Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)
Reč ima ministar Goran Pitić.

Dame i gospodo narodni poslanici, koncentrisaću se u ovom delu komentara na ono što je ostalo na neki način nerazjašnjeno, jer u ovoj komunikaciji među poslanicima, bilo je međusobno i odgovora na neka pitanja i komentare koje smo čuli. Zahvaljujem se onima koji su mi pomogli da pojasnimo materiju i odgovorili na one komentare koje su neke kolege poslanici postavljali i na taj način nadam se da smo neke stvari razjasnili.
Međutim, moram da prokomentarišem neke stvari koje su rečene na temu ogromnog straha ili bojazni za propast porodica. Razumem neke komentare, ali neke i ne razumem, jer mislim da su ipak različito motivisani, npr. da će doći do pregrupisanja bogatstva, ili kako uopšte izgleda voditi biznis i brinuti se o tome kako će neko da koordinira ili da ulazi u određeni rizik svog poslovanja. Da li će se onaj koji danas ima novca više obogatiti i da li je, kao što je rekla gospođa Pop-Lazić, zakon skrojen po meri onih koji imaju šta da založe.
Znači, odjednom se plašimo zelenaša, a plašimo se i dužničkog lobija; plašimo se i poverioca, a plašimo se i onih koji imaju šta da založe. Ipak, negde moramo da se opredelimo šta je duh ovog zakona i da li stvarno razumemo kakvi su rizici od toga.
Što se tiče propadanja porodica, mislim da smo daleko odmakli u propadanju porodica u poslednje vreme. Kao što vam je poznato, retko se bavim istorijom na taj način, a bavim se onim što može da pomogne da se osnaže porodice. Ovaj zakon tačno unosi moguću varijantu rizika za one koji se opredele da uđu u taj rizik. Nemojmo da sprečavamo ljude, koji žele da uđu u taj rizik i da ostvare profit u najvećoj meri, da ostvare profit ulazeći u određeni poslovni rizik, nemojmo njima to da onemogućavamo i da grade svoju porodicu zarađujući na onome što imaju da ponude kao predmet zaloge.
Briga za porodicu nema samo ovaj element koji je primarno poslovni odnos, mi govorimo o vekovnom pravu i mogućnosti da tržište reguliše ono što treba da se dešava u privredi ako ste vi skloni riziku. A ako niste skloni riziku, nemojte da ulazite i dajete svoje stvari kao predmet zaloge. Ako smatrate da ćete izgubiti to što imate kao predmet zaloge i upropastiti porodicu, nemojte da idete kod poverioca i da tražite kredit.
I danas imate, to je rekla gospođa Pop-Lazić, mislim da je malo konfliktno, s jedne strane ste rekli da treba da se daju krediti, da bi moglo da dođe do investicija. S druge strane, hajde da lišimo ovaj element davanja kredita, jer ovo je davanje kredita kroz oblik onoga što može da se stvori kao vrsta dužničko-poverilačkog odnosa. Znači, ovo jeste u funkciji oslobađanja potencijala.
Za one, koji ovde pominju razne ljude, koje neko prepoznaje, neko je koristio termin - kontroverzni biznismen, svako ko dobro poznaje biznis i ko se bavi stvarnim biznisom, taj će se opredeliti i za ovakvu varijantu, u kome gubi u trenutku najbolji oblik likvidnosti onoga što ima, a to je keš. Ako dajem svoj keš i preko toga idem na varijantu kredita, da bih imao eventualno mogućnost naplate preko predmeta zaloge, to će raditi oni koji imaju razumevanja za biznis i dugoročno sebe traže da pozicioniraju u poslovnim odnosima.
Oni koji su se eventualno obogatili na drugi način u periodu 90-tih godina, kada nije bilo prostora za ovakvu vrstu komunikacije i pravljenja zakona, koji pokušavaju da regulišu materiju u tržišnim varijantama, ti neće sebe tu pronaći. Ovo nije zelenašenje i ovo nije davanje novca, da biste vi nekom davali 10% mesečno na bazi tog novca.
Ovo je jedan poslovni odnos, za one koji imaju predmet da daju u zalogu, žele da uđu u varijantu poslovnog rizika, žele da ostvare profit, vide sebe u određenom preduzetničkom duhu i razumeju da na ovaj način ulaze u šansu da preko jačanja tog biznisa snaže svoje porodice, a time u suštini dobijamo novu strukturu.
