Dame i gospodo, neću komentarisati dobacivanja, obratiću malo više pažnje na ovo što se predlaže tekstom izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu gde se u članu 9. smanjuje potrebno radno iskustvo za izbor, a sada, kako se predlaže u novom tekstu zakona, i imenovanje nosilaca javnotužilačkih funkcija i zamenika javnih tužilaca.
Zaista, ako nam je u interesu da na tim mestima koja su od velikog značaja za utvrđivanje koji su to počinioci inkrimisanih dela, ako želimo da podignemo nivo stručnosti onih tela koja su od odlučujućeg značaja za suzbijanje kriminala, ako treba da vodimo računa o tome kakvi će ljudi sedeti na tim mestima, a trebalo bi da zastupaju interese celog našeg društva, cele države, u odnosu na lica koja su vršioci kriminalnih radnji, da li je zaista dobro da mi smanjujemo potrebno radno iskustvo koje se predviđa za ta mesta.
Ovde se navodi da je za opštinskog javnog tužioca potrebno dve godine radnog iskustva, jedna godina za zamenika opštinskog javnog tužioca, četiri godine za okružnog javnog tužioca, tri godine za zamenika okružnog javnog tužioca, šest godina za Republičkog javnog tužioca i za zamenika Republičkog javnog tužioca. Dobro, hipotetički čuli su se ovde komentari kolika je snaga jednog okružnog javnog tužioca, možda čak i veća nego predsednika republike, što je diskutabilno, ali snaga okružnog javnog tužioca i te kako jeste velika.
Da li smatrate da je dobro da se na mestu okružnog javnog tužioca, recimo, nađe pravnik, čovek sa pravnim fakultetom, sa uslovima za vršenje javnotužilačke funkcije i sa četiri godine radnog iskustva? To je nedovoljno. Ma koliko možda individualni kvaliteti pojedinaca mogu da budu izuzetno visoki i veliki, u globalu se mora voditi računa da na takva mesta budu izabrani ljudi koji su sa velikim radnim iskustvom, ljudi koji su iskusni, ljudi koji imaju saznanja iz svih oblasti društvenog života, kako se ne bi dešavalo, a ima takvih stvari, da nosioci javnotužilačkih funkcija, recimo, ne znaju šta je generalni urbanistički plan, ne znaju kako se sprovode u dela nekakve odluke opštinskih organa, šta je suština nekih odluka izvršnih organa itd.
Činjenica je da to postoji, činjenica je da stanje u našem pravosuđu nije previše dobro. Međutim, moramo da se trudimo da ove odredbe o uslovima za sticanje i vršenje javnotužilačkih funkcija budu makar bolje iskristalisane, unapređene, a ne svedene na niži nivo koji će omogućiti dolazak na takva mesta ljudima koji eventualno ne budu dovoljno iskusni i dovoljno stručni da kvalitetno i nezavisno obavljaju posao.
Zbog toga je suština našeg amandmana da se ovaj član 9. briše, jer zaista mislimo da predloženo skraćivanje potrebnog radnog iskustva sa šest na četiri godine, za zamenika okružnog javnog tužioca sa četiri na tri godine, za Republičkog javnog tužioca i zamenika sa 12 na šest godina (tu je drastično smanjen rok) može dovesti do izbora manje iskusnih lica, u tom smislu i manje stručnih lica, na ove vrlo odgovorne javnotužilačke funkcije. Posebno ponovo napominjem da je u slučaju Republičkog javnog tužioca i zamenika Republičkog javnog tužioca, potrebno radno iskustvo dvostruko smanjeno, sa 12 na šest godina. Smatramo da ovakvo rešenje nije prihvatljivo.