Ima reč narodni poslanik Vjerica Radeta.

Prostim čitanjem ovog člana, koji predstavlja Predlog izmene i dopune Zakona, reklo bi se da evo ova vlada i ova DOS-ovska vlast je konačno počela da vodi računa o izbeglim i raseljenim licima, s obzirom da se ovaj član zakona odnosi pre svega na njih.
S obzirom da znam i da mi znamo da o tome nema ni govora, jer način na koji pokazujete brigu o tim licima najbolje se vidi ovih dana po buldožerima. Naravno, šta bi drugo predstavnici buldožer-revolucije i radili, buldožerima rušite ono što su ti jadni ljudi mukotrpno stekli i izgradili, jer, bože moj, nemaju građevinsku dozvolu i nećete da ih legalizujete.
Mislim da ovaj član uopšte nije bilo potrebno predlagati, niti ima potrebe da se usvajaju ove izmene zakona. Mi nismo pisali amandman zato što znamo da biste vi to zloupotrebili i da bi večeras na svim televizijama bilo objavljeno da poslanička grupa SRS ne prihvata predlog zakona, koji, eto, pomaže izbeglim i raseljenim licima.
Pitam i usput obrazlažem zašto mislim da je ovo nepotrebno. Sada postoji apsolutno pravni promet sa svim bivšim jugoslovenskim republikama. Nikakav problem nije da se dobije izvod iz knjige rođenih iz bilo kog grada, mesta na teritoriji bivših republika. Vlada u obrazloženju kaže, danas sam u novinama čitala, gospodine Šabiću, vi ste rekli da između ostalog zbog efikasnosti, da bi se brže došlo do tih izvoda, da se za to predlaže ovaj zakon.
Svako lice, koje živi na teritoriji jedne opštine u Beogradu, na primer na opštini Savski Venac, onaj koji je rođen u toj opštini, dobiće izvod iz knjige rođenih za dva dana. Onaj, koji takođe tu živi, a rođen je u selu, na primer, Levosoje, neće dobiti taj izvod za nekih deset dana, ukoliko nema prijatelje, rođake, poznanike da to od njih zatraže ili će se tražiti zvanično matična služba opštine gde živi od opštine gde je to lice rođeno. To se čak i vremenski poklapa sa vremenom za koje lice iz Knina može da dobije izvod iz knjige rođenih.
Neko jednom upisan u knjigu rođenih ne može da se prepisuje. Pitam vas, šta će se desiti konkretno sa licem koje je rođeno u Kninu, da li ćete vi obavestiti matičnu knjigu u Kninu da taj list gde je to lice upisano istrgne iz te knjige, da ga tamo više nema i da na taj način ne može da ostvari ni svoja imovinska prava. Dobro znamo da imovinska prava na tim teritorijama ti ljudi ni izbliza nisu regulisali. Iovako imaju problema i još im samo ovo nedostaje.
Sledeće pitanje, ako budete vrlo brzo primenjivali ovaj član, moraćete i da klonirate ljude. Knin je sada pod hrvatskom okupacojom. Jednog dana kada Knin bude ponovo u sastavu jedinstvene srpske države, onda ćemo imati isto lice, upisano u knjigu rođenih i u Kninu i u Zemunu, na primer. To je fizički nemoguće.
Međutim, nešto drugo se krije iza ovog predloga. Svakako ne vaša briga o tim ljudima. Na ovaj način priznajete da se vi u DOS-u polako pripremate za izbore, koliko god to pokušavate da sakrijete. Vi ćete sa licima koja nisu dobila državljanstvo da radite ono što su socijalisti radili sa Šiptarima na Kosovu. Vi ćete praviti spiskove od lica za koja imate podatke iz Komesarijata i napravićete spiskove kakvi vama odgovaraju. Naravno, na te spiskove nećete upisivati lica koja su dobila državljanstvo, a takvih je, na žalost, malo, jer dobro znate da lica iz tih krajeva, koja imaju državljanstvo, ni slučajno neće glasati za DOS. Dobro znate da će glasati za SRS, zato što znaju da je jedino SRS od početka vodila računa o njima i da je jedina SRS spremna da ta lica u svakom pogledu izjednači sa građanima rođenim ovde, a ne samo ovim nekakvim fiktivnim izmenama zakona.

