PETO VANREDNO ZASEDANjE, 15.07.2002.

4. dan rada

OBRAĆANJA

Jovan Todorović

Poštovana gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog amandmana koji je podnela grupa poslanika SPS je upravo u tome da se izrazi neslaganje sa odlaganjem rokova za osnivanje apelacionog i upravnog suda.
Mislimo da je Ministarstvo pravde i da je Vlada u celini imala dovoljno vremena, skoro čitavih sedam meseci u ovoj godini i još dva i po meseca do 1. oktobra, da stvori finansijske, materijalne i kadrovske uslove, da se osnuje i apelacioni i upravni sud, pogotovo što smo nedavno, odnosno pre dva i po meseca otprilike, usvojili Zakon o povećanju sudskih taksi i tada smo imali obrazloženje predlagača da će se deo tako ubranih sredstava upotrebiti i za novo organizovanje pravosuđa u Republici Srbiji.
Ne možemo da se otmemo utisku da postoji i jedan animozitet postojeće Vlade ili Ministarstva, prema čitavom setu zakona iz oblasti pravosuđa, jer je, kao što je poznato, predlagač tih zakona bila DSS, i tada je jednom trgovinom i jednim dogovorom, ovde u ovom parlamentu - vi ćete glasati za Zakon o radu, a mi za set zakona o pravosuđu - donet taj set zakona i on se sada očigledno teško ili nikako ne primenjuje.
Drugi razlog koji je, po meni, takođe bitan jeste tačka dnevnog reda koju ćemo imati u nastavku rada ove sednice, kada budemo razmatrali Predlog zakon o suzbijanju organizovanog kriminala. Podsećam vas, dame i gospodo, da je u tom zakonu predviđeno da su drugostepeni sudovi u postupcima za suzbijanje organizovanog kriminala, upravo apelacioni sudovi. I, kako ćemo mi voditi organizovanu borbu protiv kriminala ukoliko ne budemo imali drugostepene sudove ili ukoliko u nedogled budemo odlagali njihovo konstituisanje i dovođenje u funkciju.
Ovde se očigledno može postaviti i pitanje odgovornosti zbog toga što mi je u odnosu na obrazloženje neshvatljivo da Vlada u proteklih sedam meseci nije mogla da obezbedi 22 miliona dinara, koliko je rečeno da je potrebno da se obezbede dodatna sredstva u budžetu Srbije, da bi se ovi zakoni mogli primenjivati.
Dame i gospodo, to je nešto oko 350.000 evra, pa ako mi neko u ovoj sali kaže da je to takav finansijski problem, da ga Vlada nije mogla rešiti, onda se postavlja pitanje - ko, šta i zašta radi u toj Vladi, pogotovu u nadležnom Ministarstvu?!
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Ima reč narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS po ovoj tački dnevnog reda.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Samo da dodam da je ovo jedan eklatantan primer kako se jednim neozbiljnim pristupom prilikom izrade zakona može doći u situaciju da se za period od osam-devet meseci menjaju odredbe jednog zakonskog predloga, donose odredbe o produžavanju rokova, što zaista nije bilo dobro i, ako sagledamo realno situaciju, da je DSS predlagač ovih zakona, pa sada gospodin ministar, uvaženi gospodin Batić, kaže da, eto, nije on predlagač, on nije upoznat sa tim stvarima, ne zna kako je došlo do toga da se predlože takvi rokovi, šta može da se desi hipotetički u budućnosti, ako još neka od stranaka DOS-a istupi iz DOS-a, npr. Socijaldemokratija, koja posle presude Saveznog ustavnog suda treba natrag da dobije svoje mandate, šta će se desiti sa svim zakonima koji su u međuvremenu doneti, sam Bog zna.
Ali, mislimo da je planirano produženje rokova neprihvatljivo upravo zbog neodgovornog ponašanja predlagača ovih zakona i zbog toga što ne možemo da dopustimo da se čas donose zakoni oročeni za jedan period, za neko vreme, pa se donose drugi zakoni koji taj period produžavaju.
Imajući u vidu i činjenicu da se u svojstvu apelacionih sudova sada uređuje to na malo drugačiji način, da ne postoji samo jedan apelacioni sud, sa odeljenjima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i u Novom Sadu, već da se u svim tim mestima formiraju posebni apelacioni sudovi, ipak ne možemo da prihvatimo produženje ovih rokova, kako je planirano u predlozima za izmenu i dopunu Zakona o uređenju sudova.
Zbog toga predlažemo da rokovi ostanu isti, a da sama izvršna vlast, u skladu sa svojim ovlašćenjima i sa odgovornošću koju nosi, kao vlast koja je dužna da poštuje odredbe zakona koje je sama usvojila, bez obzira da li je neka stranka bila u okviru DOS-a, a sada nije bila (nije više u okviru DOS-a), da stvori materijalne uslove naročito s obzirom na to da su sudske takse u međuvremenu podignute za preko 100% posto, da je vlast u međuvremenu obezbedila mnoge strane donacije i to na jedan vrlo diskutabilan i vrlo problematičan način, jer je nekoliko stranih država, koje ja znam, dalo direktne donacije sudovima u našoj zemlji, što je apsolutno negacija nezavisnosti sudstva i nedopustiva stvar, ukoliko želimo da očuvamo svoju državnost i nezavisnost našeg državnog sudstva.
Dakle, donacija za sređivanje pravosuđa može da ide od strane države donatora prema našoj državi, ali nikako ne sme da se desi stvar ili činjenica da donacija strane države ide direktno našem sudu. Zbog toga neka sama vlast i Ministarstvo obezbede sredstva, kako bi ispoštovali rokove koje su sami propisali Zakonom o uređenju sudova, od novembra 2001. godine. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Vojislav Šešelj, i zajedno narodni poslanici Jovan Todorović, Joca Arsić, Milan Janković i Toma Bušetić.
Da li se predstavnik podnosilaca amandmana javlja za reč? (Ne.)
Na član 14. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vojislav Šešelj i zajedno narodni poslanici Hranislav Perić, Joca Arsić, Milan Janković i Toma Bušetić.
Da li se o ovom amandmanu neko javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Hranislav Perić.

