PETO VANREDNO ZASEDANjE, 15.07.2002.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, replika; osnov za repliku je pominjanje SPS-a.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Dame i gospodo, podsetio bih samo sve nas ovde da je jasno da su postojali razlozi za razrešenje sudija i sudija porotnika koji su onda, u tadašnjem setu pravosudnih zakona, imali isti tretman, za razliku od sadašnjeg, kada ga opet nemaju. Mi smo pokušali da amandmanima ispravimo tu grešku, ali nadam se da ćete imati razumevanja. Videćemo kako ćete reagovati na to.
Dakle, članom 46. Zakona o sudovima bilo je predviđeno da sudija porotnik budu razrešeni od sudijske dužnosti protiv svoje volje, ne lustracijom, u sledećim slučajevima: ako budu osuđeni za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili ako budu osuđeni za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje sudijske funkcije; ako se na osnovu nalaza i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove ne nalaze u sposobnosti da vrše funkciju, ako se utvrdi da su nestručno i nesavesno obavljali sudijsku funkciju i ako se utvrdi da obavljaju funkciju suprotno članu 5. ovog zakona.
To je razlog da Vrhovni sud pokreće postupak za razrešenje sudija, a nikako da se navode tri razloga i tri osnova, učešće u montiranim sudskim postupcima itd. Tu nema nijednog od ovog što vi predviđate i nema oročenja ovih uslova za razrešenje sudija do izvesnog roka kada bi predsednici sudova morali da pokrenu postupak.
Još frapantnija je jedna stvar koju smo čuli maločas od ministra, a to je upozorenje da će biti razrešeni svi oni nosioci pravosudnih funkcija koji su sudili Havijeru Solani, Bilu Klintonu i svima onima koji su rušili našu zemlju, koji su ubijali našu decu 78 dana.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim narodnog poslanika da tačno citira ministra. Ministar je rekao da je suđenje Klintonu besmisleno. Nije spominjao nosioce pravosudnih funkcija koji su učestvovali u tom suđenju.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Ja sam čuo da je ministar rekao da će biti razrešene one sudije koje su učestvovale u besmislenim postupcima vođenim protiv Bila Klintona, Havijera Solane ili slično. Dakle, to je sramota. Da li lažem ja ili laže neko drugi, možete da se uverite u zapisniku.        
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i jedinstveni pretres o predlozima odluka o prestanku funkcija i izboru nosilaca pravosudnih funkcija i to: Predlogu odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, sa dopunom predloga te odluke od 8. jula 2002. godine i 15. jula 2002. godine, Predlogu odluke o prestanku dužnosti javnim tužiocima, Predlogu odluke o izboru sudija i predsednika sudova opšte nadležnosti Višeg trgovinskog suda i trgovinskih sudova sa dopunom i izmenom od 8. jula 2002. godine i dopunom od 12. jula 2002. godine i Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici: Leila Ruždić-Trifunović, Išpanovič Ištvan, Siniša Mitrović, Vojislav Šešelj, Žarko Obradović, Ljubiša Maravić, Toma Bušetić i Rajko Baralić; Hranislav Perić, Joca Arsić, Milan Janković i Toma Bušetić; i, Jovan Todorović, Joca Arsić, Milan Janković i Toma Bušetić.
Primili ste mišljenje Vlade o pojedinim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora; na sednici Zakonodavnog odbora narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović povukla je amandman na član 9.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Izvolite reč, po Poslovniku, ima zamenik predsednika poslaničke grupe DOS, narodni poslanik Siniša Mitrović.

Siniša Mitrović

Na osnovu člana 137. Poslovnika, predlažem da vreme za raspravu u pojedinostima traje tri minuta.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića da vreme rasprave o amandmanima traje tri minuta. Izvolite.
Za 83, protiv 24, uzdržanih nema, nije glasao 31, od ukupno 138 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da rasprava u pojedinostima traje tri minuta.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li se podnosilac amandmana javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. kojim se menja član 10. postojećeg zakona, u kome se precizno nabrajaju sudovi opšte nadležnosti i posebni sudovi.
Članom 1. ovog predloga zakona se umesto jednog apelacionog suda uvodi nekoliko apelacionih sudova, pa je množina u tekstu - "apelacioni sudovi", a ja mojim amandmanom plediram da se u potpunosti brišu apelacioni sudovi, da ostanu sudovi opšte nadležnosti, opštinski, okružni i vrhovni.
