PETO VANREDNO ZASEDANjE, 15.07.2002.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim narodne poslanike da ne ometaju govornika.

Slobodan Pavlović

Dakle, u vezi sa lustracijom, predviđene su tri stvari: učestvovanje u predmetima prekrajanja izborne volje; učestvovanje u političkim i montiranim  suđenjima; i, učestvovanje u kršenju ljudskih prava zagarantovanih Ustavom, zakonom, međunarodnim ugovorom, i to iz nečasnih pobuda.
Sva ova tri navedena uslova su (ne tvrdim to samo ja, mnogi koji su pre mene govorili sada i ranije su tvrdili) neprihvatljiva za jednu ozbiljnu i pravnu raspravu, ako tako hoćete, jer je nemoguće prenebregnuti činjenicu da sudovi po odredbama tadašnjih zakona nisu mogli da menjaju niti da prekrajaju volju građana, već samo da po zakonskim odredbama, usled postojećih nepravilnosti u izbornom procesu, nalože ponavljanje izbora.
Takođe, krajnje je diskutabilno da li je u našoj zemlji bilo političkih suđenja, a ako ih je i bilo, treba navesti koji su to politički osuđenici, navesti njihova imena da bi se podacima ilustrovale ove tvrdnje.
U isto vreme, uslov za razrešavanje zbog kršenja ljudskih prava moguće je vrlo eksplicitno tumačiti, što može dovesti i do razrešenja velikog broja sudija pod krajnje sumnjivim okolnostima. Da bi stvar bila još crnja ili gora, predlog za razrešenje sudija po jednom od ovih osnova, od 1. jula 2003. godine, treba da podnese, kako je predloženo, predsednik suda u kome taj sudija radi a ako to ne učini - obavezno podnošenje predloga za razrešenje sudije i predsednika suda ima predsednik neposredno višeg suda. To je očigledno svojevrstan pritisak na vršioce upravnih funkcija u pravosuđu i to hipotetički može dovesti do razrešenja svih predsednika sudova u Srbiji, naravno ukoliko ministar Batić ne bude bio za to.
Takođe, ovakvo rešenje je i neustavno ili, ako bude bio za njega, jer je retroaktivnost bez uvažavanja činjenica da se nesavesno vršenje sudijske funkcije na ovim osnovama eventualno može desiti i ubuduće... to je naravno dokaz da se ovde radi o političkom pritisku na pravosuđe, kao i o pokušaju, da se, pod znakom navoda kako kažu ovi iz DOSa, sudije upotrebe, upodobe volji DOS-ovskog režima.
Član 3. daje mogućnost da se legalizuje rad sudija van sudijske funkcije, uz naknadu, što je potencijalno veoma opasno, s obzirom na ranija iskustva kada su pojedine tzv. nevladine organizacije, na primer, grupa 17 plus umnogome uticala, i sada utiče, na potiranje nezavisnog pravosuđa. Pri tom postojeće rešenje dovoljno je precizno i obezbeđuje zaštitu samostalnosti, nezavisnosti i ugleda sudija i suda.
Članom 9. briše se član 65. o onemogućavanju razrešenog sudije da po razrešenju podnese prijavu za izbor u sud ili javno tužilaštvo, što je evidentan primer naknadne pameti predlagača ovog zakonskog teksta, obzirom da je isti amandman predložen 18. oktobra 2001. godine od strane poslaničke grupe SPS-a i, naravno, odbijen od strane DOS-ovske parlamentarne većine.
Ministar Batić se interesuje koliko još vremena imam da govorim, pretpostavljam da će na to predsedavajuća da skrene pažnju.
Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova, usled prevelike, rekao bih političke, trgovine predlagač iz DOS-a kod predloga teksta predvideo je da je bolje rešenje kojim se osnivaju apelacioni sudovi za područja Beograd, Kragujevac, Niš i Novi Sad, nego da se u tim gradovima otvaraju odeljenja apelacionog suda. Iz istih razloga su ostavljene i neke reči koje se sada ovim ispravkama menjaju i popravljaju. Naravno, moram da priznam da je prihvatljivo uvođenje savetnika Vrhovnog suda, članom 9, kao i brisanje neustavne odredbe o upisu nacionalne pripadnosti i privatnih podataka u sadržaj ličnog lista za porotnike itd.
