Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, a neka se pripremi narodni poslanik Jovan Palalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, materija registracije privrednih subjekata u našem pozitivnom pravu uređena je sa četiri zakona i jednom uredbom. To su Zakon o preduzećima, Zakon o postupku upisa u sudski registar, Zakon o jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti privrednih subjekata, Zakon o privatnim preduzetnicima i Uredba o upisu u sudski registar.
Obzirom da su u pitanju četiri zakona i jedna uredba, SRS se slaže da se izvrši temeljna kodifikacija ovih zakonskih propisa.
Međutim, SRS je protivna kodifikaciji koja se predlaže u ovom zakonu. Zato ću kritikovati kako odredbe zakona, tako i obrazloženje tog zakona.
Upis se vrši kod dva organa, prvo su trgovinski sudovi, a drugo su organi lokalne samouprave. Pred organima lokalne samouprave vrši se upis privatnih preduzetnika po Zakonu o privatnim preduzetnicima, a kada je u pitanju ostala pravna regulativa, sve je u nadležnosti trgovisnkih sudova.
Upisuje se sve što je bitno i značajno za pravni subjektivitet tih privrednih subjekata. Prvo, upisuje se osnivanje, onda se upisuje pripajanje, vlasničke transformacije, promene, do brisanja iz sudskog registra, odnosno prestanak pravnog subjekta. Pored toga, upisuju se firma, sedište, naziv firme, sistem ovlašćenja, odgovornost, kapital i sve ono što je bitno za pravni promet i subjekte.
Kada imamo u vidu ova dva predloga zakona, moram da kažem da je u pitanju ponovo sistemski pokušaj razgradnje države. Sve ono što je valjalo u našoj državi, pokušavamo da preobrazimo i da dovedemo u pitanje. Registar kod trgovinskih sudova bio je zaista u dobroj meri dosta jasan i prilično efikasan. Sada se želi, osnivanjem agencija i registrom u nekom drugom subjektu, izbeći ono što se nije izbeglo kod trgovinskih sudova.
Naime, naša privatizacija je pod velikim znakom pitanja, i ono što je registrovano i ono što će biti registrovano, vršena je verifikacija pred trgovinskim sudovima. Nama je poznato da je ministar privrede istupio i javno rekao da 80 firmi koje su privatizovane nisu u potpunosti u redu sa tom privatizacijom.
Napomene radi, među tih 80 firmi nalaze se četiri firme iz Užičkog okruga koje je stopirao Trgovinski sud u Užicu, mogu ih i pojedinačno nabrajati, ali nije to sada tema.
Što se tiče svega ostalog, moram napomenuti da je eliminacija trgovinskih sudova ovde veoma značajna i bitna, ali ne zaboravimo sledeće, upis u sudski registar nije samo formalno-pravni posao, kod upisa u sudski registar vrlo je bitna meritornost u odlučivanju.
Naime, po članu 38. Zakona o postupku upisa u sudski registar, trgrovinski sudovi su nadležni i da meritorno odlučuju.
U tom članu se kaže - ukoliko trgovinski sudovi posumnjaju, pazite, posumnjaju, to je zakonski termin, u ispravnost dokaza kojima se potvrđuju određene činjenice čiji se upis traži, mogu se verifikovati i proveravati. Takođe, može se proveravati i sam postupak ili sama radnja koja prethodi i čije se upisivanje traži u sudski registar.
U stavu 2. ovog 38. člana takođe se navodi da je Trgovinski sud ovlašćen da otvori ročište i po službenoj dužnosti izvede dokaze, ukoliko posumnja u istinitost i verifikuje ono što je njemu podneto na odlučivanje.
Kada imamo ovo u vidu, dovodimo u vezu sa onim što je predstavnik predlagača ovde rekao, a to je da agencije i upis imaju formalno-pravni karakter. Dakle, eliminiše se onaj meritorni karakter, karakter odlučivanja pred trgovinskim sudovima.
Ukoliko se ova nadležnost prenese sa trgovinskih sudova na agencije, ovoga svega ne može biti. To je cilj ovog zakona. Mislim da nisu ni pare u pitanju, ni potrošnja i donacija, nego je u pitanju i to, ali i ovaj razlog da se nadležnost trgovinskih sudova eliminiše u ovom slučaju.
Kada govorimo o zakonitosti dosadašnjeg rada, moram napomenuti da u prvom stepenu do sada su odlučivali trgovinski sudovi i to je odlučivao sudija pojedinac u vanparničnom postupku, u skladu sa članom 1. Zakona o upisu u sudski registar.
U drugom stepenu odlučivalo je veće trojice sudova. I prvi stepen i drugi stepen je postupao pod zakletvom. Dakle, sudije su se nama ovde zaklele na ispravnost svog rada i taj rad su dužni da verifikuju na svakom konkretnom primeru.
Iz tih razlog sudije koje su pod zakletvom su do sada časno i pošteno svoju funkciju obavljale i registrovale ono što je bilo za registraciju, a odbacivale upis i zahteve, ono što nije bilo vredno da se upiše.
