1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

Datum sednice: 13.01.2026.

Trajanje sednice: oko 1 h 12 min (od 00:00:02 do 01:12:10)

Tema / naziv tačke dnevnog reda: Načelni pretres (objedinjena rasprava) o pet predloga izmena pravosudnih zakona:

Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava

Zakon o Visokom savetu tužilaštva

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala

Zakon o javnom tužilaštvu

Zakon o sudijama

Predsedavajući: Uglješa Mrdić

Broj prisutnih poslanika: 12 (članova i zamenika članova)

Učesnici van poslanika: nije navedeno

Ko je koliko govorio (procena po formuli 95 reči = 1 minut):

Poslanici vladajuće većine: ~74%

Poslanici opozicije: ~21%

Član vlade/gost: 0%

Napomena: poslanik koji nije član nijedne poslaničke grupe učestvovao je sa ~5%.

Ukratko sa sednice: Sednica je sazvana u kratkom roku radi pripreme za plenarnu raspravu narednog dana i vođena je objedinjena rasprava o pet zakonskih predloga koje je podneo predsednik Odbora. Opozicija je osporavala hitnost postupka i izostanak mišljenja struke i pravosudnih saveta, uz tvrdnje da se izmenama jača politička kontrola nad tužilaštvom i sudstvom, dok su poslanici većine branili predloge kao usklađivanje i „vraćanje“ sistema u okvire Ustava, uz oštru kritiku dela tužilaštva/sudstva i međunarodnih uticaja. Na kraju je Odbor predložio Skupštini da prihvati svih pet predloga i odredio Uglješu Mrdića za izvestioca (glasanja po tačkama: 10 za, 2 protiv).

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Uglješa Mrdić (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina)
Obrazlagao je svih pet predloga kao set mera za efikasniji i funkcionalniji sistem, uz naglasak na rasterećenje beogradskih sudova (osnivanje Četvrtog osnovnog suda) i očekivani porast predmeta u vezi sa razvojem Surčina i Ekspom 2027. Odbacivao je tvrdnje o političkoj kontroli, insistirao na usklađenosti sa Ustavom i tvrdio da je saglasnost države za međunarodnu saradnju tužilaštva standardna praksa; u polemici je osporio pozivanje na Venecijansku komisiju kao neprimenjivo na konkretne predloge i naveo da se VSS/VST nisu oglasili.

Ana Krstić (MI – GLAS IZ NARODA, opozicija)
Kritikovala je sazivanje sednice i vođenje postupka po hitnoj proceduri za sistemske zakone, uz stav da se time sužava mogućnost šire stručne rasprave. Tražila je povlačenje predloga i vraćanje u redovan postupak, uz uključenje VSS/VST i stručne javnosti; posebno je naglasila nedostatak detaljne analize stanja (naročito kod mreže sudova i intervencija u tužilaštvu i visokotehnološkom kriminalu), kao i sporno oslanjanje na ranije stavove Venecijanske komisije (uz kasnije pojašnjenje da ne govori o formalnom mišljenju o ovom setu).

Verica Milanović (SRBIJA CENTAR – SRCE, opozicija)
Tvrdila je da je opasno da jedan poslanik predlaže ovako važan set zakona bez javne rasprave i bez mišljenja VSS/VST, uz ocenu da je cilj stavljanje tužilaštva i sudstva pod političku kontrolu. Kao problematično je izdvojila: uslovljavanje međunarodne saradnje tužilaštva saglasnošću ministarstva, uvođenje v.d. funkcija i lakše premeštaje tužilaca, promene u VST u delu komisija i prigovora, mogućnost drugog mandata predsednika suda, kao i obrazlaganje reorganizacije sudske mreže kroz potrebe Ekspa; završno je promene vezala za premeštanje težišta moći unutar tužilaštva i postavila pitanje „šta ako“ se i drugi akteri „otmu kontroli“.

Edin Numanović (zamenik člana Odbora, nije član nijedne poslaničke grupe)
Fokusirao se na jednu temu iz prvog zakona (mreža sudova): tražio je vraćanje osnovnog suda, osnovnog javnog tužilaštva i prekršajnog suda u opštinu Tutin, uz obrazloženje udaljenosti, teritorijalne razuđenosti i otežane dostupnosti pravde građanima koji sada moraju u Novi Pazar i za osnovne potvrde i radnje.

Dragan Nikolić (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina)
Branio je većinu od optužbi o političkom uticaju na pravosuđe, tvrdeći da posle ustavnih promena „nemaju uticaj“ čak i da hoće, ali je istovremeno ocenio da je deo tužilaštva i sudstva „otuđen“ i da primenjuje višestruke aršine. Predloge je nazvao „kozmetičkim“ i zalagao se za daleko ozbiljnije promene, uz oštre političke poruke o ulozi opozicije, medija i stranih centara moći.

Đorđe Komlenski (ZDRAVA SRBIJA – POKRET SOCIJALISTA, vladajuća većina)
Opravdavao je kratke rokove i branio pravo poslanika da budu predlagači, uz stav da je odgovornost institucija (VSS/VST) da se na vreme izjasne ako žele. Snažno je kritikovao međunarodne uticaje (uključujući Venecijansku komisiju, OEBS) i posebno se zadržao na pitanju međunarodne saradnje tužilaštva, navodeći primer saradnje sa Hrvatskom kao ponižavajući po Srbiju; otvorio je i pitanje loše organizacije beogradske mreže sudova, uz najavu mogućih amandmana i šire reforme.

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je završio objedinjenu raspravu i predložio Narodnoj skupštini da prihvati svih pet predloga zakona u načelu.

Po svakoj od pet tačaka dnevnog reda Odbor je glasao 10 za, 2 protiv, bez uzdržanih.

Za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine određen je dr Uglješa Mrdić.

14. sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu 13.01.2026.

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Uglješa Mrdić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Ana Krstić, zamenica predsednika Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija.
Verica Milanović, članica Odbora, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija.
Edin Numanović, zamenik člana Odbora, nije član nijedne poslaničke grupe.
Dragan Nikolić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Đorđe Komlenski, član Odbora, ZDRAVA SRBIJA - POKRET SOCIJALISTA, vladajuća većina.

00:00:02 - Uglješa Mrdić: Poštovani prisutni narodni poslanici, uvaženi gosti. Prvo bih želeo da vam poželim sve najbolje u 2026. godini, vama i vašim porodicama i bližnjima. Otvaram četrnaestu sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sednici prisustvuje dvanaest članova i zamenika članova Odbora, pa konstatujem da su ispunjeni uslovi potrebni za rad i punovažno odlučivanje.

00:00:29 - Uglješa Mrdić: Obaveštavam vas da je ova sednica u skladu sa članom sedamdeset dva, stav dva Poslovnika Narodne skupštine, sazvana u roku kraćem od roka predviđenog Poslovnikom, kako bi Odbor razmotrio predloge zakona o kojima će Narodna skupština raspravljati na sutrašnjoj sednici. (zvuk zvona) Za ovu sednicu predložen je sledeći dnevni red koji vam je dostavljen u sazivu. Tačka jedan. Razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, koji je podneo narodni poslanik dr Uglješa Mrdić, broj nula jedanaest crtica dva sedam tri četiri kroz dvadeset pet od 22. decembra 2025.

00:01:08 - Uglješa Mrdić: godine u načelu. Tačka dva. Razmatranje Predloga zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva koji je podneo narodni poslanik dr Uglješa Mrdić broj nula jedanaest crtica dva sedam tri tri kroz dvadeset pet od 22. decembra 2025. godine u načelu.

00:01:25 - Uglješa Mrdić: Tačka tri. Razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokog tehnološkog kriminala, koji je podneo narodni poslanik dr Uglješa Mrdić broj nula jedanaest crtica dva sedam tri dva kroz dvadeset pet od 22. decembra 2025. godine u načelu. Tačka četiri.

00:01:46 - Uglješa Mrdić: Razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu koji je podneo narodni poslanik dr Uglješa Mrdić broj nula jedanaest crtica dva sedam tri jedan kroz dvadeset pet od 22. decembra 2025. godine u načelu. Tačka pet. Razmatranje Predloga zakona o izmeni Zakona o sudijama koji je podneo narodni poslanik dr Uglješa Mrdić broj nula jedanaest crtica dva sedam tri nula kroz dvadeset pet od 22.

00:02:13 - Uglješa Mrdić: decembra 2025. godine u načelu. Molim članove i zamenike članova Odbora da se izjasne da li imaju predloge za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda. Ako nema drugih predloga, predlažem da na osnovu člana sedamdeset šest Poslovnika Odbor na današnjoj sednici obavi zajednički načelni pretres o tačkama jedan do pet predloženog dnevnog reda, nakon čega ćemo pojedinačno glasati o svakoj tački. Molim vas da se izjasnite.

00:02:58 - Uglješa Mrdić: Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo deset, protiv jedan, uzdržanih nije bilo, nije glasalo jedan. Konstatujem da je Odbor sa deset glasova za usvojio ovaj predlog. Stavljam na glasanje dnevni red četrnaeste sednice Odbora. Molim vas da se izjasnite. Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo deset, protiv jedan, uzdržanih nije bilo, nije glasalo jedan.

