ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

10.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 20:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Samo kao dopuna obrazloženju koje smo čuli. Podnosilac amandmana je podneo amandman kojim se zalaže za vraćanje na rešenja iz prethodnog Zakona o javnom tužilaštvu, kojim se precizira da nadležni odbor Narodne skupštine predlaže nosioce i pravosudnih i javnotužilačkih funkcija. Ja ću podsetiti da je to i demokratičnije i bolje rešenje nego ovo koje se predlaže izmenama i dopunama Zakona.
    Dakle, u krajnjoj liniji, ukoliko Visoki savet pravosuđa ne predlaže Narodnoj skupštini nosioce javnotužilačke funkcije i zamenike javnih tužilaca, onda je bolje da to predlaže odbor ove skupštine, nego da to radi Vlada ili da Vlada imenuje zamenike javnih tužilaca. Sa tim u vezi podsetiću vas na široka ovlašćenja koja, recimo, u SAD-u ima predsednik SAD-a koji, u skladu sa onim načelima da svaka izvršna vlast želi pomalo da kontroliše sudsku vlast, ima ovlašćenja da imenuje sudiju na mesto koje je upražnjeno u vrhovnom sudu SAD-a.
    Dakle, to je jedan od loših primera kako se u uporednom pravu izvršna vlast odnosi prema sudskoj. Shodno tome da javne tužioce moramo da gledamo u konceptu pravosuđa, a ne pod ingerencijom izvršne vlasti i ovakav amandman je mnogo bolji nego rešenje koje je sada po treći put, dakle u izmenjenom obliku, dostavila Vlada Republike Srbije - predlaže se da ona predlaže Narodnoj skupštini nosioce javnotužilačke funkcije, a da samo imenuje u skladu sa svojom voljom zamenike javnih tužilaca.
    To će omogućiti veoma široku kontrolu, veoma široke ingerencije i, zašto ne reći, u skladu sa onim što smo u zadnjih nekoliko godina imali prilike da vidimo, veoma veliki broj zloupotreba. Jer, ova vlast i ova vlada je u nebrojeno mnogo slučajeva dokazala da želi da pod svoju kontrolu stavi ne samo javno tužilaštvo, već i celokupno pravosuđe, pa smo imali mnogobrojne duele i prepucavanja u medijima između nosilaca vrhovnih pravosudnih funkcija, što je na kraju rezultiralo i podnošenjem ostavke predsednika Vrhovnog suda Srbije Leposave Karamarković, koja se, po svojim obrazloženjima, zalagala za principijelno sudstvo, za sudstvo nezavisno od uticaja sa strane; i na kraju, u obrazloženju njene ostavke stoji da je upravo zarad branjenja tih principa nezavisnosti sudstva i napustila pravosuđe.
    Ovakvo rešenje je mnogo bolje od predloženog rešenja da se Vlada apsolutno pita za sve što je vezano za zamenike javnih tužilaca i za same javne tužioce. Hvala vam.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović i Miloš Lukić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima predstavnik podnosilaca amandmana, narodni poslanik Miloš Lukić.
    ...

    Miloš Lukić

    Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 8. gde predlažemo da: "javnog tužioca i zamenika javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Vlade", a da "broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo određuje Narodna skupština, na predlog Vlade".
    Ovaj amandman je donekle kompromisno rešenje između do sada iznetih predloga i predloga dostavljenog od strane ministarstva ovoj skupštini. Mi smo principijelno protiv toga da se Vlada meša u izbor tužilaca i da uopšte ima uticaja, ali ovoga puta uvažavamo činjenicu da će se to desiti bilo na ovaj način, bilo preko Visokog saveta pravosuđa ili čak i u slučaju da se javi neki treći predlagač, i nama je jasno da će Vlada imati uticaja na to.
    Međutim, principijelno uvek smo se zalagali da Skupština ima mnogo veći značaj i da ipak ovo bude zadnje mesto gde će se presuđivati u takvim stvarima. To se nadovezuje na prvi amandman koji smo podneli, a odnosio se na član 2, gde smo predložili da i tužioce i zamenike bira Skupština, a ne da ih imenuje Vlada.
    Još jednom smatram da ima mesta ovom amandmanu; ukoliko Vlada želi ovaj svoj predlog donekle da koriguje, bilo bi pametno da prihvati ovaj naš amandman.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Jović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.
    ...

