Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, poslanička grupa SPS, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Milorad Mirčić, poslanička grupa SRS.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, ovaj predlog o izmeni i dopuni Zakona o matičnim knjigama izgleda manje značajan zakon, ali verujem da je svako od nas bar jednom ili više puta otišao u matičnu službu i zna koliko je ovaj zakon i koliko su matične knjige važne, jer tako sve počinje. Svaki dokument, sve što treba da se reguliše po zakonu, mora da počinje od izvoda iz knjige rođenih i ostalog, tu je uverenje o državljanstvu i tome slično.
Dakle, ne bi trebalo da prelazimo tek tako olako preko Predloga ovog zakona za izmenu i dopunu Zakona o matičnim knjigama. Predlog zakona bih izdvojio u dva dela.
Prvo, onaj predloženi tekst koji je dala Vlada odnosi se na ljude koji su dobili državljanstvo naše zemlje, a treba da budu ubačeni u matične knjige i to je sasvim u redu, jer zaista, ljudi su, na stotine hiljada, iz Krajine, Bosne i Hercegovine progonjeni, našli su ovde utočište i zaista im treba omogućiti da reše to pitanje, jer znamo da je bilo problema na tom planu.
Drugi deo, što se tiče Kosova i Metohije videli smo iz dosadašnje rasprave, iz izlaganja nekoliko poslanika sa Kosova i Metohije, sa koliko problema se ljudi suočavaju samo kada je ovo u pitanju. Svaka rasprava pokzuje da ima mnogo tih pitanja problematičnih o kojima treba razgovarati i čudi me da kolege poslanici danas nisu podržali predlog poslaničke grupe SPS-a da se na dnevni red stavi predlog rezolucije za zaštitu državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji.
Mnogi na odborima, na Odboru za Kosovo i Metohiju, pa i na drugim odborima, ističu te probleme, a danas nije bilo podrške kada je trebalo da se složimo oko jednog državnog i nacionalnog pitanja, da donesemo uz konsenzus jednu deklaraciju sa kojom ćemo dati podršku Vladi i ostalim državnim organima i uputiti poruku Savetu bezbednosti, jer na delu su stravična kršenja svih prava i gašenja države na prostorima Kosova i Metohije.
Mi smo pred tom obavezom zaćutali, mislim na većinu poslanika, odnosno na poslanike iz vladajuće koalicije. Zašto to, kada vidimo koliko je samo jedno pitanje važno, a da ne govorim o drugim pitanjima, a pominjali su ih ostali prethodnici.
A sada bih se obratio gospodinu ministru. Sugerisao bih gospodinu ministru, kada su u pitanju matične knjige sa Kosova i Metohije, dve stvari. Prvo, u svom uvodnom izlaganju je rekao da je bilo tu nekih propusta u radu od strane pojedinaca, mita, korupcije, a ako ima i takvih, odmah se preduzimaju zakonske mere protiv njih. Nemojte preko pojedinaca da gledate na sve te službe koje od sedam do devetnaest časova rade sa tim knjigama, sa tim ljudima, izdaju dokumenta ljudima koji dolaze u vrlo teškim okolnostima da obezbede tu dokumentaciju.
Imao sam više puta prilike da svratim tamo i da vidim kako rade i zaista ne treba omalovažavati taj rad, nego treba učiniti da se modernizuje rad, pošto smo izvršili mikro snimanje svih tih matičnih knjiga, da se kompjuterizuje taj rad, jer ako svratite u matične službe, recimo kada je u pitanju Bujanovac, on je natrpan knjigama, pune su prašine, a moraju da rade od 7,00 do 19,00 časova, redovi stoje ispred onih kancelarija i zaista tu treba nešto uraditi na tom planu.
Nemojte gospodine ministre da ovim odredbama, ovde u Predlogu za izmenu Zakona o matičnim knjigama, prenošenjem ovlašćenja na opštine koje ste pomenuli, koje preuzimaju poslove opština sa Kosova i Metohije, da to bude gašenje funkcionisanja kosovskih opština, nemojte da te poslove preuzmu radnici tih opština, a oni ljudi koji su do sada radili na tim knjigama da ostanu bez posla.
Može sve da se organizuje. To je jedno.
Drugo, za to sam da postoje matične knjige i u ovim opštinama koje ste pomenuli, jer sada tu funkcionišu ove službe, a u sredinama, ima veliki broj sredina na Kosovu i Metohiji, velika srpska sela, velike srpske oaze, treba i tamo matične službe da budu.