Sada mi osnivamo agencije koje su u sklopu upravnog postupka i u sklopu tog upravnog postupka mi imamo registratora, lice koje ima upravno-pravnu funkciju, a ne sudsko-pravnu funkciju, i takvo lice nije pod zakletvom. Pitam se kome će naš narod više verovati pri upisu: sudijama koji imaju zakletvu ili registratorima koji nemaju zakletvu.
Kada je u pitanju sudski postupak, rekao sam u prvom stepenu sudija pojedinac, u drugom stepenu veće trojice sudija višeg trgovinskog suda, ali je postojao zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek na odluku prvog i drugog stepena. Taj zahtev za zaštitu zakonitosti bio je u nadležnosti Republičkog javnog tužioca, a postupalo se pred Vrhovnim sudom Srbije, dakle pred najvišom pravnom institucijom. Svega toga ovde nema.
Kada donese agencija preko registratora odgovarajuću odluku, može se uložiti žalba. Po toj žalbi odlučuje Ministarstvo, ali stranka ima pravo na vođenje upravnog spora, o čemu odlučuje Vrhovni sud. Međutim, ovde se javlja jedan problem. Ako Ministarstvo odluči da se jedan privredni subjekat upiše i vrati prvostepenom organu, vrati agenciji, tada nema više bože pomozi, nema upravnog spora.
Dakle, ukoliko Ministarstvo privrede odluči da se upiše jedan subjekat, o tome se više ne pita Vrhovni sud, niti se može voditi upravni spor. To je određeno članom 28. stav 2. u vezi člana 27. stav 6. tačka 2). Time je isključena nadležnog Vrhovnog suda. Ovde će se rađati velike zloupotrebe. Zbog toga je to tako i odlučeno.
Kada govorimo o razlozima, odnosno o obrazloženju donošenja ovih zakona, nijedan od tih razloga ne stoji. Prvo se prigovara trajanju sudskog postupka. Moram da napomenem da je u članu 3. pomenutog Zakona o postupku upisa regulisano da je postupak hitan pred sudovima i to sudovi poštuju.
Naime, pred većinom sudova postupak se završava u roku od pet dana. To možete proveriti pred Trgovinskim sudom u Užicu, pred Trgovinskim sudom u Valjevu, pred Trgovinskim sudom u Kraljevu, Novom Sadu, Zrenjaninu i neka me izvine oni koje nisam pomenuo. Sve se rešava u roku od pet dana, ukoliko je prijava potpuno ispravna i tačna.
Ukoliko prijava nije tačna, onda se zaključkom nalaže da se u roku od 15 dana prijava dopuni, a iza toga sledi postupak, takođe u roku od pet dana, radi upisa tog privrednog subjekta. Kada se ima ovo u vidu, moramo reći da za maksimalnih 25 dana, u slučaju i da je prijava netačna i nepotpuna, vršiće se upis privrednog subjekta.
A ono gde su sporne činjenice i gde ih treba uputiti na parnicu ili na neki drugi upravni postupak radi odlučivanja, u tome trgovinskih sudova nema nigde, njihove krivice nema, nego je krivica na drugim organima ili pak postupanje drugih organa u kom će roku to završiti. To je prva tačka sa kojom se ne slažem.
Druga tačka, kada se govori o troškovima ovog postupka, moram da kažem da ono što je predviđeno ovim predlogom je veća cifra nego što se do sada plaćalo pred trgovinskim sudovima. Najskuplji postupak je bio u registraciji spoljnotrgovinskih firmi. Tu je taksa koštala 2.500 dinara i odluka 2.500 dinara. Dakle, za 5.000 dinara registrovalo se privredno preduzeće ili pravni subjekt, to je oko 90 dolara. To je u proseku nešto normalno i može se prihvatiti. Dakle, ni ovaj drugi razlog ne stoji.
Treći razlog, govori se da nema ujednačene sudske prakse u pogledu registracije pojedinih firmi. To nije tačno. Privredni sudovi redovno održavaju svoje sastanke i svoja savetovanja u okviru Višeg trgovinskog suda. Tu se praksa ujednačava i tu propusta nije do sada bilo. Iz tih razloga i ovaj deo nije adekvatan.
Kada govorimo o glomaznosti aparata koji sada vrši registraciju privrednih subjekata, govori se da to radi 16 trgovinskih i jedan Viši trgovinski sud, i 161 organ uprave. Ta cifra samo je na prvi pogled zavaravajuća. Isto će se desiti kod agencija koje osnivamo. Predviđa se jedna centralna agencija, ali i 15 do 30 područnih jedinica, zavisno od broja okruga i privrednih subjekata koliko ima u okrugu. Na isto će se svesti.
Dakle, onoliko koliko smo imali sudija i njihovih saradnika, toliko ćemo imati registratora i ostalih lica koja će vršiti ove poslove. Ni ovaj treći razlog koji je naveden u Predlogu ne stoji.
