Upozoravam vas drugi put da se držite teme dnevnog reda.

Gospođo predsednice, ne mogu u ovakvoj atmosferi da nastavim da radim. To je suština. Vi niste u stanju to da obezbedite. Nenormalno je da neko govori, dok se deset ljudi smeje? To nije normalno.

 To pomalo zavisi i od poslanika. Molim vas da ne dobacujete i da poštujete Poslovnik, kako govornik, tako i ostali poslanici koji sede u sali. Molim vas da ne dobacujete sa mesta. Ne možete ni govorniku da dobacujete.
(Narodni poslanik ćuti za govornicom i čeka da se poslanici umire.)

Zahvaljujem što ste me sa pažnjom saslušali.

 Reč ima narodni poslanik Tomislav Kitanović, poslanička grupa DSS. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Lazar Marjanski.

Počeo bih od one dileme koja se ovde postavljala, da je ovu materiju trebalo regulisati Zakonom o obligacionim odnosima. Po onoj priči koja je bila na odborima, koliko se sećam, ta materija je regulisana zakonom o obligacionim odnosima i u onom sistemu anglosaksonskog i u sistemu kontinentalnog prava. Međutim, rečeno je i govorili smo o tome da je u zemljama u tranziciji ova materija regulisana posebnim zakonima. Znači, zakonima ovakvog tipa, posebnim zakonom koji se ovim bavio.
Verovatno je to tako, po mom mišljenju, zbog finansijske nediscipline, koja je vladala u tim zemljama što se tiče te vrste odnosa. Verovatno zbog nepostojanja te ekonomske podloge za to da se stvari rešavaju na drugi način i rečeno je da je u zemljama u tranziciji ovaj zakon dao određene rezultate. Ne vidim razloga da i kod nas zakon ovakvog tipa ne bi dao rezultate, što mislim da je najbitnija stvar u svemu ovome.
Mislim da će ovaj zakon proći, da je solidno urađen. Iza toga će da stoje neki rezultati u finansijskoj oblasti. Mislim da će dopuniti onaj set zakona - lizing, eventualno hipoteku i još neke stvari, koje bi trebalo da se bave ovom oblašću. Postoji potreba za donošenjem jednog ovakvog zakona. Prava potreba u praksi možda je postojala ranije, u onom periodu raslojavanja u našem društvu, gde se već pojavila potreba za ovakvom vrstom odnosa i gde se ovakva vrsta odnosa ostvarivala, ali u nekoj sivoj zoni, negde izvan zakonskih okvira. Znači, to je funkcionisalo, ali nije bilo precizirano zakonom. Mislim da bi bilo mnogo bolje da je još tada bilo regulisano zakonom.
Međutim, tada smo imali dosta tešku situaciju, koja je opterećivala ove odnose, a to je bila finansijska nedisciplina, koja je poticala ne samo od pojedinaca, fizičkih i pravnih lica, već je na neki način bila podstrekavana od strane same države. Država je stajala iza te finansijske nediscipline, štampanja novca. Znači, nije bilo ambijenta i nije bilo uopšte okruženja za funkcionisanje ovakvog zakona.
Ovde se kaže da imamo dosta dobar Zakon o obligacionim odnosima, ali čini mi se da on u praksi ne daje takve rezultate, koliko se kaže da je on dobar, baš zbog tog nasleđa. Još uvek tu vlada neka vrsta sporosti u primeni tog zakona.
Mislim da je dobro što je ovaj zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima izdvojen iz Zakona o obligacionim odnosima. On ima određene pozitivne strane. Mada nisam ekspert za pravna pitanja, mislim da je pravnički dosta precizan. Prednost je što je skopčan sa određenim rokovima. Problem je u tome, da je to rešeno u Zakonu o obligacionim odnosima, ti rokovi su dosta rastegljivi i onda bi došao u pitanje sam smisao zaloge, tog posla, ako se protegne na duži rok, ako ti rokovi budu probijeni i ako se ne ispoštuje onaj rok koji se precizira ovim posebnim zakonom.
Uz te novine, znači umesto upisa u državinu sada se vrši upis u registar, što će dati efikasnost u primeni ovog zakona, pozitivno je što i sama stvar, koju zalogodavac daje, ostaje u njegovom posedu. Znači, to korišćenje će biti moguće sa tim finansijama, pa se opet stvara prostor za neke aktivnosti i možda sitnije privredne delatnosti. U tom smislu ide podsticanje razvoja malog i sitnog preduzetništva.
Pored ovih dobrih postoje i neke diskutabilne stvari u ovom zakonu, moje kolege su ih već naznačile. To je nepreciziranje založnog registra, ko će i kako to da vodi. Ovo je zakon koji će se baviti odnosom fizičkih lica, pravnih lica, preduzeća i pitanje je koliko će u tim transakcijama biti pod udarom državna imovina.