Pošto su matične službe u okviru lokalne amouprave, odnosno Minsitarstva za lokalnu samoupravu, zašto ne bi našli modus da jedan tom matičnih knjiga bude stacioniran tamo, jer tamo se rađaju deca, tamo ljudi umiru, tamo se venčavaju, pa da tamo bude registrovano, a ne da radi toga prelaze po sto, 200 kilometara i više, da se izlažu troškovima i opasnostima, nego može na ovaj način da se reši.
Ako vam nije namera da se držite onoga o ukidanju paralelnih institucija na Kosovu i Metohiji, onog sporazume o kome je dosta bilo reči. Ako vam je to namera, da se u skladu sa tim sporazumom o ukidanju paralelnih institucija na Kosovu i Metohiji, ugase ove službe i poslovi prenesu u centralnu Srbiju, onda je to strašna politička i suštinska greška.
Zamolio bih vas da ne pravite tu grešku nego da u svim sredinama, ima velikih sela, pomenuo je jedan od kolega Gnjilane, Pomoravlje, nije opština Gnjilane u Ranilugu, nego je u Šilovu, to je okrug u Gornjem Kusu, ima tamo 38 srpskih, čisto srpskih sela, velikih, gde ima mesnih kancelarija, zajednica, tamo ljudi rade i jedan tom treba prebaciti tamo, a krstiti ga kao - istureno odeljenje matične službe da bi pomogli tom narodu koji je tamo, a da bi zadržali i sačuvali identitet matičnih knjiga naše države u ovim sredinama koje ste pomenuli u Predlogu zakona.

 Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, poslanička grupa SRS, zatim narodni poslanik Dragoljub Stamenković, takođe poslanička grupa SRS.

Pre svega, mislim da će predstavnik predlagača, Vlada, a u ovom slučaju kolega ministar, da prihvati ovu sugestiju SRS, pa da se izvrši, ako ništa drugo, onda tehničko-pravna korekcija.
Ovo je zakon koji je predložen 2001. godine i stoji u njemu Jugoslavija. Ona ne postoji više, naravno, nećemo sada da budemo maliciozni čijom zaslugom i na čije zalaganje. Ona postoji samo u ovim starim, bajatim predlozima izmena i dopuna zakona i u izjavama predsednika Vlade Srbije, koji nam reče pre neki dan da će gospodin Šreder u junu mesecu posetiti našu zemlju, kako on to kaže, to znači za nekoliko meseci doći će u Jugoslaviju. Jun mesec je za par dana, ali dobro. Na stranu to.
Mnogo su ozbiljniji razlozi zbog čega je Vlada imala interes da predloži ovakvu izmenu i dopunu zakona. Ministar, očito nasleđujući ovo od kolege, nije baš u potpunosti izneo činjenice zbog čega je ovo bitno. Ne samo zbog izbeglog i prognanog stanovništva, nego je bitno, gospodine ministre, i zbog naše dijaspore, koja nije tako mala. Naime, ovo što se odnosi na upis u matične knjige, to je, uslovno rečeno, manji problem u odnosu na onaj problem sa kojim se suočavaju izbegla lica. Znači, njima je suštinski problem ne samo statusno pitanje, nego pitanje egzistencije i državljanstva. U ovo vreme više ne postoji jasno definisana institucija kod koje se podnosi zahtev za dobijanje državljanstva. Nekada je to bilo SMUP, a sada to ne radi nijedan organ. Uslovno rečeno nijedan, zato što nije jasno definisano ko je ispred zajednice Srbija i Crna Gora ili ispred Srbije, koji je to organ i koje je to ministarstvo, koje je to telo koje je zaduženo da prima i izdaje uverenja o državljanstvu? Nijedno. To se moglo rešiti.
Taj suštinski problem sa kojim se suočavaju ljudi koji su izbegli ili proterani iz Republike Srpske Krajine i iz Republike Srpske je mnogo veći nego ovo. Ovo je bilo regulisano Zakonom o državljanstvu i saveznim ustavom, za koji ste vi samom činjenicom ukidanja savezne države rekli da to ne važi. Bili su jasni osnovi po kojima takva lica mogu da dobiju državljanstvo, kao što mogu da bude upisana u matičnu knjigu.
Drugi deo ovog problema je upravo aktuelan ovih dana. Vi ste, gospodo, jasno saopštili, naravno, ne vi lično, nego novoizabrani ili nametnuti komesar za izbeglice, braneći hrvatskog komesara za izbeglice ili kako oni kažu povjerenika, ili vam ga tajnika, rekao je da izbeglice nemaju više pravo da žive u kolektivnom smeštaju. Ne postoji to pravo više. Suočeni smo sa razlogom zbog čega se izbegli i prognani ne odlučuju za uzimanje državljanstva, a to je od ranije problem, gde uzimanjem i upisom u knjigu državljana gube sva prava, pravo rešavanja svoje egzistencije, koje se svodi na činjenicu da im se uskraćuje humanitarna pomoć.