Kod izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu, mislim da je najbitnije napomenuti da se ovde tek sada izjednačava položaj javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, iako je 18. oktobra 2001. godine podnet amandman od strane poslaničke grupe SPS-a, koji nažalost, zbog nerazumevanja suštine pravih problema ili zbog toga što smo to mi predlagali, nije prihvaćen. Javni tužilac svakako vrši svoju funkciju neposredno ili preko zamenika koji može da preduzima svaku radnju za koju je javni tužilac ovlašćen i bez ikakvog posebnog odobrenja, čime ima istu poziciju kao i on.
Članom 8. uvodi se mogućnost rada javnog tužioca "uz naknadu".... "uz saglasnost Republičkog javnog tužioca", što je istovetno rešenje kao i kod Zakona o sudijama. Takva mogućnost, morate se složiti, otvara pitanje zloupotrebe i narušavanja ugleda javnotužilačke funkcije; jer, izuzetak od pravila da se javni tužilac ne može baviti drugim plaćenim poslovima, kao i sudije, može vrlo lako postati pravilo. Rešenja iz članova 10. i 18. su već bila podnesena od strane SPS i njene poslaničke grupe u oktobru 2001. godine.
Članom 23. rešenje kao i kod Zakona o sudijama: jer, po Ustavu radna mesta i funkcije moraju biti dostupni svakome i pod jednakim uslovima, pa je nemoguće da razrešeni javni tužilac ne može konkurisati za rad u sudovima ili javnim tužilaštvima.
Imajući u vidu sve što sam rekao, a možda i nisam rekao, rekli su drugi poslanici ili ćemo reći kroz amandmane, a pretpostavljam da će ministar Batić neki i prihvatiti, mi kao poslanička grupa ne možemo dati podršku, bar u načelnoj raspravi. Nadam se da vreme nisam prekoračio i hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić; on je poslednji prijavljeni govornik u zajedničkoj načelnoj raspravi o zakonima iz oblasti pravosuđa.

Ljubiša Maravić

Poštovane kolege poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, pred nama je danas paket zakonskih tekstova koji se tiču uređenja prava i obaveza u našem pravosuđu. Neka od predloženih rešenja, po onome što smo čuli, imaju za cilj da poboljšaju rad pravosudnih organa u praksi, a neka da isprave uočene nedostatke na terenu nakon primene nedavno donetih zakona.
Uvažavajući opravdanost, sa stanovišta struke, nekih iznetih rešenja u ovom setu zakonskih tekstova, ja ću morati i ovom prilikom, kao Srbin sa Kosova, da ukažem na alarmantno stanje u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji, koje je prouzrokovano delovanjem šiptarskih separatista, nepoštovanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i blagonaklonim stavom UNMIK-ove administracije prema svemu, a vidi se i u aktuelnom stanju u pravosuđu na Kosovu i Metohiji.
Naime, svakim danom sve više smo svedoci potpunog ignorisanja prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji; krše se i osnovna prava Srba: pravo na slobodu kretanja, pravo na pošteno suđenje, pravo na učenje sopstvene istorije.
Sa druge strane, imamo konstantno zalaganje raznovrsnih odbora za zaštitu prava, širom naše zemlje, koji nikoše u poslednje vreme kao pečurke posle kiše, svi horski pričaju o svim mogućim pravima, od etničkih do seksualnih, samo nijedan od njih nije progovorio o pravima Srba na jezik, na pismo, rad i postojanje u sopstvenoj državi, tj. na delu sopstvene teritorije, na Kosovu i Metohiji.