Svestan sam da ovaj zakon sigurno kao ni jedan zakon, separatno posmatran, ne predstavlja neki temelj, "kapitalac", u smislu da će baš on doprineti da se odjednom otvore ne znam kakvi horizonti razvoja Srbije i proizađu neke poslovne šanse. Ali, svaki od ovih zakona, o kojima smo govorili u poslednjim danima, sklapa taj mozaik pravljenja poslovnog ambijenta, u kome oni, koji do sada nisu imali šanse da na ovakav način realizuju svoje poslovne interese i ideje, dobijaju sada šansu da ih realizuju. Da li će to biti u hiljadama poslovnih aranžmana ili će biti u desetinama hiljada, to je upravo taj segment sklapanja tog mozaika. Siguran sam da će ovaj zakon doprineti da se građani Srbije u značajnom delu prepoznaju kao oni koji imaju tu šansu.
Oko tih rizika skoro je neko komentarisao i sjajan je argument, pogledajte potrošačke kredite, kao institucija su razvijeni od 2000. godine, pošto su zamrli u 90-tim godinama, osim za programe. Znači, otvorena institucija potrošačkih kredita za sve, siguran sam da ste i vi korisnik nekog potrošačkog kredita i da ste vi u kategoriji probranih, jer u svim bankama ne gledaju po političkim linijama, nego gledaju po potencijalnom bonitetu. Verujem da i vi imate šta da ponudite u pogledu ličnog boniteta. Ogroman je procenat naplativosti tih kredita, u kojima se iskazuje da li građanin Srbije poštuje obavez kada ulazi u određenu varijantu porodičnog rizika. A porodični rizik je isti kao što prepoznajemo u ovom zakonu.
Što se tiče zemljoradnika, bilo je pitanje i želim za govornicom i zbog gospodina Rajka Baralića, kome sam na odboru rekao da treba nabrojati niz elemenata u pogledu toga koja vrsta iz osnovnog stada za zemljoradnike može da bude predmet zaloge, da kažem: sve može biti predmet zaloge, zato što se kaže - osnovno stado i drugi oblici; znači ono što je amandmanski dato podrazumeva se u okviru onoga što je dato zakonom. Drugim rečima, zemljoradnicima se daje širok prostor da kao predmet zaloge ponude ne samo istrajale traktore i mašine, nego i ono što imaju u svom okućištu.
Žao mi je što tu nije gospodin Krasić, nemam običaj da polemišem sa ljudima koji nisu tu, ali imam potrebu i pošto ćete mu vi preneti, jer sam siguran da ćete razumeti ono što ću reći. To se odnosi na sledeće.
Mislim da su nekorektne njegove primedbe koje su se odnosile na neusklađenost ovog zakona sa Zakonom o obligacionim odnosima. Čak je naveo član 966. Zakona o obligacionim odnosima, koji apsolutno nije neusklađen sa članom 2. i ostalim članovima u ovom zakonu. Naprotiv, taj član 966. odnosi se na državinsku zalogu, a ovaj zakon reguliše nedržavinsku zalogu i siguran sam da oni, koji poznaju Zakon o obligacionim odnosima, i te kako dobro znaju da taj zakon ne reguliše nedržavinsku ili neposesornu zalogu. Zbog toga je i te kako bilo potrebno da se to reguliše novim zakonom.
Samo još dve stvari a propo toga. Što se tiče njegovog komentara, koji je, moram priznati, bio malo maliciozan, a odnosio se na to šta treba da znaju studenti Pravnog fakulteta i da ne postoji pravo na zbirnu stvar, igrom slučaja ovde imam jedan izvod iz knjige profesora Orlića. To je knjiga sa druge godine Pravnog fakulteta, gde se definiše šta znači pravo na zbirnoj stvari. Upućujem ga na drugu godinu Pravnog fakulteta, gde može da pronađe kako se definiše pravo na zbirnoj stvari.
A propo Zakona o obligacionim odnosima, možda za vašu informaciju, pošto do sada nisam imao prilike da to kažem, ali neko je napomenuo, jedan od autora ovog zakona o založnom pravu na pokretne stvari je i profesor Orlić, a on je bio jedan od autora Zakona o obligacionim odnosima. Hvala. (Aplauz.)

Ima reč narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, pravo na repliku.

Zahvaljujem se ministru što se osvrnuo na naše diskusije, ali bih htela samo da kažem bez polemike da ste pogrešno protumačila gospodina Krasića, kada je govorio o članu 966.