Četvrti je javnost podataka ili baze podataka. Moram da napomenem da u zakonu, koji sam pomenuo malopre, u članu 3. lepo i decidno stoji da je postupak upisa kod privrednih subjekata u privredne registre javan. To je stav 1.
Stav 2. tog 3. člana govori o tome da svako može u svako vreme izvršiti uvid u ono što je trgovinski sud registrovao, da može to fotokopirati i da može dobiti određeni izvod o spisima koji su tu priloženi.
Treći član je veoma bitan, a on kaže da ukoliko se pravni subjekt ili treće fizičko lice pouzda u podatke koji su registrovani kod trgovinskog suda, to mu u daljem postupku ne sme smetati. Dakle, uvodimo jednu prezumpciju tačnosti podataka koji su u trgovinskom sudu registrovani.
Kada je u pitanju prezumpcija koju sam sada napomenuo kod agencija, ona je ovde svedena na minimum. Registar, odnosno agencija koja vrši obradu podataka ne garantuje za ispravnost podataka koji su tu registrovani. Tako ćemo imati privrednog subjekta iz Nemačke, iz Francuske, koji će želeti da rade možda sa našom firmom, ali će biti sumnjivo da li je ono što je u agenciji ispravno, tačno i pouzdano. Samim tim mi odbijamo klijente, odbijamo strana ulaganja, odbijamo saradnju stranih privrednih subjekata sa našim subjektima. Mislim da ovo rešenje nije dobro.
Kada je u pitanju baza podataka, takođe moram da kažem da su sudovi, trgovinski, a i opštinski organi, već kompjuterizovani i da je sve ubačeno u programe. U znanju mi je da je za sve trgovinske sudove na području Srbije centralizovana baza podataka i da je ona gotovo u celosti urađena pred Trgovinskim sudom u Zrenjaninu.
Dakle, naši sudovi će imati centralizovanu bazu podataka kao što će imati i pomenuta agencija. Ono što ostaje to je da se ta i takva centralizovana baza podataka priključi na Internet i bude dostupna svetskoj javnosti. Mislim da to nisu veliki koraci i da to nije težak i nesavladiv posao za sudije.
Kada su u pitanju evropske zemlje, moram reći da se moramo ugledati na Nemačku, Francusku i ne možemo za njih reći da su oni loši primeri. Iz tih razloga, ono što je u obrazloženju navedeno zaista ne stoji. Kada kažemo da trgovinski sudovi treba da izgube deo svoje nadležnosti, moram reći da ukoliko ovo pređe u nadležnost agencije i registratora, trgovinski sudovi gube svoju individualnost.
Naime, prema Zakonu o uređenju sudova u članu 24. jasno je propisano da je nadležnost suda u ovom slučaju isključiva. Dakle, trgovinski sudovi su nadležni za registraciju. Ukoliko želimo da promenimo i da izglasamo ove predloge zakona, a Srpska radikalna stranka je protiv ovakvih rešenja, moramo sistemski promeniti Zakon o uređenju sudova.
Da vas podsetim, to je zakon koji smo ovde menjali pre 15-20 dana. Znači, svakih dvadesetak dana ćemo se vraćati na neke istovetne zakone i o njima raspravljati. Kada bude to u pitanju, moramo se osloniti na jednu vrlo bitnu stvar, a to je da se registar privrednih subjekata kod trgovinskih sudova do sada pokazao i efikasan i značajan.
Mi moramo reći da smo u ime SRS podneli amandmane kojima se nadležnost mora i treba ostaviti kod trgovinskih sudova. Predlažem da glasate za te amandmane.
Još jedna vrlo bitna stvar koju bi želeo da istaknem: svi trgovinski sudovi održali su dve sednice u 2003. i 2004. godini.
Tome su prethodile sednice kolegijuma sudija trgovinskih sudova i svi su bili protiv toga da se nadležnost za registraciju predaje agenciji i registratoru.
Tome je prethodila i odluka privrednih komora. Dakle, svi privredni subjekti, počev od privrednih komora, i trgovinski sudovi kao registarski, protiv su ovoga što ste vi predložili. Ukoliko budemo slušali bazu, glasaćemo za amandmane SRS.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od strateških ciljeva svake ekonomske politike u vremenu promena jeste podsticanje osnivanja i razvoj malih i srednjih preduzeća. U toku svoje diskusije neću govoriti o značaju, za jednu ekonomiju u tranziciji, upravo razvoja malih i srednjih preduzeća, jer obaveza ispunjenja ove strategije je utvrđena u Evropskoj povelji o malim i srednjim preduzećima, čiji smo mi potpisnici.
Govoriću od jednom aspektu stimulativnih mera da se ovaj sektor privrede pokrene, a to je upravo pitanje osnivanja ovih preduzeća i uopšte evidencije svih promena koje ona tokom svog poslovanja i postojanja imaju, a koje se tiču njihovog statusa. Takvi stimulativni zakoni su upravo zakoni o registraciji privrednih subjekata i agenciji za privredne registre.