Ima reč narodni poslanik Vuko Antonijević.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, želim da iskoristim prisustvo ministra za lokalnu samoupravu i da kažem nešto na temu vođenja matičnih knjiga za područje Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, gde se predviđa da te matične knjige i dalje ostanu u gradovima centralne Srbije.
Hteo bih da kažem da imamo problem da jedna trećina srpskog stanovništva koja je ostala da živi na Kosmetu, a uz to i sav ostali nealbanski živalj, koji svakako zavisi od naše matične evidencije, ima velike probleme da dođe do određenih gradova u centralnoj Srbiji po običan izvod i sve ono što se tiče te matične evidencije. Ako razumem da je odmah posle rata bilo potrebno da se matične knjige isele sa područja Kosmeta, jer je realno pretila opasnost da matična evidencija bude uništena, od strane UNMIK-a ili od strane Albanaca, ne razumem što danas posle četiri godine imamo i dalje ovakvu situaciju i sada hoćemo da ostavimo da određeni gradovi u Srbiji i dalje budu zaduženi za određene kosovske okruge i da vode matičnu evidenciju.
Kada je u pitanju severni deo Kosmeta i onih šest opština, kompletna matična služba bi mogla da se vrati na teritoriju severnog Kosmeta. Ne vidim razloga ako funkcionišu ostale institucije države Srbije, kao što su univerzitet, zdravstvo, školstvo, zašto ne bi mogla i matična evidencija da se vrati na prostore severnog Kosova i Metohije, jer znate da tamo funkcioniše opština Leposavić, Zubin Potok, Zvečan i jedan deo Kosovske Mitrovice. Za opštinu Vučitrn funkcioniše opština u Prilužju. Za opštinu Srbica imamo da je sedište opštine u selima, u srbičkim selima, koji su naseljeni isključivo srpskim življem, tako da jednostavno mora da se nađe nekakav način. Znam da je problem ljudi koji su zaposleni u tim matičnim službama i da bi to možda dovelo u pitanje njihovo zaposlenje. Ali, to može da se reši, jer zamislite Srbe iz određenih enklava koji moraju da dođu po običan izvod; prvo, ne znaju gde se sve to nalazi, koliki je to problem.
Kolega Đoković je o tome pričao, to može elektronskim putem da bude vezano, pa da funkcioniše, ako ne može sve da se vrati na prostore Kosova i Metohije, ali svakako može da bude jedan deo vraćen.
Što se tiče severnog dela Kosova i Metohije, apsolutno kompletna matična služba, čak i radnici koji rade u Kraljevu, porodice im žive u severnom delu Kosova i Metohije, znači to nije problem. Ako ne može da se vrati matična služba u Peć, može u Goraždevcu da postoji bar jedno odeljenje, da tim ljudima koliko-toliko pomognemo.
Da ovakav način ponašanja ne bude u svrhu daljeg iseljavanja Srba, nego da taj narod shvati da je državi Srbiji svakako stalo do Kosova i Metohije i te službe možemo da vratimo. Ako ne može matična služba da funkcioniše za Kosovski okrug, recimo, u Prištini, može jedno odeljenje da funkcioniše u Gračanici. Znate da cenralno Kosovo ima više od 50-60 hiljada Srba. Ako Kosovsko-pomoravski okrug u Gnjilanu ima malo Srba, ali tamo postoje i kako-tako funkcionišu, a i opština Gnjilane funkcioniše. Zašto ta matična evidencija nema jedno svoje odeljenje?
