Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Golub Rajić.

Dame i gospodo, kada čovek čita ovaj zakon, ne može a da se ne seti Dostojevskog i drugih klasika ruske književnosti, koji su u svojim delim detaljno opisali stanje u ruskom društvu u DžVIII i DžIDž veku.
Čini mi se da će ovaj zakon dovesti i srpsko društvo u sličnu poziciju, da će ubrzati raslojavanje u srpskom društvu, da će vrlo brzo da se izdvoji malobrojan sloj bogatih ljudi, zelenaša koji će imati kapital da daju kao poverioci, a da ćemo na drugoj strani imati veliki broj sirotinje koja će morati za golu egzistenciju da se zadužuje i da koristi odredbe ovog zakona.
Ovaj zakon unosi dosta pometnje u pravni sistem, a posebno u obligacione odnose, jer se preklapa u mnogim svojim delovima sa Zakonom o obligacionim odnosima i sa Zakonom o izvršnom postupku, tako da će u praksi biti vrlo često slučajeva i pojava da će morati sudovi da reaguju, odnosno sudije će dobiti mnogo više posla nego što bi inače imali da ovaj zakon ne prođe u ovoj skupštini.
Ukratko da se osvrnem na nekoliko odredbi ovog zakona, koje nisu, po mom mišljenju, ispravne. U prvom delu nije precizno definisano da stvari koje se zalažu moraju da imaju dokaz o svojini. Znači, trebalo je precizirati da se kao element ugovora o zalozi podnese i dokaz o pravu svojine nad predmetom koji se zalaže.
U članu 18. ovog zakona više deklarativno, i zvuči kao preporuka, stoji da je zalogodavac dužan da po zaključenju ugovora o zalozi čuva predmet založnog prava sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog privrednika, da ga održava u ispravnom stanju. Ovo zvuči deklarativno, jer ne stoji nikakva sankcija ako se on tako ne ponaša. Ko će da proveri da li se on ponašao domaćinski i ko će sankcionisati njegovo eventualno nedomaćinsko ponašanje?
Ovaj član je u vezi sa članom 52. gde stoji podnaslov - Propast stvari. U prvom stavu se kaže da založno pravo prestaje i briše se iz registra zaloge kada predmet založnog prava propadne. Ova dva člana, čini mi se, ostavljaju određene mogućnosti za razne manipulacije u praksi i mislim da bi trebalo, obzirom da ovde nije definisana obaveza osiguranja stvari koja se zalaže, to preciznije definisati i na neki način izbeći neke kasnije probleme u praksi.
Takođe, u članu 28. govori se o fizičkim licima, koja dolaze u situaciju da budu zalogodavci. Ovde su prvi i četvrti stav u koliziji, jer se u prvom stavu kaže da ako fizičko lice zaključi kao zalogodavac ugovor ne može se predvideti tim ugovorom da će predmet založnog prava preći u svojinu založnog poverioca ukoliko njegovo potraživanje ne bude namireno. To je prvi stav, a u četvrtom stavu stoji da se u trenutku dospelosti potraživanja založni poverilac i zalogodavac mogu sporazumeti da će predmet založnog prava preći u svojinu poverioca.
U prvom stavu se isključuje mogućnost da se to ugovorom definiše precizno, ako zalogodavac ne ispuni svoju obavezu da stvar, koju je založio, prelazi u svojinu poverioca, a ostavlja se mogućnost da o roku dospelosti poverilac i zalogodavac pregovaraju i dogovaraju, prave neke nove ugovore i dogovore da bi založena stvar prešla u svojinu.
Na kraju, registar zaloge nije precizno definisan, odnosno ovaj zakon nije propisao način ili metod, postupak, ko će utvrditi koje su organizacije nadležne za vođenje tog registra. Zakon pominje registar, definiše način upisivanja, ali ne kaže nigde ko će biti organizacija nadležna za vođenje registra, da li je to Narodna banka Srbije, da li je to neka druga organizacija i ko će odrediti tu nadležnu organizaciju.

Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Veroljub Arsić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije je Predlog zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, koji je podnela Vlada Republike Srbije, a da bi se obezbedio visok stepen pravne sigurnosti u dužničko - poverilačkim odnosima i konstituisanje povoljnih uslova za ulaganje u privredu Republike Srbije.
