PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.03.2003.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a posle njega Nataša Jovanović.

Joca Arsić

Poštovane koleginice i kolege poslanici,  imam samo nekoliko kratkih opaski povodom predloženih zakonskih projekata. Dobro je što se ovde vodila rasprava o ovim zakonskim projektima i to u smislu da su oni projekti bili dobri, kvalitetni, bez obzira ko ih je, kako, na koji način predložio, a usvojila ih je ova skupština i očigledno je da se ovde radi samo o tehničkim pitanjima da pojedine odredbe donetih zakona treba da stupe na snagu tj. trebalo je da stupe na snagu 1. marta ove godine.
Kao što smo svedoci, 1. mart je prošao, danas je već 19. dan, a da nije donet zakon koji bi suspendovao tu odluku odnosno odredbu Zakona da apelacioni, kasacioni i ostali sudovi, trgovinski, za područje iz Kraljeva se premeštaju u Novi Pazar; to nije suspendovano i praktično je nastala jedna pravna praznina, jer postupanje, pošto je zakon na snazi, može da dovede u određenim postupcima i rešenjima do jedne pravne praznine, pravne nedoslednosti i može da izazove određene pravne posledice.
Jedna od mogućih je i, recimo, nadležnost okružnog suda po ovom novom zakonu da vodi rasprave, odnosno da sudi u predmetima razvoda braka, što je bila nadležnost opštinskog suda; od 1. marta evo do današnjeg dana te stvari ne mogu da se obavljaju.
Ministar je ovde obrazložio da je ovo na vreme urađeno u Vladi, time što je rekao da je predlog ovih izmena i dopuna zakona utvrđen 14. februara, a dostavljen je Skupštini 18. februara. Od 18. februara do 1. marta ima samo 10 dana. Na dnevnom redu su se već nalazili određeni zakoni, a skupštinska većina, predsedništvo ili ko je već nadležan mogao je da stavi i ove zakone po hitnom postupku na dnevni red sednice, odnosno ovog novog parlamenta i da kvalitetno donesemo odluku da se ovaj rok, 28. februar, odnosno 1. mart, pomeri za rok koji je predložen rešenjem, znači 31.12.2003. godine ili 1.1.2004. godine.
Mislim da tu ne možemo da trpimo neku odgovornost, mi poslanici u ovoj skupštini, jer je to Vlada mogla da učini ranije, a razlozi zašto ovo nije moglo da se sprovede navedeni su u obrazloženju ministra - da nije bilo finansijskih sredstava, da smo imali problem oko stvaranja zajedničke države Srbije i Crne Gore, da se nije obezbedio adekvatan prostor, da nema dovoljno sredstava, da su u međuvremenu povećane plate sudija, da je organizovana određena obuka, kao i da nije bilo dovoljno sredstava, da fali nekih 20 miliona evra da se ovaj posao završi.
Ja izražavam sumnju da ćemo mi za ovaj posao, ako je to potrebno, sve obezbediti i moći kvalitetno da odradimo do kraja ove godine kako je to predviđeno u izmenama i dopunama ova dva zakona.
Što se tiče ovog drugog zakona, u njemu se menja samo taj deo, da se određene nadležnosti određenih sudova pomeraju za 1.1.2004. godine. Takođe je poslanička grupa SPS podnela i jedan broj amandmana pokušavši da izmeni ova predložena rešenja koja su nedosledna, jer se mešaju u nadležnosti i prava sudova, a govori se o nadležnosti apelacionih sudova, da nisu republičkog ranga, već se pokušava da se napravi nešto drugo ovim predlogom zakona, da se stvore četiri apelaciona suda.
Mislim da je kvalitetnije rešenje ovo o čemu se vodila rasprava danas i mislim da bismo mogli takvo rešenje da podržimo - da se osnuje jedan sud sa odeljenjima, kako je to predviđeno, radi efikasnijeg rada, i to u ovim centrima kako je predviđeno, znači, da bude jedan sud sa odeljenjima koji bi imao taj republički rang.
Mislim da u praksi, to već živi - Vrhovni sud ima odeljenje u Novom Sadu, a sedište je u Beogradu. Prema tome, takvom organizacijom za jedan sud koji pokriva čitavu teritoriju Republike bi bila omogućena ujednačena praksa u sudovanju u tom drugom stepenu ili za neke stvari u prvom stepenu na teritoriji čitave Republike, a to bi bilo parcijalno rešeno od suda do suda, jer ne bi sprovodili posebnu praksu, već bi poštovali jednu jedinstvenu i imali nadležnost na teritoriji čitave Republike.
