o sprovođenju ovih zaključaka. Ovaj zaključak objaviti u Službenom glasniku Republike Srbije. Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim da se izjasnite.

03:25:08 - Uglješa Mrdić: (pauza osam sec) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo devet. Protiv je bilo dvoje. Uzdržanih je bilo jedan. Nije glasalo, nije bilo.

03:25:28 - Uglješa Mrdić: Konstatujem da je sa devet glasova za Odbor utvrdio navedeni predlog zaključka. Pr-predlažem da Odbor predlog zaključaka uputi Narodnoj skupštini po hitnom postupku u skladu sa članom sto šezdeset sedam poslovnika Narodne skupštine, kako bi se usvajanjem navedenih preporuka stvorili uslovi za unapređenje rada organa uprave i poboljšanje položaja građana u ovoj oblasti, kao i da za predstavnika Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsednik Odbora. Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim vas da se izjasnite. (pauza pet sec) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo devet narodnih poslanika, protiv je bilo dvoje, uzdržanih je bilo jedan, nije glasalo, nije ih bilo.

03:26:20 - Uglješa Mrdić: Konstatujem da je sa devet glasova za Odbor usvojio navedeni predlog. Predlažem da Odbor utvrdi sledeći predlog zaključaka povodom razmatranja redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2023. godinu. Pod jedan. Narodna skupština ocenjuje da je Zaštitnik građana svojim redovnim godišnjim izveštajem za 2023.

03:26:42 - Uglješa Mrdić: godinu kroz celovito predstavljanje aktivnosti Zaštitnika građana u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti dao opštu ocenu stanja i kvaliteta ostvarivanja i zaštite prava građana pred državnim organima, stanje državne uprave i javnog sektora u celini, ukazujući na neophodne sistemske promene kroz izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređenja vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana. Pod dva. Narodna skupština, polazeći od ocene Zaštitnika građana o položaju građana u odnosu na organe uprave, preporučuje Vladi da nastavi sa kontinuiranim nadzorom nad efikasnim postupanjem organa uprave radi obezbeđivanja prava građana na dobijanje odluke u zakonskom roku, radom sudske uprave, u-Zakonitim postupanjem nadležnih organa u postupcima izvršenja, stalnim unapređenjem zaštite prava lica koja se nalaze u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, unapređivanjem komunikacije sa građanima, nadzorom nad doslednom primenom propisa u svim oblastima i svim nivoima vlasti, analiziranjem efekata primene zakona u cilju efikasnog i zakonitog ostvarivanja prava građana, njihovom imovnom stanju, uz poštovanje upravne procedure i načela dobre uprave i unapređivanje mehanizama za zaštitu prava građana ravnopravno za sve građane Republike Srbije, strane državljane, kao i svako domaće ili strano pravno lice o čijim pravima ili obavezama odlučuju organi uprave a koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Narodna skupština poziva vladu da kontinuirano izveštava Narodnu skupštinu o sprovođenju ovih zaključaka. Ovaj zaključak objaviti u Službenom glasniku Republike Srbije.

03:28:27 - Uglješa Mrdić: Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim da se izjasnite. (pauza) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo devet, protiv je bilo dvoje, uzdržanih je bilo jedan, nije glasalo, nije bilo. Konstatujem da je sa devet glasova za odbor utvrdio navedeni predlog zaključka. Predlažem da Odbor predlog zaključka uputi Narodnoj skupštini po hitnom postupku u skladu sa članom sto šezdeset sedam Poslovnika Narodne skupštine, kako bi se usvajanjem navedenih preporuka stvorili uslovi za unapređenje rada organa uprave i poboljšanje položaja građana u ovoj oblasti, kao i da za predstavnika Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsjednik Odbora.

03:29:17 - Uglješa Mrdić: Stavljam na glasanje ovaj prijedlog i molim vas da se izjasnite. (pauza) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo devet. Protiv je bilo dvoje, uzdržanih je bilo jedan, nije glasao, nije bilo. Konstatujem da je sa devet glasova za Odbor usvojio navedeni prijedlog.

03:29:40 - Uglješa Mrdić: Predlažem da Odbor utvrdi sljedeći prijedlog Zaključaka povodom razmatranja redovnog godišnjeg izvještaja Zaštitnika građana za 2024. godinu. Pod jedan. Narodna skupština ocjenjuje da je zaštitnik građana svojim redovnim godišnjim izvještajem za 2024. godinu kroz celovito predstavljanje aktivnosti Zaštitnika građana u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti dao opštu ocjenu stanja i kvaliteta ostvarivanja i zaštite prava građana pred državnim organima, stanje državne uprave i javnog sektora u cjelini, ukazujući na neophodne sistemske promjene kroz izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređenja vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana.

03:30:26 - Uglješa Mrdić: Pod dva. Narodna skupština, polazeći od ocjene Zaštitnika građana o položaju građana u odnosu na organe uprave, preporučuje Vladi da nastavi sa kontinuiranim nadzorom nad efikasnim postupanjem organa uprave radi obezbjeđivanja prava građana, nad dobijanjem odluke u zakonskom roku, radom sudske uprave, zakonitim postupanjem nadležnih organa u postupcima izvršenja, stalnim unapređenjem zaštite prava lica koja se nalaze u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, preduzimanje aktivnosti radi usklađivanja naziva radnih mjesta zaposlenih u javnim službama s odgovarajućim nivoom kvalifikacija, unapređivanjem komunikacije sa građanima, nadzorom nad dosljednom primjenom propisa u svim oblastima i svim nivoima vlasti, analiziranjem efekata primjene zakona u cilju efikasnog i zakonitog ostvarivanja prava građana, njihovom imovnom stanju, uz poštovanje upravne procedure i načela dobre uprave i unapređivanje mehanizama za zaštitu prava građana ravnopravno za sve građane Republike Srbije. Narodna skupština poziva vladu da kontinuirano izveštava Narodnu skupštinu o sprovođenju ovih zaključaka. Ovaj zaključak objavit će se u Službenom glasniku Republike Srbije. Stavljam na glasanje ovaj prijedlog i molim da se izjasnite.

03:31:47 - Uglješa Mrdić: (pauza) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo devet. Protiv je bilo dvoje, uzdržanih je bilo jedan, nije glasalo, nije bilo. Konstatujem da je sa devet glasova za Odbor utvrdio navedeni prijedlog Zaključka. Predlažem da Odbor prijedlog zaključaka uputi Narodnoj skupštini po hitnom postupku u skladu sa članom sto šezdeset sedam Poslovnika Narodne skupštine, kako bi se usvajanjem navedenih preporuka stvorili uslovi za unapređenje rada organa uprave i poboljšanje položaja građana u ovoj oblasti, kao i da za predstavnika Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsjednik Odbora.

03:32:30 - Uglješa Mrdić: Stavljam na glasanje ovaj prijedlog i molim vas da se izjasnite. (pauza) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo devet. Protiv je bilo dvoje, uzdržanih je bilo jedan, nije glasalo, nije bilo. Konstatujem da je sa devet glasova za Odbor usvojio navedeni prijedlog.

03:32:52 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem se Zaštitniku građana gospodinu Pašaliću i savjetnici Zaštitnika građana gospođi Lukić na učešću na današnjoj sednici Odbora. Pošto smo završili razmatranje svih tačaka dnevnog reda, zaključujem četvrtu sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

03:33:11 - Zoran Pašalić: Zahvaljujem se svima na učešću- Hoće li reći jednu stvar?

Snimak sednice