Činjenica je da je ovakav zakon, naravno amandmanski popravljen, potreban i da će stvoriti određenu klimu za ulaganje sredstava i razvoj privrede, a isto tako će stvoriti uslove poveriocima da efikasno naplate potraživanja od dužnika, njihovu insolventnost, smanjenje troškova kredita i sniženje kamata, ali zašto je tek danas na dnevnom redu Skupštine, a dostavljen nam je još 17. oktobra 2002. godine, a po članu 68. bi se primenjivao od 1. jula 2003. godine, a gospodin Pajtić amandmanom njegovu primenu pomera do 1. januara 2004. godine.
Šta to znači i da li ova vlada dobro misli o svojoj privredi i preduzetnicima, isto tako i građanima, ili daje neke lažne nade? Za privrednike, preduzetnike i druge građane Srbije mnogo bi značio TV prenos ove sednice, gde bi se ponajbolje upoznali sa sadržinom ovog zakona, jer ipak mali broj njih dolazi do "Službenog glasnika Republike Srbije", ali TV prenosa nažalost nema. Ovoj demokratskoj vlasti je to danas suvišno.
Nedržavinska zaloga, koja je predmet ovog zakona, ogleda se u nekim značajnijim ekonomskim prednostima u odnosu na državinsku, a najveća je što predmet zaloge ostaje u vlasništvu dužnika, što znači da dužnik može njegovim korišćenjem ili možda i prodajom da ostvari sredstva za otplatu kredita, pogotovo kad su predmeti zaloge dobra ili oprema kao pokretne stvari i koriste se u poslovnom prometu.
Zato bi ugovor o zalozi morao da sadrži ime i prezime, naziv firme, tačno prebivalište ili boravište, odnosno sedište poverioca i zalogodavca, kao i dužnika, kad su to različita lica, predmet založnog prava sa potrebnim obeležjima i identifikacijom, podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom, kao i dan i mesto zaključenja. Ovo preciznije i bolje definiše obaveznu sadržinu ugovora o zalozi.
Stav 1. člana 4. je istovetan sa članom 15. i ako on ostane kako je predložen, onda to treba promeniti u članu 15. ili tačnije definisati pojam založni poverilac, tako da založni poverilac stiče založno pravo upisom u registar zaloge, osim ako nije drugačije određeno zakonom.
Takođe, u istom članu 4. suvišan je stav 2. i treba ga brisati, jer je nepotrebno propisivati da ne proizvodi pravno dejstvo upis u registar zaloga, ako je zalogodavac založio tuđu stvar, odnosno predmet ili sredstvo na koje nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz nekih drugih razloga.
Podrazumeva se da predmet založnog prava može biti individualno određena stvar kojom zalogodavac može slobodno raspolagati. Upis založnog prava treba vršiti na zahtev poverioca, uz izričitu izjavu zalogodavca o pristanku, da poverilac upiše založno pravo u registar zaloga, a to zbog toga da bi se stvorilo poverenje i da bi se uvelo više reda u institut založnog prava na pokretnim stvarima.
Mislim da je dobar predlog da predmet založnog prava mogu biti umatičena grla goveda, konja i drugih životinja, pčelinja društva, jata živine i riba, jer ovo pruža mogućnost poljoprivrednicima da po osnovu zaloge na pokretna dobra pospeše svoju proizvodnju, isto tako da građanima obezbede jeftinije proizvode, a i sebi bolji status. Ugovorom o zalozi treba predvideti obavezno osiguranje, jer se na taj način stvara veća sigurnost da poverilac može naplatiti svoje potraživanje od dužnika.
U članu 20. ovog zakona mora se preciznije definisati državina i upotreba predmeta založnog prava, kao i mogućnost da se ugovorom može propisati državina i u slučaju da zalogodavac o dospelosti ne ispuni obavezu prema založnom poveriocu. Takođe, treba predvideti, radi stvaranja veće sigurnosti u dužničko-poverilačkim odnosima, ukoliko založni poverilac u određenom roku ne isplati zalogodavcu višak cene dobijen prodajom iznad potraživanja, da plaća propisanu zateznu kamatu.
U članu 51. treba brisati stav 2. koji reguliše da se založni poverilac može namiriti iz vrednosti predmeta založnog prava i posle zastarelosti njegovog potraživanja, jer to nema nikakve veze sa prestankom založnog prava, odnosno isplatom duga i prestankom potraživanja.