Znači, stavljamo nemali korupus srpskog naroda, a i drugih koji ne pripadaju, stavljamo u nezavidnu situaciju, u još goru situaciju. Šta je suština? Treba tim ljudima da se pomogne, donoseći logične zakonske akte, donoseći akt o državljanstvu, jasno definisano po kom osnovu mogu da budu upisani u knjigu državljana. Ako se dobije status državljanina, jasno je definisano, onda se po automatizmu upisuje u matične knjige.
Poseban deo se odnosi na ljude koji su proterani sa Kosova i Metohije. Tu bi bilo logično da se matične knjige i dalje vode u tim opštinama na Kosovu i Metohiji. Nismo se mi njih odrekli, niti vi imate to pravo. Možda ćete to da uradite. Možda imate nameru. Vama svašta pada na pamet.
Ne govorim, u svakom slučaju, za vas koji ste ovde prisutni, nego za onoga koga ste izabrali da vas predstavlja dole na Kosovu i Metohiji. Svakodnevno bombarduje javnost kako je on u zavadi sa Štajnerom, jer se bori za prava srpskog naroda i nealbanskog življa, kako on to voli da kaže. Iza toga se krije, dovoljno imamo političkog iskustva, namera da jednostavno u svim tragovima bude uništeno uopšte postojanje Srba na tim prostorima.
Sasvim je normalno da se modernizacijom matičnih ureda na ovaj način reši problem da li će čovek koji je trenutno raseljen u Beogradu, a raseljen je sa prostora Kosova i Metohije, moći u opštini Voždovac da digne svoj izvod iz matične knjige rođenih, to je sada tehničko pitanje, to je modernizacija, to su kompjuteri. Uvek mu stoji da je njegovo mesto rođenja, opština rođenja ili njegovog deteta opština rođenja, opština sa Kosova i Metohije. To je sve tehničko pitanje, samo je u pitanju brzina.
Treći segment, to je dijaspora. Ne možete nikako da rešite taj problem. Imate obavezu prema tim ljudima. Vi mnogo veću obavezu imate, jer ste obmanuli te ljude. Srbe u dijaspori ste vi obmanuli, vas su finansirali, njima ste obećavali kule i gradove, dovodili ste i onoga što se lažno predstavlja da je prestolonaslednik i da ih on dodatno u vaše ime obmane.
Sada ne možete da rešite njihov problem, ne problem prava glasa, to su vaša foliranja i vaši blefovi, to oni već odavno vide. Njima je problem statusno pitanje, koliki je broj naše dece koja su rođena u inostranstvu. Nikakva prava nemaju. Oni su apatridi. Ne znaju ni gde su, ni na nebu ni na zemlji, pa šta se dešava, šta je rezultat. Sve više je njih koji se odlučuju da uzimaju državljanstvo zemlje gde privremeno žive ili privremeno rade. Od ovako malog korpusa našeg naroda, gubimo značajan broj tih ljudi.
Njihovo pitanje morate da rešite davanjem automatski državljanstva, uvodom u matične knjige koje slede nakon toga, jeste to osnov, kada je pitanje rešavanja statusnog pitanja i mnogih pitanja i problema sa kojima se suočavamo, po nekom prioritetu, na nekom drugom mestu u odnosu na mesto dobijanja državljanstva.

 Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite. Imate sedam i po minuta i dva prijavljena govornika.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najkraćih predloga za izmenu i dopunu zakona koji je potpisao ministar pravde i lokalne samouprave Vladan Batić, pa sam se plašio da nije gospodin Šabić ovde samo u svojstvu narodnog poslanika. Međutim, uveravaju me da je još uvek ministar, a dokle će, ne zna se.
Čitav Predlog zakona za izmenu i dopunu Zakona sastoji se iz jednog jedinog člana u kome se kaže da činjenice rođenja, zaključenja braka i smrti državljanina SFRJ, jedne preminule države, a u međuvremenu smo još jednu državu sahranili, ko je imao državljanstvo druge republike SFRJ jer je državljanin druge države nastale na teritoriji SFRJ i koji je stekao jugoslovensko državljanstvo, upisuje se u matičnu knjigu po mestu njegovog prebivališta.