Ovde je predloženo u rešenjima da ovi zakoni stupaju na snagu danom obajvljivanja, ja mislim da se sa rokom već zakasnilo, da mi time i kršimo Ustav, jer u Ustavu se jasno kaže da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ako ne postoji neki poseban interes. Taj poseban interes je već prošao, rok od 19 dana je protekao, ovde su se članovi Vlade zakleli pred ovom skupštinom da će poštovati zakon i Ustav. Molim da predvidimo i ono što je Ustavom predviđeno, mislim da je to član 120. Ustava, da ispoštujemo i ovaj rok koji je predviđen, znači, rok od osam dana od dana objavljivanja, ukoliko se ovi zakonski projekti, kako su dati, usvoje u ovoj skupštini, s tim da je to neka naša generalna primedba.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje je narodni poslanik Slađan Mijajlović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, u situaciji vanrednog stanja u zemlji set zakona iz oblasti pravosuđa je stavljen na dnevni red po hitnom postupku. Nije dobro što smo u ovoj situaciji, što nema televizijskog prenosa, zbog toga što je celokupna srpska javnost, a naročito oni koji se nalaze u sudijskoj ulozi, svi zaposleni u pravosuđu su zainteresovani kako će se završiti očigledan spor koji je nastao između sudske i izvršne vlasti proteklih meseci i sporenja oko toga ko je u pravu; a zaposleni su dali zamerke na račun, pre svega, ministra Vladana Batića.
Međutim, moram još jednom da ponovim ono što je rekla Gordana Pop-Lazić, podsećamo vas na činjenicu da smo mi, predstavnici SRS, izričito bili protiv formiranja specijalizovanih sudova u Srbiji. Jasno smo to rekli, puno amandmana smo poneli samo na, a to se ponavljalo i dalje sa drugim zakonima, na Visoki savet pravosuđa i tu smo imali 50 amandmana. Pokazalo se da smo bili u pravu i da je negativna selekcija u pravosuđu izvršena od strane DOS-ovske vlasti, pre svega od strane svih vas, mislim i na ostatak DOS-a i na Demokratsku stranku Srbije koja je takav izbor aminovala, ali pošto je to posebna tačka dnevnog reda - razrešenje sudija, govorićemo o tome kasnije.
Međutim, kada se govori o Zakonu o sudijama, imamo jednu sasvim protivustavnu odredbu člana 7. Zakona o sudijama, a radi se o prestanku sudijske funkcije. To uopšte ne može na ovakav način da se reguliše.
Mi smatramo da je ovo još jedno kršenje Ustava iz prostog razloga što Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije uopšte nije bez prethodne odluke, kao i Narodna skupština, u prilici da po važećim zakonima razreši sudiju sa sudijske funkcije, jer je članom 101. Ustava Republike Srbije jasno rečeno da je sudijska funkcija stalna, sudiji prestaje sudijska funkcija kada to sam zatraži ili kada ispuni uslove za starosnu penziju, i da Vrhovni sud u skladu sa zakonom utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije, odnosno razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. U ovom slučaju, mi uopšte nemamo takvu odluku Vrhovnog suda.
Ono što je indikativno je porast i mnogo veći stepen kriminaliteta u oblasti pravosuđa. Prof.dr Vojislav Šešelj, koliko vi to hteli da osporavate politički ili ne, to je vaša lična stvar, mislim pre svega na predstavnike vlasti, sasvim je dobronamerno u proteklim mesecima i proteklim godinama razotkrivao sve kriminalne afere u našem društvu, ubistva koja su se desila, sa konkretnim dokazima, svojim ličnim informacijama koje je imao i to davao na uvid javnosti, štampao publikacije, knjige, a njih smo i davali na uvid; mnogi od vas su želeli i kupili su knjige koje su štampane u tu svrhu sa konkretnim podacima.
Ali, kada je reč o tim specijalizovanim sudovima, moram da vas upozorim da je još uvek nerazrešena jedna od mnogobrojnih afera, sa svim podacima je javnost upoznata preko predsednika naše stranke, međutim nedostupne su bile mnoge informacije.