    Nebojša Jović

    Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, na Predlog izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu podneo sam amandman na član 9. gde prelažem da se postojeći član briše.
    Naime, u postojećem članu 57. važećeg zakona predviđeno je u stvari regulisanje ko može da bude javni tužilac, pa kaže da je pored položenog pravosudnog ispita potrebno i određeno radno iskustvo, tako da je za opštinskog javnog tužioca predviđeno dve godine, za zamenika opštinskog javnog tužioca jedna godina.
    U Predlogu izmena i dopuna Zakona zadržano je postojeće rešenje i to nije sporno. Za okružnog javnog tužioca, u dosadašnjem zakonu bilo je predviđeno šest godina, za zamenika okružnog javnog tužioca četiri godine, a novim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu za okružnog javnog tužioca predviđeno je četiri godine, a za zamenika okružnog javnog tužioca tri godine.
    Za Republičkog javnog tužioca do sada je važilo da treba da ima radno iskustvo 12 godina, a sada se predlaže radno iskustvo od šest godina. Skraćivanje potrebnog radnog iskustva za okružnog javnog tužioca sa šest na četiri godine, a za zamenika okružnog javnog tužioca sa četiri na tri godine, Republičkog javnog tužioca sa 12 na šest godina, sve to može dovesti do izbora manje iskusnih lica, pa u tom smislu i manje stručnih lica na javnotužilačkim funkcijama.
    Takođe, imenovanje zamenika javnih tužilaca od strane Vlade je za nas iz SPS-a neprihvatljivo, međutim, o tome su kolege detaljno govorile, pa ne bih više detaljisao.
    Kod propisivanja uslova za izbor javnog tužioca, odnosno za imenovanje zamenika javnog tužioca predviđen je uslov da kandidat bude dostojan dužnosti javnog tužioca.
    Postavlja se pitanje ko tu dostojnost utvrđuje, odnosno nije li to uvođenje partijske podobnosti? Osim toga, ovakva formulacija daje i suviše veliki prostor za razne zloupotrebe u vezi s tim ko je dostojan, a ko nije dostojan da obavlja funkciju javnog tužioca. Zahvaljujem se.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Dame i gospodo, neću komentarisati dobacivanja, obratiću malo više pažnje na ovo što se predlaže tekstom izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu gde se u članu 9. smanjuje potrebno radno iskustvo za izbor, a sada, kako se predlaže u novom tekstu zakona, i imenovanje nosilaca javnotužilačkih funkcija i zamenika javnih tužilaca.
    Zaista, ako nam je u interesu da na tim mestima koja su od velikog značaja za utvrđivanje koji su to počinioci inkrimisanih dela, ako želimo da podignemo nivo stručnosti onih tela koja su od odlučujućeg značaja za suzbijanje kriminala, ako treba da vodimo računa o tome kakvi će ljudi sedeti na tim mestima, a trebalo bi da zastupaju interese celog našeg društva, cele države, u odnosu na lica koja su vršioci kriminalnih radnji, da li je zaista dobro da mi smanjujemo potrebno radno iskustvo koje se predviđa za ta mesta.
    Ovde se navodi da je za opštinskog javnog tužioca potrebno dve godine radnog iskustva, jedna godina za zamenika opštinskog javnog tužioca, četiri godine za okružnog javnog tužioca, tri godine za zamenika okružnog javnog tužioca, šest godina za Republičkog javnog tužioca i za zamenika Republičkog javnog tužioca. Dobro, hipotetički čuli su se ovde komentari kolika je snaga jednog okružnog javnog tužioca, možda čak i veća nego predsednika republike, što je diskutabilno, ali snaga okružnog javnog tužioca i te kako jeste velika.
    Da li smatrate da je dobro da se na mestu okružnog javnog tužioca, recimo, nađe pravnik, čovek sa pravnim fakultetom, sa uslovima za vršenje javnotužilačke funkcije i sa četiri godine radnog iskustva? To je nedovoljno. Ma koliko možda individualni kvaliteti pojedinaca mogu da budu izuzetno visoki i veliki, u globalu se mora voditi računa da na takva mesta budu izabrani ljudi koji su sa velikim radnim iskustvom, ljudi koji su iskusni, ljudi koji imaju saznanja iz svih oblasti društvenog života, kako se ne bi dešavalo, a ima takvih stvari, da nosioci javnotužilačkih funkcija, recimo, ne znaju šta je generalni urbanistički plan, ne znaju kako se sprovode u dela nekakve odluke opštinskih organa, šta je suština nekih odluka izvršnih organa itd.