Što se tiče severnog Kosova, znači kompletna matična služba može da se vrati. Mislim da bi to pomoglo, jer više ne preti realna opasnost da ona može da bude uništena. Zašto? Zato što je sve snimila na mikrofilmove, sve je na disketama. Ako smo dali katastar UNMIK-u, zašto ne bismo dali UNMIK-u i matične knjige, te diskete, jednostavno sprečili bismo 200.000 Albanaca, koji su došli sa teritorije Albanije i prijavili se na Kosovo i Metohiju, to bi nam bio adut.
Znam da će uvek neko da kaže - problem je, ali šta se dešava sa tim ljudima koji rade u gradovima po Srbiji, kao što je recimo Niš, Kragujevac, Kraljevo i svi oni su zaduženi za određene okruge i znam za problem, dve trećine Srba je iseljeno. Možda zbog njih mora da postoji i u ovim gradovima, ali mislim da se u ovom trenutku mora razmišljati, u cilju povratka, da jednostavno i te ljude pripremimo za neki povratak, kao i te radnike tih matičnih službi. Zašto se, recimo, ne vrati matična služba iz Kraljeva. Načelnik te službe je iz Vučitrna. Svi Vučitrnci su došli ili žive u Prilužju ili u tim okolnim selima, ili žive na teritoriji severnog dela Kosovske Mitrovice, tako da i to nije nekakvo opravdanje.
Zamolio bih ministra da o ovome zaista najozbiljnije razmisli. Na severnom delu Kosova i Metohije - država Srbija ne funkcioniše tako što je u Kraljevu - sve ono što je moglo da se sačuva od tih institucija države Srbije, tamo je sačuvano. Znači, bila je skepsa da može i univerzitet da se vrati. Radi u lošim uslovima, ali se vratio.
Vratiti matičnu službu. Nemam ništa protiv da deo službe, upravo zbog ljudi koji su zaplašeni, ostane i tamo. Postoje mogućnosti, jer danas živimo u vremenu kada su elektronske komunikacije vrlo lake. Molim vas da razmišljate i o tome, da pomognete ljudima. Zamislite ljude iz Velike Hoče, Orahovca, Goraždevca, kako mogu da dođu da uzmu izvod.
Ljudi su ostali bez nadoknade za dečiji dodatak zato što nemaju matičnu službu. Nemaju validnu dokumentaciju. Kako će oni da dođu i da to uzmu? Zaista je puno problema. Moralo bi da se razmišlja u tom pravcu - ili da ostane deo službe u Srbiji, ali jedan deo zaista bi trebalo da se vrati. Kažem, severni deo Kosova i Metohije ispunjava sve te uslove, jer u svim bivšim okruzima kosovsko-metohijskim imamo srpske enklave i tamo funkcionišu lokalne samouprave, čak i država Srbija plaća koordinatore. Oni raspolažu nekakvim budžetom, zašto jedan deo službe ne bi bio tamo.
Možda da se razmišlja o sledećem momentu, da ti ljudi koji rade u tim matičnim službama, još uvek imaju zasnovan radni odnos, znači da im se on ne prekida, nego da se upravo zbog posla vrate i da taj posao rade tamo gde treba da rade. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić. Posle njega neka se pripremi narodni poslanik Dragan Lazić.