U ovu tematiku mora sigurno da spada i katastrofalno stanje i neljudski status desetine Srba u UNMIK-ovim kazamatima na Kosovu i Metohiji, koji tamo čame, već treću godinu, bez suđenja i podizanja optužnice, uprkos činjenici da su naše vlasti vrlo temeljito i ekspeditivno oslobodile iz jugoslovenskih zatvora šiptarske separatiste, ubice i teroriste, protivno svim međunarodnim priznatim pravima i normama, a pogotovu protivno svakoj logici zdravog razuma; o tome najbolje svedoči i tragična sudbina Anđelka Kolašinca, nekadašnjeg predsednika opštine Orahovac koji, iako bolestan, i dalje leži u UNMIK-ovoj tamnici, uprkos tome da protiv njega ne postoji ni jedan dokaz.
Najnovija činjenica je i vrhunac svega - formalna zabrana upotrebe imena Metohija u tzv. kosovskom parlamentu, kao dela punog srpskog naziva južne srpske pokrajine.
Ovaj set zakona je već bio tema rasprave pre par meseci, a evo ga i opet na dnevnom redu. Bojim se da u aktuelnim političkim prepucavanjima vladajućih stranaka, koje sve više dobijaju neuobičajene razgovore u političkoj praksi, sve više počinju da stradaju i one strukture u državnoj upravi koje, po prirodi svog posla, treba da budu daleko od aktuelnih političkih dešavanja, dakle ljudi iz pravosuđa.
Mislim da neka od predloženih rešenja direktno udaraju na ta profesionalna prava zaposlenih u našem pravosuđu i time ih čine sve više monetom u potkusurivanju političkih obračuna moćnika. Zaista je neverovatno da se na početku trećeg milenijuma u zakonske tekstove ponovo uvodi pojam moralno-političke podobnosti, zakamufliran u kriterijum dostojanstvenosti, kao i poziv na odgovornost i primenu sankcija prema onim sudijama koje su samo pošteno sudile prema tada važećim propisima. U tom smislu, neshvatljivo je da se sudije pozivaju na odgovornost i prema njima primenjuju sankcije u postupku procesuiranja.
S druge strane, u predloženim zakonskim rešenjima nema ni reči o zaštiti ljudi koji rade u pravosuđu na Kosovu i Metohiji, statusu i uređenju sudova sa Kosova i Metohije, ako ne računamo fragmentarno pominjanje Prištine, i to više kao brige u aktiviranju sudova, a ne o faktičkoj funkciji. Umesto toga vrši se direktan pritisak na naše sudije da se zaposle u tzv. kosovskom pravosuđu, koje pokušava da ustoliči UNMIK.
Interesantno je vremensko poklapanje kampanje za hapšenje naših kosovsko-mitrovačkih čuvara mostova sa kampanjom da u tzv. kosovsko pravosuđe uđu sudije Srbi, i time se de facto daje njima legitimitet. Pitam se, ne znači li to da je opet na delu scenario - šalji Srbe da udare na Srbe, tj. da sude Srbima?!
Predviđa se da se u sudove širom Kosova i Metohije primi 37 sudija i dvoje u Vrhovni sud Kosova. Sumnjam da će oni to prihvatiti, a to proizilazi iz činjenice da na prostoru Kosova i Metohije naša država veoma uslužno prihvata sva moguća rešenja kojima se ukidaju ne faktički, već i pravno nadležnosti Republike Srbije, koje ima po Ustavu i po važećim zakonima.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 89. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Dame i gospodo, sama činjenica da smo pre sedam meseci razmatrali i usvojili  predloge seta zakona iz pravosuđa govori dovoljno o tome da se ova Narodna skupština nedovoljno ozbiljno bavi rešavanjem problema, životnih problema u ovoj zemlji, za razliku od prethodnog perioda kada je mnogo više pažnje usmeravano na rešavanje tih problema. Danas imamo situaciju da se ova Narodna skupština u roku od osam meseci dva puta bavi prekrajanjem seta zakona iz oblasti pravosuđa.
Da bi stvar bila još grđa, tada, dakle pre osam meseci, veliki broj amandmana podnela je Socijalistička partija Srbije (ako se sećate, nadam se da se neki od vas sećaju) i veliki broj tih amandmana bio je odbačen od strane poslaničke većine sa indignacijom, sa omalovažavanjem, sa pričom da su to amandmani koji neće doprineti boljem uređenju sistema pravosuđa u našoj zemlji, ali, ne lezi vraže - danas imamo situaciju da predlagač, a ja vidim da je to Vlada Republike Srbije, predlaže neka rešenja koja su bukvalno prepisana iz amandmana koje je podnela Socijalistička partija Srbije pre nekoliko meseci, tačnije pre osam meseci.