00:03:34 - Uglješa Mrdić: Konstatujem da je sa deset glasova za Odbor utvrdio dnevni red četrnaeste sednice. Prelazimo na objedinjenu raspravu. Sticajem okolnosti, ja sam predlagač pa ću vam u kratkim crtama govoriti o svih pet predloga zakona. Objedinjeno, kao što smo i rekli.

00:04:03 - Uglješa Mrdić: Dakle, prvo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Donošenje ovog zakona uslovljeno je potrebom da se unapredi efikasnost, dostupnost i funkcionalnost pravosudnog sistema kroz usklađivanje sudske i javnotužilačke mreže sa realnim demografskim, teritorijalnim, ekonomskim i organizacionim uslovima. Ovaj zakon predstavlja nužan i sistematski opravdan korak ka rasterećenju beogradskih sudova i javnih tužilaštava, obezbeđivanju uslova za efikasno postupanje i pripremi pravosudnog sistema za značajan porast broja predmeta, posebno u svetlu predstojećih Ekspo 2027 aktivnosti. Uzimajući u obzir sve navedene okolnosti, donošenje ovog zakona je neophodno radi unapređenja pravne sigurnosti u radu pravosudnih organa. Preopterećenost postojećeg Trećeg osnovnog suda u Beogradu je jedan od razloga koji nameću potrebu osnivanja novog Četvrtog osnovnog suda u Beogradu.

00:05:09 - Uglješa Mrdić: U 2024. godini Treći osnovni sud u Beogradu primio je sedam hiljada sedamsto sedamdeset osam novih predmeta, a u 2025. godini primljeno je šest hiljada osamsto petnaest novih predmeta, pri čemu je u septembru 2025. godine zabeležen značajan rast priliva tužbi protiv banaka. Ovi podaci obuhvataju isključivo nove predmete i ne sadrže veliki broj starih predmeta koji se i dalje vode, a koji su nastali u periodu kada je jedan sudija parničnog odeljenja bio zadužen za gotovo pet hiljada predmeta, što predstavlja objektivan sistemski limit efikasnosti.

00:05:47 - Uglješa Mrdić: Rast budućeg obima predmeta na teritoriji Surčina usled projekta Ekspo 2027 je takođe kriterijum za intervenisanje u pravosudnoj mreži u Beogradu. Predstojeći međunarodni događaj Ekspo 2027 uslovljava izuzetno intenzivan razvoj na području gradske opštine Surčin, koja će biti centralna lokacija većine infrastrukturnih, urbanističkih, stambenih, poslovnih i komercijalnih projekata. Očekuje se veliki obim nove gradnje, dakle novi kvadrati, povećanje broja građevinskih imovinsko pravnih postupaka, rast broja upravnih sporova u vezi sa građevinskim dozvolama, eksproprijacijom i urbanističkim planovima, porast parničnih i vanparničnih predmeta koji proizilaze iz brze urbanizacije i investicionih aktivnosti, a sve navedeno ukazuje da će Surčin u narednim godinama postati jedno od pravosudno najopterećenijih područja u Srbiji, što čini neophodnim blagovremeno prilagođavanje sudske mreže.Hm. Isto tako, sledeći principe racionalnosti, dostupnosti i efikasnosti pravosudnog sistema, kao i usklađivanja javnotužilačke mreže sa sudskom, određuje se da sedište sadašnje osnovnog javnog tužilaštva umesto u Vladičinom Hanu bude u Surdulici, gdje već postoji Osnovni sud, gdje postoji bolji infrastrukturni i logistički uslovi, veći broj stanovnika, bolja saobraćajna povezanost i veći očekivani priliv predmeta. Osnivanje sudske jedinice u Kosjeriću utemeljeno je na kriterijumima teritorijalne udaljenosti, pristupa sudu, broju stanovnika, obimu predmeta, privrednoj aktivnosti i potrebi da se građanima Kosjerića omogući ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku i pravnu sigurnost.

00:07:37 - Uglješa Mrdić: To je što se tiče najvažnijih stvari po pitanju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sjedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Sada prelazimo na Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Donošenje ovog zakona uslovljeno je potrebom da se izvrši usklađivanje sa predloženim izmenama u Zakonu o javnom tužilaštvu, koje se odnose na nadležnosti Komisije Visokog saveta tužilaštva za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovori protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji. Imajući u vidu da se u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu predlaže da o ovim pitanjima odlučuje neposredno viši glavni javni tužilac, neophodno je izvršiti odgovarajuće intervencije i u Zakonu o Visokom savetu tužilaštva u cilju usaglašavanja ova dva zakona. Naravno, predložili smo donošenje zakona po hitnom postupku iz razloga što nedonošenje zakona po hitnom postupku može da prouzrokuje štetne posledice po državne organe, odnosno po javna tužilaštva.

00:08:52 - Uglješa Mrdić: Sada prelazimo na treći predlog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokog tehnološkog kriminala. Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala uređuje obrazovanje, organizaciju, nadležnost i ovlašćenja posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela visokotehnološkog kriminala. Ovim zakonom je i u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazovano posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, koje je nadležno za postupanje u predmetima krivičnih dela visokotehnološkog kriminala za celu teritoriju Republike Srbije. Međutim, položaj tog odeljenja u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i odnos tog odeljenja sa drugim javnim tužilaštvima u pogledu nadležnosti nije precizno definisan. Iz tog razloga, neophodno je izvršiti izmene ovog zakona kako bi se razrešili problemi u radu posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji su nastali zbog nepreciznosti važećih zakonskih rešenja.

00:10:07 - Uglješa Mrdić: Sada prelazimo na četvrti predlog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Zakon o javnom tužilaštvu, donet je u februaru 2023. godine u cilju usklađivanja s Aktom o promeni Ustava Republike Srbije, a koji je potvrđen na republičkom referendumu 16. januara 2022. godine.

00:10:30 - Uglješa Mrdić: Imajući u vidu dosadašnju praksu u primeni ovog zakona, potrebno je da se pojedina rešenja koja se odnose na nadležnost za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji, prigovoru protiv rešenja o devoluciji, prigovoru na godišnji raspored poslova u javnom tužilaštvu, odlučivanja o upućivanju javnih tužilaca u druga javna tužilaštva, kao i odredbe o broju mandata glavnih javnih tužilaca, izmene u cilju stvaranja uslova za efikasniji rad Javnog tužilaštva i dodatnog usklađivanja sa ustavnim i drugim zakonskim odredbama. I na kraju, Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama. Izmenom Zakona o sudijama predlaže se uvođenje mogućnosti da predsjednik suda, nakon isteka svog mandata, može biti ponovo izabran na istu funkciju u još jednom mandatu. Navedeno je predloženo imajući u vidu da je i u prethodnom periodu ovakvo rješenje ostvarilo dobre rezultate. Predloženo rješenje zasniva se na potrebi da se obezbedi kontinuitet u vršenju jedne od najvažnijih upravljačkih funkcija u pravosudnom sistemu.

00:11:43 - Uglješa Mrdić: Predsjednik suda nije samo formalni rukovodilac suda, već nosilac širokih nadležnosti od ključnog značaja za unutrašnje funkcionisanje suda. Predsjednik suda je odgovoran za donošenje akata o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mjesta, za raspoređivanje sudija i sudijskih pomoćnika, kao i za obezbeđivanje optimalnog funkcionisanja sudskih odjeljenja i rad suda. Kontinuitet u obavljanju ovih poslova od suštinske je važnosti jer se radi o procesima koji imaju dugoročne efekte i zahtjevaju poznavanje unutrašnjih potreba suda, kadrovskih kapaciteta i specifičnosti opterećenja predmetima. Uloga predsjednika suda u kadrovskim pitanjima izuzetno značajna, od praćenja i ocjenjivanja rada sudija i državnih službenika u sudu, kroz predlaganje mera za unapređenje efikasnosti, pa sve do sprovođenja obuka i profesionalnog razvoja. Omogućavanje još jednog mandata, kao što se predlaže, predstavlja pravni mehanizam da se nastavi sa dobrom praksom i da se očuvaju pozitivni efekti prethodnog rukovodećeg perioda, kada je procena Visokog saveta sudstva da je predsjednik suda svojim radom doprineo poboljšanju kvaliteta i efikasnosti sudskog rada.Smena rukovodstva suda nakon jednog mandata bez mogućnosti da se nastavi rad dokazano uspešnijih predsednika može dovesti do prekida započetih procesa i gubitka institucionalnog znanja.