Poštovani poslanici, gospodone ministre, pored toga što, zbog nepostojanja direktnih TV prenosa, nisam siguran da će ove naše reči dopreti u javnost, smatram da je vrlo bitno da ovo, o čemu govorimo, upravo čuju i narodni poslanici i da čujete i Vi, kao ministar u Vladi Republike Srbije, vezano za ovu oblast.

Kao poslanik izabran sa izborne liste Socijalističke partije Srbije govoriću o ovome kao temi koja nije partijskog karaktera, već od opšteg nacionalnog interesa i značaja za državu, pa je zaista treba rešiti.

Još od vremena ustrojstva pravne države, jedan od osnovnih postulata je i vođenje evidencije o matičnim i zemljišnim knjigama. Bez posedovanja matičnih i zemljišnih knjiga nema ni govora da se na bilo kakav način, u bilo kakavoj arbitraži, a pogotovo ne na međunarodnoj, mogu na bilo koji način zaštititi osnovna građanska i ljudska prava, pre svega našeg proteranog stanovništva sa prostora Kosova i Metohije.

Prema tome, ako mi ovu dragocenu dokumentaciju, pod bilo kojim izgovorom, premestimo tamo gde naši državni organi faktički nisu priznati, to praktično znači da smo se dobrovoljno odrekli krunskih dokaza naše državnosti na prostoru Kosova i Metohije.

Ovo govorim zbog toga što je javna tajna da šiptarskim separatistima upravo trebaju zemljišne i matične knjige kao jedan od preduslova za proglašenje nezavisnosti. Zar i najavljena bezočna privatizacija na prostoru Kosova i Metohije što se sprovodi protiv srpskih interesa nije najbolji dokaz za ovu moju tvrdnju.

Ovih dana mi intenzivno držimo sednice Odbora za Kosovo i Metohiju. Juče je bila sednica Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za privatizaciju, pre neki dan je bila sednica Odbora za Kosovo i Metohiju i bilo je govora o povratku prognanih i raseljenih lica. Verujte, kako koje pitanje otvorimo, tek se onda vidi prava slika stanja na Kosovu i Metohiji. Zato o svemu zaista moramo da vodimo računa.

Juče smo čuli od ljudi koji imaju veliki privatni kapital, od gospodina Milorada Rajevića iz Peći, da je kompletna dokumentacija o njegovom posedu falsifikovana i da je danas vlasnik te njegove imovine Albanac, na osnovu nekakvih tapija iz turskog vremena.

Prema tome, vidi se na šta su sve spremni albanski separatisti na prostoru Kosova i Metohije da urade da bi dokazali neke činjenice koje apsolutno ne stoje.

Da li Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti garantuje povratak svih izgnanih i prognanih lica na prostor Kosova i Metohije? Da li se Srbi vraćaju na prostor Kosova i Metohije? Ne, ali je zato na prostor Kosova i Metohije doseljeno 220.000 građana Albanije i građana Makedonije.

Koliki je broj naših povratnika i po rečima naših zvaničnih organa broj Srba je toliki da mogu da stanu u nekoliko desetina autobusa. Da li Rezolucija 1244 garantuje bezbednost svih građana? Da. Da li bezbednosti ima? Ne. Svakodnevna dešavanja to apsolutno potvrđuju. Da li Rezolucija 1244 garantuje povratak naših vojno-policijskih snaga na Kosovo? Da. Da li njih ima? Ne, osim prisustva međunarodnih bezbednosnih snaga i terorističkih bandi preobučenih u KZK, sada ANU ili nekakve sada najavljene Crne orlove, Bele orlove itd.

Da li se garantuje Rezolucijom Saveta bezbednosti povratak imovine? Da. Da li je ta naša imovina vraćena? Ne.

Sve ovo govorim zbog toga da ne dozvolimo da se matične knjige vrate na prostor Kosova i Metohije. O tome da je bilo zloupotreba oko vođenja matičnih knjiga i oko korišćenja matičnih knjiga govorio je ministar. Mislim da ovu oblast treba urediti i poboljšati efikasnost rada u toj oblasti, možda i na način o kojem je govorio narodni poslanik Dragiša Đoković. Kakve bi tek zloupotrebe matičnih knjiga bile kada bi se vratile na prostor Kosova i Metohije, da i ne govorimo.

Matične knjige su osnov evidencije o ličnom statusu, kojim se prate sve promene u statusu jednog lica od njegovog rođenja do smrti. Rođenje je najvažnija činjenica, s obzirom da čovek rođenjem postaje subjekt prava i najčešće to je način sticanja državljanstva. Zbog situacije nastale raspradom SFRJ način sticanja jugoslovenskog državljanstva prilagođen je datim uslovima i uvedeni su oblici sticanja kroz institut upisa u knjigu jugoslovenskih državljana.

Jedan od kriterijuma je i prebivalište. Sve ovo govorim iz jednog prostog razloga, jer specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji sada je zaokupljen velikim problemom i zadatkom koji je dobio, tj. zadatkom kako rešiti pitanje državljanstva građana Kosova i Metohije. Rešenje tog statusa je takođe jedan od koraka ka nezavisnosti Kosova i Metohije. Kako će specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija to rešiti videćemo.