Morao bih da vas podsetim i da dokumentujem tu moju tvrdnju: 18. oktobra, pod brojem 72335/01 moja malenkost je podnela amandman na član 27. stav 2. kojim se kaže da se uz reči "službe" dodaje izraz "članstvo u upravnim odborima". Nažalost, taj amandman niste usvojili, ali ste za malo odbili amandman na član 66. gde se stav 2. briše; od 184 prisutna 86 za, a 76 protiv. To je to.
Danas imamo u Predlogu izmena i dopuna Zakona isto to rešenje, koje sada predlaže Vlada. Da li je Vlada u međuvremenu postala malo pametnija ili je dobila malo više razumevanja, ili je neko iz Saveta Evrope ili iz evropskih struktura uticao na to da shvati realnije stvari, u onakvom obliku kakve one jesu?! Bilo kako bilo, danas na dnevnom redu imamo izmene i dopune seta zakona iz pravosuđa, upravo u onim elementima koje su predlagali predstavnici Socijalističke partije Srbije.
Nažalost, da su samo ti predlozi usvojeni sve bi bilo u redu, možda bismo i podržali takav zakon. Logično je da bi takav zakon bio upravljen ka popravljanju stanja u pravosuđu. Međutim, negativne stvari predviđene ovim izmenama i dopunama seta pravosudnih zakona onemogućavaju nas da iole pomislimo na to da podržimo ovake predloge izmena i dopuna zakona. Kada to kažem mislim najpre na lustraciju! Ministre, zaista imate priliku da izađete posle mene ili kada hoćete pa da kažete ono što verujete ili ne verujete! Imate priliku da kažete sve ono što mislite, a moram da konstatujem da je nakon ove rašomonijade, koja je stvorena oko pravosuđa u zadnje vreme, sada kao šlag na tortu došao predlog izmena i dopuna zakona za uvođenje lustracije u oblast pravosuđa!
Naravno, lustracija se uvodi samo za sudije, ne i za javne tužioce, pošto ste njih očigledno stavili u neku drugu kategoriju. Da li ste osmislili mehanizme za uticanje na rad javnih tužilaštava ili ne, na vama je da kažete, ali činjenica je da lustracija nije predviđena za nosioce javnotužilačkih funkcija.
Prilikom predlaganja načina izvršenja ove lustracije, koja je najnakaradniji oblik Predloga za izmenu Zakona o sudijama, prenebregnuta je činjenica da je načelo imuniteta sudije zaštićeno članom 5. ovog istog zakona; takođe odredbe iz člana 11, kojima se predviđaju odredbe o lustraciji, neustavne su, jer direktno krše odredbe člana 96. Ustava Republike Srbije koje upravo govore o zaštiti samostalnosti i nezavisnosti sudstva. To će svakako dovesti do direktnog potčinjavanja sudske vlasti izvršnoj vlasti koja je u ovoj zemlji posle 5. oktobra, od dolaska DOS-a na vlast, postala svemoguća; pa, eto, kao što smo malopre čuli nekoliko primera o direktnom uticaju izvršne vlasti na pravosuđe, ovo će biti još jedan od argumenata izvršne vlasti da bi se ostvarila kontrola nad pravosuđem.
Dakle, samom analizom člana 11. Predloga o izmenama i dopunama Zakona o sudijama uviđamo da se predviđaju tri načina za okarakterisanje "da je sudija iz člana 79. nesavesno vršio dužnost, ako je, vršeći sudsku vlast ili obavljajući poslove po osnovu te vlasti učestvovao u predmetima prekrajanja izborne volje građana". Tu bih morao da zastanem i da malo objasnimo detaljnije na koji način su to sudije mogle da učestvuju u prekrajanju izborne volje građana.