Više puta nam je dobronamerno ukazivano od potencijalnih investitora da su propisi koji regulišu osnivanje preduzeća komplikovani, da su anahroni i sa elementima neprihvatljivog nadzora države. Oni iscrpljuju i demotivišu svakog ko je voljan da krene u privatni biznis u Srbiji, bio on domaće ili strano pravno ili fizičko lice.
Ovi propisi su uglavnom navođeni kao jedni od najvažnijih za opadanje interesovanja za investiranje u Srbiji. To su važeći Zakon o postupku upisa u sudski registar i Uredba o upisu u sudski registar, čiju materiju, materiju oba ova propisa, sada objedinjeno reguliše zakon o registraciji privrednih subjekata.
Tokom diskusije ću pokušati da napravim poređenje između sada važećih i ovih predloženih zakona o registraciji privrednih subjekata i agenciji za privredne registre i na taj način da istaknem kvalitet promena koje se nude u predloženim zakonima.
Ovaj napredak koji se nudi predloženim zakonima mogu da razumeju samo oni koji su se bavili statusnim pravom i koji su, uglavnom, tokom svoje prakse registrovali preduzeće.
Oni koji to nisu radili, koji nikada nisu videli registarski uložak, koji nikada nisu videli kakvu komplikovanost on donosi, mogu sada samo iz političkih potreba i zbog kampanje da napadaju ove predložene zakone, koji zaista predstavljaju istinski boljitak za sve građane i privredu. Ove promene pozdraviće privreda u Srbiji i svi preduzetnici, kojima sadašnje stanje ne može da odgovara.
Osnovni problem sadašnjeg pravnog sistema koji reguliše status privrednih subjekata i preduzetnika jeste što se postupak njihovog osnivanja, ali i upisa svih važnijih podataka koji čine ličnu kartu jednog privrednog subjekta, vodio za preduzeća kod trgovinskih sudova, a za preduzetnike kod lokalne samouprave. I jedan i drugi postupak vođeni su tako da nisu odgovarali svojoj obavezi i uneli su pravi haos u privredu zbog neažurnosti u postupku osnivanja.
Uglavnom se nikada nije poštovao redosled prijava, niti je postojao rok u kome se ovi podaci moraju uneti. To je u toku postupka stvorilo prostor za korupciju, a donošenje rešenja o osnivanju je trajalo danima ili je rešavano preko veze, a oni koji nisu imali vezu, uglavnom i nisu u nekim normalnijim rokovima mogli da dobiju rešenje o upisu tih podataka.
Ono što je važno u ovim predloženim zakonima jeste da se vrlo jasno određuje rok u kojem registrator mora da donese rešenje o upisu podataka. Taj rok je pet dana. Ako se u tom roku ne donese rešenje, smatra se da je zahtev iz registracione prijave usvojen i ti podaci se, nakon toga, unose u registar.
Znači, ovaj naznačeni rok od pet dana, ukoliko se ne ispoštuje, ima jasnu posledicu da se rešenje mora doneti u korist građana i vrši se upis podatka koji se traži. Da se ovde ne ponavlja priča o tome kako je bilo u opštinama, u opštinskim upravama, kada je u pitanju registracija, ono čekanje i jurnjava od kancelarije do kancelarije; uglavnom je svi bilo prepušteno na milost službenika, što je sve otvaralo u naknadnom periodu prostor za korupciju.
Naravno, ovi predloženi zakoni donose jednu potpunu transparentnost i zato se osniva agencija za privredne registre, u kojoj će se voditi jedinstvena baza podataka za privredne subjekte u Srbiji. Upravo činjenica da se to vodilo u trgovinskim sudovima i, kao neko ko je radio u praksi, mogu da potvrdim da nije bilo jednoobraznog postupanja, da se čak nisu vodili ni ulošci na jedinstven način.
Privrednik, recimo, da bi ostvario uvid u mapu preduzeća, a preduzeće je sa teritorije drugog trgovinskog suda, morao je da ode na teritoriju tog drugog trgovinskog suda i da tamo čeka da mu se prvo da uložak, a nakon toga, uglavnom, ne dobije sve podatke, jer su neažurno vođeni iz tog uloška.
Nakon toga, zbog činjenice da se relevantni podaci za poslovanje nisu mogli dobiti, uglavnom su pravljeni poslovi ili sa nesolventnim partnerima, ili sa licima koji nisu bili zakonski zastupnici, ili sa licima koja su imala otkazane prokure, što je stvaralo velike štete i sudske sporove.
Znači, prednost predloženih zakona je upravo u tome što se sada na jednom mestu mogu dobiti svi podaci za sve privredne subjekte na teritoriji Srbije, a brzina dobijanja tih podataka ostvarena je mogućnošću da se putem Interneta u svakom trenutku, na sajtu agencije, ti podaci mogu dobiti.