Shodno predlogu poslaničke grupe SPS da se u članu 5. stav 2. zakona propiše obaveza poverioca, kad traži upis u registar, da pribavi izričitu izjavu zalogodavca o pristanku, ovaj dokument bi trebalo priložiti i prilikom podnošenja zahteva za upis založnog prava po članu 62. Predloga zakona. Isto tako, treba oročiti vreme za donošenje akta o odbijanju zahteva za upis založnog prava u članu 65, a razumno bi bilo da to bude tri dana od dana prijema zahteva za upis založnog prava, jer je isti rok, kao i ovaj, predviđen u članu 41.
Na kraju, u prelaznim i završnim odredbama, zbog kašnjenja usvajanja zakona u odnosu na predlog, treba uskladiti termine za njegovu primenu i amandmanski popravljenog ga što pre primenjivati.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, poslanička grupa SRS. Sledeći prijavljeni je Jovan Todorović, koji je odustao, a zatim narodni poslanik Zoran R. Anđelković, poslanička grupa SPS.

Dame i gospodo poslanici, SRS smatra da ovaj zakon uopšte i nije trebalo da bude danas u proceduri, a osim što je potpuno nepotreban i tehnički je vrlo nedorađen.
Na primer, u članu 5. predviđena je mogućnost da se založno pravo upiše u registar, ali ne mora; pri tome, potrebna je izričita izjava zalogodavca da prihvata da se to upiše u registar. To je malo neobično, da ne kažem čudno, jer registar postoji ili ne postoji, upisuje se ili se ne upisuje. Izjava o prihvatanju da se upiše je suvišna, jer postoji ugovor, na osnovu ugovora se upisuje. Tu nema dileme. Zato i postoji taj registar.
Član 7. je u svom stavu 1. čak i suprotan Ustavu Republike Srbije, jer se vrednost novca koji se daje može izražavati i u dinarima i u devizama. To samo daje još veće mogućnosti da iako ugovorom bude predviđen iznos u valuti, na šalteru se isplate dinari, ali po onoj većoj prodajnoj ceni, a ko vraća, ne sme da rizikuje i da možda kupi stranu valutu na ulici, nego na istom šalteru plaća opet u dinarima, pa mu se sad obračunava po nekoj drugoj nižoj vrednosti. Znači, evo i ekstrazarade koju omogućava ovakav zakon.
U članu 13. zalog mogu biti stvari koje će zalogodavac pribaviti u budućnosti. To sada prvi put čujem u životu, da neko može da garantuje nečim što će tek da nabavi. Dajem u zalog automobil koji ću da kupim za 10 godina. Šta ako ga ne kupim za 10 godina? Samim tim više ni ugovor o zalogu ne važi. Možda ću da ga kupim prvi dan posle 10 godina. Znači, ovo je suvišno. Ovakve zakone kao da je pisao neko ko nema uopšte nikakve veze sa ovom temom.
Dalje, sam zakon nije predvideo ko može da se bavi ovim poslom. Da li mogu banke? Hajde da kažemo da su vas strane banke koje su ovde na tržištu pritisle da napravite ovakav zakon da bi lakše naplatile svoja potraživanja. Ali, ko može još? Vi sada širom Srbije u skoro svakom gradu imate dve, tri ili više zalagaonica gde se sada radi ovakav posao. Postavlja se pitanje ko finansira, ko daje kapital u te zalagaonice. Privatni preduzetnici ili privrednici, teško. Prvo, nemaju para; drugo, i ako imaju, naučili su da rade sa svojim kapitalom, da imaju poverenja samo u sebe i sami su sposobni da zarade novac.
Ko drugi? Penzioneri kojima ste dali otpremnine prilikom odlaska u penziju; teško i to. Teško iz razloga što je pitanje da li su mu uplaćeni doprinosi kad odlazi u penziju. Znači, ko još ostaje? Ljudi koji su proteklih nekoliko godina stekli određeno bogatstvo...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Završavam... a koji su to svoje bogatstvo stekli na ivici zakona, da ne kažem i sa druge strane zakona.
Čini mi se da niste sve koji su takvi pohapsili i da još uvek ima onih koji su bliski vama.

Reč ima narodni poslanik Zoran R. Anđelković, poslanička grupa SPS, nije prisutan.