Pri tome, moram da vas podsetim da naše sudije nisu imale mogućnost kao predstavnici ili članovi Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država u slučaju izbornog spora oko predsedničkih izbora u SAD-u; ako se sećate, Vrhovni sud Amerike je doneo odluku o obustavljanju daljeg brojanja glasova. Na svu sreću, naši sudovi nisu, niti imaju, niti bi trebalo da imaju takvu mogućnost, jer je to upravo zalaženje u suštinu, zalaženje u prekrajanje, utvrđivanje materijalne istine. Naše sudije i naši sudovi su po izbornim zakonima imali samo ovlašćenja da ponište izbore tamo gde su se uslovi za poništenje izbora stekli. Ni na koji način nisu mogli da prekroje izbornu volju građana, koja se utvrđuje samo i jedino glasanjem.
Dakle, nesporno je da sudovima, tačnije sudijama nije bila data mogućnost da prekrajaju izbornu volju građana. Ako prihvatimo takvu tezu, na koje se sudije to odnosi: da li na one iz 1996. godine; ove iz 2000; ili na ove najnovije primere, kakav je nedavno bio na ponovljenim izborima u Pirotu, kada je pobedila oba puta Socijalistička partija Srbije, ali kada je sudija iz njemu poznatih razloga, jer mi to rešenje dan-danas nismo dobili, doneo odluku o poništavanju izbora?!
Drugi uslov za suspenziju sudija je: učestvovanje u političkim i montiranim suđenjima! Sada bih sa ovog mesta kao običan pravnik, koji je, eto, stigao da napiše nekoliko amandmana koji su sada posle osam meseci doprli do svesti predstavnika Vlade, apelovao da uvažena gospoda iz Vlade kažu ime jednog političkog osuđenika u Srbiji, pre 5.oktobra. Voleo bih da čujem takva imena, ne samo sebe radi, već i radi stručne javnosti koja se obično pita o čemu je tu reč. U ovom slučaju, ne bismo mogli da prihvatimo ni ovaj drugi uslov za razrešenje sudija.
Treći uslov je grubo kršenje, eventualno grubo kršenje ljudskih prava zajemčenih Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom. Takođe je proširen uslov koji omogućava razrešenje bilo kojih sudija ili sudova koji nisu po volji DOS-ovskoj vlasti, što zaista nije prihvatljivo! Takođe, nije prihvatljiv ni pritisak na predsednike sudova; po odredbama ovog člana predsednik suda u kome sudija obavlja dužnost mora najkasnije do 1. jula 2003. godine Velikom personalnom veću da podnese predlog za utvrđivanje razloga za razrešenje sudija. Ako to ne uradi, onda se pokreće postupak od strane predsednika neposredno višeg suda i za njegovo razrešenje. To je svojevrstan pritisak na predsednike sudova i to hipotetički može dovesti do razrešenja svih predsednika sudova, naravno do predsednika Vrhovnog suda.
Zbog svega toga, odredbe navedenog Zakona i navedenog seta pravosudnih zakona ne mogu da naiđu na odobravanje SPS-a, jer smatramo da su na ovaj način povređene i odredbe Ustava i odredbe samog Zakona o sudijama. Zbog toga ne možemo da podržimo ovakve zakone. Samo mogu da poželim nosiocima pravosudnih funkcija ostvarenje lepih obećanja od 5. oktobra pa naovamo, jer iako su im mnogo obećavali da će im plata biti 1.000 maraka dan-danas nisu svi zadovoljni, svako malo štrajkuju pred Vladom.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mujo Muković, zamenik predsednika poslaničke grupe Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija.
...
Bošnjačka narodna stranka

Mujo Muković

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da govorim po ovoj tački dnevnog reda, iz prostog razloga, što poslanička grupa Reformista Vojvodine i Sandžačka demokratska partija podržava ove predloge izmena  i dopuna zakona.
Međutim, od nekoliko poslanika čulo se osporavanje osnivanja privrednog suda u Novom Pazaru, tj. trgovinskog suda u Novom Pazaru. Želim da kažem da se tu naprosto radi o jednom novom pristupu Vlade Republike Srbije prema takvim pitanjima, rekao bih, jednom potpuno normalnom i korektnom pristupu, jednakom prema svim delovima Republike Srbije, pa tako i prema Novom Pazaru.