00:13:10 - Uglješa Mrdić: Omogućavanje dodatnog mandata omogućava stabilnost i doslednost u realizaciji reformskih ciljeva. Mogućnost ponovnog izbora predsednika suda je pitanje koje zavisi isključivo od procene Visokog saveta sudstva o ostvarenim rezultatima, posvećenosti, organizacionim sposobnostima, kao i, kao i samom integritetu predsednika suda. Na taj način obezbeđuje se da samo oni predsednici koji su u svom mandatu pokazali visok nivo stručnosti, efikasnosti i odgovornosti imaju šansu da nastave dalji rad. Predložena izmena zakona uvodi fleksibilnost koja je neophodna za funkcionisanje sudske vlasti. Ona ne narušava princip izbora i kontrole nad radom predsednika suda, već naprotiv, podiže standarde, jer samo oni predsednici koji su po oceni Visokog saveta sudstva uspešno obavljali funkciju mogu biti ponovo izabrani.

00:14:04 - Uglješa Mrdić: Omogućavanje dodatnog mandata predsednika suda predstavlja instrument za jačanje efikasnosti, stabilnosti i kontinuiteta unutrašnjeg upravljanja sudovima. Poštovani prisutni, evo, u kratkim crtama sam izneo najvažnije stvari koje se tiču predloga navedenih zakona, dakle seta pravosudnih zakona i evo sada sam otvoren za sva vaša pitanja. Otvaram raspravu i stojim vam na raspolaganju za sva eventualna pitanja i pojašnjenja. Izvolite. Prva za reč se javila koleginica Ana Krstić.

00:14:44 - Uglješa Mrdić: Koleginice Krstić, izvolite.

00:14:47 - Ana Krstić: Zahvaljujem. Dobar dan svima. Iskoristila bih ovu priliku da iskažem stav naše poslaničke grupe u vezi sa, uhm, datim predlozima koji su se danas našli na dnevnom redu. Kao prvo, iskomentarisala bih činjenicu da je saziv sednice opet po hitnom, po proceduri za hitan postupak, što je izuzetno loše i stava smo da se ovaj institut pravni zloupotrebljava, a u ovom konkretnom slučaju stvar je daleko kompleksnija, imajući u vidu da pred sobom imamo sistemske zakone koji se tiču jedne grane vlasti. Uhm, dakle, formalno gledano, mi sad možemo da pristupimo raspravi, imajući u vidu da je predlagač zakona poslanik pojedinac, ali isključena je mogućnost neke šire rasprave koja bi uključila i struku i organe o čijem radu, na čiji rad direktno utiču predložene izmene, što smatramo izuzetno lošim.

00:15:56 - Ana Krstić: Dakle, nama u ovim predlozima nedostaje mišljenje Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva o predloženim izmenama, pošto se one tiču i njihovog ustrojstva i rada. Uhm, čini nam se da ovo šalje izuzetno lošu poruku kako i građanima, tako i samim zaposlenima u pravosuđu. Obzirom da naša država počiva na načelu podele vlasti, a da su predložene izmene, dakle, uhm, se tiču jedne grane vlasti koje, čije mišljenje i stav i-i u krajnjoj liniji uvažavanje struke je sada potpuno deplasirano i, ovaj, izignorisano. Takođe, baš na tu temu možemo da uporedimo ovu situaciju sa izmenama i dopunama Zakona o biračkom spisku o kojima smo razgovarali prošle godine, i na tu temu smo imali čak devet javnih slušanja gde je svako zainteresovan mogao da izađe i kaže šta misli da ponudi neko bolje rešenje. A sada u situaciji kada govorimo o pravosuđu i pravosudnim zakonima gde bi bilo vrlo korisno uključiti i stru, reprezentativna strukovna udruženja i istaknute pravnike da daju svoje mišljenje.

00:17:14 - Ana Krstić: Iz nekog razloga se od toga odustalo i smatramo da to zapravo šalje jako lošu poruku građanima i stvara utisak da čak i ako su neka od predloženih rešenja dobra ili loša, može da baci određenu senku, senku na njih. Tako da, uhm, ne bih sada ulazila detaljno u sve predložene izmene i dopune, o tome ćemo više govoriti u plenumu, ali evo, na primer o-o-o, reći ću samo o Zakonu o predlogu izmena i dopuna Zakona o sedištima i područjima sudova. Čini nam se da je ovde iz-izostala jedna mnogo detaljnija analiza postojećeg stanja. Nama su ponuđeni određeni brojevi novog predmeta, ali to je daleko od dovoljnog da nam da pregled i da sagledamo celokupnu sliku, posebno imajući u vidu i druge sudove i u okviru beogradske mreže, mreže sudstva, ne samo treći i potencijalno četvrti. Kada je reč o Predlogu izmena Zakona o javnom tužilaštvu i organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala ovde je ista zamerka gde se vrši ozbiljna intervencija u organizaciji i način rada, a nismo čuli ništa od samog tog organa.

00:18:43 - Ana Krstić: Ne kažem da bi to mišljenje trebalo da bude preovlađujuće, ali prosto u duhu parlamentarizma, demokratičnosti i vladavine prava bilo bi dobro da se i ta zainteresovana strana čula. Posebno imajući u vidu da su neka od ovih rešenja koja su se danas našla pred nama bila već i kritikovana od strane Venecijanske komisije. Dakle, eh, mi predlažemo da se ovi predlozi zakona povuku iz procedure, a da se eh, aptema, ako se već smatra da je potrebno određene zakone izmeniti, vrati u normalne tokove, u redovan postupak, da se uključi šira stručna i zainteresovana javnost, kako bismo i mi kao narodni poslanici i građani bili sigurni da smo ovome pristupili na najoptimalniji način, kako bismo zajedno došli do najboljeg rešenja. Zahvaljujem.

00:19:42 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem gos-koleginice Krstić. Ja bih samo vama kratko odgovorio. Kad je Venecijanska komisija kritikovala ovaj set od pet pravosudnih zakona koje sam ja predložio? Rekli ste da su bile kritike Venecijanske komisije. Samo mi recite kad.

00:20:04 - Uglješa Mrdić: Izvolite, javite se. Samo mi recite kad, pa ću vam ja po-posle odgovoriti kad

00:20:22 - Ana Krstić: Ne, nisam rekla da je venecijanska, nisam rekla da je Venecijanska komisila-komisija kritikovala ovaj set, već određena rešenja koja se nalaze- A koja rešenja, ovde govorimo direktno o Predlogu zakona. - Evo ja konkretno mislim, ispravite me ako grešim, eh, da je reč o predlogu da se eh, prigovor javnog tužioca eh, izražen eh, eh organa, čini mi se da ste tako definisani, da ste izbacili Komisiju kojoj nadležni tužilac može da prigovara u slučaju

00:20:45 - Uglješa Mrdić: I to kritikovala Venecijanska komisija?

00:20:47 - Ana Krstić: Da, da.

00:20:47 - Uglješa Mrdić: Kad?

00:20:48 - Ana Krstić: Ispravite me. Ne, ne znam tačan period

00:21:00 - Uglješa Mrdić: Ja vam kažem da nije kritikovala, evo ovaj stoji dvadesetak dana set pravosudnih zakona, niko se iz Venecijanske- Ne u ovom trenutku, nego takvo rešenje koje se već ranije pominjalo- Pa pazite, nekada davno je neko nešto kritikovao neko rešenje. Ovde mi govorimo o konkretnim predloženim setu od pet pravosudnih zakona, koje sam ja kao narodni poslanik predložio Skupštini. O njima sada raspravljamo i nije se niko oglasio iz Venecijanske komisije. Dal je nekada neko kritikovao neko drugo rešenje, a to nema veze s ovim mojim predlozima.

00:21:24 - Ana Krstić: Nisam to rekla. Izvinjavam se ako nisam dovoljno jasna.

00:21:27 - Uglješa Mrdić: Evo možda kolege bolje razumeju nego ja.

00:21:30 - Ana Krstić: Ja kažem da sam, koliko sam ja uspela da istražim, eh, Venecijanska komisija je kritikovala prethodno mogućnost da se takva eh, e-eh, mogućnost javnom tužiocu da se, da prigovori na eh, određeno eh, eh, određeno upućivanje od strane eh, na, eh javnog tužioca koji se u hijerarhiji nala-nalazi između i iznad njega, da mu se ukine mogućnost da prigovori na takvo rešenje, da je to javna, eh da je to Venecijanska komisija kritikovala.

00:22:04 - Uglješa Mrdić: Posle toga, posle mišljenja Venecijanske komisije koje smo imali pre četiri godine, mi smo imali set pravosudnih zakona, a sada ovde je predloženo da se promeni pet pravosudnih zakona. Dakle, Venecijanska komisija se o ovome nije oglašavala.

00:22:19 - Ana Krstić: Nisam to ni rekla.

00:22:21 - Uglješa Mrdić: Dobro.

00:22:21 - Ana Krstić: Rekla sam o jednom konkretnom rešenju, ne o čitavom setu pravosudnih zakona koji je danas na dnevnom redu. Ako sam pogrešno interpretirala, evo sada podvlačim da nisam rekla da je Venecijanska komisija na bilo koji način kritikovala ovaj set koji se da-našao pred nama i da je dala bilo kakvo formalno mišljenje. Oh, eh, navela sam samo jedan segment koji je komentarisala konkretno suštinski. Na to sam mislila.