Pošto više nema prijavljenih za reč, pitam da li se prijavljuju za reč predstavnici poslaničkih grupa koji to pravo nisu iskoristili?
Izvolite, narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS-Reforma Srbije. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo, posle Zakona o garancijskom fondu koji smo usvojili danas, prelazimo na još jedan način obezbeđivanja potraživanja koji predstavlja ozbiljan podsticaj za ulaganja u našu privredu. Usled činjenice da stanje sa hipotekom i sa našim zemljišnim knjigama nije najslavnije, dakle, nakon što je uvedeno i na onim područjima gde su zemljišne knjige tradicionalno utemeljene, kao i upravni postupak prilikom obezbeđenja potraživanja, odnosno upisa prava na nepokretnostima, došli smo do situacije da je potrebno intervenisati u toj oblasti i imamo i najave iz Vlade da će se u toj oblasti preduzeti ozbiljni koraci.
Zašto je važno da u ovoj oblasti bude definisan poseban zakon, zašto je, uprkos primedbama koje smo čuli, ovaj zakon sve, samo nije nepotreban.
Upravo zbog zaloge koja nije danas posesorna zaloga, dakle, gde ne postoji državina, ne postoji sigurnost i gde poverilac nije obezbeđen da će dužnik izvršiti obavezu, budući da se sredstvo obezbeđenja nalazi u državini dužnika i da on privređuje upravo onim sredstvom kojim se garantuje, što mu omogućava da praktično i bez gotovo ikakvih sredstava privređuje i ostvaruje prihode, što je sigurno značajan podsticaj u privredi, u kojoj nema mnogo svežeg novca, značajno je da se predvide mehanizmi na osnovu kojih će poverilac biti siguran u svoja potraživanja.
Ustanovljavanjem registra, što je jedan od mehanizama, omogućava se da autoritetom države i nešto drugačijim izvršnim postupkom koji se definiše ovim zakonom takva potraživanja budu obezbeđena i da poverilac, pogotovu založni poverilac, bude suveren u ostvarivanju njegovih prava i da ima prvenstvo namirenja.
Dakle, Zakon o obligacionim odnosima zalogu definiše na sasvim drugačiji način, a neophodno je da se ustanove neka sredstva u domenu izvršnog postupka; Zakon o obligacionim odnosima je isključivo materijalno-pravnog karaktera i moralo se postupiti na ovakav način. Nije se moglo i na osnovu opšteg načela slobode ugovaranja opredeliti da se privreda kroz ovakvo sredstvo obezbeđenja potraživanja razvija i da se omogućavaju ulaganja, kao što je to slučaj kod fiducijarnog obezbeđenja potraživanja.
Jer kod fiducijarnog obezbeđenja potraživanja postoji sticanje prava svojine kod poverioca, iako se i tamo, vrlo je sličan institut, stvar nalazi kod dužnika, iako dužnik privređuje uz pomoć te stvari, iako dužnik koristi tu stvar, poverilac ima konstituisano pravo svojine na toj stvari i on to pravo svojine može da ostvari na osnovu Zakona o izvršnom postupku i nije neminovno da se kroz poseban zakon takvo sredstvo obezbeđivanja predvidi.
Crnogorski zakon postoji, dakle, Crnogorci su pre nekoliko godina doneli poseban Zakon o fiducijarnom obezbeđenju potraživanja, moderan i zadovoljavajući u toj oblasti, a kod nas se ovo sredstvo susreće u sudskoj praksi i nije loše razmisliti i o tome da se takvo sredstvo obezbeđenja potraživanja, zbog jače sigurnosti, veće sigurnosti poverilaca, predvidi i u našem zakonodavstvu.
U svakom slučaju, ovaj oblik neposesorne zaloge jeste jedan ozbiljan korak napred u podsticanju onoga što nazivamo - srpska privreda. Efikasna naplata potraživanja, dakle, jeste jedna od prednosti, jer naš Zakon o izvršnom postupku vrlo često je više u interesu dužnika, štiti dužnika, nego što ide u korist poverioca. Zaštita od insolventnosti dužnika ne svodi se na trenutno finansijsko, materijalno stanje dužnika, pošto se zaštita bazira upravo na stvari na kojoj poverilac ima pravo zaloge.
