Ono što je očito, to je da je na neki način ovo štafetni zakon. U vidu štafete ga je ova vlada preuzela od ranije Vlade. Većinski deo ove vlade je bio protiv Predloga ovog zakona i malo je to čudno, ali naravno, to je pravo vladajuće koalicije da predlaže pred ovom skupštinom zakone i da uz saglasnost, odnosno voljom većine usvaja te zakone.
Nama radikalima je u svakom slučaju interes da se pojednostavi princip i sistem registracije firmi. Kako će i na koji način to uraditi ova nova vlast, to je već problem sa kojim oni moraju da se suočavaju i da ga rešavaju, a da li će on biti u sferi uprave ili sudstva, to je pitanje kakvo se tehničko rešenje traži.
Ono što je u svakom slučaju značajno, možda bi bilo bolje da je u sklopu sudstva, međutim i ovakvo tehničko rešenje koje je nađeno, da je centralizovano, ne bi bilo loše. Bitno je da je to pojednostavljen postupak. Za privredu Srbije nije samo bitno da se izvrši jedinstvena kontrola registrovanih ili novoregistrovanih firmi, nego je u interesu Srbije da se uspostave kriterijumi i uslovi za registraciju takozvanih stranih kompanija i firmi.
Mi smo svedoci da zbog reformskih zakona, poput ovog, dolazimo u situaciju da nam se jednostavno registruju takozvane firme "akten tašni i mašni", koje su strane kompanije, dolaze ovde bez ikvakvih obaveza o prijemu radne snage, o otvaranju proizvodnih pogona, nego dolaze jednostavno da koriste Srbiju kao tržište i ništa drugo.
Ono što smo naučili i imamo iskustvo od prethodne vlasti i njenog ekspertskog dela, pogotovu onog dela koji je predstavljao bivši ministar finansija, to je da je jedna Rusija toliko moćna i bogata shvatila je da je takvi eksperti vuku u propast, pa je na osnovu sličnog zakona kao što je ovde predlog zakona, obavezala strane investitore, odnosno strane kompanije, na taj način da su u obavezi da prime određeni broj domaće radne snage, uz jasno propisana pravila po kojima mogu da funkcionišu.
Ako mi imamo u vidu da se u okviru nadležnog ministarstva formira agencija za jedinstveni registar, koja će se sponzorisati od strane švedske Vlade, onda moramo jednom da shvatimo, ne možemo toliko više da verujemo u tu prostu činjenicu da je to samo dobra volja vlade druge države da pomogne nama. Uvek je ta pomoć uslovljena.
Nas interesuje kakve će biti posledice eventualnog uslovljavanja. Milion i 200 hiljada evra, realno ili relativno, nije ni veliki, nije ni mali novac, ali smo već uveliko toliko iskusni i svesni činjenice da svaka pomoć koja stiže ima i neke uslove i preduslove.
Ako se opravdava samom činjenicom da to švedska vlada u cilju dobrih namera želi da pomogne nama, ostaje vreme, a nama kao opozicionim poslanicima iz SRS ostaje ova govornica da sada na vreme upozorimo da postoji realna opasnost da onaj ko daje novac, gledajući prostom logikom, traži i protivuslugu za taj novac.
Kako će ta agencija sutra da reaguje ako bude postavljen neki uslov, ne agencija kao agencija, što je kontinuitet sa prošlom vlašću. Znate, prošla vlast se karakterisala osnivanjem biroa i agencija. Biroi su pokazani i dokazani i već potvrđeni policijskim veštačenjima da su pogubni za neke, a agenciji predstoji u narednom vremenu, da vidimo koliko su pogubne. U ovom konkretnom slučaju, kako će agencija da reaguje na moguća eventualna uslovljavanja? To nas jako interesuje.
Što se tiče centralizacije podataka, nije tu nikakav problem da li će to biti u agenciji, da li će biti u nekom ministarstvu ili nekoj drugoj instituciji, nije to toliko važno, jer na kraju krajeva, tehnički smo i mi napredovali i opremljenost postoji, a pogotovu znanje, da ne treba vi da nam objašnjavate kako je to veliki, komplikovani ili kompleksan posao i sada je potrebno narodu, običnim građanima Srbije, dići na takav pijadestal da misle da će to biti preporod za Srbiju.