Da ne govorimo o prednosti toga što se elektronskim putem može podneti registraciona prijava. Ko je ikada radio ove poslove zna kako je složena procedura koja je bila predviđena sadašnjom Uredbom o upisu u sudski registar. Setimo se samo registarskog uloška, registarskih listova, pregrada, aktivnog i pasivnog dela uloška itd.
Kada se setimo svih onih famoznih sedam priloga koji su se morali uz prijavu podnositi trgovinskim sudovima i šta su sve radili sudijski službenici ukoliko, po njihovom mišljenju, zarez ili tačka nisu stavljeni na odgovarajuće mesto, pa po nekoliko puta su vraćali podnosioce prijave da to dopunjuju i nakon toga, u duhu tih zakona, jednim principom komande se odlučivalo kada će se i da li će se uopšte registrovati jedno preduzeće.
Upravo u tome da se uvodi jedan administrativni postupak registracije preduzeća, veoma različit u odnosu na sadašnji, jeste najveća prednost i suština ovih promena.
U članovima 34. i 35. sadašnjeg Zakona o postupku upisa u sudski registar, koji još važi, sudija je ispitivao i to da li isprave odgovaraju propisanoj sadržini, ili još gore, da li je zahtev za upis u skladu sa odredbama opštih akata na osnovu kojih su utvrđeni podaci.
Pa je čak mogao, ukoliko on posumnja, ne znamo na osnovu kojih činjenica, u istinitost onoga što se navodi u predloženoj dokumentaciji, da zakazuje ročišta, da ispituje i na kraju, može meritorno da kaže da taj i taj ne može da osnuje preduzeće.
Zaista je veliko pitanje, a čuli smo sa ove govornice više puta - da li su neki koji kritikuju ove predložene zakone ikada do sada osnivali jedno preduzeće, da li su vršili posao registracije, jer sa sadašnjim stanjem je teško postaviti se u poziciju potencijalnih investitora i pitati se da li će iko, ukoliko se ove promene ne izvrše, ulagati u našu zemlju. Nema tog investitora koji će da izdrži ovo maltretiranje činovnika u sudovima ili korupciju, ako se ovo maltretiranje želi izbeći.
Predloženi zakoni sve ovo eliminišu. Nema kontrole nad upisom, sem one formalne. Podnesite traženu dokumentaciju i preduzeće će biti registrovano. Ako neko nije zadovoljan, a ovde se misli na treće lice koje ima pravni interes, neka tuži.
Ono što je vrlo bitno a što pojednostavljuje postupak upisa jeste da se dosadašnja žalba, koja je postojala u postupku upisa, ukida. Svako je do sada mogao da se žali, samo da dokaže pravni interes, da ima pravni interes da se žali. Svako je mogao da blokira osnivanje preduzeća, promenu direktora ili promenu osnivača. Ne, sada pravo žalbe ima samo onaj ko je tražio upis, i to samo ukoliko mu se upis odbije.
Treće pravno zainteresovano lice, koje je do sada moglo da se žali, i kada je zahtev bio usvojen ili odbijen, mora sada da tuži, što već podrazumeva i trošak i rizik, i jedan od važnih efekata ovih predloženih izmena zakona biće i to da će se broj statusnih sporova smanjiti. To je sasvim sigurno.
Ono što je važno istaći, a što je predloženo ovim zakonom, jeste da se konačno pokušava rešiti i učiniti transparentnim postojanje preduzeća koja faktički ne posluju, koja ne podnose finansijske izveštaje, a vode se u registru i stvaraju veliku komplikaciju poslovanja. Te tzv. fantomske firme, koje čine većinu registrovanih preduzeća, kako smo videli u ovom obrazloženju, ulaze u poslove, kupuju i prodaju, izdaju im se fakture, a uglavnom ništa ne plaćaju.
One su uzrok masi sporova pred trgovinskim sudovima, a uzrok su i onim sporovima koji su dosta česti, baš zbog ovih preduzeća. To su postupci zbog prebijanja pravne ličnosti, kada dođe do fingiranja poslovanja tih preduzeća, i većina poverilaca u tim sporovima ne može da se namiri.
Ta problematična preduzeća koja ne posluju, koja fiktivno postoje, ne uplaćuju poreze ni doprinose, jesu najveći problem sadašnje privrede.
Sada se novim zakonom predlaže prevođenje tog preduzeća u status neaktivnog, ukoliko u roku od dve godine ne podnese finansijski izveštaj, i konačno da se ta preduzeća nekako označe, da se stvar uozbilji, a da ozbiljne kompanije ne ulaze u poslovne aranžmane kada je solventnost krajnje sumnjiva.
Što se tiče agencije za privredne registre, ona ovim osnivanjem, na neki način, podstiče kvalitet obezbeđivanja u našem dosadašnjem pravnom sistemu. Podsetiću da je prošle godine donet zakon o zalozi na pokretnim stvarima i, upravo nakon formiranja ove agencije i njenog stupanja na snagu, moći će se učiniti transparentnim postupak obezbeđivanja, jasno samo svakom ko želi da izvrši uvid u to da li je neka pokretna stvar, koju želi da kupi, založena.
