Uvažene kolege, narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS-a predložili smo amandman na član 3. koji se odnosi na član 27. Zakona i tražimo da se ovaj član briše. Da podsetim o čemu se radi - član 3. Predloga zakona kaže: "Izuzetno, sudija može uz naknadu obavljati naučnu i stručnu delatnost, uz saglasnost predsednika suda." Mi smatramo da sudija ne treba da se bavi dodatnim poslovima, pa bilo da se radi o nekim naučnim ili stručnim poslovima.
Jednostavno, to je preduslov za nezavisnost sudske funkcije. Uostalom, sudije sada imaju solidne plate od hiljadu maraka i to je značajno veća suma u odnosu na lekare i profesore. Mislim da je ovaj amandman celishodan i dobar.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS po ovoj tački dnevnog reda.

Suština ovog našeg amandmana jeste u tome da se član 3. briše. Naime, smatramo da je zaista nedopustivo da se nosioci pravosudnih funkcija u svom profesionalnom životu bave još nekim poslovima uz naknadu. Dakle, niko njima ne može zabraniti da se bave naučnim radom, da objavljuju svoje stručne tekstove ili nekakve druge, ali mislimo da je izuzetno opasno legalizovati mogućnost da sudija može uz naknadu obavljati naučnu i stručnu delatnost i jedna zaista vrlo diskutabilna odredba, uz saglasnost predsednika suda, što se predviđa članom 3.
Dakle, do čega to može da dovede? Recimo, uzmimo za primer da jedan sudija koji sudi u nekom predmetu ima određene radove koje treba da objavi; i, za štampanje te knjige, za te radove treba mu određeni nivo finansijskih sredstava, koja može na ovakav ili onakav način ili posredstvom nekih prijateljskih veza sa pojedincima koji ta finansijska sredstva imaju, u iznosu koji je njemu potreban, da objavi i da se na takav način dozvoli mogućnost da se posredno ili neposredno, direktno ili indirektno utiče na rad pravosuđa i na poništavanje nezavisnosti sudstva i nosilaca pravosudnih funkcija.
Suština našeg amandmana jeste da se ovakva mogućnost ne dozvoli, da sudije u skladu sa obećanjima aktuelne vlasti o obezbeđivanju dovoljnih materijalnih sredstava koja mogu da garantuju sudijama bezbedan i lagodan život, dakle budu sudije obezbeđene, u toj meri da ne moraju da razmišljaju o svojoj finansijskoj ili ekonomskoj egzistenciji ili o svom stanju i da se ovakav član, ovakva mogućnost predviđena članom 3. sudijama ili u Zakonu o sudijama, ne dozvoli.
Dakle, smatramo da bi na taj način bile ugrožene sve odredbe i Ustavom predviđene, o zaštiti nezavisnosti sudija, a i odredbe koje predviđa sam Zakon o sudijama, koje govore u tom smislu.

Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, član 3. menja član 27. Zakona. Taj član 27. je propisao da: "Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise, biti član političke stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu.
Sa njegovom dužnošću nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.
Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije."
Vlada traži da se doda novi stav 2. koji bi glasio: "Izuzetno, sudija može uz naknadu obavljatu naučnu i stručnu delatnost, uz saglasnost predsednika suda". Prvo mislim da ova formulacija nije dobra i da je treba precizirati, da sudija može uz naknadu objavljivati sopstvene naučne i stručne radove u naučnim časopisima. Dakle, isključivo sopstvene radove. Šta znači da ne bi mogao da učestvuje u naučno-istraživačkim projektima?! To je već suviše opasno. Naučno-istraživački projekat na određenom institutu, univerzitetu, ko zna kakvoj sve instituciji, sa većim brojem ljudi i sudija jednog od sudova kao ravnopravni član istraživačkog tima. To ne bi bilo podnošljivo sa aspekta principa nezavisnosti sudstva.
Šta još tu ne bi mogalo? Sudija ne bi mogao da izvodi redovnu nastavu na fakultetima, višim školama, srednjim školama itd, ali bi mogao da održi predavanje na Kolarčevom narodnom univerzitetu, na sličnim institucijama. Dakle, ad hoc predavanje o svom viđenju izvesnog stručnog problema ili naučnog problema, za koji se smatra da je kompetentan. To je ono što bi moglo doći u obzir i naravno to je nekada uz naknadu, nekada nije uz naknadu, nije naročito problematično, čak je i poželjno. Poželjno je da svaki sudija piše stručne i naučne radove kojima se obrađuje i njihova praksa, praksa sudova itd. i to svakako nikakav problem ne bi u praksi proizvodilo. Ukoliko učestvuje u naučno-istraživačkom projektu to je već mnogo teži slučaj.
Ovde se postavlja pitanje i na tome posebno insistiram u svom amandmanu, pitanje članstva sudija u političkim strankama! Zakon zabranjuje sudijama da budu članovi političke stranke. Šta to sada znači?! Da članovi parlamenta ne samo mogu, nego se gotovo podrazumeva da su članovi političkih stranaka. U zakonodavnoj vlasti nema te ograde. Pripadnici izvršne vlasti sasvim slobodno mogu biti članovi političkih stranaka. Nisam siguran da je ovo pitanje, dobro promišljeno od strane inicijatora donošenja ovakvog zakona. Da li se zabranom učlanjenja negiraju ustavna prava i slobode svakog građanina, pa i sudije ili bi mnogo bolja bila zabrana, kako ja to tražim u svom amandmanu, da sudija ne može biti funkcioner i istaknuti aktivista političke stranke. To ima mnogo više smisla. Nekada su sudije skoro morale biti članovi vladajuće partije. Taj period je, naravno, ostavio krajnje loše posledice.
Dakle, može biti član političke stranke, ali ne može funkcioner unutar stranke, jer sudstvo je jedna grana vlasti. Političke partije su način borbe za vlast i one pridobijaju pristalice, simpatizere i članove u svim društvenim strukturama. Nijedna tu ne sme biti izuzeta. Ako je već neophodna negde zabrana, onda je to vojska i policija, tamo gde je oružana sila, a ne tamo gde su ljudi toliko kvalifikovani i stručni kao što su sudije, da bi i to moglo dovesti u situaciju da krše zakon, da budu pristrasni i slično. Pošto je ministar prihvatio ovaj amandman nema potrebe da ga dalje ubeđujem.