Ne, neće, to će samo biti u cilju pojednostavljenja registracije i registrovanja postojećih firmi, objedinjavanja jedne kartoteke ili podataka o tim firmama, ali šta ako budemo suočeni sa realnošću koja postoji, a to je da onaj ko je poklonio novac traži ekskluzivno pravo ne samo da ima uvid, nego i neke druge tajne, pogotovu kada je u pitanju pregled, što bi se narodski reklo - slika o jednoj firmi.
Onda je to u domenu nekih, kako smo to zakonom regulisali, poslovnih tajni. Ko će biti taj koji će reći da ni u jednom trenutku ne postoji opasnost da podaci sa kojima raspolaže agencija, a odnose se na registraciju i funkcionisanje, pogotovo tih firmi, neće biti zloupotrebljeni. Ko je taj ko garantuje? U ovom slučaju iz zakonskog predloga proizilazi da je to ministarstvo, ali nema neku logičnu povezanost za ekonomsku saradnju sa inostranstvom.
Zašto vam ovo govorim? Iz prostog razloga što smo sada suočeni sa aferom koja potresa Srbiju, a to je šećerna afera, gde imamo sadašnjeg potpredsednika Vlade, koji je kao potpredsednik Savezne vlade bio zadužen za odnose i veze sa inostranstvom rekao da nema nikakvih problema oko izvoza šećera, a sada kao potpredsednik republičke Vlade, zaboravljajući da je obavljao odgovornu funkciju, kaže da sada ima kriminala.
Da ne bude da prelazi iz Ministarstva za ekonomsku saradnju sa inostranstvom na Ministarstvo za privredu, pa da kažu nama poslanicima, pogotovo opozicionim poslanicima – koji u svakom slučaju, hteli to ili ne, imaju pravo po Poslovniku, još ste bar to ostavili, da kritikuju sve predloge, ne samo radi kritike nego da bi poboljšali zakonske osnove –da je to bilo ranije pod ingerencijom jednog ministarstva, to ministarstvo smo reorganizovali, preformulisali ili nešto drugo uradili, mi nemamo veze sa tim. Pokazalo se da taj predlog zakona nije dobar i da je u jednom trenutku nepromišljeno Skupštini predočen.
To je nas srpskih radikala realno strah i iz tih razloga mi upozoravamo građane Srbije, samo iz tih razloga. Nemojte da se nađete toliko pogođeni ili uvređeni. Uostalom i sami ste većim delom iz koalicione vlasti bili protiv ovog predloga zakona. Kako to da ste promenili mišljenje? Da li stvaranjem nove koalicije? Nemojte, gospodo, nikada u politici da gledate da je nešto svršena stvar. Uvek postoji u politici bezbroj neizvesnosti, a samim tim bezbroj kombinatorika. Pošto su ovde neki poslanici to i lično pokazali, da učestvuju u više poslaničkih grupa...

Vratite se na temu gospodine Mirčiću.

Realno me je bio strah da gospodin Marković ne bude za stolom predsedavajućeg, onda bih stvarno reagovao, a ovako ipak osoba koja je, hteli to ili ne, nama radikalima simpatična. Mi nismo onaj deo Evrope savremene po ISO-9001, i dalje je preferiramo.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić, a posle njega narodni poslanik Igor Bečić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jadno je kada je glavni razlog za donošenje bilo kog zakona, bilo kog zakonskog projekta, uredbe ili bilo čega drugog motivisano donacijom neke strane države, njene Vlade, nevladine organizacije ili ne znam koga. Ovaj predlog zakona je upravo motivisan jednom takvom donacijom i brzina kojom je sačinjen uticala je da njegovi članovi budu u velikom broju suprotni velikom broju članova pojedinih zakona koji su važeći i koji obrađuju sličnu tematiku, pa pojedini članovi čak i sa Ustavom Republike Srbije.
Srpska radikalna stranka ima veliki broj primedbi na predloženi Predlog zakona i pokušala je eventualno da to ispravi svojim amandmanima, mada se ovde jako teško mogu greške ispraviti. Delimičnim pogledom na ovaj zakon vidi se da je njegova suština zapravo oduzimanje dela nadležnosti trgovinskim sudovima i možda ne bi bilo loše da ovde u prvim redovima sedi ministar pravde, s obzirom da ovaj zakon delimično tretira i njegov resor, da nam on objasni zašto je neophodno da se iz nadležnosti trgovinskih sudova izuzme upisivanje privrednih subjekata u registar.