On već ima dobru podlogu, jer je jedan od njegovih prethodnika 1999. godine doneo uredbu po kojoj se građaninu Kosova mesto prebivališta priznaje i prema povlastici za gradski prevoz. Kako se te povlastice dobijaju o tome i da ne govorimo, a šta mislite šta li će tek uraditi ovih 220.000 albanskih i građana države Makedonije na prostoru Kosova i Metohije ako sa povlasticama dođu da dokažu mesto prebivališta i da na taj način steknu putne isprave i dobiju državljanstvo. Ne menja li se time etnička slika prostora Kosova i Metohije? Sigurno da se menja. Mislim da je to neprimereno i mislim da to ne bismo smeli da dozvolimo.

Ove matične knjige, ukoliko bi se vratile na prostor Kosova i Metohije, slažem se sa prethodnikom Vukom Antonijevićem da je situacija na severu Kosova drugačije u odnosu na situaciju po dubini Kosova i Metohije, međutim, ukoliko bi se vratile sigurno bi došle u ruke UNMIK-ove administracije, jer severna opština Mitrovica faktički više ne postoji. Postoji UNMIK-ova administracija. To je nažalost tako kako jeste i deo te administracije u severnom delu Mitrovice je deo administracije južne opštine Mitrovice. Do sada tako nije bilo, međutim, najnovijim događanjima od pre nekoliko meseci i to se pitanje rešilo.

Zato mislim da ove knjige ne bi zaista trebalo vraćati na prostor Kosova i Metohije, već naći načina i mogućnosti da se ta oblast uredi, a o njihovom eventualnom povratku razmišljati po povratku prognanih i raseljenih lica na prostor Kosova i Metohije, onda kada se obezbedi imovinska sigurnost, kada se poveća bezbednost svih ljudi, tj. nealbanskog stanovništva na prostoru Kosova i Metohije, kada se naše snage bezbednosti po Rezoluciji vrate na prostor Kosova i Metohije i na neki način tek onda razmišljati o povratku tih knjiga na prostor Kosova i Metohije.

 