To nije loše. Do sada smo imali slučajeve da se matične knjige rođenih na Kosovu i Metohiji čuvaju po nekim budžacima, u nekim vlažnim prostorijama, gde rade neljubazni činovnici i službenici i gde je bilo pravo čudo i prava umetnost dobiti uverenje o državljanstvu za ljude, koji su rođeni na teritoriji Kosova i Metohije ili neke druge države, članice nekadašnje SFRJ.
Te su knjige bile uništavane, bez obzira na mikrofilmovanje pretila je opasnost, jer su se neke knjige čuvale u nekim srpskim enklavama čak, odnosno u crkvama i tamo gde su za to postojali uslovi na Kosmetu. Postojala je velika opasnost da zub vremena učini svoje, da ti nezdravi uslovi čuvanja tih knjiga jednog dana zatru trag da su ti ljudi ikada i postojali i da su živeli u ovoj zemlji.
Sada će te poslove raditi neki drugi organi, kojima će država iz budžeta obezbeđivati određena sredstva, da vode računa i o tome i verovatno će biti mnogo lakše da se dođe do uverenja i drugih stvari, koje su neophodne ovim ljudima za zasnivanje radnog odnosa, za nešto slično, u slučaju izbora i tako dalje.
Ali, dame i gospodo, problem ovih ljudi se ne rešava samo na ovaj način. Prilika je da se to kaže u načelnoj raspravi, u mnogim gradovima se zatvaraju kolektivni centri i privatizacijom nekih ustanova, hotela i odmarališta ukidaju se prostori u kojima su do sada boravile izbeglice, bilo da su rođene na Kosovu i Metohiji ili nekoj drugoj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Ne mislim samo na srpsku populaciju, u tim izbegličkim centrima živeli su i građani iz mešovitih brakova, građani drugih nacionalnosti. Tu zaista nije bilo diskriminacije, s obzirom da su prema svima postupali na isti način. To lično znam obilaskom mnogih centara, na primer u selu Izvor kod Svrljiga, u Nišu, zaista su tu bili teški uslovi, ali koliko je država mogla i koliko je mogao Crveni krst i donatori, tim ljudima su se obezbeđivali uslovi života, koji su bili daleko ispod pristojnog, ali to je jedino bilo moguće. Najvažnije je da nije bilo podele, gde se nekom davalo više ili manje, sem ako nije bilo one trgovine, koja je tako karakteristična za vršenje vlasti, svake, a pre svega ove DOS-ovske vlasti.
Želim da kažem da ovim ljudima pre svega treba omogućiti da se zaposle, da rade, makar i tu bio taj metod pozitivne diskriminacije, da pod istim uslovima ti ljudi dobiju posao, zasnuju radni odnos i da mogu da izdržavaju svoju decu, da više ne žive na teret države. Nije stvar samo u papirima, stvar je u tome da ti ljudi moraju biti potpuno prihvaćeni od strane sredine, postati deo te sredine, zajedno učestvovati u izgradnji i radu i da sami mogu sebe da izdržavaju.
Ovih dana smo svedoci da se ruše niki bespravno podignuti objekti. U redu, možemo da se slažemo da se kriminalcima, ubicama, pljačkašima ne dozvoljava legalizacija tih objekata. Reći ćete stekli su na nečastan način, opljačkali su, oni su odgovorni za smrt mnogih ljudi, za nedaće mnogih ljudi. Ali, ruše se kuće i onim ljudima koji su ostali bez igde ičega u republici u kojoj su ranije živeli ili na Kosovu i Metohiji, a ne daje im se šansa da legalizuju te objekte i da sada žive na onome što su sami napravili.
Imali smo slučajeve da je opština Zemun pod radikalskom vlašću dodelila ogroman broj placeva, na kojima su napravljene kuće i kojima se sada preti da će biti rušenja, da će biti uklanjanja tih objekata. Ako to bude urađeno, ti ljudi će ponovo biti na ulici. Zapamtite, kolektivnih centara više nema, međunarodna pomoć je sve manja i manja i primanjem državljanstva više neće biti izbegla lica. Biće državljani ove republike. Oni će ostati bez ikakve mogućnosti da ponovo izgrade ono što će im se rušiti. A već ima puno najava, već se to radi, počev sa uklanjanjem mnogobrojnih kioska, gde su mnogi od njih radili, zapošljavali svoje porodice i svoju decu. To je njima bio jedini izvor prihoda.