U razlozima za donošenje ovog zakona predlagač je naveo nekoliko. Kaže se, prvo, da je to zbog ekonomičnosti, da veliki broj sudija i registratora obavlja taj posao.
Samo bih podsetio da posao upisa u sudski registar, kada je reč o privrednim subjektima, obično radi jedan sudija trgovinskog suda, eventualo dva ili tri kada se radi o većim sudovima.
Dalje, kaže se da postoji određena neažurnost što se tiče registra, da po nekoj evidenciji od 250.000 evidentiranih i registrovanih preduzeća samo oko 90.000 aktivno radi i možda ti podaci i jesu tačni, možda ta ažurnost treba da se popravi, ali je to moglo da se uradi određenim zakonskim aktima, s tim da se ostavi u nadležnosti trgovinskog suda, da se ne izmišlja topla voda, da se ne izmišlja nešto potpuno novo, kao što je ovde bio slučaj sa ovom agencijom za privredne registre. Ovo me malo podseta na onu komunističku filozofiju koja kaže da ono pre nas ništa ne valja, da to treba porušiti, da to treba zaboraviti i da istorija počinje sa nama. Uostalom, sve ove agencije koje postoje u našoj državi, a koje je patentirao prethodni režim, ne služe ničemu drugom no kako bi se određeni stranački kadrovi doživotno zaposlili.
Dalje, ono što me je posebno iznenadilo to je deo objašnjenja gde se kaže da je trenutno u malom broju zemalja nadležnost za registraciju privrednih subjekata poverena sudovima, da su to obično afričke države francuskog govornog područja, zemlje u tranziciji, znači zemlje slične nama, a od zemalja Evropske unije samo Austrija, Nemačka i Francuska.
Sada posebno jedan deo kaže da Nemačka i Francuska nisu dobar primer evropske prakse gde je registracija u nadležnosti sudova. Sada smo ovde pokazali Nemcima i Francuzima i Austrijancima da uopšte ne rade kako treba, da ne znaju šta rade, pa bih vam predložio da patentirate ove agencije, eventualno možete Nemcima i Francuzima, kada im se budu otvorile oči, kada vide da to nije kako treba, možete za neki dinar i to da im prodate.
Još jedna važna stvar je potencirana od strane predlagača, a to je da se kao novina uvodi i uređuje postupak elektronske registracije. Kaže se da će agencija ovu novinu primenjivati u meri u kojoj to bude dozvoljavalo okruženje. Lično smatram da umrežavanje u jedinstveni sistem trenutno nije izvodljivo u onoj meri u kojoj bi to trebalo da bude, a ukoliko jeste sigurno je da vi niste sposobni da to odradite onako kako treba, jer da jeste vi biste do sada uveli jedinstveni birački spisak koji je isto jedna vrsta umrežavanja u jedinstveni sistem.
Na kraju bih hteo da se osvrnem na procenu iznosa finansijskih sredstava koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona, gde kažete da nisu potrebna sredstva iz budžeta i da je za uspostavljanje prva tri meseca operativnih troškova registra privrednih subjekata obezbeđena sredstva iz donacije Kraljevine Švedske u iznosu od 13 miliona švedskih kruna. To je negde oko milijardu i po evra.
Šta ćemo posle ta tri meseca, kad ta donacija bude iscurela - to ne kažete. To će se opet prevaliti na budžet, odnosno na grbaču građana.
Kao razlog zašto ovaj zakon mora da ide po hitnom postupku, što je postalo hronično i, da tako kažem, već praksa ovog parlamenta, kažete da je jedan od najbitnijih razloga taj kako bi se sprečile štetne posledice koje bi odlaganje donošenja ovog zakona imalo, s obzirom da je rok korišćenja sredstava do 31. avgusta 2004. godine.
Kada je već reč o štetnim posledicama, mogu samo da kažem da štetne posledice vaše vlasti osećaju svi građani Srbije i zato će 13. juna glasati realno, za Tomislava Nikolića.

