Dame i gospodo, svojim amandmanom na član 3. sledim ovu ideju ukidanja apelacionih sudova.
Vidite, član 3. govori o neposredno višim sudovima i kaže da je Vrhovni sud Srbije neposredno viši sud za: apelacioni sud, Viši trgovinski sud i Upravni sud. Pogledajte sada šta se tu dešava! Mi imamo prvo određenje sudova republičkog ranga. Ako su sve ovo bili sudovi republičkog ranga, Vrhovni, apelacioni i Upravni sud, Viši trgovinski i Upravni, onda kako Apelacioni, Viši trgovinski i Upravni mogu biti podređeni Vrhovnom sudu? Sudovi republičkog ranga to je odrednica, što znači da su svi istog ranga. Tamo gde je svima isti rang, nema podređenosti. Ona tu nije moguća.
Dalje, ovde stoji da je Viši trgovinski sud neposredno viši u odnosu na trgovinski a Apelacioni neposredno viši za okružni i opštinski. Zašto onda po istom kriterijumu apelacioni nije neposredno viši sud za trgovinski? Po istom tom kriterijumu da, dakle, opštinski, okružni, trgovinski donose presude u prvom stepenu, a apelacioni za sve njih u drugom stepenu i onda je apelacioni za sve vrste ovih sporova.
Vidite, još jednu stvar: u stavu 3. u odnosu na pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama, neposredno viši sud za opštinski sud jeste okružni sud. On je viši samo u pogledu unutrašnje strukture sudova, njihovog uređenja i po pitanju primene Zakona o sudijama, a nije viši u pogledu presuda koje se donose, odnosno u drugostepenom rešavanju redovnih pravnih lekova.
Nema tu elementarne logike. Kada bi se ovo pitanje drugačije tretiralo kao što je do sada, ne bi bilo pravnih nedoumica. Kada pogledate razliku između opštinskog i okružnog suda, ona je taksativno nabrojana u članovima 21. i 22. U krivičnim predmetima opštinski sud sudi one slučajeve gde se izriče kazna do 10 godina zatvora, a okružni iznad 10 godina zatvora. Kakva je tu razlika? Tu nema nikakve principijelne razlike. Hoće li biti devet ili jedanaest godina? Postoji li neka razlika u pogledu kvalifikacije sudija? Ne. Po kom onda kriterijumu da okružni sud bude viši sud u odnosu na opštinski po pitanju unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama? Zašto onda i tu da bude nadređen? Zašto tu onda apelacioni sud ne bi svima njima bio nadređen?
Ovde se deli nadređenost. Umesto da postoji jedinstven sistem koji je koherentan, u kome bi nadređeni bili nadređeni svima, dakle, okružnom sudu opštinski, svi okružni Vrhovnom bez ikakvih izuzetaka - ovde se dešava situacija u kojoj se isključuje jedna vrsta nadređenosti, a uspostavlja druga vrsta nadređenosti. Tamo gde je reč o suštinskoj nadređenosti, a suštinska nadređenost je u rešavanju pravnih predmeta, sporova, krivičnih procesa itd, ona ne postoji, a postoji po čisto administrativnim pitanjima, po pitanjima funkcionisanja sudske uprave itd. To je ono što u ovom slučaju nije logično, što je neko pomodarstvo.
Znate, onaj koji je pisao projekat ovog zakona u vreme kada je zakon donošen, imao je u vidu da su kod nas nekada postojali apelacioni sudova, pa misli treba opet. U Kraljevini Jugoslaviji su bili upravni sudovi, ali im drugi stepen nije bio Vrhovni sud ili Kasacioni sud, ovaj sud sedmorice, čije je sedište bilo u Zagrebu - njima je drugostepeni organ bio državni savet, pa je cela nadležnost Upravnog sudstva bila van redovnog sudstva, upravni sud, državni savet, a državni savet je rešavao u drugom stepenu upravne sporove i rešavao je ustavne sporove. Državni savet je tada bio zadužen da presuđuje u slučaju nesaglasnosti opštih pravnih akata sa Ustavom.