Zaloga donosi podsticaj ulaganja i smanjenje troškova kreditiranja, smanjenje troškova naplate, odnosno podsticanje nižih kamata, jer je poverilac daleko sigurniji nego kod nekih drugih sredstava i načina kreditiranja dužnika, kao i prioritetna naplata založnog poverioca, dakle, pravo prvenstva naplate, upravo onog lica koje već ima neko stvarno pravo na stvari koja se nalazi u državini dužnika. Efikasan postupak namirenja koji se predviđa ovim zakonom jeste još jedan podsticaj, pa je ovaj zakon veliki korak napred, upravo u funkcionisanju ne samo privrednog, nego i bankarskog sistema kod nas.
Ekonomske prednosti su nesagledive u odnosu na posesornu zalogu, kod koje se stvar, koja predstavlja sredstvo obezbeđenja, nalazi u državini poverioca, praktično nema nikakvu funkciju, jer je poverilac po zakonu dužan da o toj stvari vodi računa, dakle, ne može, ukoliko nije eksplicitno ugovorom predviđeno, ni da je koristi, ni da ubira plodove, dužan je da čuva tu stvar sa pažnjom dobrog domaćina. Dakle, ne koristi je u privređivanju, dok je ovde sasvim drugačija situacija.
Dužnik ima pravo da koristi tu stvar, koja je vrlo često i rezultat kredita koji je dobio, a koristi je upravo da bi taj kredit otplatio i zato je ovo sredstvo izuzetno značajno, jer praktično, bez ulaganja finansijskih sredstava, stiče mogućnost da isplati ta sredstva i da uđe u privređivanje upravo zahvaljujući tim sredstvima.
Širok krug sredstava, ne samo predmeta i stvari, nego i prava koja ovaj zakon predviđa, dakle, od individualno određenih stvari preko zbirnih stvari, pa čak do prava intelektualne svojine, prava potraživanja suvlasničkih i idealnih delova, garantuje da široki krug građana i zainteresovani subjekata, sa većom sigurnošću i širom motivacijom, uđu u posao ili da razviju svoje privređivanje, upravo zahvaljujući ovako široko predviđenom spektru mogućnosti, nezavisno od toga kakvim sredstvima i kakvim pravima raspolažu.
Dakle, mogućnosti je mnogo, sigurnost je velika, perspektiva srpske privrede takođe i u tom smislu poslanički klub DOS-Reforma Srbije glasaće za ovaj predlog. Hvala lepo.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo kao jedan od šezdesetak koliko nas ima da iskoristim ovo svoje pravo i da kažem par napomena i konačnih ocena o svemu, o ovom zakonu o kome smo zaista vodili dosta raspravu i danas ovde, a prethodnog dana na odborima i u toku prezentacije. Mislim da ova zainteresovanost oko ovog zakona zaista potvrđuje onu činjenicu za koju se mi zalažemo da je ovakav zakon u ovakvim vremenima i na ovakvom finansijskom tržištu, kao i u oblasti dužničko-poverilačkih odnosa, potreban.
Sa druge strane, moram da kažem da zaista veliki problem i veliku stvar u svemu ovome predstavljaće implementacija ovog zakona. Zbog toga zaista ne mogu da ne skrenem pažnju da direktan televizijski prenos ili učešće sredstava informisanja u prenošenju stavova, ideja i svih onih amandmana koje smo danas pomenuli, a takođe i ideja u načelnoj raspravi, što je moglo doprineti da se ovaj zakon u praksi zaista sprovede i da ima ono što je u ovom trenutku za njega najpotrebnije.
A to je, u ovakvim vremenima, u uslovima obostranog rizika i od strane zalogodavca i od strane založnog poverioca, da ipak shvate da je poslovni rizik jedan od preduslova ili uslova uspeha u poslu i da oba učesnika u ugovaranju moraju da budu zainteresovani u pravljenju tog ugovora, odnosno u stvaranju uslova za podsticanje privrednog razvoja.
Zato mislim da i prenošenje u sredstvima informisanja nekih bombastijih stvari koje su se danas dešavale ovde a ne onoga što bude izneto prilikom rasprave ovog zakona, treba u narednom periodu sigurno ispraviti kroz šire tumačenje ovog zakona, a nadam se da će ova skupština i nadležno ministarstvo, pored ovih osnovnih odredaba zakona, uneti u tumačenje nešto i šire zahteve koje smo juče izložili na sednici odbora, a takođe i putem amandmana koje smo podneli na ovaj zakon.