Nema tu nikakvih političkih nagodbi, a pogotovo ne nagodbi sa negativnim predznakom. Ukoliko ima političkih kompromisa, onda je to na dobrobit svih građana i zainteresovanih privrednika u ovoj oblasti. Želim da podržim ovaj predlog i ukoliko Sandžačka demokratska partija ima tu nekih zasluga, a ima, na to sam ponosan. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Za reč se  javio ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Vladan Batić.

Vladan Batić

Dame i gospodo narodni poslanici, odgovoriću na nekoliko primedaba koje su pomenute tokom današnje rasprave.  Pre svega želim da podsetim one koji su to zaboravili, da je predlagač seta pravosudnih zakona koji su usvojeni novembra meseca prošle godine, bila ne Vlada, nego DSS. Želim da vas podsetim takođe, a to sam rekao, da je predlagač ovih izmena i dopuna tog seta pravosudnih zakona Vlada Republike Srbije, ali uz saglasnost i na inicijativu: Društva sudija, Udruženja tužilaca, Vrhovnog suda Srbije, Visokog saveta pravosuđa, koji je sve ove predloge analizirao; dakle, upravo u želji da tim izmenama i dopunama dođemo do zakona koji će biti po meri pravosuđa Srbije i u interesu građana Srbije.
Takođe, pošto je u uvodnom izlaganju predsednika poslaničke grupe SPS-a bilo reči o nekakvim lažnim obećanjima u pogledu ličnih dohodaka, moram da vam kažem da to jednostavno nije tačno. Kada smo obećali, rekli smo da će to biti od početka druge polovine godine, a što znači od 1. jula. Upravo je tako. Dakle, julska plata za nosice pravosudnih funkcija biće u proseku 500 evra. Vlada je o tome donela zaključak još pre mesec dana: to je povećanje od oko 80 i nekoliko posto; plate sudija za prekršaje povećane su za 60 i nekoliko procenata; za stručne saradnika i pripravnike za 32%; za administrativno osoblje 22%. Tražim da se plate administrativnog i pomoćnog osoblja povećaju još više, da bi se napravio neki balans i neka ravnoteža.
Bilo je primedaba na lustraciju. Nema nikakve moralno - političke podobnosti. Da ima bilo kakve hajke, da ima bilo kakve inkvizicije za ovih godinu i po dana od kako nova Vlada vrši izvršnu vlast, ne bi bilo razrešeno samo dvoje ili troje sudija; nema nikakvog pogroma, nema ničega i moram da vas podsetim još nešto: raniji set zakona koji je bio na snazi pre promene vlasti predviđao je razrešenja za slučaj nesavesnosti. Sada neki od vas misle da smo tako brzo postali zaboravni, da se ne sećamo šta se događalo u pravosuđu u vremenu pre ove vlasti. Pravosuđe je obrukano, iskompromitovano, svedeno na najniže grane, jer je prethodna vlast to tako htela.
Najveći stepen nepoverenja građana Srbije postoji u pravosuđe. Ljudi u Srbiji žele da iz pravosuđa odu svi oni koji su ga iskompromitovali, žele da se na optuženičkim klupama nađu oni koji su opljačkali državu i narod. Žele da njihovi postupci, svakodnevni i uobičajeni, budu brži, efikasniji, solidniji, itd. To je zahtev građana Srbije. Njihov moto je preveden u ono rimsko - panem et circenses panem, et justitia - hleba i pravde. Biće pravde u Srbiji, ali zato moraju da odu iskompromitovane sudije.
Kažete, šta je bilo sa falsifikovanjem izborne volje?! Kao da je nastupila amnezija kod građana Srbije. Krali ste na izborima. Te sudije su učestvovale u izbornim krađama. Učestvovale su u izbornim krađama. Postoji Gonzalesov izveštaj, ponaosob su pobrojani oni koji su učestvovali u izbornim krađama. Taj Gonzalesov izveštaj bio je osnova za ledž specialis, gde je priznata i verifikovana izborna krađa. U pravu je poslanik Šešelj, ti ljudi su morali krivično da odgovaraju! Propušten je rok za njihovu krivičnu odgovornost, ali nije propušten rok za njihovu nesavesnost, za njihovo falsifikovanje političke volje građana, jer savesnost je moralna kategorija. Ona ne može biti krivično - pravno, ne mora biti krivično - pravno sankcionisana, ali ostaje kao jedna mrlja, kao jedan pečat, kao jedana bruka i sramota srpskog pravosuđa. Ta bruka i sramota moraju da se isprave.