Reč ima narodni poslanik Dragan Lazić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, da se ne bih ponavljao sa mojim prethodnicima, sve je uglavnom rečeno i zaista imamo jedno gorko iskustvo kada su u pitanju matične knjige i ostvarivanje Zakona  o matičnim knjigama na Kosovu i Metohiji, govorim o pređašnjem zakonu. Kada je u pitanju Zakon o katastru i o katastarskim knjigama, što je i sasvim razumljivo, jer znate u kojim se uslovima vodio život dole.
Sadašnja pozicija na Kosovu i Metohiji mnogo podseća na onaj period između 1942. i 1944. godine, kada je veliki broj Albanaca prešao na teritoriju naše države i na neki "džentlmenski način" od strane države prihvaćen i na kraju krajeva mnogi od njih su stekli tek naknadno to državljanstvo.
Mi smo imali isto tako jedno iskustvo bez presedana, da je drugi čovek države, a u ovom smislu Fadilj Hodža, koji je bio u tom trenutku potpredsednik Josipu Brozu, čovek koji praktično nije imao državljanstvo SFRJ, ni FNRJ, ni Demokratske Federativne Jugoslavije, nije ni upisan u knjugu državljana, nije bio upisan u matičnu knjigu, a imao je naše državljanstvo i nikada nije pokazao ta svoja dokumenta.
Šta se radilo u prethodnom periodu na Kosovu i Metohiji. Znate, kada je počela ekspanzija, kada je počela demografska eksplozija,onda jej počela da se gubi kontrola u matičnim službama i da se gubi kontrola nad matičnim knjigama. Pred svaki popis stanovništva koji se obavljao na deset godina, znači 1961, 1971, 1981, a 1991. godine nije mogao da se obavi, postojala je mogućnost koja je korišćena, da su mnogi Albanci sa područja ulcinjske opštine, odnosno sa područja Bara, područja Preševa, Bujanovca i Medveđe prelazili i dobijali status u matičnim knjigama na Kosovu i Metohiji. Zašto im je to bilo potrebno? Bilo im je potrebno da bi iskazali na neki način većinu. Ta većina je bila u duhu neke dugoročne politike koja treba da se iskaže cifarski, da Srbi spadnu na ispod 8%, da bi moglo sasvim drugačije da se razgovara o statusu Kosova i Metohije, što se inače ovih dana i aktuelizuje u međunarodnoj zajednici i u svetskim institucijama.
Kada bi došli dole onda bi učestvovali i u popisu stanovništva, a naravno mogli su i da glasaju birajući neke svoje predstavnike, ali to nije bio slučaj samo sa Ulcinjom i sa južnim delom Crne Gore, nego je to bio problem sa Tetovom, Gostivarom, i to je uglavnom taj prostor zapadne Makedonije.
Nije ni slučajno što se velikoalbanske arhitekte poigravaju nazivima svih ovih područja, pa sadašnju teritoriju Kosova i Metohije oslovljavaju Kosovom, Preševo, Medveđu, Bujanovac tretiraju istočnim Kosovom, bivšu Iliridu, znači zapadni deo Makedonije sada tretiraju istorijskim Kosovom. Zbog čega se to radi? Da bi se izgubio trag svim tim ljudima koji bi došli u Prištinu, u Peć, u Prizren, Gnjilane, Uroševac i Mitrovicu, tamo gde ima Srba, da bi jednostavno pokrili kompletnu etničku sliku i prekrili tu etničku sliku, da bi se pokazalo koliko ih je više. Zato postoji bojazan i apelujem na vas gospodine ministre da sagledate celu poziciju, jer je pred nama popis stanovništva na Kosovu i Metohiji, priprema se naveliko, da bi se na neki način iskazala etnička slika bez ljudi koji su na Kosovu i Metohiji. Čak je predlog toliko diskriminatorski, ako ste mogli da pogledate to, da se praktično uzima samo faktičko stanje, a ne uzima se nikakav period, da li su Srbi proterani sa tog područja ili ne, nego ko je trenutno na prostoru Kosova i Metohije.