Naravno, to podrazumeva i brisanje stava 3. kako sam naveo u amandmanu, da se brišu - posebni sudovi, Viši trgovinski sud i Upravni sud. Vidite kako je u ovom zakonu nezgrapno formulisano pitanje drugostepenog sudskog postupka. Postoje opštinski sudovi sa preciziranim nadležnostima, okružni sudovi sa preciziranim nadležnostima i apelacioni sud koji presuđuje u drugom stepenu na osnovu žalbi na prvostepene presude i opštinskih i okružnih sudova. Što znači sa aspekta tretmana žalbi kao redovnih pravnih lekova u drugostepenom postupku opštinski i okružni sudovi su potpuno izjednačeni. Nigde ne stoji da će biti posebna veća u apelacionom sudu koji će se baviti isključivo rešavanjem u drugom stepenu povodom prvostepenih presuda opštinskih sudova i posebna veća koja će se baviti u drugom stepenu presudama okružnih sudova. To je potpuno izjednačeno. Nikavog stepenovanja nema.
Zašto onda uopšte postoje opštinski i okružni sudovi kao posebni sudovi?! U čemu je onda njihova razlika?!
Okružni sud je ranije imao dodatni autoritet, jer je ispravljao ili ukidao presude prvostepenih sudova. Imao je pravo da ih preinači. Sada to pravo ima apelacioni sud u odnosu i na opštinske i na okružne. Po čemu se onda razlikuju opštinski i okružni sudovi, osim što ste im vi sporove i krivična dela razvrstali po određenom kriterijumu koji je takođe problematične prirode?! Nema nikakve razlike. Potpuno je onda besmisleno. Mora se okružnom sudu vratiti nadležnost u drugom stepenu povodom presuda opštinskog suda, a, kao i do sada, to se može rešavati putem posebnih sudskih veća, odeljenja itd.
Dalje, posebni trgovinski i upravni sudovi su se u svetu pokazali kao loše rešenje. Znate, i obični ljudi, građani su u stanju da nipodaštavaju sve sudove koji nisu redovni sudovi, koji nisu u sistemu sudova opšte nadležnosti. Mi smo i do sada imali praksu, u ranijem periodu, da su privredni sudovi mnogo teže izvršavali u izvršnom postupku svoje presude nego sudovi opšte nadležnosti, upravo zbog takvog tretmana.
Izvršni postupak se ovim strašno komplikuje. Izvršni postupak je do sada bio najproblematičniji u celom sudskom sistemu - dobijete presudu, nemate mogućnosti da je izvršite; ako su to pred sudovima opšte nadležnosti nekako je i moglo, pred drugim sudovima je išlo veoma teško, sada će ići još teže. Na stranu to što se pravi zbrka, što se ljudi koji su laici za pravnu teoriju i praksu mnogo teže snalaze, što će se i ovde pojaviti onaj Parkinsonov zakon o geometrijskom uvećanju birokratije.
Birokratija ima naviku da sama izmišlja delokrug svog rada i da se širi na sve strane. Vi sa ovim jačate sudsku administraciju, povećavate broj sudskih sedišta, materijalne troškove sudova povećavate! A kvalitet, po prirodi stvari, smanjujete. Neće presude biti kvalitetnije. Kada imate samo sudove opšte nadležnosti onda je i konkurencija među sudijama mnogo veća.
Drugo, postoji mnogo viši stepen međusobnog poznavanja u pogledu kvaliteta, stručnosti, savesnosti, marljivosti, principijelnosti itd. Mnogo će se bolja selekcija vršiti po pitanju izbora u više sudove, posebno Vrhovni sud. Vidim, vi ste danas predložili nekoliko sudija Višeg trgovinskog suda za sudiju Vrhovnog suda. Pretpostavljam da su oni poznati samo u krugu dosadašnjih privrednih sudova.
Odmah se nameće pitanje - da li su isti kriterijumi zastupljeni, kada sudije sudova opšte nadležnosti postaju sudije vrhovnih sudova i kada sudije ovih drugih sudova to isto postaju itd. Čitav niz pitanja i komplikacija koje bi se mogle izbeći jednom suštinskom promenom člana 10.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Da li ćete koristiti ukupno vreme od šest minuta? (Poslanik Vojislav Šešelj, sa mesta: Da.)
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo, amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama zapravo se odnosi na član 12. dosadašnjeg zakona, koji govori o ostalim sudovima republičkog ranga, pored Vrhovnog suda Srbije.
Vidite, apelacioni sud ne može da bude sud republičkog ranga, ako je Vrhovni sud sud republičkog ranga. Apelacioni sud je ovde zamišljen kao sud paralelan Vrhovnom sudu sa jedne strane, ali sa druge strane, Vrhovni sud rešava po vanrednim pravnim lekovima presude apelacionih sudova.