Moći će to preko ove agencije da učini. Da ne govorimo o tome da će preko ove agencije, na jedom mestu, biti evidentirani svi ovi podaci iz ovih zakona.
Sve u svemu, ovi predloženi zakoni, zakon o registraciji privrednih subjekata i agenciji za privredne registre jesu pogodak u centar problema. Na jednom mestu se nalaze podaci o privrednim subjektima, znači o preduzećima, preduzetnicima, bankama i zadrugama. Dostupni su Internetom, preko koga se može podneti registraciona prijava. Postupak se okončava u roku od pet dana.
Preduzeća koja ne posluju jasno su označena, a broj podataka koji se ratifikuje za jedno preduzeće povećava se. Baš zato što ovi predloženi zakoni pogađaju u centar problema i što rešavaju problem, zato što su istinski reformski, treba ih podržati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, a neka se pripremi Milka Silajev.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, moram da izrazim svoje lično zadovoljstvo što je Narodna skupština konačno dobila prvi reformski zakon od početka rada nove vlade.
Uglavnom se sve ono o čemu smo do sada raspravljali odnosilo na izmene i dopune već postojećih zakona. Nijedan zakonski projekat do sada nije sezao do tzv. temeljnih promena institucija, odnosno nije značio nijedan korak napred u izgradnji privredno-pravnog ambijenta, ne bi li se proces ekonomskih reformi nastavio.
Istovremeno moram reći da je ovaj zakon, koji je pred narodnim poslanicima bio još pre godinu dana, u ovoj Narodnoj skupštini u potpuno neizmenjenom tekstu, i da je to rezultat rada prethodnog Ministarstva za privredu i privatizaciju.
Meni je žao što danas u ime predlagača zakona nije ministar za privredu i privatizaciju, odnosno za privredu, jer bi na najbolji način mogli da sagledamo u čemu je razlika između stavova koje je vladajuća koalicija imala pre godinu dana i stavova koje ima danas, a podsetiću vas da je ovaj zakon naišao na najžešću kritiku upravo od strane pojedinih političkih partija koje danas sačinjavaju vladajuću političku koaliciju.
Danas, pak, vidimo da se mišljenje u temelju promenilo. Danas vidimo da se zakon o registraciji privrednih subjekata predlaže u potpuno identičnom tekstu, koji je predložen Narodnoj skupštini još u aprilu, odnosno maju mesecu prošle godine.
Ovde smo čuli i kritike narodnih poslanika, uglavnom iz vladajuće koalicije, da prethodna vlada nije učinila veliki pomak u reformi registracionog sistema.
No želim da obavestim javnost da je nadležnost promene registracije privrednih subjekata republičkoj vladi delegirana tek aprila meseca prošle godine, odnosno 18. aprila, onog časa kada je usvojena Ustavna povelja i kada je čitav set nadležnosti u zakonodavnom smislu sa saveznog nivoa premešten na republički nivo, odnosno na nivo Vlade Republike Srbije.
Podsetiću vas da je od 18. aprila do 1. juna, kada je zakon zvanično ušao u skupštinsku proceduru 2003. godine, proteklo tek mesec i po dana, a to znači da je trebalo manje od mesec i po dana da se ovaj zakon pripremi od strane prethodne vlade, da vidimo da je potpuno identičan tekst zahtevao više od dva meseca čitanja od strane postojećeg sastava Vlade Republike Srbije, a koliko bi tek vremena trebalo da su morali da pripreme tekst od belog papira, mogu samo da pretpostavim.
Ovo predstavlja prvi suštinski, reformski zakon, koji je Vlada Republike Srbije uputila ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto smatram da je prvi? Zbog toga što se primenom ovog zakona i izgradnjom institucija, pre svega Agencije za registraciju privrednih subjekata, omogućuje dalji nov korak u ekonomskim reformama. Omogućuje se pojeftinjenje i tehničko pojednostavljenje postupka registracije i, što je najvažnije, omogućuje se mnogo brža i efikasnija registracija privrednih subjekata.
Javnosti radi želim da kažem da uskoro očekujem, od istog ministarstva za privredu, sledeći zakon, koji je takođe pripremljen još pre godinu dana, i koji će, pretpostavljam, doći takođe u neizmenjenom tekstu, a to je zakon o stečaju. Takođe su ingerencije zakona o stečaju preuzete tek 18. aprila prošle godine i, kao i kod zakona o registraciji privrednih subjekata, bilo je potrebno nešto više od mesec dana da prethodno ministarstvo Skupštini uputi potpuno novi predlog.
