Samo da dodam da je ovo jedan eklatantan primer kako se jednim neozbiljnim pristupom prilikom izrade zakona može doći u situaciju da se za period od osam-devet meseci menjaju odredbe jednog zakonskog predloga, donose odredbe o produžavanju rokova, što zaista nije bilo dobro i, ako sagledamo realno situaciju, da je DSS predlagač ovih zakona, pa sada gospodin ministar, uvaženi gospodin Batić, kaže da, eto, nije on predlagač, on nije upoznat sa tim stvarima, ne zna kako je došlo do toga da se predlože takvi rokovi, šta može da se desi hipotetički u budućnosti, ako još neka od stranaka DOS-a istupi iz DOS-a, npr. Socijaldemokratija, koja posle presude Saveznog ustavnog suda treba natrag da dobije svoje mandate, šta će se desiti sa svim zakonima koji su u međuvremenu doneti, sam Bog zna.
Ali, mislimo da je planirano produženje rokova neprihvatljivo upravo zbog neodgovornog ponašanja predlagača ovih zakona i zbog toga što ne možemo da dopustimo da se čas donose zakoni oročeni za jedan period, za neko vreme, pa se donose drugi zakoni koji taj period produžavaju.
Imajući u vidu i činjenicu da se u svojstvu apelacionih sudova sada uređuje to na malo drugačiji način, da ne postoji samo jedan apelacioni sud, sa odeljenjima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i u Novom Sadu, već da se u svim tim mestima formiraju posebni apelacioni sudovi, ipak ne možemo da prihvatimo produženje ovih rokova, kako je planirano u predlozima za izmenu i dopunu Zakona o uređenju sudova.
Zbog toga predlažemo da rokovi ostanu isti, a da sama izvršna vlast, u skladu sa svojim ovlašćenjima i sa odgovornošću koju nosi, kao vlast koja je dužna da poštuje odredbe zakona koje je sama usvojila, bez obzira da li je neka stranka bila u okviru DOS-a, a sada nije bila (nije više u okviru DOS-a), da stvori materijalne uslove naročito s obzirom na to da su sudske takse u međuvremenu podignute za preko 100% posto, da je vlast u međuvremenu obezbedila mnoge strane donacije i to na jedan vrlo diskutabilan i vrlo problematičan način, jer je nekoliko stranih država, koje ja znam, dalo direktne donacije sudovima u našoj zemlji, što je apsolutno negacija nezavisnosti sudstva i nedopustiva stvar, ukoliko želimo da očuvamo svoju državnost i nezavisnost našeg državnog sudstva.
Dakle, donacija za sređivanje pravosuđa može da ide od strane države donatora prema našoj državi, ali nikako ne sme da se desi stvar ili činjenica da donacija strane države ide direktno našem sudu. Zbog toga neka sama vlast i Ministarstvo obezbede sredstva, kako bi ispoštovali rokove koje su sami propisali Zakonom o uređenju sudova, od novembra 2001. godine. Hvala.