Povodom zaloge iz Zakona o obligacionim odnosima, on je samo predložio da bi bilo dovoljno da se iza člana 966. doda član 966a i 966b, koji bi obuhvatili sve one specifičnosti koje propisuje ovaj zakon i na taj način, bez posebnog zakona, znači kroz izmene postojećeg Zakona o obligacionim odnosima, mogli smo svima da omogućimo da se koriste ovim pravom zaloge bez državine, kako ste vi to namerili, odnosno upisom u registar založnog prava.
Dakle, to je bilo potpuno pogrešno protumačeno. Pored toga, bilo bi korektno, ministre, to sam od vas očekivala da, kada govorite o kontroverznim biznismenima i kada pominjete neke godine, kažete, na primer, od 1990. do danas. Ne znam kada biste mogli da izvršite presek.
Ali, ima i onih za koje znam, koji su se obogatili, kao recimo Dragan Marković, koji je bio pilićar do 1999. godine, pa se pred 2000. godinu naglo počeo da bogati. On je na opštini Zemun, znam da je proizvodio jaja i piliće. Sada je odjednom čovek biznismen, sa tolikim bogatstvom da ne možemo da zamislimo koliko je to bogatstvo.
Zatim, znamo kako su pojedinci došli do šećerana, sa koliko para i koliko su tu kapitala i rezervi stvorili, odnosno koliko je na lageru šećera bilo kada su te šećerane kupili za tri evra.
Dajte da govorimo o tome, naročito 2000. godine su postojali uslovi za bogaćenje pojedinca.
Kada budemo govorili o Predlogu u pojedinostima, onda ćemo da ukrstimo pravničko znanje i pošto smo mi slušali i učili po knjigama gospodina Orlića, mislim da ćemo moći da vas ubedimo da ga veoma dobro razumemo.

Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136, stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov iznad člana 1. i na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rade Bajić i Bora Stanimirović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na isti član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Podnosilca amandmana želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandman na član 1. Predloga zakona, koji predviđa da se posle reči "pokretnih stvari" dodaju reči "na kojima postoji pravo svojine".
U čemu je tu suština; upravo je vezano za pomenuti član 966. Zakona o obligacionim odnosima, koji, kako rekoste gospodine ministre, govori o predmetu zaloge, gde poverilac dolazi u posed, odnosno u državinu predmeta zaloge odnosno pokretne stvari.
Međutim, ovde je još veća potreba da zalogodavac ima pravo svojine na pokretnoj stvari, jer upravo taj predmet ostaje u državini zalogodavca. Znači, manje je prisutno obezbeđenje založnog poverioca, jer kod eventualno sudskog spora, a to i kažete u članu 4, ako je zalogodavac založio stvar na koju nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga, upis u Registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo.
Koja tu pravna situacija nastaje? Stvara se jaka pravna nesigurnost u ovom dužničko-poverilačkom odnosu između zalogodavca i založnog poverioca. Zbog toga mi, u Srpskoj radikalnoj stranci, imajući u vidu stvaranje pravne sigurnosti u pravnom poslu kod dužničko poverilačkih odnosa, a što je predmet ovog zakona koji ste predložili Narodnoj skupštini Republike Srbije, amandmanom predlažemo svojinsko obezbeđenje. Za to smo da dođe do liberalizacije odnosa putem kojih se sklapaju razni poslovi, s tim što mi u Srpskoj radikalnoj stranci, naravno smatramo da će ovde doći do takvih poslova gde će zajmodavci da dođu u određeni poslovni i finansijski rizik, gde će naravno doći do propadanja porodice u tom finansijskom smislu.
Zbog toga vam predlažem da prihvatite ovaj amandman, imajući u vidu i odredbu člana 17, gde kažete da je zalogodavac, u smislu ovog zakona, dužnik u slučaju da je istovremeno dužnik, a ne treće lice, koji ima pravo svojine na pokretnoj stvari u svojstvu imaoca nekog prava kojim može slobodno raspolagati. Znači, s jedne strane, pominjete pravo svojine, koje treba da ima zajmodavac, a ne stavljate ga u osnovne odredbe kao princip, kao pravilo, kao načelo koje će da važi u tekstu celog zakona i da se podrazumeva kod sklapanja ovog posla da postoji pravo svojine na strani zajmodavca.