Ima reč narodni poslanik Lazar Marjanski.

Gospodine ministre, vama se obraćam, jedino vi u ovoj sali slušate i niko više ne sluša. Zakon koji ste predložili verovatno da u nekoj sređenoj državi ima smisla i funkcioniše. U ovoj našoj državi mislim, a znam i iz prakse, dosta nema smisla. Mnoge stvari nisu rešene.
Uvek sa ove govornice postavim pitanje: šta sa zemljoradnikom? Ako hoće zemljoradnik da da založno pravo, može na poljoprivredne mašine, na traktor, plug i tako dalje. Naše poljoprivredne mašine su izuzetno stare.
Sada hoćemo da razvijemo proizvodnju, gde se predlaže zalivanje zalivnim sistemima, koji su vrlo skupi. Da bi neki od zemljoradnika, mladih ljudi, to hteli da urade, mora da da hipoteku na zemlju. Založno pravo ne može, jer su sve mašine stare. Vrednost tih mašina ne dostiže neku veliku cifru.
Takođe nemamo određenu stabilnu cenu poljoprivrednih proizvoda. Vidite šta se desilo pre pet meseci. MK Komerc uveze svoj kukuruz i obori cenu na našem tržištu, na berzi. Posle toga bila je cena 4,5 dinara. Posle toga samo njegovi kamioni rade i izvoze pšenicu i kukuruz. To je poznato.
Drugo, kod nas postoji založno pravo na pokretne delove. Na primer, radio sam u jednoj firmi i davali smo založno pravo na neki buldožer, koji je star 25 godina. On je u dobroj funkciji, radi, on je Katerpilar. Morali smo da uzmemo procenitelja da proceni to i Vojvođanska banka je tražila 1:3. Znači da je ova mašina skuplja tri puta, a kamate su bile izuzetno velike.
Nije strah od zaloge, već je strah od proizvodnje, koje nema. Ko je kriv u ovom trenutku? Uvek je država ta koja je uspešna ili neuspešna, država je ta koja je kriva ili ne.
Šta treba uraditi? Mislim da treba razdvojiti politiku od privrede. Politika se mnogo meša u privredu. Zatim, rekonstruisati bankarski sistem, da se smanje stope. Donacije koje dobijaju banke, na primer Vojvođanska banka dobila je pet miliona evra od Eksim banke da plasira i uopšte nije plasirala te pare. To su činjenice koje stoje.
Zatim, mnogo efikasniji sudovi, naročiti Trgovinski sudovi. Brža i poštenija transformacija, rekonstrukcija javnih preduzeća, razvoj malih i srednjih preduzeća i stimulacija u poljoprivredi. Treba stvoriti preduslove. Znači, hitno pokrenuti proizvodnju, pokrenuti investicije i razdvojiti politiku od privrede.
Investicije moraju krenuti. Sada nemamo investicije. Nosioci investicija su javna preduzeća, kao Naftagas, EPS, NIS i tako dalje. Tih investicija nema. Imamo nešto malo, koje su određene za neke popravke i gde dobijamo delove mašina. U odnosu na prošlu godinu skresano je 80% investicija. To vi verovatno dobro znate.
Bojim se da preko ovog zakona može da se desi da određena grupa ljudi kupi na lak način forme. Ja to pretpostavljam, može se desiti, nisam siguran u tome. Zato vam kažem, zato sam rekao u početku - verovatno, možda u Engleskoj, Americi, gde su sistemi svih zakona usklađeni, gde imaju proizvodnju, onda ima smisla. Kod nas mislim da je preuranjeno.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Arsen Kurjački, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Todorović, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije.
Narodni poslanik Arsen Kurjački nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo, nadam se da imate dovoljno strpljenja da saslušate moje izlaganje povodom predloženog zakona. Ako ste nestrpljivi, uvek postoji mogućnost da napustite salu, s obzirom da smo doneli odluku o produženom radu do 20,00 časova, mislim da ćete imati mali strpljenja da ispoštujete odluku koju ste sami svojom voljom doneli.