Hranislav Perić

Dame i gospodo narodni poslanici, grupa poslanika SPS-a podnela je amandman na član 14.

U članu 14. predviđeno je da apelacioni i upravni sud počnu sa radom 1. marta 2003. godine, umesto 1. oktobra 2002. godine. Zašto je to tako, da li ima još zadataka koje treba da vam završe sudovi po starom Zakonu, zašto odlaganje roka za početak ovih sudova, zašto vlast tj. DOS nije na vreme obezbedio finansijska sredstva za rad ovih sudova ako je već planirao da ih uvede?!

Stoji obećanje, kada su povećane takse od 10 do 50 puta, da će biti i za ove namene. Zbog toga smo kolege Arsić, Janković, Bušetić i ja predložili da se član 14. briše i da apelacioni i upravni sud počnu sa radom 1. oktobra 2002. godine. Znači, da sudovima objasnite gde su pare od visoke sudske takse koju plaćaju građani. Hvala vam.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)

Reč ima ministar pravde, gospodin Vladan Batić.

Vladan Batić

Dame i gospodo narodni poslanici, takse nisu povećane od 10 do 50 puta, nego oko četiri puta. To je jedno.
Drugo, nikada nije rečeno, niti to u Zakonu o sudskim taksama, ni u rebalansu budžeta piše, da će se izgradnja objekata, sudskih zgrada i dalje finansirati iz sudskih taksi. Prvo je bilo za poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija, a rebalansom budžeta predviđeno je da to bude i za materijalne troškove i posebne namene, ali ne za infrastrukturu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vojislav Šešelj i zajedno narodni poslanici Hranislav Perić, Joca Arsić, Milan Janković i Toma Bušetić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se po ovom amandmanu neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč po ovoj tački dnevnog reda? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDIJAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milan Marković, Leila Ruždić-Trifunović, Išpanovič Ištvan, Vojislav Šešelj, Đuro Popović, Dušan Cvetković, Toma Bušetić, Dragan Todorović i Rade Bajić; Jovan Todorović, Joca Arsić, Branko Ružić i Rade Bajić; Rajko Baralić, Joca Arsić, Branko Ružić i Slobodan Tomović; Rajko Baralić, Joca Arsić, Branko Ružić, Slobodan Tomović, Toma Bušetić, Dragan Todorović i Jovan Todorović, kao i Odbor za pravosuđe i upravu.
Narodni poslanik Milan Marković obavestio je, pisanim putem, da povlači amandmane kojima je predložio dodavanje člana 4a i člana 6a, a na sednici Odbora za pravosuđe i upravu povukao je amandman na član 9.
Narodni poslanik Vojislav Šešelj obavestio je, pisanim putem, da povlači amandman na član 6.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o pojedinim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni preteres u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodna poslanica povlači amandman na član 1. Predloga zakona.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo, moj amandman se odnosi na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama, zapravo na član 21. samog Zakona.
Dosadašnji član 21. tretirao je raspodelu predmeta slučaja u sudovima, pa se u njemu kaže: "Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.
Način raspodele predmeta uređuje Sudski poslovnik."
Vlada sada komplikuje ovaj član, pa kaže: Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom, prema redosledu unapred utvrđenom za svaku kalendarsku godinu, isključivo na osnovu oznake i broja predmeta."
Posle stava 2. dodaju stav 3. koji glasi: "Niko nema prava da sudska veća obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta."
Ja mislim da je ovo primer bezrazložnog prenatrpavanja i komplikovanja pravne norme. Predlažem da član 2. - član 21. ovako glasi: "Sudija predmete prima u rad prema redosledu prijema i zavođenja u delovodnik". To je zakonska odredba. Sve ove druge pojedinosti neka određuje Sudski poslovnik, a Sudskim poslovnikom ne sme da se naruši ova zakonska odredba koja je krajnje jednostavna i jasna. Sve drugo, nećete valjda u zakon da unosite i način vođenja tog sudskog delovodnika, delovodnog protokola, zašto bi? Zakonske norme treba da budu jasne, precizne, pregledne. Što se tiče ovog drugog stava, on se podrazumeva, ovde se naglašava nešto što već postoji, možda ne bih imao ništa protiv i da ostane taj drugi stav ukolikko biste usvojili moj amandman koji se odnosi na prethodni stav, ukoliko bi ga prihvatili!
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.