Pored člana 17, a ima još nekih članova koji su međusobno kontradiktorni po pitanju prava svojine na predmetu zaloge, recimo član 35: "Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac stiče pravo na državinu po samom zakonu". Šta ako na predmetu zaloge ima pravo svojine treće lice? Doći će do sudskog spora, gde će treće lice zadržati državinu, s obzirom da ima pravo svojine - neće moći da dođe do realizacije potraživanja od strane poverioca prema zalogodavcu.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi da uzme reč?
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika, poslanička grupa SRS.

Gospodine ministre, mi smo i u načelnoj raspravi postavili kao problematično to što u članu 1. ne stoji pravo svojine na stvari koja se daje u zalog. Da li se to podrazumeva ili se ne podrazumeva, mi to ne možemo da vidimo iz Predloga zakona.
Moguće da je tako, čak i kada treće lice zalaže neku pokretnu stvar radi obezbeđenja duga za drugo lice koje je, praktično, zalogodavac, on mora da ima neko pravo svojine. Kako vi da obezbedite nekoga ko dođe do neke stvari, evo, recimo, meni se više dopada vaš sat, pa kažem, dajte mi ga malo da ga prošetam, odem i založim ga. Šta onda biva? Govorim malo slikovito, zato je potrebno da postoji ovde da je u pitanju dokazano pravo svojine.
Vi možete da dokažete pravo svojine na opremi koju imate, na robi koja vam je na zalihama, na osnovu papira, možete intelektualnu svojinu, možete da dokažete svojinu na automobilu, možete čak i za umetničke slike, imate neke sertifikate, ili već kako ste ih nabavili, na osnovu toga da ste platili porez za nešto što posedujete, dobili ste u nasledstvo određene relikvije, na to ste možda platili porez, jer niste naslednik u prvom redu, znači sve je to dokazivo. Zato je, po nama, ne samo zbog toga što to stoji u Zakonu o obligacionim odnosima, koji tretira ručnu zalogu, bilo umesno da se nađe i u ovom zakonu.
Ako mislite da amandman nije na mestu, trebalo bi da nam date adekvatno obrazloženje da ne bismo eventualno bili u zabludi.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? Ako niko ne želi, prelazimo na sledeći amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici Nebojša Jović i Dragan Jovanović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
U ime podnoslaca amandmana, reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, kao što je rečeno u diskusiji, a i to piše u Predlogu zakona o založnom pravu na pokretnim stvrima upisanim u registar, zakonom se uređuje zaloga pokretnih stvari i prava radi obezbeđenja potraživanja poverioca i u tom smislu se ugovorom o zalozi obavezuje zalogodavac prema poveriocu da mu pruži obezbeđenje za njegovo potraživanje, tako što će se povriočevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar založnog prava.
Ugovorom o zalogu uređuju se prava i obaveza zalogodavca i poverioca, a sadržina i forma ugovora regulisana je članom 3. Predloga zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.
Kolega Dragan Jovanović i ja u ime poslaničkog klub SPS amandmanom predlažemo da se stav 1. člana 3. menja i glasi: "Ugovor o zalozi sadrži: ime i prezime, naziv firme, tačno prebivalište ili boravište, odnosno sedište poverioca i zalogodavca, kao i dužnika, kada su to različita lica, predmet založnog prava sa potrebnim obeležjima i identifikacijom, podatke o potraživanju, koje se obezbeđuju založnim pravom, kao i dan i mesto zaključenja ".
Mi smo ovim amandmanom želeli da preciznije definišemo obavezu i sadržinu ugovora o zalozi. Naime, u članu 3. stav 1. Predloga zakona stoji - ime i prezime ili firma. Amandmanom predlažemo da stoji - ime i prezime, naziv firme. Smatramo da se na ovaj način transparentnije određuje kada se piše ime i prezime, kada je zalogodavac, poverilac ili dužnik fizičko lice, a naziv firme kada je to pravno lice ili preduzetnik.
Takođe predlažemo da se sem toga što u ugovoru piše, uz predmet založnog prava sa potrebnim obeležjima treba dodati reč "identifikacijom", iz razloga preciznijeg određivanja predmeta založnog prava. Recimo, ako je predmet zaloga automobil onda mora da piše marka automobila, broj motora, broj šasije itd.
Na kraju, sem dana zaključenja ugovora treba da stoji dan i mesto zaključenja, i to iz razloga ako dođe do sudskog spora da se po mestu zaključenja ugovora odredi mesna nadležnost trgovinskog suda koji bi rešavao nastali spor, ako zalogodavac dobrovoljno izvrši svoju obavezu predaje predmeta založnog prava založnom poveriocu.