    Činjenica je da to postoji, činjenica je da stanje u našem pravosuđu nije previše dobro. Međutim, moramo da se trudimo da ove odredbe o uslovima za sticanje i vršenje javnotužilačkih funkcija budu makar bolje iskristalisane, unapređene, a ne svedene na niži nivo koji će omogućiti dolazak na takva mesta ljudima koji eventualno ne budu dovoljno iskusni i dovoljno stručni da kvalitetno i nezavisno obavljaju posao.
    Zbog toga je suština našeg amandmana da se ovaj član 9. briše, jer zaista mislimo da predloženo skraćivanje potrebnog radnog iskustva sa šest na četiri godine, za zamenika okružnog javnog tužioca sa četiri na tri godine, za Republičkog javnog tužioca i zamenika sa 12 na šest godina (tu je drastično smanjen rok) može dovesti do izbora manje iskusnih lica, u tom smislu i manje stručnih lica, na ove vrlo odgovorne javnotužilačke funkcije. Posebno ponovo napominjem da je u slučaju Republičkog javnog tužioca i zamenika Republičkog javnog tužioca, potrebno radno iskustvo dvostruko smanjeno, sa 12 na šest godina. Smatramo da ovakvo rešenje nije prihvatljivo.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
    Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Janjić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Nije prisutan.
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    SRS ovim amandmanom želi da promeni predlog Vlade i da se povećaju potrebne godine radnog staža za izbor javnih tužilaca i imenovanje zamenika javnih tužilaca. Smatramo da je nedopustivo da kad je u pitanju opštinski javni tužilac jedan od uslova za izbor bude dve godine radnog staža u pravnoj struci - dve godine u nekoj zadruzi, dve godine kod oca koji ima privatno preduzeće, kao sekretar, eventualno, tog preduzeća ili dve godine u bilo kojoj drugoj firmi, a na poslovima pravne struke koji možda čak i nemaju nijednu dodirnu tačku sa poslovima koji se rade u tužilaštvu.
    Nažalost, situacija je takva da smo dobili i zamenike javnih tužilaca, a moram da pomenem i jadne sudije, neke ljude sa tankim pravnim iskustvom, koji treba da primene možda i jednostavne, možda komplikovane odredbe. To čak nije tako bitno. U svakom slučaju, odredbe koje se tiču sloboda i prava i dužnosti čoveka i građanina, nešto što je najsvetlije u životu jednog čoveka, što mora da se poštuje, a to je život, čast, dostojanstvo, imovina, itd.
    Mi imamo neškolovane kadrove i to je naš veliki problem. Ljudi nisu krivi što neobrazovani izlaze iz škola, što više ni pripravnički staž nije kao pre dvadesetak godina i što su ovi naši ispiti, stručni i pravosudni, poprilično izgubili svoju težinu; tako da imamo hiperprodukciju tih diploma, kadrova, a u stvari nemamo znanja i možda još više nemamo te elementarne radnosti i vrednosti kod ljudi, niti želje da se sazna nešto malo više i da se ide nešto malo dalje.
    Ono što možemo svi da zaključimo i da ne pogrešimo, a to je da sa dve godine radnog iskustva diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom ne može da stekne neophodno stručno znanje da bude opštinski javni tužilac, makar prihvatili da je opštinski javni tužilac protokolarna funkcija. Čovek ima i zamenike. To je nedovoljno radno iskustvo i nemoguće je da se izvrši osposobljavanje.
    Nažalost, već 15 - 20 godina napuštena je dobra praksa koja je ranije bila, a to je da se po završenom fakultetu ljudi primaju u tužilaštvo ili sud kao pripravnici, polože pravosudni ispit, pa nekoliko godina rade kao stručni saradnici, pa se iz tog pogona kasnije biraju sudije i javni tužioci. Danas je prosto praksa da nam dolaze ljudi koji apsolutno nikakvih dodirnih tačaka nemaju sa sudom i sa tužilaštvom.
    Zbog toga ne čudi situacija da prilikom istrage zamenik opštinskog javnog tužioca osumnjičenom ne može da postavi pitanje, a ukoliko i postavi pitanje iz samog pitanja se vidi da čovek ne zna materiju. On ne zna kad je donet zakon, ne zna da postoji propis. Kako se to ne bi dešavalo, da bi se diglo to dostojanstvo, da se ne vode besmisleni krivični postupci, a mi imamo krivične postupke koji su pokrenuti na bazi neznanja, nepoznavanja propisa i neznanja da postoji propis, ovim amandmanom tražili smo da se poveća neophodan radni staž potreban za izbor.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
    Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović i Miloš Lukić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Izvolite, reč ima narodni poslanik Miloš Lukić.