Na početku mog izlaganja o Predlogu zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, moram da kažem da je prvi utisak koji sam stekao nakon čitanja ovog zakona i nakon kratkog podsećanja onoga što su me svojevremeno podučvali na Pravnom fakultetu, nije to bilo skoro, ovde se ne radi o zakonu koji će prvenstveno imati zadatak da pospeši razvoj privrede, niti se radi o zakonu koji će to uspeti da to postigne.
Ovde se radi o potpuno oprečnom cilju, a to je zaštita poverioca u smislu da će se u našoj zemlji pojaviti uskoro neki problemi vezani za zaštitu poverioca, s obzirom da smo mi do sada u našem pravnom sistemu imali prevashodno zaštitu dužnika, što, po mom skromnom mišljenju, nije sasvim opravdano. Međutim, ovde će biti dosta problema, naročito imajući u vidu da su instituti zaštite poverilaca u svim oblicima koji se primenjuju na Zapadu dosta nemilosrdni.
Dakle, ako imamo u vidu trenutno stanje ekonomskog razvoja, u kome se nalazi naša privreda i naša zemlja, zaista ovaj zakon može da bude, ne u cilju razvoja ili pospešivanja tog ekonomskog stanja, nego totalno suprotno - u cilju obezbeđenja poverilaca i oduzimanja onih pokretnih stvari koje će biti stavljene pod zalogu. Jer, u težnji da oni koji žele razviju neki biznis, da izađu iz siromaštva, da unaprede svoje socijalno-ekonomsko stanje, te svoje pokretne stvari, pošto o nepokretnim stvarima možda i ne može da bude reči jer ih nemaju, ima da stave ili opterete zalogom.
Podsećanja radi, u rimskom pravu, kao što znate, do perioda Republike postojala je mogućnost, poverilac je mogao dužnika posle 60 dana od dana dospeća duga da ubije ili proda u ropstvo - putem instituta manus injectio. Nadam se da neće biti slučaj i ovde kod nas, da neće ovaj zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, dovoditi do toga. Na svu sreću u rimskom pravu je to, u periodu Republike, onemogućeno.
Kao što znate, do sada je u našem pravu bila ozvaničena podela po vrsti stvari koje se opterećuju zalogom ili hipotekom, dakle, u zavisnosti od toga koje se stvari opterećuju ili zalažu. Radilo se ili o hipoteci koja se odnosila na zalaganje nepokretnih stvari, uz upis u zemljišne knjige, ili o ručnoj zalozi, gde je osnov za postojanje ručne zaloge, u smislu obezbeđenja poverioca, bilo neposredno predavanje u državinu stvari koja se stavlja ili opterećuje ručnom zalogom.
Cilj založnog prava je, dakle, da poveriocu obezbedi ispunjenje dužnikovih obaveza, a dužnik može ispuniti svoju obavezu samo ako ima u državini stvar, ako tom stvari može da obavlja određenu delatnost ili neki posao, ako ih upotrebljava za rad i tim radom stiče određenu korist, kako bi mogao da ispuni svoj zadatak - dakle povraćaj duga. S tog aspekta, ovakva ideja može da bude podržana, ideja koja stavlja u zapećak ili opovrgava dosadašnju podelu na ručnu zalogu i hipoteku po predmetu stvari koje se opterećuju putem zaloge.
Dakle, ovakva ideja može da bude u načelu podržana. Međutim, zato je neophodan preduslov da se radi o bogatom društvu, sposobnom da stvori pojedince koji neće ugroziti svoju egzistenciju niti ručnom zalogom, a kamoli hipotekom. Međutim, kao što sam već rekao, čini mi se da će ovde biti sasvim suprotan slučaj.