00:22:49 - Uglješa Mrdić: Dobro ono što je meni bitno, meni je bitno šta sada misli Venecijanska komisija, a samo da znate, evo svi prisutni i uvažena javnost i mediji, Venecijanska komisija se nije oglašavala vezano za ovaj set pravosudnih- Zakona i ovaj, i ovi moji predlozi su i u skladu sa Ustavom i u skladu sa ranijim preporukama Venecijanske komisije, što smo pažljivo izanalizirali. I drugo što bih želeo da vam odgovorim, vi ste govorili da bi voleli da imamo mišljenje Visokog saveta sudstva ili tako i Visokog saveta tužilaštva o ovim predloženim zakonima. Želeo sam da kažem da se slažem sa vama, ali to nije pitanje upućeno na pravu adresu. Vi ste postavili odlična pitanja, ali koja treba da se upute Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva. Nisam ja kriv što se oni ne oglašavaju vezano za ovaj set pravosudnih zakona, ali se itekako oglašavaju kad je u pitanju Odbor za pravosuđe kojem svi ovde pripadamo i gde nas Visoki savet tužilaštva kritikuje da vršimo neprimeren uticaj, što iznosimo svoj stav na sednici Odbora za pravosuđe i što glasamo eh, kako mi želimo na sednici Odbora za pravosuđe i dobili smo i ja kao predsednik Odbora za pravosuđe pretnje tužbama i krivičnim prijavama, jer sam izneo svoj stav kao član Odbora za pravosuđe.

00:24:15 - Uglješa Mrdić: Ja bih voleo da se VST i VSS upravo oglašava povodom ovoga što ste vi rekli, o gospođo Krstić, i tu se slažem da oni treba da iznesu svoj stav, a ne nas pojedinačno da kritikuju zato što iznosimo svoj stav. Tako da vas tu podržavam da bi voleo da se oglase VSS i VST.

00:24:44 - Uglješa Mrdić: I 'oćete vi još nešto koleginice Krstić ili ćete kasnije- Može kasnije.

00:24:45 - Uglješa Mrdić: U redu, zahvaljujem. Za reč se javila koleginica Verica Milanović, gospođo Milanović, izvolite.

00:24:51 - Verica Milanović: Zahvaljujem. Eh, poštovane kolege poslanici, eh, predlaganje izmena ovog, ovog seta vrlo bitnih pravosudnih eh, zakona, kao što izmene Zakona o sudijama, o javnom tužilaštvu, izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i izmene Zakona o sedištima i područjima sudova je-I javnih tužilaštva od strane jednog poslanika, ne od strane Ministarstva pravde, bez mišljenja Visokog saveta sudstva, bez mišljenja Visokog saveta tužioca, bez adekvatne javne rasprave. Najblaže reče-rečeno je neodgovorno i eh, neozbiljno, ali ako uzmemo u obzir od kojeg poslanika dolaze predloženi zakoni, od vas, gospodine Mrdiću, eh, nakon višemesečne hajke eh, i progona i javnih tužilaca i sudija. Ako uzmemo u obzir sve vaše izjave koje ste u proteklim mesecima davali, vaše zahteve da se uspostavi kontrola nad tužilaštvom eh, i sudstvom, da se tužilaštvo i sudstvo su se oteli kontroli. Ako uzmemo u obzir da su me, da su vas u svim tim izjavama, vašim potezima, vašim pritiscima na tužilaštvo pratili eh, visoki funkcioneri Srpske napredne stranke, vaše stranke kojoj vi pripadate, a da su pritom ti funkcioneri, da se oni nalaze na najvišim funkcijama u Srbiji, da je to ministar pravde, da je to predsednik države Aleksandar Vučić, onda je daleko predlaganje ovog seta zakona od strane vas neozbiljno i neodgovorno, n-nego je veoma opasno zato što se vidi jasna namera da eh, treću granu vlasti, sudstvo ukinete kao granu vlasti, da joj ukinete potpuno eh, samostalnost, uspostavite kontrolu.

00:26:59 - Verica Milanović: Grčevito se borite svih ovih meseci, eh, da uspostavite kontrolu nad i tužilaštvom i pravosuđem, da eh, sprečite funkcionisanje pravosuđa, da sprečite pokretanje postupaka i javnih istraga protiv vaših funkcionera eh, i eh, na ovaj način predlaganjem ovakvih zakona eh, vi imate nameru i da stvorite takve uslove da se ovi postop-postupci u budućnosti ne pokreću, a postupci koji su već pokrenuti što pre eh, obustave. S obzirom da je ova sednica sazvana u kraćem roku od dvadeset i četiri časa, da imamo pet vrlo bitnih eh, zakona, (kašalj) pravosudnih zakona, da ste objedinili raspravu za svih pet ovih predloženih izmena zakona, ja ću se osvrnuti samo eh, na neke izmene iz svakog zakona, eh, kako bi eh, barem javnosti, eh, objasnila o čemu se ovde u stvari radi da se ne-ne radi ni o kakvom poboljšanju organizovanosti i efikasnosti sudova, ved-već da se radi o jasnoj nameri eh, stavljanja pod kontrolu eh, i tužilaštva i sudstva. U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu eh, jedna od izmena jeste ograničavanje samostalnosti Tužilaštva u međunarodnoj saradnji. Eh, ovde ste kao izmenu uneli da međunarodna saradnja, eh, javnog tužilaštvu može biti uspostavljena tek nakon davanja eh, saglasnosti ministarstva nadležnog za pravosuđe. Uvodite vršioce dužnosti Vrhovnog javnog tužioca na jednu godinu i vršioce dužnosti Glavnog javnog tužioca na tri godine.

00:28:53 - Verica Milanović: Uvodite mogućnost eh, privremenog upućivanja u drugo tuži-u druga tužilaštva kako bi mogli što lakše da organizovano delujete eh, na mestima gde je to po vama neophodno. Eh, Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu eh, tužilaštva. Eh, u članu, član sedamnaest, tačku sedam brišete. Brišete eh, opciju da Visoki savet tužilaštva bira članove komisije, a samim tim i brišete nadležnost Visokog saveta tužilaštva eh, za eh, vođenje, formiranje komisije i kontrolu komisije koja odlučuje po prigovorima. Eh, ovu nadležnost prebacujete Visokom, eh, Glavnom javnom eh, tužilaštvu, eh, čime onemogućavate i urušavate mogućnost eh, unutrašnje kontrole, eh, rada, što je bio i osnovni eh, cilj stavljanja u nadležnost eh, ove komisije Visokom savetu tužilaštva.

00:30:00 - Verica Milanović: Eh, U Predlogu zakona o izmeni Zakona o sudijama, eh, uvodite novinu da predsednici sud-, eh, sudova eh, mogu po drugi put biti birani na funkcije na kojima se eh, nalaze. To obrazlažete, eh, odluku o ponovnom izboru donosi Visoki savet sudstva, a razmatrajući rezultate rada. Eh, nakon svih ovih meseci, nakon svega onoga što smo videli šta ste radili, kak-kakav ste uticaj radili na sudije, eh, eh n-nema dileme da će jedini kriterijum Visokog saveta sudstva biti lojalnost Srpskoj naprednoj stranci i poslušnost za sve one ideje i namere koje ima Srpska napredna eh, stranka. Eh, Kod Predloga zakona o izmenama dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, eh, područje i teritoriju Novog Beograda, vi-Aa, izuzimate iz nadležnosti Trećeg osnovnog suda, formirate Četvrti osnovni sud, sve i da vam poverujemo da je ogroman broj, aa, sudskih predmeta, da su sudije opterećene, da je efikasnost mala. Slažem se sa koleginicom da izostaje jedna detaljnija i bolja analiza, ali sve to pa-pada u vodu jer ste vi morali da date takvo obrazloženje koje je urušilo sve ovo drugo što ste pričali.

00:31:32 - Verica Milanović: Ponovo se pozivate, pozivate na Expo dvadeset i sedam. Upodobljavanje pravosuđa teritorijalne organizacije sudova u Srbiji vi podređuje jednoj izložbi. Pored svih lex specialisca, specijalisa koje ste doneli u prethodnom periodu, aa, vi opet predviđate da će biti velikih problema oko rešavanja imovinsko pravne prirode na ovom području usled građenja u Surčinu. I ovim promenama predviđate i pravite, olakšavate sebi rešavanje tih problema u budućnosti. Što se tiče Predloga zakona o izmenama i Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, umesto to što zaštitu posebnog javnog tužilaštva predviđate formiranje posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, umesto posebnog tužioca sada je rukovodilac odeljenja.

00:32:40 - Verica Milanović: E sada da maksimalno oprostim, opet samo zarad javnosti šta se ovde dešava? Ništa vi ovde ne poboljšavate, čak šta više tri koraka vraćate i ovo sad odeljenje i ovo Tužilaštvo unazad, mada i ova tematika je izuzetno bitna u današnjem trenutku. Posebno javno tužilaštvo je do sada bilo pod ingerencijama Zagorke Dolovač-Dolovac. Ovim promenama samo sužavate nadležnosti Zagorke Dolovac i pojačavate nadležnosti Nenada Stefanovića. To je i početak i kraj svih ovih izmena koje ste ovde predložili.