Dakle, to treba rešavati i ovakvim zakonom. Ne možemo reći da je to loše što je predloženo, to stoji od 2001. godine, nije stavljeno na dnevni red Narodne skupštine. Dobro je da je došlo na dnevni red, ali te građane moramo braniti na takav način da oštro reagujemo, da Vlada oštro reaguje, Narodna skupština da oštro reaguje na svaku izjavu Soroša, koji kaže da Kosovo i Metohija nikada više neće biti vraćena u državno-pravni okvir Srbije, jer time kaže da se te izbeglice više nikada neće javiti u svoja mesta rođenja, tamo gde je njihova imovina. Džaba nam što ih upisujemo u knjige, kada će se na tim prostorima zatrti svaki trag postojanja Srba i drugog nealbanskog stanovništva.
Mora se reagovati na sve izjave Štajnera, upućivati diplomatske note, ne dozvoliti da on bude taj, koji će unapred prodavati državnu zemlju, da on unapred, pre nego što se konačno reši status Kosova, odlučuje o tome ko će šta raditi i kako živeti na Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo, nije dovoljno samo donositi zakone, što bi Mika Antić rekao: evo najmanje pesme, manje od zrna maka, evo i ovaj zakon je manji od zrna maka, treba kompletno uraditi sve, kako bi se pomoglo tim ljudima.
Nije loš ni ovaj način, ali je mnogo važnije o čemu sam govorio, omogućiti im da se zaposle, da izgrade svoje kuće, da se uključe, a pre svega da se vrate tamo odakle su došli. Oni nisu bili sirotinja, ovde su sirotinja. Tamo je njihovo zemljište, tamo je njihova imovina, tamo je sve njihovo. Tamo su njihovi grobovi. To je ono čime bi pre svega trebalo da se bavi ova Narodna skupština, a tek na kraju i ovakvim zakonima. Hvala.

Određujem pauzu od jednog sata.
(Posle pauze - 15.45)

Poštovane dame i gospodo poslanici, nastavljamo rad.
Potrebno je da utvrdimo da li imamo kvorum za nastvak rada.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Jedno kratko obaveštenje. U stenografskim beleškama je pogrešno navedeno, a primedbu je imao narodni poslanik Žarko Obradović, redosled tačaka dnevnog reda. Stavljena je kao 4. tačka dnevnog reda - Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, a to je u stvari 5. tačka, a 4. tačka je Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pitam da li se prijavljuje za reč neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa.
Prvo, primedba na Poslovnik, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 101. od strane predsedavajućeg.
S tim u vezi, želim da pročitam deo stenograma iz prepodnevnog dela zasedanja. Rečenica koju sam iznela glasi ovako:
"To je svojevrsna uzurpacija ovlašćenja od strane predsednika Narodne skupštine. Navikli smo i na njena nesuvisla obrazloženja na sve reklamacije poslanika. Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, ja vam na osnovu člana 101. izričem opomenu zbog uvrede koju ste izneli".
S tim u vezi član 101. stav 1, 2, 3. i 4. govore o tome da predsednik Narodne skupštine ima pravo opomene, a član 102. - kada se opomene izriču, pa pod alinejom jedan - narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine; pod alinejom dva -koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč; pod alinejom tri - koji pored upzorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu; alineja četiri - ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora; sledeća alineja - ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica; zatim - ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze; poslednja alineja - ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Ne znam koju sam to povredu Poslovnika učinila? Koja se od ovih alineja, sadržanih u članu 102, odnosi na ono što sam u svom izlaganju rekla. Pretpostavljam da sam upotrebila psovku ili uvredljiv izraz. Ako je "nesuvislo" psovka ili uvredljiv izraz, tome nemam šta da dodam.
Ali, molim Administrativni odbor da se izjasni o tome da li je Gordana Pop-Lazić na ovaj način povredila Poslovnik, a ako nisam - da li je onda predsedavajuća povredila Poslovnik time što mi je izrekla meru, ne znajući zašto. Ili, ako hoćete ovako - neka se Administrativni odbor izjasni o tome šta znači reč "nesuvislo" i da li je uvredljivog karaktera. Ja ću biti zadovoljna i sa tim. Ali, molim da u svakom slučaju ovo bude predmet rasprave Administrativnog odbora.

Dobro ste pretpostavili. Radi se o povredi člana 102, alineja 6. Ja vama nikada nisam rekla da govorite nesuvislo, pa prema tome ne dozvoljavam, iako vas slušam mnogo više nego što vi mene slušate, da neko drugi za mene tako kaže, za moja obrazloženja, za sva obrazloženja koja sam dala do sada. Inače, naravno, nemam ništa protiv da Administrativni odbor posebno da svoje mišljenje da li postoji povreda Poslovnika.
Pitam da li se javljaju za reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Da, reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.