Interesantno je da pogledamo kako se reguliše predmet založnog prava; dakle, to mogu da budu pokretne stvari, pravo potraživanja i druga prava, a članom 12. regulisano je da predmet zaloge može da bude i suvlasnički udeo.
Hipotetički gledano, vrlo će biti interesantno da vidimo kako će u praksi da se sprovede naplata poveriočevog duga ukoliko se suvlasnički udeo javlja kao založena stvar. Dakle, kako će on biti upisan, kako će biti prodat putem suda. Ukoliko ostali suvlasnici ne budu hteli da učestvuju u jednoj takvoj raboti, ukoliko eventualno nisu bili konsultovani o stavljanju ručne zaloge i upisu te ručne zaloge u javni registar, kako će moći da se naplati takva ručna zaloga sudskom prodajom i da se obezbedi takav poverilac.
Ima mnogo hipotetičkih stvari o kojima možemo da pričamo i one dokazuju da, nažalost, ovaj zakon nije dovoljno dobar, dovoljno precizan, a u prilog tome mogu da navedem i činjenice da se, zaista, u ovom tekstu zakona mogu da nađu mnoge dispozitivne odredbe, mnoge reči, kao na
primer - dužan je, a šta ako neće, tipa - treba da uradi ovo, treba da uradi ono, pa dobro, ako je benevolentno ostavljeno poveriocu, zalogodavcu ili zalogoprimcu da radi po svom nahođenju ili po svojoj savesti, a ne normira se kazna, gubi se osnovna suština zakona i dobijamo odredbe slične međunarodnom pravu, gde fali sankcija. Dakle, kada nema sankcija, nema ni zakona. Vrlo prosto, sud će imati problema da, ukoliko radi po ovom zakonu, sprovede ovakve odredbe.
Drugo je pitanje, pošto znamo da je državina do sada bila osnov za sticanje ručne zaloge, ono što će se omogućiti ovim zakonom, dakle, da se stvar koja se stavlja u zalogu ostavi u državini dužnika. Po germanskoj koncepciji, pravo na državinu kada zalogodavac preda stvar u zalog zalogoprimcu, obojica imaju državinu na založenoj stvari. Po već pomenutoj germanskoj ili modernoj koncepciji, koja je do sada bila prihvaćena i kod nas, zalogoprimac ima neposrednu državinu, jer drži stvar u svojim rukama, a zalogodavac posrednu državinu.
Po rimskoj koncepciji, koja je takođe primenjena u austrijskom založnom pravu, zalogoprimac ima državinu prava, a zalogodavac državinu stvari i sada je vrlo interesantno kako će se odredbe, koje su precizirane i sadržane u Zakonu o obligacionim odnosima, uskladiti sa sasvim drugačijom koncepcijom, jer ćemo imati dva suprotstavljena načela koja poništavaju podelu založnog prava prema vrsti stvari na pokretne i nepokretne, koje se stavljaju u hipoteku ili pod zalog.
Ima mnogo nerešenih i nejasnih pitanja i ukoliko založno pravo treba da bude unapređeno jednim ovakvim rešenjem, možda nije zgoreg razmišljati i o ostalim institutima koji su bili sadržani u predratnom založnom pravu, a podsetiću da se radi o nekim institutima koji su bili atipični za nepokretnosti. Dakle, ako se osnov za ručnu zalogu do sada smatrao prenos državine zalogoprimcu, da li možemo da razmatramo mogućnost da nepokretnosti takođe mogu da budu ne samo upisane u zemljišne knjige, nego da državina nepokretnosti može da pređe kod zalogoprimca, a ne da ostane kod dužnika.
Moramo da vidimo kako će situacija da teče dalje, ali pošto sam već ušao duboko u jedanaesti minut, a nemam vremena da kažem sve ono što sam pripremio, ostaćete uskraćeni za neka rešenja, a mislim da će ta rešenja biti sadržana u amandmanima Socijalističke partije Srbije, a ionako nema prenosa, a sumnjam da ćete imati razumevanja za sve ono što sam pričao do sada.