00:33:19 - Verica Milanović: Znači nikakva vaša briga o organizaciji, o efikasnosti i bilo čemu. Vi se samo o tome sekirate. To što vam softveri, što vam katastar nije radio četiri meseca, Ministarstvo pravde da li su bili hakovani ili šta, to vas apsolutno ne zanima. Vas zanima samo lični interes i ograničavanje nadležnosti Zagorke Dolovac. Ja moram da vas pitam šta će da se desi ako vam izmakne, kako vi kažete kontroli, i gospodin Nenad Stefanović?

00:33:53 - Verica Milanović: Da li ćemo na sledećoj sednici Odbora sve ove nadležnosti prebacivati na portire koji rade u sudovima umesto da modernizujete operativni sistem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, da zaštitite svoje građane vi se isključivo bavite ličnim interesima, zaštitom SNS od procesuiranja i izbegavanja nekih budućih, budućih postupaka. Zahvaljujem.

00:34:24 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospođo Milanović. Da li se neko javio za reč ili prvo da odgovorim gospođi Milanović? Evo samo ja da ukratko odgovorim, pa onda, pa onda ide kolega Numanović Edin, Komlenski Đorđe , Nikolić Dragan su mi u sistemu. Pa evo ovako, što se tiče ovoga što ste rekli gospođi Milanović, ja razumem vaše kritike i ja sam srećan kada me kritikuju iz poslaničke grupe stranke Centar Srce Zdravka Ponoša, jer čime vi kritikujete to znači da radim dobro i da su mi dobri ovi predloženi zakoni i da su mi u interesu države Srbije. Što se tiče ličnog interesa, ja ovde nemam lični interes nikakav.

00:35:13 - Uglješa Mrdić: Samo imam jedan interes da se poštuje Ustav i da se donesu dobra zakonska rešenja za dobro za Srbiju i njene građane, da Tužilaštvo bude samostalnije, sudstvo da bude nezavisnije. Ovoga što ste rekli da je to neodgovorno, što sam ja predložio kao narodni poslanik, što to nije uradilo Ministarstvo pravde posle savetovanja sa VSS-om i VST-om, ja baš smatram, evo treći mandat sam narodni poslanik, da narodni poslanici imaju pravo, naravno, da predlažu zakone i meni je jako bitna uloga nas narodnih poslanika, što ja ne bih podcenjivao gospođe Milanović. I vi ste narodni poslanik i vi ste nešto predlagali amandmane, pretpostavljam da ste predlagali određena zakonska rešenja i ja smatram da je to dobro i da je to odgovorno da su narodni poslanici i na ovaj način uključeni da predlažu ne zato što govorim o sebi, nego govorim o kolegama, jer ja sam i na ovom setu pravosudnih zakona radio zajedno sa mojim kolegama, sa najvećim stručnjacima, profesorima, advokatima, dakle s eminentnim pravnicima. A to od kojeg poslanika dolazi, na lične uvrede neću da reagujem, da sam ja vodio neku hajku na Tužilaštvo i sud, ja ne mogu da nazovem hajku ako sam ja konkretno podneo krivičnu prijavu protiv najodgovornijih za pad Nasrešice i imao komunikaciju korektu sa Tužilaštvom. Posle toga je Tužilaštvo tražilo od mene dokaze.

00:36:44 - Uglješa Mrdić: Ja sam dostavio te dokaze, prikupio dokaze i dostavio što nije bila moja obaveza da obavljam ni predistražne, ni istražne radnje. Posle toga Javno tužilaštvo za organizovani kriminal se nije oglašavalo. Ćutalo je i ja sam krenuo u štrajk glađu jedanaest dana zbog mojih zahteva.Koji su bili vezani za profesionalan rad tužilaštva u skladu s ustavom i zakonima i da budu procesuirani najodgovorniji za pad nasršice Nebojša Bojić i Milutin Milošević. To nikakva nije hajka na tužilaštvo i sudstvo. Onaj ko je krenuo hajku krenuli su na hajku iz tužilaštva i sudstva, ne samo na mene, nego na sve nas članove Odbora za pravosuđe.

00:37:22 - Uglješa Mrdić: Setite se gospođo Milanović kada smo ovde raspravljali o izveštaju o radu Vrhovnog tužioca i Vrhovnog tužilaštva za pet godina, da je posle krenula hajka na sve nas, za što smo izglasali jedanaest prema nula odbijanje tih izveštaja. Dakle, ako neko vrši hajku, vrše taj deo tužilaca i sudija koji su oteli delove sudstva i tužilaštva otuđili od države Srbije, a najveći broj tužilaca i sudija i zaposlenih u tužilaštvu i sudstvu, to je ono što ja govorim mesecima i godinama su čestiti ljudi profesionalci koji, koji odgovaraju samo jednoj državi Srbiji. Dalje. Eh, što se tiče ove neke opasne namere, ja ne vidim šta je tu opasno ako želimo da zakoni budu usklađeni s Ustavom, gde će upravo Tužilaštvo biti samostalnije, a sudstvo nezavisnije i gde se neće uticati na bilo kakve od strane političkih struktura, na bilo kakve istrage i postupke, nego Tužilaštvo će biti i dalje samostalno u svom radu, sudstvo nezavisno. A to što smeta vama, eh, za ograničavanje međunarodne saradnje, pa znate kako, recite mi jednu državu u svetu razvijenu ili srednje razvijenu, gde tužilaštvo može da sklapa međunarodne sporazume bez prethodne saglasnosti vlade svoje države i nadležnog ministarstva.

00:38:47 - Uglješa Mrdić: Da, smatram da je to dobro da za tužilaštvo što se tiče međunarodne saradnje, da može da obavlja tek nakon saglasnosti nadležnog Ministarstva pravde i Vlade Srbije i naravno mišljenja Ministarstva spoljnih poslova. Da, zalažem se za to, zato što je to na kraju krajeva, i prilagođeno u svim razvijenim državama. Dakle, što se tiče upućivanja tužilaca, to je opet u skladu, to je opet u skladu sa Ustavom i u skladu sa nekom praksom koja se dešava i u zemljama Evropske unije. A ovo što ste rekli na kraju Zagorke Dolovac, pa nemam ja problem sa, sa njom nemam ja problem ni sa jednim imenom. Ja sam ovde, ko što ste primetili, ja sam ovde predložio set pravosudnih zakona da se bavim zakonima i da bi tužilaštvo i sudstvo bilo što jače u skladu sa Ustavom.

00:39:39 - Uglješa Mrdić: A što se tiče pojedinačnih kadrovskih rešenja, pa nisam ja kriv što je Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić što su se otuđili od države i što rade protiv Ustava i zakona. Oni imaju problem sa tim. Oni imaju problem sa Ustavom i zakonom. Nemam ja problem sa njima, nego oni imaju problem što ne poštuju Ustav i zakon. Na kraju krajeva, ja sam i protiv gospođe Dolovac sve što kažem sakupio dokaze i podneo krivičnu prijavu.

00:40:06 - Uglješa Mrdić: Dakle, ko će ko na, u kadrovskom smislu biti nekada na nekom čelu, to je manje bitno. Najbitnije je da mi imamo zakonska rešenja usklađena s Ustavom. I što se tiče lojalnosti sudija i tužilaca, da javno tražim lojalnost sudija i tužilaca državi Srbiji, ne ni jednoj stranci, nego državi Srbiji, a ne da imamo situaciju kao danas, što je deo tužilaca i sudija koji su otuđili državu, koji su otuđili delove tužilaštva i sudstva od države Srbije, oni odgovaraju pojedinim centrima moći koji su pod kontrolom, eh, stranih centara moći. To ne sme više da postoji. Dakle, tužioci i sudije treba da budu lojalni državi Srbiji.

00:40:50 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem. Gospodin Umanović je u sistemu Nikolić Dragan i Komlenski. Gospodine Umanović, izvolite.

00:41:05 - Edin Numanović: Uvaženi predsjedniče Odbora za pravosuđe. Dame i gospodo narodni poslanici. Eh, dobar dan! Sve vas srdačno pozdravljam. Eh, govoriću u potrebi građana, eh, opštine Tutin kada govorimo o prijedlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sjedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i ustvari u cilju eh, unapređenja dostupnosti pravde za sve građane.

00:41:38 - Edin Numanović: Naime, građani opštine Tutin i ističem ovdje njihovu potrebu za vraćanjem Osnovnog suda, Osnovnog javnog tužilaštva i Prekršajnog suda u ovu opštinu koji su ranije postojali prije, eh, već sada čuvene reforme iz 2010. godine Reforme pravosuđa. Zašto je potrebno vratiti ove institucije u opštinu Tutin? Pa opština Tutin je jedna od većih u Srbiji po površini sa površinom od oko sedamsto četrdeset i jedan kilometar kvadratni, sa preko sto registrovanih sela, izuzetno razvuđena opština. Graniči se sa Crnom Gorom, odnosno gradovima Rožaje, Berane i Belo Polje sa dva granična prelaza sa Crnom Gorom, to su Špiljani i, eh, Vuča, odnosno Godovo.