Pitate za montirane političke procese! Bilo ih je koliko god hoćete. Pauk, Osa, Ibarska magistrala, suđenje svim liderima Saveza za promene, Bapsi, Vladimir Nikolić, Vojislav Šešelj je bio žrtva političkih progona političkih suđenja i političkih procesa! Dakle, da ne govorim o besmislenim i karikaturalnim procesima, kao što je suđenje Klintonu, kao što je suđenje pojedinim Albancima. Teroristima treba da se sudi, treba da odgovaraju na strašnom sudu, ali bilo je i onih koji nikakve veze ni sa kakvim krivičnim delima nisu imali. Dakle, bilo je montiranih političkih procesa koliko hoćete!
Šta je sa Ćuruvijom?! Pa, on je bio žrtva tog montiranog političkog procesa! Šta je sa mnogim novinarima, urednicima, vlasnicima nezavisnih medija? Svima je suđeno. Gospodo, to su montirani politički procesi. Oni ljudi koji su vodili te postupke, oni nema šta da traže u pravosuđu. Trebalo je da budu krivično gonjeni. Nije to urađeno, ali neće nikom da padne kruna sa glave. Zašto bi morali da budu sudije, a ceo svet zna kako su se ponašali. Ljudi u Srbiji, kad vide te sudije, kažu - šta se, u stvari, promenilo u pravosuđu?
Neće njih biti u pravosuđu, hteli vi to ili ne, jer oni koji su se iskompromitovali, ne samo u pravosuđu, ja sam zagovornik jedne opšte lustracije, svuda: u diplomatiji, u vojsci i u policiji, oni koji su svoju profesiju i čast i ugled službe iskompromitovali, moraju odatle da odu! To nije urađeno na vreme, ali će biti urađeno, bar u pravosuđu, naknadno, odnosno vrlo brzo.
Uostalom, o svemu tome odlučuje Veliko personalno veće. Moram da vam kažem da ono za ovih 8-9 meseci nije dalo ni jedan predlog za razrešenje. Vrlo se pažljivo, vrlo brižljivo razmatraju predmeti, da se vidi ima li opravdanog osnova za razrešenje ili nema.
Još jednom moram da kažem da su ove izmene koje se tiču lustracije predlog pravosuđa Srbije, jer i časnim i poštenim ljudima, a njih je većina u pravosuđu Srbije, smeta što još uvek moraju da sede zajedno sa onima koji su to pravosuđe iskompromitovali. Oni žele kao maligno tkivo da ih odstrane.
To je upravo zahtev najviših pravosudnih organa u Srbiji, da ovakva forma lustracije bude ispoštovana i realizovana.
Pomenuta je nezavisnost pravosuđa. Nezavisnost pravosuđa podrazumeva nezavisnost u odlučivanju, da izvršna vlast ili zakonodavna vlast tera pravosudne organe na pokretanje postupaka ili na izricanje ovakvih ili onakvih osuda.
Mi smo čuli od nekih poslanika pominjanje pojedinih slučajeva, gde je odlučeno da se sudi ili da se ne sudi. I to je mešanje u pravosuđe, to je mešanje u odlučivanje. Nije mešanje kada vi hoćete da vidite da li neko radi ili ne radi! Rad, red i disciplina moraju da postoje svuda, pa i u pravosuđu! To nije nikakvo mešanje u rad pravosuđa.
Moram da vam kažem povodom toga nešto: postoji Zakon o uređenju sudova, postoji Zakon o ministarstvima, postoji sudski Poslovnik koji je još uvek na snazi, postoji Služba sudskog nadzora u Ministarstvu pravde i njen je zadatak da kontroliše da li se radi ili se ne radi.