Reč je o aferi koja je pod pokroviteljstvom, pre svega, Trgovinskog suda, Četvrtog opštinskog tužilaštva i opštinskog javnog tužioca Četvrtog opštinskog suda Biljane Radovanović, a to je afera "Mercedes benz". Radi se o tome da su "mercedesi" druge i treće klase, a bili su namenjeni Kazahstanu i Indiji, uvoženi u našu zemlju kao mercedesi prve klase, za njih firma koja je ovlašćena, dakle taj zastupnik, nije platila državi preko 20 miliona maraka (i to je tek okvirna cifra) carine.
Radi se o tome da je sam vrh našeg pravosuđa, počev od Biljane Radovanović, preko predsednika Četvrtog opštinskog suda Đorđa Mirkovića, preko Dušana Simića koji je u međuvremenu avanzovao, preko Vojkana Simića koji je postao vašom voljom predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, Vladana Stefanovića, zatim advokata Slobodana Milivojevića, a sada tu firmu "Mercedes benz" zastupa ugledni član grupe G-17 plus Emilija Šarević, preko tužioca bivšeg Pajkovića, bivšeg direktora "Ineksa" Slobodana Šarenca, Mihalja Kertesa, svi su do kraja umešani u aferu "Mercedes benz".
Sa svim tim je upoznat i sadašnji specijalni državni tužilac, koji je bio zamenik republičkog javnog tužioca, gospodin Jovan Prijić; on je primio na zapisnik krivičnu prijavu pre više od šest meseci, a mi kao poslanička grupa smo tražili od Odbora za pravosuđe i upravu da se razreši sa mesta opštinskog javnog tužioca Biljana Radovanović. Čak je i nemačko državno tužilaštvo upoznato sa svim ovim, ali gde se koči? Stalo je na MUP-u Republike Srbije, kod nespretnog, to je najblaža reč, ministra Dušana Mihajlovića. Sa svim ovim je takođe upoznat i general policije Lukić. To su samo neke od tačnih i jedinih verodostojnih informacija o jednoj od vodećih kriminalnih afera u našoj zemlji.
Što se nas tiče, mislim na celokupnu SRS i na nas poslanike, mi ćemo nastavljati da argumentovano i uz konkretne podatke - ne bojeći se za sebe lično, za svoj integritet bez obzebeđenja putujemo po celoj Srbiji, jer nama nije potrebno niko da nas štiti - da govorimo o organizovanom kriminalu. Suprotstavljaćemo se tome i to je osnovna tačka programa i delovanja SRS.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slađan Mijajlović, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Slađan Mijajlović

Dame i gospodo poslanici, neću na početku govoriti o tome da li su neka predložena rešenja dobra ili loša. O tome je ovde bilo dosta reči. Ukazaću da neka od njih prosto nisu ustavna, odnosno nisu moguća. Juče smo od ministra čuli da su predložene izmene neophodne, odnosno korisne, odnosno da, kao i uvek, nužda zakon menja, ali se malo vodilo računa da li je to po Ustavu moguće.
Na primer, u članu 10. stav 2. Predloga zakona o sudijama predviđeno je da se sudije Vrhovnog suda mogu razmestiti, prvo, u apelacioni sud i, drugo, u Upravni sud, i to mimo njihove volje, u suštini, u niže sudove. Bez obzira da li je ovo potrebno i korisno, po sadašnjem Ustavu to nije moguće.
U članu 5. Predloga zakona takođe se neustavno uvodi nadzor Odbora za pravosuđe Narodne skupštine nad radom sudova. To može biti dobro i korisno, ali čini mi se da sada nije moguće.
U članu 7. Vrhovnom sudu Srbije se takođe protivustavno oduzima pravo da odlučuje o tome da li postoje razlozi za prestanak sudijske funkcije po osnovu navršenja radnog veka. Narodna skupština ne može da konstatuje ispunjenje takvih razloga ako pre toga nije primila akt Vrhovnog suda po članu 101. stav 4. Ustava Srbije. Ono što je Ustavom propisano zakonima se ne može promeniti, osim da se Ustav povredi.