Očekujem da će trebati nekoliko nedelja, nadam se, u narednom periodu da taj neizmenjeni predlog bude upućen od strane postojeće Vlade. Očekujem da će vrlo skoro biti upućen i Predlog zakona o trgovačkim društvima, ili Zakon o preduzećima, na koji način će zakonodavni posao Ministarstva za privredu biti u potpunosti zaokružen, jer ćemo dobiti u potpunosti zaokruženi set kompanijskih zakona, koji su neophodni za nastavak ekonomskih reformi.
A podsetiću – i zakon o trgovinskim društvima je pripremljen u prethodnom periodu, prošao je javnu raspravu. Ostalo je samo da se implementiraju primedbe koje su se tokom javne rasprave čule.
Bilo bi na kraju krajeva i za javnost politički prihvatljivije da predlagači zakona, ovlašćeni predstavnici vladajuće koalicije, izađu i kažu – ovo je zakon koji je u potpuno nepromenjenom tekstu upućen Narodnoj skupštini, a pripremila ga je prethoda vlada.
Ne želim puno da pričam o tome zašto nam je potreban novi sistem registracije, zašto nam je potreban između ostalog drugačiji tok stečajnog postupka, što će se, nadam se, regulisati vrlo uskoro zakonom o stečaju, koji je u prethodnom periodu pripremljen. Potrebno je da dođe do rasterećivanja privrednih sudova, da bi konačno mogli da obavljaju osnovnu, a to jeste sudijska funkcija, a ne da se bave i pobočnim stvarima, za šta kapaciteta nemaju.
Ne želim puno da pričam koliki je problem u registraciji privrednog subjekta i pogrešno je braniti ovaj zakon samo sa aspekta razvoja malih i srednjih preduzeća. On je jednako važan i jednako bitan i za direktne strane investicije, jer direktno podiže atraktivnost privrednog ambijenta u koji se ulaže. Jer ako vi danas imate inostranog investitora, kome je potrebno 72 dana da registruje svoju kompaniju, svakako će potražiti novu, atraktivniju destinaciju da bi ostvario svoj poslovni poduhvat i neće obijati pragove privrednih sudova i šaltere koji će mu samo oduzeti vreme.
Vreme je, gospodo, uvek novac, a to posebno znaju da cene oni koji svoji novac žele da investiraju. Prema tome, u tom smislu zakon je važan kao suštinski podsticaj unapređenju privrednog ambijenta. Taj privredni ambijent je bitno narušen u proteklih nekoliko meseci. Da je tako, najbolje svedočanstvo jeste između ostalog i tok privatizacije.
Činjenica je da smo mi u februaru mesecu imali 100 aukcija, a da ih danas imamo svega 20, da je tako najbolje nam govore i revidirane cifre koje se odnose na direktna strana ulaganja u ovoj godini.
Činjenica da je taj iznos u prošloj godini bio milijardu i trista, a danas se projektuje ne više od četiri miliona dolara.
Pri tome se na najveći nivo uzdiže jedna direktna investicija u proizvodnji aluminijumskih konzervi, koja je ugovorena još početkom prošle godine, dakle nije rezultat poboljšanog privrednog ambijenta, nego kao i ovaj zakon nešto što je ostavljeno u nasleđe novoj vladi od strane prethodne vlasti. Da je tako, da je privredni ambijent pogoršan, najbolje vam na kraju krajeva svedoči i očekivanje privrednika, privrednih subjekata na osnovu anketa koje se redovno, mesečno sprovode.
Prema tome, očekujem da će posao na izgradnji nove institucije, a to je u ovom trenutku najvažnije, ne samo doneti jedan zakon koji je pripremljen, nego i efikasnu agenciju za registraciju privrednih subjekata, zajedno sa najmanje 16 svojih regionalnih ogranaka. U narednom periodu očekujem da će to biti glavna preokupacija, pre svega Ministarstva za privredu, jer je to njegov zadatak da postavi sistem, da bi novi registracioni sistem uopšte mogao da funkcioniše i da bi novi registracioni sistem mogao da pokaže sve prednosti.
Naravno da tu delim zabrinutost sa pojedinim poslanicima iz opozicije, da ukoliko se efikasno ne postavi sistem agencija i mreža regionalnih agencija, da onda zaista možemo doći u institucionalni vakuum, jer su poslovi registracije prethodno oduzeti od trgovinskih sudova i prebacuju se agenciji.
Nadam se da će se u narednom periodu pokazati mnogo veća energičnost upravo na ovom planu, na planu izgradnje agencije za privrednu registraciju. Zadatak ovog procesa, odnosno zakona, odnosno noviji sitem registracije će na osnovu ovog zakona moći da bude i bitno jeftiniji. Nadam se da ćemo usvajanjem ovog i zakona o stečaju imati mnogo efikasniji rad privrednih sudova.