Mi smo u jednom trenutku imali veliku nesreću, a mogla je ta šansa da se iskoristi. Naime, 1985. godine na Kosovu i Metohiji tadašnji kosovski parlament je doneo zakon koji je promakao očima javnosti, a to je Zakon o matičnim brojevima. Taj zakon je možda nekome sporan ili nesporan, ali je jako bio potreban u tom trenutku, da bi se iskazala, otprilike, neka realna cifra koliko Albanaca ima na području Kosova i Metohije.
S obzirom na to da je albanska nacionalna manjina ili zajednica, kako god hoćete, koristila sva svoja prava na pravi način, sva svoja prava u državi Srbiji i ondašnjoj SFRJ i SRJ, oni su morali da se upišu i dobiju te matične brojeve. Ti matični brojevi su im bili potrebni za ostvarenje prava kad je u pitanju lični dohodak, kad je u pitanju penzija, dečiji dodatak, jer znate da su imali mnogo dece. Nekako se uvek razmišljalo o tome da li je to pravi broj koliko ih ima. Uzimalo se plus - minus 10%, da nisu stigli da se prijave. Došlo se do podatka da upisanih sa matičnim brojevima ima negde 950.000. Kada bi se dodalo još tih 10%, to je cifra od 1.050.000. To se dešava u periodu do 1989-1990.
Da li je moguće da se nekim isfingiranim popisom stanovništva iz 1991. godine - kada se uzimala, ako se sećate dobro, a trebalo bi da se setite, neka paralela između prethodnog popisa stanovništva iz 1981. godine i nekih parametara koji se tretiraju po prosečnoj stopi priraštaja stanovnika u toku godine - došlo do neke cifre od 1.950.000. To je ekspanzija koja ne može čak ni na papiru da se ispiše, jer se dobro znalo da je prirodni priraštaj stanovnika albanske populacije na Kosovu i Metohiji bio negde u veličini Uroševca. Otprilike, to je 30.000 stanovnika u toku godine, s tim što se nikada nije računala prosečna stopa mortaliteta Kosova i Metohije. To je jako bitno, jer se onda gubi potpuna slika o tome koja je prava cifra tih ljudi koji su živeli dole. Naravno, govorim o albanskoj nacionalnoj zajednici.
Kada bi se za deset godina taj procenat uzeo, bez one stope mortaliteta, to je moglo da bude oko 350.000-400.000. Šta je sa onih 500.000, koji je preko toga upisan? Naravno, kad biste uzeli matične knjige bilo kog mesta, videli biste deset istih imena i prezimena. Kad biste otišli u selo da proverite koji je taj pod jednim imenom ili drugim, ne biste mogli da dobijete pravi lik. Pojavi se jedan, a gde je drugi sa istim imenom i prezimenom, čak isto godište, a onda isfingiran neki datum prethodnog meseca ili budućeg meseca.
Da ne pričam o onome što se dešavalo, da su u matične knjige upisivani i nerođeni i umrli. Zaista imamo jednu sumornu sliku o kompletnoj matičnoj službi, o matičnim knjigama i uopšte o demografskoj strukturi na Kosovu i Metohiji.
Kada se sve to sabere, više sam izašao zbog ovog apela da sagledate postojeće stanje, da uzmete u obzir tu fluktuaciju, kako je neko stručno naziva na relaciji zapadna Makedonija - jug Srbije - Kosovo - Crna Gora, da se ozbiljno ukaže međunarodnoj zajednici i ako se bude pravio taj popis stanovništva, da se na pravi način obrati pažnja, jer se bojim da ćemo opet doći u poziciju 1944. godine, kada smo sve đuture, što bi rekao naš narod, ubacili u knjige, pa smo posle toga imali i te kakvih problema i sa matičnim knjigama, a i država kao zajednica.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, poslanička grupa SRS. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Đura Lazić, poslanička grupa SPS.