Vrhovni sud je onda u sudskoj hijerarhiji iznad apelacionog suda. Ono što ovde vama nedostaje je određenje hijerarhije među sudovima. Sudovi republičkog ranga su do sada bili Vrhovni i Ustavni stud. Između Vrhovnog i Ustavnog suda ima podela nadležnosti, ali nema mogućnosti da Ustavni sud rešava po vanrednom pravnom leku u odnosu na presude Vrhovnog suda. To je nemoguće.
Presude Vrhovnog suda su konačne, na njih se, eventualno, još vanredni pravni lek može podnositi takođe istom tom Vrhovnom sudu, i u nekim slučajevima Saveznom sudu. Ustavni sud nema drugostepene nadležnosti u odnosu na vrhovne sudove ni po vanrednim pravnim lekovima, a ovde Vrhovni sud ima drugostepenu nadležnost u odnosu na apelacioni sud, bar u vanrednim pravnim lekovima.
Govorite ovde o sudovima republičkog ranga. Sud republičkog ranga podrazumeva najvišu sudsku instancu, posle koje više nema priziva na nivou Republike kod neke druge sudske instance. To vam objašnjavam, kao što nema priziva kod Ustavnog suda na presudu Vrhovnog suda.
Apelacioni sud, po prirodi stvari, ne može biti sud republičkog ranga, pogotovu sada kada ih vi udvostručujete, utrostručujete, učetvorostručujete; koliko ste predvideli, četiri apelaciona suda! Kako onda mogu ta četiri apelaciona suda da budu sudovi republičkog ranga? Oni nisu sudovi republičkog ranga. Vi uopšte niste predvideli ni promenu naslova ovog odeljka u zakonu, je li tako?
Vi sada planirate četiri apelaciona suda, sva četiri nazivate republičkim sudovima, odnosno sudovima republičkog ranga. Ne može! Da ste bar uveli neki regionalni rang, ili nešto drugo da ste smislili, neke bi logike bilo, ali očigledno je da niste mnogo razmišljali ni kada ste donosili ovaj zakon, ni sada kada ga menjate.
Prvo, ništa vama ne vredi što ćete postojeći zakon dezavuisati činjenicom da je on donesen na predlog DSS.Kakve to veze ima? Svi iz vladajućih partija ste za njega glasali. On je vaš zajednički zakon. Kako ste vi međusobno tu inicijativnu nadležnost podelili, to nas ne interesuje, ni nas iz opozicije, ni širu društvenu javnost.
Vi ste doneli jedan zakon, koji očigledno nije dobar, sami priznajete da nije dobar, već morate da ga menjate. Ja opravdavam vašu želju da ga menjate, ali vas kritikujem što ga ne menjate temeljito. Očigledno ga ne menjate temeljito. Odgovorite sada na ovo pitanje - kako apelacioni sudovi mogu biti sudovi republičkog ranga? To apelacioni sud nije mogao da bude ni ranije, kad je zamišljen samo jedan u strukturi sudske vlasti, pogotovu sada kad ih ima četiri. To nije sud republičkog ranga.
Sud republičkog ranga je poslednja sudska instanca u Republici, najviša sudska instancija u Republici, bilo da je reč o redovnim, bilo da je reč o vanrednim pravnim lekovima po kojima će rešavati.
Zato predlažem, prvo, da brišete ovaj naslov iznad člana 12, a onda i sam član 12. i da se zadrži sistem koji je postojao. Jer, treba tražiti savršenstvo u jednostavnosti. Što jednostavniji sistem sudske vlasti, to efikasniji, i to je veća javna kontrola rada sudova.
Ono što je malopre objašnjavao ministar Batić, da je javna kontrola kada on upadne sa kamerama, to nije tačno! Sudija ne trpi takvu kontrolu. Možda je on izašao u park da razmišlja o presudi koju treba da donese. Kod kreativnog posla takva kontrola ne postoji, a pogotovu ne može kontrola izvršne vlasti.
Onaj ko ne može da odredi sankciju, besmisleno je i da kontroliše. Ovde je ministar svestan da ne može da odredi sankciju, ali zato uvodi kameru, pa uvodi parasankciju u pravni sistem, a parasankcija je da neka televizija... (je li ovo bila televizija akademika Bogoljuba Karića, koja je bila, kao televizija neke akademije nauka?)... da oni sada prikazuju javnosti šta je ministar zatekao, i to je veoma problematično i sa pravnog i sa moralnog aspekta, ministre.