Gospođo predsednice, dame i gospodo, Predlog izmena i dopuna Zakona o hartijama od vrednosti je tehničke prirode.
Imamo dva razloga za predlaganje ovakvog zakona.
Prvi je inicijativa onih koji se bave hartijama od vrednosti. Upravo, imamo inicijativu Upravnog odbora Berze, Privredne komore Srbije, predstavnika berzanskih posrednika, kao i Komisije za hartije od vrednosti.
Ključni razlog zbog kog oni predlažu ovo što je, u suštini, odlaganje primene ovog zakona za četiri meseca, tako da umesto 1. juna primena počne od 1. oktobra ove godine, što oni nisu stigli da na vreme usaglase njihove akte i da u potpunosti budu spremni za punu primenu ovog zakona.
Da li je samo prisutno to što oni nisu bili dovoljno marljivi, a ima i toga, ili je u pitanju još i nešto drugo?
Ključni razlog je što u momentu ovih ustavnih promena savezni nivo možda nije bio dovoljno aktivan, naročito Komisija za hartije od vrednosti, ali i neke druge institucije, tako da nisu u potpunosti sve što je potrebno propratili, nisu radili punom parom da se pripremi primena ovog zakona.
Samim tim, danas smo u situaciji da primena ovog zakona, ako počne 1. juna, može dovesti do nekih problema u praksi, odnosno u njegovoj primeni u praksi. Nema nikakve štete da se primena ovog zakona odloži za četiri meseca, tj. da počne od 1. oktobra ove godine.
Ovo utoliko pre, što predstavlja drugi i poslednji razlog za predlaganje ovakvog zakona, to je da smo u izradi podzakonskih akata, kada je ta ingerencija prešla na republički nivo, a poznato vam je da su ovaj zakon pripremile savezne službe - Narodna banka Jugoslavije i Savezno ministarstvo za finansije - uočili dve vrste problema.
Prvi tip problema je neusklađenost pojedinih odredbi sa nekim republičkim zakonima. Naročito bih tu citirao neke elemente Zakona o privatizaciji, ali isto tako, što nije manje važno, neke eventualne probleme koji mogu da proisteknu iz primene jednog ovakvog zakona oko nekih pitanja, kao što su: statusi povezanih lica, gde zakon nije dovoljno dorečen; problemi koje možemo da imamo u smislu nužde koja bi proistekla iz ovog zakona da sva društva, koja su zatvorena, treba da se otvore i da ona koja su otvorena moraju da budu kotirana na berzi.
Naravno, tu ima još nekoliko manjih stvari, one su pravno-tehničke prirode.
Samim tim predlog je, da se ovo ne bi grbo rodilo, kako kažu pravnici, a onda proizvelo jedan broj štetnih posledica, da cenjeni dom prihvati ovaj predlog, a da onda 1. oktobra ponovo dođemo pred ovaj dom i predložimo odgovarajuće izmene i dopune ovog zakona, tako da se u sklopu svih drugih zakona koji regulišu finansijsku oblast, a tu najavljujem i zakon o osiguravajućim društvima, zakon o javnom dugu, zakon koji će regulisati investicione fondove, zatim zakon o penzionim i dobrovoljnim fondovima, sada kada je ta ingerencija prešla na nivo Republike, upotpuni ta regulativa koja nam je nužna kako bi se finansijski sistem pravilno razvio.
Zbog ta dva razloga, pozivam vas da glasate za ovaj predlog.
Hvala puno.