Prijavio sam se za reč da predložim Vladi da povuče ovaj predlog zakona i da nam da kompletan, potpuno nov predlog zakona kojim će na kompletan način da uredi pitanje matičnih knjiga. Sazreli su uslovi za to, zato što postojeći tekst zakona sadrži i suviše arhaičnih termina koji praktično ništa ne znače, a videćete, gotovo u svakom članu izvornog teksta zakona se pojavljuje termin "državljanin SFRJ", a toga, vidite i sami, više nema.
Nekoliko razloga postoji, pored ovog, zašto je potrebno da se ovaj zakon vrati na doradu. To je ovaj član kojim se, praktično, vrlo precizno definiše koje su to opštinske i gradske uprave koje vode matične knjige za pojedine opštine sa teritorije Kosova i Metohije. Tako nešto ne sme da se napiše u zakonu, ne sme tako precizno da se opiše i definiše jedan organ, tim pre što je vođenje matičnih knjiga povereni državni posao.
Ako na stranu stavimo taj član Predloga zakona i pogledamo izvorni tekst zakona koji se i danas primenjuje, onda u tom celom zakonu samo postoji jedna odredba gde se pominje Skupština grada Beograda, kao organ lokalne samouprave koji treba da odluči koja će gradska opština da vodi matične knjige za jednu vrlo specifičnu kategoriju ljudi, gde se ta činjenica rođenja, sklapanja braka i smrti desila i u inostranstvu.
Znači, neprimereno je da se na tako precizan način u zakonu definiše nešto, već se ostavlja prostor Vladi koja sprovodi i izvršava zakone da svojim podzakonskim aktima to na drugačiji način reguliše, što je koristila prethodna vlada. Kao posledicu toga imamo da su spasene te vrlo značajne knjige, nalaze se u tim opštinama, naravno, čekajući trenutak kad treba da se vrate na svoj izvorni lokalitet.
Drugi problem ovog zakona jeste što on dopunom člana 23. i dalje priča o jugoslovenskom državljanstvu, a mi danas više to nemamo. Idite do bilo kog organa da potražite uverenje o državljanstvu i dobićete da je dežavljanin Republike Srbije i Srbije i Crne Gore. Verovatno je ovde taj pojam "jugoslovensko državljanstvo" zadržan i zbog činjenice što su neki ljudi pristupili u to naše državljanstvo na ona dva vrlo karakteristična načina: prihvat i upis u knjigu državljana. Mi danas donosimo zakon, kada tako nešto više ne postoji ni terminološki.
Predlog zakona iz 2001. godine, sa amandmanima u 2002. godini, izglasa se u 2003. godini, kada čak i ne postoji ni Savezna Republika Jugoslavija, ni jugoslovensko državljanstvo, deluje vrlo neprijatno.
U suštini, ovim predlogom zakona rešavaju se dve grupe izbeglica, jedni sa Kosova i Metohije, nažalost, kod kojih upis i vođenje matičnih knjiga nije tako veliki problem kao kod ovih izbeglica koje su došle sa zapadnih teritorija bivše SFRJ. Kada su u pitanju ti naši državljani koji su došli iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, koji su proterani, suočeni smo i sa problemom da oni nose svoje matične brojeve, a taj podatak se upisuje u matičnu knjigu rođenih. Pošto je ona osnovna knjiga, vodi se na dva mesta odvojeno, čak ne sme da bude u istoj prostoriji itd.
To će biti jedan problem da se obavi kvalitetno evidentiranje. To je ta pravno-tehnička dimenzija. Mi ovde od predstavnika Vlade nismo dobili odgovor, obzirom da je marta 2001. godine data mogućnost da se stekne jugoslovensko državljanstvo, kako su rešeni ti predmeti u pogledu upisa u matičnu knjigu rođenih na prostoru Srbije. Gde su oni upisani?
Zato predlažem da pripremite novi zakon i u posebnim odredbama definišete upravo ova stanja koja se tiču privremenog stanja na Kosovu i Metohiji i činjenice da su neki ljudi dobili jugoslovensko državljanstvo i da to mora da prati i odgovarajući upis u matičnu knjigu rođenih. Verovatno i država treba da obezbedi, na neki način, da se druge činjenice, zaključenja braka, smrti, upisuju i u onoj bivšoj republici gde se vode izvorne matične knjige rođenih za tog našeg novog državljanina.
Znači, postoje dva krupna pravno-tehnička i postoji veliki nepremostiv politički problem. Neću da potenciram ono što su moji prethodnici rekli, ali nema nikakvog opravdanja da se makar jedan primerak matičnih knjiga ne vodi u onim opštinama na teritoriji Kosova i Metohije gde je to moguće, pa u kojoj formi, neka Vlada to proceni. Da li će to biti povereništvo, da li će biti kancelarija, da li neki drugi oblik organizovanja vršenja poslova državne uprave, procenite, regulišite to, tehnička sredstva postoje da čovek iz Gračanice prijavi potrebu da mu se izda izvod iz matične knjige rođenih, pa bez obzira gde da ga vodi država, jer država ga vodi, ne Kraljevo-opštinska uprava ili neko drugi. Oni to rade samo kao povereni posao u ime države. Znači, da se obezbedi tim ljudima da tamo mogu da podignu i da na taj način steknu osećaj da je Kosovo i Metohija, da je to srpsko i da je u sastavu ove države.
Molim vas, kada predlažete zakone, nemojte da zaboravite jednu stvar, došli ste na vlast zahvaljujući paroli da, čim budete pobedili na izborima, svi Srbi će da se vrate na Kosovo i Metohiju, kao što i onih 6,5 milijardi čeka na granici, samo da padne truli režim. Podsetiću vas, vas koji prigovarate, Demokratskoj stranci nisu dozvolili da održi sastanak, tamo, ti vaši prijatelji, vaši sponzori.
Nemojte da idete na ruku njima, nego dajte jedan normalan zakon kojim ćete da kažete - tamo je Srbija, tamo je srpsko državljanstvo, tamo se nalaze matične knjige rođenih, tamo treba da se vode matične knjige rođenih, jedini pravi put ko je državljanin i ko je stanovnik ove zemlje, može da se vidi u našim knjigama. Takav nam zakon ponudite.