Pa, da ponovim. Smatramo da je ovaj zakon trebalo i ranije doneti i mislim da produžavanje roka za još sedam meseci za njegovu primenu će donekle doprineti da još ovaj dužnički lobi, kako sam ga nazvao u prethodnom periodu ili period zelenašenja, imaće i pružiće negativne pipke na sprovođenje ovog zakona.
Njegova primena neće zaživeti bez donošenja zakona o registrima, tako da mislim i sugerišem ministru da, s obzirom da smo doneli zakon o finansijskom lizingu i uvođenju u registar, a takođe donošenjem ovog zakona mora se oformiti registar. Mislim da moramo odmah požuriti da donesemo zakon koji će regulisati oblast upisa u registar.
Još jedna sugestija. Nemojte da nam ministar Boža Đelić kaže odmah, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu u budžetu nema para za registar zaloge, zaposlene službenike, iako ne znamo koliko ih je, a oni su vrlo značajni i vrlo bitni, kao i organizacija koja će voditi registar zaloge. Znači, potrebno je u zakonu o budžetu, odnosno memorandumu o budžetskom sistemu za naredne godine obezbediti sredstva za funkcionisanje ovog zakona.
Ovim zakonom, moram da kažem, čak ni država nije privilegovana, imajući u vidu član 34, gde se kaže, potraživanja poreza i drugih dažbina, red prvenstva se određuje prema vremenu upisa založnog prava. To znači da ni Boža, kao poreski organ, Ministarstvo finansija, ako je zakasnilo sa upisom založnog prava, ono nema pravo na naplatu zaloge pre nekoga ko je upisao zalog na toj stvari.
Takođe, nikakve sankcije nisu predviđene za tzv. službenike registra, koji su u ovom zakonu bog i batina za upis založnog prava. Ako vam službenik registra kaže da ne može da se upiše, nemate nikom pravo žalbe, već u tom slučaju morate predvideti i neku odgovornost za službenika registra, kao i za mene koji sam skidao sako.
U prvom delu sam rekao da ne treba dozvoliti da neki lokalni službenik bude nekom majka, a nekom maćeha. Dužnik uvek rizikuje, odnosno rizikuje ako nema zakona, ako nije upisan u založno pravo, u registar zaloga.
Da li ovaj zakon reguliše, odnosno znači legalizaciju zelenaštva, koje je u ovim smutnim vremenima sve prisutnije? Da li će ugovorom propisana novčana potraživanja legalizovati zelenaške kamate i fenomen pozajmica koje ugovor ne priznaje?
Znači, u ugovoru se izražava samo vrednost u domaćoj, a vi ste napisali i stranoj valuti. Mislim da će uterivači dugova svoj posao i dalje raditi pre sudova i naplatiti svoja potraživanja mimo ovim zakonom propisanog sudskog postupka. Kada uterivač dugova počne da defiluje kroz vašu firmu, kroz vašu kuću, propašće porodica. Mislim da ne smemo i ovim zakonom dozvoliti da nam stradaju porodice.
Zbog toga, mislim da obaveznost sudskog izvršenja i izvršnog postupka mora imati prioritet, a što se i do ovog trenutka dešavalo. Mislim da nijednim ugovorom, složićemo se koliko nas ima ovde, a i vi ministre i svi, deca nisu predmet založnog prava. Kod uterivača dugova ako nije vlasnik tu, uglavnom predmet zaloge i ucene su deca ili porodica. Mislim da se moramo izričito složiti da ne smemo dozvoliti da nam zbog jedne dobre ideje stradaju porodice. Da li će nešto što predstavlja krivično delo i što je strogo sankcionisano Krivičnim zakonom ovim zakonom biti ublaženo.
Založno pravo, a ono najčešće nastaje ugovorom, ali sam po sebi ugovor ne znači da je stvoreno založno pravo ako se ne upiše u registar zaloge ili stvar zaloge ne pređe kod založnog poverioca. Zbog toga, mislim da će dosta doprineti i rasprava u pojedinostima o predloženim amandmanima i na kraju, naš predlog će biti da donesemo jedan dobar zakon koji smo čekali. Hvala.