Konstatujem da je predstavnik predlagača, ministar pravde, prihvatio ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Leila Ruždić - Trifunović.
Ona je ovaj amandman povukla.
Konstatujem da je taj amandman povučen.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Kako da mi dosadi da ustajem, sada kada je ministar krenuo da mi prihvata amandmane? Sada ću tek sa velikim žarom da izlazim za govornicu.
Ja tražim dame i gospodo da se briše član 5. Predloga zakona. Plate sudija moraju biti regulisane Zakonom o platama u državnim organima i sada su regulisane. Zato je besmisleno da se ponovo regulišu Zakonom o sudijama. Ovde je reč o članu 32. koji kaže: "Osnovna plata predsednika Vrhovnog suda Srbije jednaka je osnovnoj plati predsednika Vlade."
Naravno, o ovome možemo razgovarati sa dva aspekta. Prvo, gde ovo treba regulisati? Po mom mišljenju, isključivo Zakonom o platama u državnim organima, da tim zakonom budu obuhvaćene plate u sve tri grane vlasti, u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj i da se nađu odgovarajući kriteriji, odgovarajući nivoi na kojima bi se usklađivale profesije i funkcije unutar sve tri grane vlasti. Ovde Vlada traži da osnovna plata predsednika Vrhovnog suda Srbije ne može biti niža od osnovne plate predsednika Vlade.
Po mom mišljenju, predsednik Vrhovnog suda ne može da se izjednačava sa predsednikom Vlade. Predsednik Vlade - ne po mom, nego po mišljenju teorije koja je već odavno postala standard opšteprihvaćen u teoriji, predsednik Vrhovnog suda mora biti izjednačen sa predsednikom Republike i sa predsednikom Narodne skupštine. Njemu je pandan predsednik Republike u izvršnoj vlasti i predsednik Narodne skupštine u zakonodavnoj vlasti.
Šta je bilo? Ustavni i Vrhovni sud nisu sudovi koji su jedan drugome nadređeni ili podređeni. Ustavni i Vrhovni sud su al pari. Oni su zajedno vrh sudske vlasti, jer im je podeljena nadležnost. Pogrešno je, po mom mišljenju, deliti tu nadležnost u američkom sistemu ona nije podeljena. Tamo vrhovni sud obavlja i ustavno - sudske nadležnosti. Dakle, utvrđuje i postupa po utvrđenju neusklađenosti opštih pravnih akata sa ustavom, niti se možete ustavnom sudu žaliti na presudu vrhovnog suda, niti vrhovnom sudu na presudu ustavnog suda. Njihove presude su konačne.
Zato bi trebalo na ovaj način to pitanje postaviti: da predsednik Vrhovnog suda ima platu identičnu plati predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine, a predsednik Vlade bar nešto manju od toga. Naravno, u parlamentarnom sistemu, funkcija predsednika Vlade je značajnija od funkcije predsednika Republike. Predsednik Vlade ima mnogo veću moć, uticaj, nego predsednik Republike. Predsednik Republike, iako nema nekih velikih nadležnosti i ovlašćenja, simbol je države i postavlja se kao jedna od grana suviše velikim zloupotrebama izvršne vlasti.
U francuskom sistemu predsednik republike može da predsedava sednicama vlade, kada prisustvuje sednicama vlade i predsedava im. Tako nešto smo imali i kod nas u komunističkom sistemu. Kada bi predsednik republike prisustvovao sednici saveznog izvršnog veća, ujedno mu je i predsedavao. To se nije često dešavalo, ali u nekoliko navrata, bar je u praksi potvrđeno ono što je bilo normama regulisano. To je suština ovog amandmana.
Dakle, da se osnovna plata predsednika Vrhovnog suda izjednači sa platom predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine, odnosno te tri, kada im se doda i plata predsednika Ustavnog suda četiri, da se te četiri plate izjednače Zakonom o platama u državnim organima, a da se tim pitanjem ne bavi Zakon o sudijama. To bi izjednačavalo sudije Vrhovnog suda po prirodi stvari sa ministrima u Vladi, itd.

Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.
Imate šest minuta kao podnosilac amandmana i šef poslaničke grupe.

Vidite da ne iskoristim skoro nikad punih šest minuta.
Ovde je reč - a pošto su takve intervencije na sam zakonski tekst suviše kratke i uglavnom negde stilske prirode ili kozmetičke - članom 6. Predloga zakona dato je pravo Visokom savetu pravosuđa da može uvećati do 20% i osnovnu platu drugih sudija, ako sudijsku funkciju vrše pod posebnim uslovima! Koji su to posebni uslovi? Šta znače ti posebni uslovi? Sudijska funkcija mora svuda i na svakom mestu da se odvija po redovnim uslovima, osim u ratnom stanju. Za ratno stanje i inače važe neke druge norme i nema nikakvog razloga da se ovakva nadležnost ostavlja Visokom savetu pravosuđa! Niti, po mom mišljenju, Visoki savet pravosuđa uopšte treba da se bavi ovim pitanjem.
U članu 34. Zakona stoji da: "Istražnom sudiji i sudiji koji isključivo ili pretežno postupa u krivičnim stvarima u okružnom sudu osnovna plata se uvećava do 20%, u visini koju odredi Visoki savet pravosuđa." Zbog čega? Zašto bi istražni sudija bio izuzetak? Ako pogledamo način rada naših sudova, videćete da je posao istražnog sudije u principu njinteresantniji, najlakši. Istražni sudija uopšte ne piše presude. To je tačno. Ako mislite da prete neke spoljne opasnosti, onda treba policija i država da ih zaštiti. Ne može na osnovu tih spoljnih opasnosti da dobija 20% plate, zato što ima jedan konkretan slučaj. Nije svaki istražni sudija u opasnosti. Retko je koji u opasnosti. Ima ih koji su. Gledajte dalje koja je struktura njegovog posla: istražni sudija vrši istragu na osnovu predloga javnog tužioca; saslušava svedoke; donosi rešenja o opozivanju svedoka, ne piše optužnicu, ne piše presudu.
Najosetljiviji deo sudijskog posla je pisanje presude. To je najteži deo. Tu sudija može da položi ispit ili da padne na ispitu kao sudija. Kod istražnog sudije to ne postoji. On uopšte nije zainteresovan za konačni rezultat istrage, osim što bi po prirodi stvari trebalo da mu bude cilj da se sazna istina, potpuna istina. Ta istina više zavisi od javnog tužioca, najviše od policije, nego od samog istražnog sudije?! Zašto onda praviti ovakvu razliku među sudijama. To je moje pitanje.
Ovde stoji da: "Visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta uveća do 75%". Prvo, da vidimo, koji je to sud u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta. Postoji li takav sud? Ako vi emancipujete sudijsku profesiju uopšte, ako ta profesija bude adekvatno plaćena, u Srbiji neće biti nijednog suda gde se sva sudijska mesta ne mogu popuniti. Struktura sudova se prilagođava realnom stanju na terenu. Znate, nećete u opštini koja ima 2.000 stanovnika formirati opštinski sud, na primer, u Crnoj Travi gde ima 2.500 stanovnika, nego ćete formirati opštinski sud u Vlasotincu ili u Leskovcu, pa će on obuhvatati nekoliko opština. Ne vidim koje je to mesto u Srbiji gde neko ne bi hteo da bude sudija, a inače želi da obavlja tu profesiju i ukaže mu se prilika da tamo bude izabran!
Ako vi imate problema sa nalaženjem sudija u nekim delovima Srbije, ponudite nešto drugo, službene stanove na primer, a ne 70% od plate! Zašto bi oni bili privilegovani tamo?! Sudijska plata za isti posao treba da bude svuda ista. Potpuno ista. Imali smo ranije slučajeve, pogrešno naravno, ali u obrnutom pravcu - nekada su plate u Beogradu bile veće u odnosu na plate u unutrašnjosti, u državnoj službi, sa obrazloženjem da su troškovi života u Beogradu veći, tako su se svi jagmili da dođu da žive i rade u Beogradu, a ne negde u unutrašnjosti. Ovde je jedino ispravno da svuda plate sudija istog nivoa budu identične.

Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović.
Konstatujem da je narodna poslanica povukla amandman na član 6.
Narodni poslanik Milan Marković podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 6. dodaju novi članovi 6a i 6b.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.