00:42:29 - Edin Numanović: Osim toga, tu je u blizini i administrativni prelaz Brnjak. Prema poslednjem popisu stanovništva, stanovništva, opština Tutin ima nešto više od trideset i sedam hiljada stanovnika, s tim što se u prazničnim periodima i tokom ljeta, eh, broj stanovnika ustvari poveća i na pedeset hiljada, imajući u vidu da jedan veliki broj žitelja opštine Tutin živi na privremenom radu u inostranstvu. Eh, pored eh, svega navedenog, dakle, suđenje je ovakvom organizacijom, eh, da postoji sudska jedinica koja pripada Osnovnom sudu u Novom Pazaru, eh, izuzetno otežano. Oduglo-odugovlače se i nagomilavaju predmeti i postoji jasna, jasna potreba za osnivanjem, eh, Osnovnog suda i Tužilaštva u samoj opštini Tutin.Eh, građani ove opštine egzistiraju na preko sto sela koja su izuzetno razvuđena i često imaju potrebu, recimo, za uzimanje potvrde, aa, dakle za uzimanje različitih pot-potvrda ili nekih drugih administrativnih akata da putuju do Novog Pazara, što u jednom ili dva navrata može da iznosi i ukupno do dvesta kilometara puta za jedan obični papir koji bi mogli da podignu u svojoj, aa, opštini. Konkretno, kada govorimo o, recimo, potvrdi da građani nisu kažnjavani ili da protiv njih se ne vodi nikakav krivični postupak.

00:44:00 - Edin Numanović: Uzimajući u obzir da neke opštine daleko manje po teritoriji i po broju stanovnika, kao i po broju zavedenih predmeta, aa, kao što su opština Raška, Brus, Vlasotince, Kuršumlija, Sjenica, Petrovac na Mlavi, Svilajnac imaju svoje osnovno sudstvo i tužilaštvo, dodatno se ističe potreba da građani Tutina imaju svoj osnovni sud, prekršajni sud i osnovno javno tužilaštvo, što su imali ranije, prije nakaradne reforme pravosuđa iz 2010. godine, koja ih je zakinula i u stvari otežala dostupnost, odnosno postizanje pravde za ove građane. Svakako ja ću detaljnije o ovome govoriti i na plenarnoj sjednici. Toliko za sada. Hvala.

00:44:46 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Numanoviću. Za reč se javio kolega Dragan Nikolić. Gospodine Nikoliću, izvolite.

00:44:57 - Dragan Nikolić: Hvala predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici i predstavnici medija, ja hoću da vas pozdravim i da kažem da sam još u 2010. godine u žestokom klinču i borbi protiv otuđivanja pravosuđa, protiv toga da pravosuđe padne u ruke bilo koje političke organizacije, bilo koje političke stranke, i kada je Srpska napredna stranka 2012. godine došla na vlast, pa nadalje, nijedan sudija, nijedan tužilac nije smenjen. Izabrani su svi, odnosno sve sudije i sve tuž-svi tužioci koji su bili predloženi od nadležnih tela.

00:45:52 - Dragan Nikolić: Samo smo zaustavili izbor jedne dame koja je, čini mi se, iz Kragujevca ili iz Kraljeva, koja je bila predložena za sudiju tada Osnovnog suda, za koju smo dobili informacije da povremeno vikendom putuje za Italiju i tamo igra na onim šipkama. Ona je praktično bila nedostojna. Sve ostale sudije i tužioce smo izabrali, ne stavljajući rešeto naše političke stranke, ne tražeći nikakvo mišljenje nijednog opštinskog odbora Srpske napredne stranke, niti mišljenje bilo koje stranke koja je bila tada sa nama u koaliciji. Zato je zaista neprimereno da nam se spočitavaju neki lični interesi, neki naš lični uticaj na, na pravosuđe, a podsetio bih da 2022. nakon usvajanja reforme pravosuđa u oblasti, odnosno ustavnih promena u oblasti pravosuđa, mi smo potpuno vezanih ruku i nikakav uticaj, sve i da hoćemo, ne možemo da, da imamo ni na koji sud, počev od osnovnog, pa sve do Vrhovnog suda Srbije, na bilo kog sudiju, na bilo kog tužioca.

00:47:18 - Dragan Nikolić: I doživeli smo da za ovih godinu dana ti ljudi, iako smo izvršili promene, dali im sve da oni odlučuju i o kadrovskim rešenjima i o tome ko će gde i na kojoj poziciji da bude, misleći da se radi o ozbiljnim i odgovornim ljudima. Mi smo promenili sistem, ali smo ostavili one iste ljude koji su već, a pomenuli ste Zagorku Dolovac, već šesnaest, sedamnaest godina punih. Tužilac nekada republički, sada vrhovni, koja apsolutno ne poštuje ni ovaj dom, ne poštuje ni ovaj odbor, koja nas je, nas nije udostojila svojim dolaskom da bi odbranila izveštaj, petogodišnji izveštaj rada tužilaštva na čijem se čelu nalazi da bi sutradan odlepršala, odnosno odletela van zemlje tražeći pomoć od država i organizacija koje nisu predviđene Ustavom Republike Srbije, da bismo nakon toga, a naročito predsednik ovog Odbora, doživeo toplog zeca kroz ove trovačnice N1, Nova S i ovih ostalih Danas, Nove, gde se proziva na sve moguće načine i uz upotrebu najgorih mogućih kvalifikativa na ličnoj osnovi. A koliko sam ja upoznat, a veoma jesam, nijednu negativnu reč ni o kome lično gospodin Mrdić nije rekao i nije zaslužio da bude okvalifikovan kao neko ko je neprijatelj pravosuđa, kao neko ko želi uticaj na pravosuđe, kao neko ko želi uticaj na tužilaštvo. Mi za ovih godinu dana smo pokazali svu nemoć kao država jer su se pojedini delovi Tužilaštva naročito i pojedine sudije potpuno otele kontroli, puštajući i neodređujući pritvor najgorim kriminalcima za koje postoji brdo dokaza snimljenog materijala i videa, videomaterijala i svedoka koji mogu da potvrde da su radili na urušavanju Ustavom uređene države Srbije.Oni su propuštani kao kroz onaj bojler protočni, uđu izjutra, popodne izađu, bez obzira što postoje dokazi.

00:49:41 - Dragan Nikolić: Čak se desilo da jedan od tih razbojnika ne bude zadržan ni četrdeset osam sati. Zapravo, ukinuto je rešenje o njegovom zadržavanju. Zna se o kome se radi. Znači, ovo što je sada gospodin Mrdić predložio, za mene su ovo kozmetičke promene. Srbiji su potrebne korenite, ozbiljne promene u oblasti pravosuđa, jer smo mi dobili potpuno otuđeno pravosuđe.

00:50:08 - Dragan Nikolić: Dobili smo apsolutno otuđeno tužilaštvo koje radi po svojim aršinima i oni nemaju duple, oni imaju troduple aršine. Oni bi sada, a imamo tu predlog i od jedne opozicione stranke, da usvojimo da tužilaštvo ima svoju policiju, što znači da po naredbi bilo kog tužioca policija može da dođe i da liši slobode bilo koga, i to po principu kako je to u Rumuniji rađeno i kako je to neka čuvena Laura Koveši radila. I to je ideal opozicije u Srbiji, a ja sam to već rekao i podsetiću i to zbog javnosti, ne zbog vas iz opozicije. Laura Koveši je jedan najobičniji projekat i prevarant Evropske unije, koja je tamo, uhm, pokretala istrage, vodila postupke isključivo protiv političara koji su evroskeptici, a zakonom je predviđeno bez obzira da li budete oslobođeni, a podvlačim, svi su oni bili oslobođeni jer nije bilo nikakvog krivičnog dela da su počinili, ne mogu da se bave više politikom. To je cilj, krajnji cilj svih opozicionih stranaka u Srbiji, jedini način da se domognu vlasti, da se uvede ta Laura Koveši, a to je projektovano da bude gospođa Zagorka Dolovac, koja bi žarila, palila, hapsila, uhm, bilo koga sve do trenutka kada bude odlučila i kad joj se neko iz Brisela obrati i kad joj kaže, danas izdajete nalog za hapšenje Aleksandra Vučića.

00:51:51 - Dragan Nikolić: Nisu potrebni dokazi, nisu potrebna krivična dela. Nema potrebe, jer mi smo ga već kriminalizovali, mi smo ga već demonizovali i jedan deo, sva sreća, vrlo mali procenat ljudi u Srbiji veruje u onu budalaštinu i one izmišljotine dvadeset četiri sata puta sedam dana, trista šezdeset i pet dana u godini, gde bez prestanka pričate o korupciji, o kriminalu, o tome kako mi ovo sve radimo iz ličnih interesa. Ja sam skoro četrdeset godina u advokaturi. Ja ovo govorim zato što mislim, zato što sam to proživeo, zato što to živim, zato što znam šta se ovde sprema. Gospodo iz opozicije i vi koji mislite da ćete nešto da uradite.