Zbog čega je sad ovo bitno? Mogu sve ove promene da se dogode, da se one pravdaju potrebom trenutnog stanja pravosuđa u Srbiji, da su korisne, neophodne itd, ali ako Ustavni sud poništi ove odredbe, onda će sve radnje i svi pravni akti doneti na osnovu njih takođe biti poništeni. Onda dolazimo u situaciju da ono što se ovde smatra korisnim i potrebnim u stvari za neko vreme, na primer za godinu dana, može da ispadne kao uzaludno gubljenje vremena.
Što se tiče apelacionih sudova, samo jedan Apelacioni sud može da ujednači kaznenu politiku u državi Srbiji, koja nam je barem u ovim vremenima toliko neophodna. Na taj način se postiže i pravna sigurnost, odnosno jednakost građana kod sudova. Imali smo ranije situaciju kada je postojalo 30 okružnih sudova, da su maltene svaki za sebe imali kaznenu politiku, pa čak da su i u organizacionom smislu predsednici sudova uvodili neke novine.
Postojanje četiri apelaciona suda u ovim vremenima i u ovakvoj Srbiji, to je zapravo povratak na onu pravnu nesigurnost koja je postojala za vreme samoupravnog socijalizma, pogotovo zato što su pravni propisi Republike Srbije još uvek puni nedorečenosti i pravnih praznina.
Što se tiče postojanja naših sudova na Kosovu i Metohiji, mislim da je dobro što je ministar Batić povukao taj zakon iz procedure, ali se takođe bojim da će on uskoro, kada se pribave malo bolji razlozi u smislu opravdanja, opet doći na dnevni red.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Slobodan Adžić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, drago mi je da je  ministar pravde Batić stavio ruku na srce i izneo situaciju u kojoj se nalazi naše pravosuđe. Slažem se sa njim, delimično, da je to nasleđe prošlosti. Međutim, i te kako je za ovakvu situaciju u pravosuđu odgovorna i sadašnja vlast.
Vladan Batić je bar ranije pokušavao da sudije motiviše platom od 500 evra. Međutim, čitavo vreme za ove protekle dve godine zakonodavna, odnosno izvršna vlast se stalno petljala u posao sudske vlasti i samim tim dovela do toga da sudije budu demotivisane u svom poslu. Više puta je ovde sugerisano da on nije lično sugerisao ni jednom jedinom sudiji, a primera u praksi imamo nekoliko da ako nije on lično onda je Vlada i institucija Vlade.
Podsetiću vas samo na slučaj Socijaldemokratije i Vuka Obradovića, kada je baš Ministarstvo pravde stavilo privremeno van snage pravosnažnu sudsku presudu.
Da vas podsetim i na to da je Vrhovni sud Republike Srbije, pod ne znam čijim pritiskom, da li Zapada, da li ove vlade, a ja mislim i jednih i drugih, poništio pravosnažne sudske presude radi materijalne povrede postupka i pustio šiptarske teroriste na slobodu. Pustio je i čoveka koji je javno priznao, i u sudskom procesu, i u istražnom, i u predistražnom postupku, da je silovao i ubio devetogodišnju devojčicu samo zato što je Srpkinja!
Digli ste hajku ovde kako su sudije dozvolile da Milanović pobegne, iako je pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora, a ova vlada, opet pod nečijim pritiskom, da li Zapada, da li svojih interesa, poništila je i obustavila krivične postupke ne protiv onih koji su izazvali pogibiju, nego onih koji su ubili radnike RTS-a.
Ova vlast već dve godine organizovani kriminal deli na dobar i loš. SRS je više puta sadašnje atentatore, koje ste vi optužili, više puta optužila da stoje iza mnogo ubistava u Srbiji. Vama je trebalo dve godine da počnete borbu protiv njih, i to tek kada su vas ugrozili. Kako onda očekujete da sudije počnu da sude po zakonu i motivisano, kada ne možete da garantujete bezbednost ni predsedniku Vlade Republike Srbije, a kamoli sudijama koji su obični ljudi, koji strahuju za svoj život i živote članova svoje porodice.
Sve ove reforme koje pokušavate u pravosuđu i hoćete da kažete da je naše pravosuđe nezavisno, a na ovim primerima vidimo da nije, meni pre liče na hajku, ne na sudije dobre i loše, ne na sudije poštene i korumpirane, nego na sudije poslušne i neposlušne.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić, a posle njega narodni poslanik Lazar Marjanski.
...