I, čisto jedna dobronamerna sugestija, jer je za mene lično i za DS najvažnije da se posao na realizaciji privrednih reformi nastavi: neophodno je što pre predložiti novi zakon o izvršnom postupku, jer tek onda ćemo imati bitno smanjenu sistemsku rizičnost, dakle, rizik ulaganja koji dolazi direktno iz sistema, i tek onda ćemo omogućiti privrednim subjektima da onaj deo, deo koji se odnosi na sudijsku funkciju, obavljaju na korektan i efikasan način, odnosno obavljaju na način koji će unaprediti tržišni ambijent u Srbiji, koji će unaprediti atraktivnost za potencijalne investitore.
Prema tome, ne želeći da ulazim dalje u raspravu i priču oko ovog zakona, jer moram da priznam da se lično osećam prilično neobično, pošto sam se svojevremeno pripremao da branim upravo ovaj zakon od tadašnje opozicije, koja je bila protiv ovog zakona, a sada korektnosti radi kažem da je ovo dobar zakon i naravno sa tim se slaže sadašnja pozicija koja je nekada bila protiv ovog zakona, a tekst je, gospodo, identičan.
Želim da kažem da će dalja izgradnja institucija i dalje unapređenje privrednog ambijenta umnogome zavisiti od realizacije, i to institucionalne realizacije zakona, koji će pretpostavljam biti donet u ovoj Narodnoj skupštini, kao i od hrabrosti da se dalje ide ka institucionalnoj reformi, odnosno reformi zakonskog okvira u kome posluju privredni subjekti.
Još jednom napominjem, do sada nismo videli niti jedan predlog, iako se Vlada naveliko hvali kako je zahvaljujući reformskim zakonima, ne znam koji su to bili reformski zakoni, došlo do popravljanja prvirednog ambijenta, ali ovo jesu reformski zakoni, jer suštinski u institucionalnom smislu unapređuju privredni ambijent. Hvala vam.

S obzirom da imamo situaciju da se svi slažemo, u ovom slučaju slažem se sa prethodnikom oko predloga koji zastupam, nema potreba da pričam puno, ali pošto se prethodnik zalagao za punu istinu, onda samo neke male napomene koje će dovesti do te pune istine.
Prošle godine, kada je bilo na redu donošenje ovih zakona, bilo je prethodno postavljeno pitanje poverenja prethodnoj vladi i tada je bilo predviđeno da se nakon toga raspravlja o samim predlozima zakona. Prema tome, teško je prihvatiti činjenicu da je bilo toliko nekog osporavanja samih zakonskih rešenja, više je bila u pitanju proceduralna priroda.
Takođe, što se tiče teksta, on nije istovetan. Osnovna rešenja u ovim predlozima mora se priznati da jesu, ali je bilo dosta dorade ovog teksta, pre svega nekih formulacija koje označavaju formalno-pravnu prirodu samog zakona i tu je dosta rađeno i diskutovano sa Sekretarijatom za zakonodavstvo.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

 Gospodine ministre, vi znate da izuzetno cenim ono što vi radite i što ste radili prethodno. Imali smo prilike jako dugo da sarađujemo,  ja kao ministar, a vi kao direktor jedne velike kompanije.
Moram da kažem da nisam koristio ovo mesto za EPP. Kada sam rekao da su poslanici, odnosno bolje rečeno političke partije koje danas sačinjavaju vlast, nekada bile opozicija, pre samo godinu dana, nisam mislio na skupštinsku raspravu. Svi smo svedoci da te skupštinske rasprave nije ni bilo.
Zakon jeste upućen u junu mesecu. Međutim, nažalost, zbog neefikasnosti rada Skupštine, on je na dnevni red došao tek oktobra meseca, na našu veliku žalost, ne političke stranke, jer nikada uskogrudost u političkom shvatanju i nastojanju nije bila odlika DS-a, nego nažalost zbog nastavka ekonomskih reformi, jer danas vidimo da je ovo zakon bez čijeg donošenja i čijeg institucionalnog utemeljenja nema nastavka ekonomskih reformi, a slično je i sa zakonom o stečaju, Zakonom o preduzećima, zakonom o porezu na dodatu vrednost itd. Na našu žalost, taj zakon, a bogami i na žalost pre svega naše države i njegovog ekonomskog napretka, nije bio usvojen prošle godine.
Činjenica je da su lideri političkih stranaka koji su bili u opoziciji govorili da su otvoreno protiv ovakvog zakona. Za to ima argumenata koliko god hoćete. Sva sreća, sve internet stranice čuvaju u svojim arhivama dnevne štampe, televizije, izjave koje su tada davane, pa onda možemo na kraju krajeva i njih da pokažemo na ovom mestu.
Razumem da politika i sticanje novog političkog poena podrazumeva korišćenje svih političkih sredstava, pa čak biti protiv nečega što je sasvim logično. Građani Srbije treba da znaju da DS nikada neće koristiti sredstva za sticanje političkih poena, a koja će biti protiv intresa države i naroda. Zato otvoreno kažem, ovo je dobar zakon i treba ga podržati.

Hvala, gospodine Vlahoviću. Reč ima narodni poslanik Milka Silajev, a sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Nataša Jovanović.