00:52:36 - Dragan Nikolić: Ovo su samo, ovo je samo početak. Ovo su kozmetičke promene za mene. Ja očekujem vrlo ozbiljne promene, vrlo promišljene promene koje, po mojim informacijama se već pripremaju i trebalo je već da budu na dnevnom redu ove skupštine u Ministarstvu pravde. Ja želim da napravim kontakt takođe sa ministrom i da mu kažem neke svoje utiske, jer ovo se trpeti više ne može. Ne možete vi ljude koji dvadeset sati dnevno rade, koji su učinili za ovu Srbiju ono što neko za sto godina zadnjih nije uradio, da zaustavite, da vaš slogan koji prosipate po ulicama, kako treba zaustaviti Srbiju, kako Srbija mora da stane, pa da je onda vi preuzmete, pa da je vodite, ja znam gde bi vi odveli.

00:53:28 - Dragan Nikolić: Odveli bi je u potpunu propast, u potpuno rasulo, u potpuno bezakonje. Hapsili bi i jurili sve političke protivnike i mi bismo ovde doživeli ono što su ljudi četrdeset pete, šeste, sedme i osme godine doživeli. Ja samo očekujem da neki od vaših poslanika se poje ovde u onim kožnim mantilima, da budu kao što su oni ljudi iz Ozne ili kako se to već zvalo i da vi ovde nas prozivate. Očekivao sam čak posle onih dolazaka kući kod poslanika, kod visokih funkcionera SNSa. To je vaša politika.

00:54:06 - Dragan Nikolić: Rasturiti državu. Skloniti sve one ljude koji su patriotski raspoloženi, koji neće dozvoliti da se Kosovo prizna, koji neće dozvoliti da se uvede- uvedu sankcije Rusiji, koji neće dozvoliti dalje rastakanje Republike Srbije. Ovo je samo početak. Ja kao narodni poslanik ću podržati sve ove predloge gospodina Mrdića. Pod-podržaću i sve druge predloge koji budu vezani za pravosuđe, jer mi pravosuđe moramo da vratimo narodu Srbije i da presude koje budu donešene i donošene u daljem periodu budu u ime naroda, a ne u ime Brisela, ne u ime Berlina ili nekih drugih centara moći.

00:54:45 - Dragan Nikolić: Hvala vam.

00:54:47 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Nikoliću. Reč dajem kolegi Đorđu Komlenskom. Gospodine Komlenski, izvolite.

00:54:54 - Đorđe Komlenski: Zahvaljujem predsedniče. (smijeh) Pa evo ovako. Ja bih voleo da su neke naše uvažene kolege bile i u ranijim sazivima ovdje i živo me zanima kako bi prokomentarisali stav jedne poznate gospođe javnog tužioca na javnom slušanju u vreme kada su vršene pripreme za ustavne promjene, koja je rekla, ukoliko se ne usvoje amandmani koje predlažemo, tužilaštvo će ozbiljno razmotriti svoj dalji odnos prema poslanicima.Dakle, možda i nisam citirao baš najtačnije, pa se izvinjavam, ali parafrazirajući nisam promašio suštinu. Da li je to vama možda najgora pretnja upućena upravo iz Sale jedan ovog doma poslanicima? Šta će im se navodno desiti ukoliko ne budu prihvatili sve ono što je jedno mnogo relevantno udruženje tužilaca guralo i nažalost, proguralo kroz ustavne promene.

00:56:11 - Đorđe Komlenski: Da se ne lažemo, svako ko se bavio ovim poslom i pratio dešavanja koja jesu ustavne promene koje su se desile, a potom i zakoni koji su ispratili te ustavne promene su tužilaštvo doveli ne do pozicije samostalnosti, nego faktičke nezavisnosti, što nit je bila namera, nit je smelo da se desi. Toliko o tome i živo me zanima, aa, ako je već toliko potrebe da se štite pojedinci iz redova javnih tužilaca ili sudija, a zašto ne štitite na isti način i bar kolege iz parlamenta kada budu napadani od strane tih istih, kojima je inače izričito zabranjeno da se bave politikom? Naš rad, kakav god bio, možete ga oceniti najgorim ili najboljim, a negde između, istina, je naše pravo i naša obaveza. Da čekamo hoće li i šta reći smilovati se Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, iskreno rečeno, mene kao poslanika uopšte ne dotiče, ni na najmanje. Kolega Uglješa Mrdić je ove zakonske predloge predao, ako se ne varam tamo dvadesetog, dvajstprvog decembra prošle godine i prošlo je znači više od dvadesetak dana.

00:57:53 - Đorđe Komlenski: Koga god je zanimalo da pročita, da dostavi predloge, svoje mišljenje, imao je više nego dovoljno vremena. Naknadna pamet koju stalno imamo ovde, da li je nešto zakazano za dvadesetčetri sata, četeresosam sati, sedamdeset dva sata. Ja se izvinjavam vama i meni je posao da pratimo šta je sve stiglo na skupštinski sajt, i da reagujemo na sve ono što se nastiče. A isto tako su gospoda iz Visokog saveta sudstva i tužilaštva imale mogućnost da na jedan formalan i odgovarajući adekvatan način upute svoj stav i svoje mišljenje po pitanju ovoga. Ja onog ko se nije javio ne poznajem, verujte mi ko me zna dok sam bio predsednik Odbora za ustavna pitanja.

00:58:44 - Đorđe Komlenski: Dešavalo se da kasnije mišljenja Vlade koja stignu na minut pred sednicu zbog ogromnog broja amandmana ostajala su ispred vrata jer nisu stigla poslanicima blago ovremena. Na tome ja ovo danas ne shvatam kao bilo kakvu egzibiciju, neodgovorno postupanje. Naprotiv, ovo je možda jedan od poslednjih trenutaka i načina da se izvršnoj vlasti i da se drugim granama vlasti jasno stavi do znanja šta je posao, šta je funkcija i šta je odgovornost parlamenta Republike Srbije, ko je ovde zakonodavac, koga su građani Srbije izabrali da donosi zakone, kome se sviđa da postupa po tim zakonima ili ne postupa. Pa postoje pravni mehanizmi za zaštitu od toga ili onda nemojte da radite ono što vam se ne sviđa. Mogao bih ovako, a verovatno ću u plenumu mnogo duže govoriti o svemu tome da danas ne oduzimam vreme, ali hoću da skrenem pažnju da je nekad iskustvo nas neki koji smo prošli sito i rešeto kroz pravosuđe, gledajući ga iznutra, na vreme ukazivalo da će biti problem sa time što prethodni zakon nije omogućio upućivanje tužilaca iz jednog tužilaštva u drugo tužilaštvo na rad.

01:00:10 - Đorđe Komlenski: Slučajnost da su nam, aa, uredno birani tužioci u ovom periodu u Vojvodini, a na teritoriji Srbije u ostalom delu nisu. Pa hajde da prihvatimo da je slučajnost, ali je dobrano degradala, degradirala rad tužilaštava i stvorila ogroman problem u radu. Na vreme smo govorili, ukazivali, niste nas čuli, niste nas shvatili, niste razumeli. Drago mi je da smo došli da ispravimo to, nije mi uopšte drago što sam bio u pravu ja i još neke kolege koje su govorile o tome. Što se tiče Venecijanske komisije, ič mr njihovo mišljenje me ne interesuje.

01:00:56 - Đorđe Komlenski: Nikom dobro doneli nisu. U zemljama odakle potiču ti navodno visoko intelektualni pravnici ne zarezuju što kažu naši seljaci, ni za jot njihove stavove i mišljenja. Uzmite samo preglede njihovih intervencija predloga drugim državama odakle su ti čuveni članovi Venecijanske komisije, ma nisu hteli da im konstatuju bilo šta. Prema tome, njihov kvalitet njihov nivo rada je se pokazao ovde u zemlji Srbiji otkad je počeo da ima uticaja. OEBS, zlo i naobiko.

01:01:35 - Đorđe Komlenski: Međunarodna saradnja o kojoj vi govorite, čija bre međunarodna saradnja?Tužilaštvo kao samostalna institucija. Znate gde je to nas dovelo? U organizaciji OEBSa nahranjeni i napojeni na Paliću, tužioci ove republike su potpisali Sporazum o saradnji sa Tužilaštvom Republike Hrvatske o međusobnoj saradnji i razmeni podataka, dokaza i tako dalje i tako dalje. Gde je to dovelo Republiku Srbiju? Dovelo do poniženja.