Ako neko hoće platu od 500 evra, onda mora da mu se nametne princip odgovornosti, mora da se radi! Zašto kamere? Zašto ne?! Svako ko obavlja javnu funkciju podložan je oceni javnog mnjenja! Zašto bi neko prikrivao svoj rad? Sve smo rekli da bude otvoreno, da bude transparentno. Prema tome, nema tu nikakvog mešanja u pravosuđe.
Pomenuto je čak i kako ministar može da proglasi "dan pravosuđa". Kojim je to propisom sankconisano da to ne može, pogotovo kad iza toga stoji i Visoki savet pravosuđa i Savez za reformu pravosuđa? Mislim da je to nešto sasvim pozitivno, da to podseća na našu pravosudnu tradiciju, na nešto što može da bude ponos srpskog pravosuđa i toj tradiciji, na neki način, treba da se vratimo.
Što se tiče sastava Velikog personalnog veća, moram da vam kažem kao ministar pravde koji nije na to uticao, takođe sam nezadovoljan. Činjenica je da se u Velikom personalnom veću nalaze ljudi koji imaju preko 65 godina, i činjenica je da treba da odu u penziju svi koji imaju 65 godina, jer to je ustavna kategorija i to je regulisano, uostalom, i Zakonom o radu.
Pored toga, u Velikom personalnom veću, da paradoks bude veći, nalazi se čovek koji je bio član Republičke izborne komisije, čije je razrešenje traženo i to razrešenje nije realizovano, jer nije postojala većina na Opštoj sednici Vrhovnog suda Srbije; jer, znamo kakav je, nažalost, sastav Vrhovnog suda Srbije, iz kog vremena su te sudije i koje su zasluge morali da imaju, sem časnih izuzetaka, da bi bile izabrane za sudije Vrhovnog suda Srbije.
Tu nema nikave fame, svima je sve jasno, svi u Srbiji znaju da su to postojali posebni kriterijumi i upravo ovo na šta vi aludirate, moralno-politička podobnost.
Nema danas nikave moralno-političke podobnosti, samo ima nametanja principa odgovornosti kao vrhovnog aksioma, bar u pravosuđu.
Nije postojala nikava naredba da bude razrešeno od 50 do 100 sudija. Do sada postoji oko 70 i nekoliko predloga predsednika sudova za razrešenje, upućenih Velikom personalnom veću.
Da ne bih dužio, mislim da su opravdani zahtevi za formiranje trgovinskog suda u Novom Pazaru, za formiranje trgovinskog suda u Čačku i odeljenja trgovinskog suda u Jagodini. Ja ću, kao ministar pravde, da prihvatim u ime Vlade te amandmane, jer život, okolnosti, promet, jednostavno, privredna ekspanzija u tim gradovima, sasvim opravdavaju formiranje ovih sudova, odnosno odeljenja.
Još nešto: pomenut je status sudija sa Kosova i Metohije i, navodno, pritisak da te sudije budu inkorporirane ili implementirane u UNMIK-ovo multietničko pravosuđe.
Bio sam na sastanku sa tim sudijama u Zvečanu: oni su tražili dodatne uslove; učinili smo ogroman napor da se ti dodatni uslovi obezbede; mi smo ih ponovo pozvali, predsednik Vrhovnog suda, ministar pravde, moja malenkost, i ponovo razgovarali sa njima i rekli im je da je na njima da o tome odluče.
Mi smo obezbedili besplatan smeštaj, prioritet u vraćanju njihove imovine, zaposlenje za članove njihovih porodica, zapošljavanje administrativnog i tehničkog osoblja, pored nosilaca pravosudnih funkcija, maksimalno zagarantovanu bezbednost.
Naravno, svako mora da odluči, mada je to po prvi put mogućnost, za ove tri godine, da se neko zvanično vrati i radi na Kosovu i Metohiji, a odluka je, u svakom slučaju, na tim ljudima.
Niko ne želi da vrši bilo kakav pritisak na njih. Mi smo rekli da se eventualno prijave, prijava ne obavezuje, a onda će se kroz proces videti ima li objektivnih mogućnosti za njihovo vraćanje na Kosovo i Metohiju.