Dame i gospodo, SRS insistira da se briše član 3. ovog zakona o porezima na imovinu. Članom 3. je predviđeno oporezivanje akcija i deonica. U uslovima tranzicije, kako vi to zovete, odnosno privatizacije, mnogi radnici su besplatno došli u posed akcija i deonica. Te akcije, uglavnom, ne donose dividende, retko koja donosi i zadugo neće donositi dividende. Radnici koji nisu znali šta to znači, upisivali su akcije, nekada plaćali, a nekada dobijali besplatno, nekada otplaćivali i niko im nije unapred stavio do znanja da to jednog dana može biti oporezovano. Sada se oporezuju oni radnici koji su imali poverenja u državu, uzimali akcije, besplatno, na otplatu, plaćali, plaćali uz popust i tako dalje. Nisu još ni osetili kako to izgleda dobiti dividendu.
Naše najveće firme su u stalnim gubicima i one zadugo neće imati profit iz koga se može isplaćivati dividenda. Tamo gde izvestan profit i postoji, skupštine akcionara su uglavnom donosile odluku da se ide u reinvestiranje. Onaj ko ima akcije, još nije video neke, bar male opipljive koristi od tih akcija, osim na papiru. On sada neće imati od čega da plati porez, akcija mu je na papiru, ostaće mu još 10 godina na papiru, a on sada od ove svoje male bedne plate, treba još da plaća porez na te akcije. Naravno, mi smo imali Zakon o privatizaciji koji je predviđao svakom zaposlenom pravo na besplatne akcije, u vrednosti od 400 maraka, na svaku godinu radnog staža. Sada, vidite, tih akcija u jednoj porodici se može i nagomilati popriličan broj, ali uglavnom na to niko nije dobijao dividende, a sada bi trebalo da plaća porez. Ova odredba ukoliko bi se preformulisala, možda bi imala smisla, pa da se kaže da se porez plaća samo na one akcije kod kojih je došlo do isplate dividendi u određenom procentu i da taj procenat bude u odnosu na vrednost dividendi, podnošljiv, a ne destimulativan, tako da se svaki interes akcionara u startu suzbije.
Znate, akcionar mora da ima i interes, da povećava broj svojih akcija, da kupuje nove akcije, a građanin mora da ima interesa i tamo gde ima pravo da besplatno dođe do akcija. Na ovaj način, neće imati interesa nizašta. Ni da besplatno dođe u posed akcija, a kamoli, ne daj bože, da ih kupuje, pa da dividende budu "mačka u džaku", nešto što je krajnje neizvesno, a da bude izvesno samo plaćanje poreza na akcije čiji je formalni vlasnik, a još nije bio u mogućnosti da proveri da li je zaista vlasnik, jer kod nas još ne postoji pravo da se jednom stečene akcije, u bivšim društvenim firmama, prodaju na tržištu. Dakle, nije vlasnik u pravom smislu reči. Čim neko ko je akcionar ne može da proda svoje akcije, on nije vlasnik u pravom smislu reči, a mora da plati porez.