01:02:08 - Đorđe Komlenski: Vlada Republike Srbije nije reagovala. Niko nije reagovao na sve to. Danas je čak i nebitno više da li će se reagovati jer smo im dostavili sve moguće i nemoguće i tražene i netražene dokaze kad su u pitanju ljudi koji su gonjeni sa ovog područja. A doživeli smo ni da nam ne dostavljaju dokaze, ni da ne sarađuje tužilaštvo, nego Republika Hrvatska neće po zamolici da uruči pozive svojim građanima koji stižu iz sudova Republike Srbije. Poslednji drakonski primer koji je verovatno napokon doveo do-do-do toga da se mi malo trgnemo i da zameo pameti jeste suđenje za prijedorsku cestu ili petrovačku, kako mi to volimo da kažem u tom predmetu.

01:03:00 - Đorđe Komlenski: Gde smo imali zlo? U opstrukciji naših sudova gde su bili svi uslovi ispunjeni da se godinu dana ranije donese rešenje za suđenje u odsustvu izmišljen je hiljadu i jedan razlog da se to ne radi. Možda bi neko ozbiljno trebao da se pozabavi koliko je naših sudija i tužilaca besplatno letovalo na brionima u poslednjih deset godina. Pa da vidimo gde jesmo, a gde nismo kada govorimo o bilo čemu. Ja razumem i koleginicu Anu sam apsolutno dobro razumeo kad je govorila, i jesu iz Venecijanske komisije neka od ovih rešenja u preliminarnim pričama, ali u kontekstu celokupnih zakona koji su donošeni, komentarisali kao nešto što nije dobro, ali je to nešto što u suštini meni nevažno.

01:03:48 - Đorđe Komlenski: A ako pričamo o javnim slušanjima na kojem će dominantnu reč da imaju udruženja sudija i tužilaca koji se pretežno finansiraju iz inostranstva, pa može ko god hoće u tim udruženjima da bude, ja mu ne verujem ništa. Ja mu uopšte ne verujem da želi bilo šta dobro ovoj zemlji. Verovatno većina onih koji su članovi formalno, ne oni koji nose ta udruženja, su izuzetno česti i dobri, ali oni koji su radili ispred njih, ne vidim da su nešto baš dobro doneli kroz sve ove zakone, ustavne promene i ovaj period koji jeste kratak, ali pokazao je apsolutno šta su bile i ostale njihove namere. O tome neko mora ozbiljno na jači načina kako da se pozabavi. Ove zakonske izmene nisu ništa što će to rešiti u praksi.

01:04:35 - Đorđe Komlenski: Ja sam pripremio amandmane. Na ovo imam i još uvek razmišljam da li ću ih predati sutra ili ne. Mreža sudova u Beogradu je katastrofa. Beograd je imao mnogo bolju mrežu sudova sa pet opštinskih i okružnim sudom, nego sa ovom ovom nakazom od osnovnih sudova koja, eto, iz nekog razloga kada se radila poslednja promena mreže sudova nije do kraja sprovedena na način kako treba. Ti sudovi su glomazni, preopterećeni i jednostavno ne mogu da funkcionišu.

01:05:11 - Đorđe Komlenski: Nisu-nisu nešto što je dobro i razmišljam da li ću to predati i da li to treba u ovom sklopu razmišljati, ali ajde, skloni sam tome da ne predam, nek ovo bude inicijativa i pokazatelj da poslanici više neće čekati nikog ni za šta da bi radili svoj posao. Hoće li izvršna vlast spremiti predloge ili neće? Mi ćemo da radimo ono što što je naš posao. Hoće li oni koji također mogu da budu predlagači bilo kakvih izmena dopuna ovih zakona na vreme reagovati ili neće, uključiti se u proces? Njihov izbor.

01:05:47 - Đorđe Komlenski: Nije naša obaveza da ih molimo. Prema tome, ovo je nešto što se ozbiljno, znate kad bi sad otvorili ovo, to je Pandorina kutija, pa Barajevo zaslužuje bar sudsku jedinicu ako ne sud. To nismo obuhvatili u ovome. Prvi osnovni sud, pa sad vidite koliko teritoriju pokriva. Imamo anomaliju da nama sedište prvog osnovnog suda na teritoriji Novog Beograda nije u Beogradu, ali da kažem imamo tehničke probleme i možda će još jedan od ključnih razloga zašto ne predlažem tu izmenu koja bi trebala po mom mišljenju da ima najmanje šest ili sedam osnovnih sudova za teritoriju grada Beograda plus Mladenovac, Lazarevac i Obrenovac, jeste što nemam dovoljno uvida u finansijske i tehničke mogućnosti da se odgovarajuće zgrade i objekti za to obezbede u roku u kojima zakon predviđa.

01:06:47 - Đorđe Komlenski: Inače je to nešto što bi građanima apsolutno pravdu donelo. Da ne pričam o tome da uopšte ne razumem ovaj ni-ni funkciju i svrhu postojanja viših sudova kakav jeste. Da stereotipno mi sudove u Beogradu na vrlo jednostavan način i to će biti jedna od sledećih inicijativa, ako ne bude izvršna vlast razmišljala o tome, a to je da sve predmete koji se tiču postupanja u prvom stepenu kad je Republika Srbija i grad Beograd, to je odmah Viši sud u Beogradu i viši sudovi. A da vratimo nadležnost ona koja jeste, ne limitirati sto četrdeset hiljada evra beše za kao-kao maksimalni limit za postupanje ov-ovih osnovnih sudova u parničnim predmetima. Ljudi nama sudije za prekršaje mogu da izreknu veće kazne nego sudije da odlučuju u takvim predmetima.

01:07:37 - Đorđe Komlenski: Da l' su uopšte sposobni da sude ili nisu? Ako nisu sposobni, dajte da se zapitamo šta ćemo da radimo. Ako jesu sposobni da sude, pa nema razloga da se time bavi više tužio-viši sud u Beogradu.Dajte mu predmete protiv Republike, dajte mu masovne tužbe, ove kad su u pitanju, erm, bankarski sporovi i sve ostalo, tražite tehnička rešenja za to. Nemojte da mi sad ovde čekamo, ne znam ko će dobro da smisli šta će u Srbiji da bude. Da nam dođe neko spolja, da nam kaže šta je nama dobro.

01:08:06 - Đorđe Komlenski: Teško. Iz inostranstva nama niko dobro doneo nije, samo pitanje koliko manje loše. Izvinjavam se i na ovom prekoračenom vremenu i ovo jeste od jednih motiva, ovo da se malo prodrma i izvršna vlast, ali dobrano da se zamisle oni koji vrše sudijske i javnotužilačke funkcije o tome kako rade svoj posao. Inače je odgovornost na nama, jer ako nismo spremni da je preuzmemo, hajde i da se mi razilazimo, možda će doći neko ko je sposoban i voljan d-da, da taj deo posla uradi. Hvala.

01:08:44 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem kolega Komlenski. Pošto više nema prijavljenih za reč, zaključujem raspravu i prelazimo na odlučivanje. Stavljam na glasanje predlog da Odbor predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava koji je podneo narodni poslanik doktor Uglješa Mrdić u načelu, kao i da za izvestioc Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsednik Odbora. Molim vas da se izjasnite. (pauza osam sec) Zaključujem glasanje i saopštavam.

01:09:26 - Uglješa Mrdić: Za je glasalo deset, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo nije bilo. Konstatujem da je Odbor sa deset glasova za prihvatio navedeni predlog. Prelazimo na drugu tačku. Stavljam na glasanje predlog da Odbor predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva koji je podneo narodni poslanik doktor Uglješa Mrdić u načelu, kao i da za izvestioc Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsednik Odbora. Molim vas da se izjasnite.

01:09:58 - Uglješa Mrdić: (pauza pet sec) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo deset, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo nije bilo. Konstatujem da je Odbor sa deset glasova za prihvatio navedeni predlog. Prelazimo na treću tačku. Stavljam na glasanje predlog da Odbor predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokog tehnološkog kriminala koji je podneo narodni poslanik doktor Uglješa Mrdić u načelu, kao i da za izvestioc Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsednik Odbora.

01:10:37 - Uglješa Mrdić: Molim vas da se izjasnite. Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo deset, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo, nije bilo. Konstatujem da je Odbor sa deset glasova za prihvatio navedeni predlog. Prelazimo na četvrtu tačku.

01:10:58 - Uglješa Mrdić: Stavljam na glasanje predlog da Odbor predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu koji je podneo narodni poslanik doktor Uglješa Mrdić u načelu, kao i da za izvestioc Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsednik Odbora. Molim vas da se izjasnite. (pauza pet sec) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo deset, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo, nije bilo. Konstatujem da je Odbor sa deset glasova za prihvatio navedeni predlog.

01:11:35 - Uglješa Mrdić: Prelazimo na petu tačku. Stavljam na glasanje predlog da Odbor predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama koji je podneo narodni poslanik doktor Uglješa Mrdić u načelu, kao i da za izvestioc Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsednik Odbora. Molim vas da se izjasnite. (pauza pet sec) Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo deset, protiv je bilo dvoje, uzdržanih nije bilo, nije glasalo, nije bilo.

01:12:10 - Uglješa Mrdić: Konstatujem da je Odbor sa deset glasova za prihvatio navedeni predlog. Pošto smo završili rad po tačkama dnevnog reda, zaključujem četrnaestu sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Zahvaljujem se svima na učešću.