Demokratska stranka

Slobodan Adžić

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, govori za ovom govornicom treba da imaju više efekata. Jedan od efekata jeste da predlagaču akta ukaže na neke pogrešne predloge, koji će biti od uticaja na eventualnu izmenu tog predloga. Međutim, predstavnika predlagača ovde nema.
Što se tiče kolega poslanika, s obzirom da uvek glasaju za ono što predlagač da u Skupštini, teško da će sa te strane govor imati efekta. Treće, s obzirom da nema prenosa, teško da će građani imati mogućnosti da vide razliku u stavovima između predstavnika raznih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.
Ako se vratimo na dnevni red današnje sednice i pročitamo ga od druge do šeste tačke videćemo da su tu predlozi izmena zakona, i pod tačkom dva imamo Predlog izmena Zakona o uređenju sudova, koji je podnela Vlada Republike Srbije i koji ima pretežni deo odredaba o odlaganju primene nekih odredaba predviđenih u osnovnom zakonu.
Pod tačkom tri imamo predlog zakona koji je povučen iz skupštinske procedure. Pod tačkom četiri takođe imamo zakon gde je suštinska odredba odlaganje primene odredaba zakona. Zatim, imamo petu tačku dnevnog reda, koja je na brzinu data u skupštinsku proceduru i njom je proširen dnevni red, a ako je povežemo sa šestom tačkom dnevnog reda, o predlozima za izbor, imenovanje i razrešenje i prestanak funkcije nosilaca pravosudnih funkcija, i vidimo intenciju, onda ćemo zaključiti da je osnovni cilj upravo da se kontroliše sudska vlast.
Znači, izmenama Zakona o sudijama i razrešenjem određenog broja sudija i nosilaca javnotužilačkih funkcija u stvari direktno ova skupština vrši kontrolu sudske vlasti, ali nažalost ne vrši je na pravi način već na potpuno pogrešan.
Ako se budemo bavili u ovoj skupštini pitanjima razrešenja sudija zbog ispunjenja uslova za odlazak u penziju, onda ćemo na ovom zasedanju grdno vreme potrošiti baveći se upravo tim razrešenjima.
Suština svih ovih izmena jeste u tome da izvršna vlast vrši kontrolu sudske vlasti. Gospodin ministar je malopre rekao da to nije tačno, da izvršna vlast ne vrši kontrolu sudske vlasti. Međutim, ako imamo situaciju da je ministar istovremeno i predsednik partije koja ima šest poslanika ovde i da se, zahvaljujući tim poslanicima ta vlada bira, onda je sasvim normalno da on, kao neko ko je u izvršnoj vlasti, a istovremeno kontroliše deo poslanika u zakonodavnoj vlasti, direktno vrši kontrolu zakonodavne vlasti, a ta zakonodavna vlast vrši kontrolu sudske vlasti i dolazimo do toga da ipak izvršna vlast kontroliše sudsku vlast. To nije dobro i nije zalaganje za demokratski sistem za koji se svi zalažemo, a to je da imamo samostalnost sudske vlasti, odnosno podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Takođe bih prokomentarisao primedbe koje su ovde upućene na predlog zakona koji je DSS dala u skupštinsku proceduru, a koji je ovaj parlament usvojio. Cilj zakona je bio da se sudska vlast osamostali u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast. Ovaj parlament je usvojio taj set zakona, ali kasnije dolazi do sukoba između sudske i izvršne vlasti, baš zbog toga što su sudije želele da primenjuju upravo one zakone koje je Skupština donosila, a koji su smetali izvršnoj vlasti.
Zato onda imamo one izmene u julu mesecu 2002. godine, a ovim izmenama u stvari nećemo nikakav efekat postići i nećemo ostvariti osnovni cilj koji danas imamo, a to je sprečavanje konfuzije u sudstvu. Da postoji konfuzija u sudstvu priznao je i ministar juče u svom govoru. Dakle, imamo sudije koje su ponovo u strahu od pojedinih političara, kao i advokata koji zauzimaju političke funkcije. Predmeti i dalje šetaju od jednog do drugog suda bez konačne presude itd.
Dakle, suština treba da bude ipak da idemo u pravcu donošenja odredaba i seta zakona iz oblasti pravosuđa koji će jasno razgraničiti funkciju koju ima sudska vlast u odnosu na zakonodavnu i izvršnu. Ove izmene suštinski ništa ne doprinose tom cilju i toj funkciji.