Reč ima narodni poslanik Igor Bečić (nije tu). Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, pri kraju smo rasprave o Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata i možda je vreme da se napravi rezime na kraju.
Ono što je uočljivo kada se ovaj zakonski tekst uzme u ruke jeste njegova sličnost ili, bolje rečeno, potpuna identičnost sa predlogom koji je u julu prošle godine ovoj skupštini dostavila tadašnja vlada. To samo pokazuje da je ovo vlada kontinuiteta, znači, da se radi o vladi koja će raditi na isti način kao i prethodna, a verovatno i završiti na isti način kao prethodna.
Radi se o zakonu o registraciji privrednih subjekata, čija je suština da se oduzme nadležnost trgovinskih sudova koji su do sada ovaj posao obavljali i da se ta nadležnost poveri agenciji za registraciju privrednih subjekata. Predlagač zakona obrazlaže zbog čega to radi ovde u Predlogu zakona. Navešću samo nekoliko tačaka na koje bih želeo da ukažem.
Prvi razlog jeste – "postojeći sistem registracije je ocenjen kao nestimulativan za razvoj privrede". Baš me interesuje, a nisam to čuo od predlagača, kako je to ovaj novi sistem registracije preko agencije stimulativan za razvoj privrede? Prosto ne mogu to da uvidim u tekstu koji smo dobili.
Zatim, kaže se da su nedostaci postojećeg načina registracije – "razuđenost institucija, jer se privredni subjekti registruju u 17 trgovinskih sudova i 161 opštini na području Republike Srbije".
Ako uzmemo u obzir da ti sudovi obavljaju i druge poslove osim registracije, a da će agencija koja je planirana sledećim zakonom, takođe imati, pored centralne agencije u Beogradu, svoje ispostave po okruzima i opštinama, onda ćemo doći do istog broja ljudi koji će biti angažovani, ali ti ljudi - registratori u agenciji, biće profesionalno vezani samo za registraciju i nikakav drugi posao neće obavljati.
Potom, navodi se neekonomičnost, neažurnost registara, meritornost u odlučivanju itd. Kada se govori o meritornosti u odlučivanju, ono što je suština ovog predloga, to je da registratori koji su predviđeni ovim zakonom, imaju funkciju tehničkog lica, lica koje će samo obaviti određen tehnički posao. Neće se upuštati u tačnost podataka koje podnosioci zahteva dostavljaju, njihovu istinitost.
Čak u zakonu predlagač kaže da neće odgovarati za tačnost i pouzdanost tih podataka. Drugim rečima, odmah se kaže da postoji opravdana sumnja da ti podaci neće uvek biti tačni. To je loše i jednim primerom ovde ću da potkrepim moju tvrdnju da je to loše, primerom koji će vam jasno reći koliko je postojeći sistem bolji od ovog koji se nudi.
Ovo je primer iz Bajine Bašte, mesta iz koga dolazim. Radi se o preduzeću "Laminat" AD, koje je privatizovano pre dve godine. Pošto novi vlasnik nije ispunio obaveze iz ugovora, zaposleni su u štrajku od decembra prošle godine, već šesti mesec, i konačno je ovaj slučaj došao i pred Odbor za privatizaciju Skupštine Srbije, posle velikog broja neuspelih pokušaja kod Agencije da se nešto izmeni i popravi u ovom preduzeću.
Kupac ovog preduzeća Borivoje Skorić iz Loznice pokušao je na jedan loš način da obmane i zaposlene u preduzeću, a i javnost, zahtevom kod Trgovinskog suda u Užicu da se registruje njegova dokapitalizacija, na koju je bio obavezan po ugovoru koji je sačinjen pri kupovini preduzeća.
Međutim, trgovinski sud, uvidom u dokumentaciju koja je priložena, utvrdio je da dokapitalizacija nije regularna, jer se radi o pozajmici matičnog preduzeća, radi se o kratkoročnom kreditu koji, po ugovoru, nije mogao biti iskorišćen za dokapitalizaciju, jer su se po ugovoru tražila gotova novčana sredstva ili neka materijalna imovina koja bi se unela u ovo novo preduzeće. Prema tome, trgovinski sud je, razmatrajući po ovom zahtevu, doneo odluku da ne prihvati zahtev i da ovo ne registruje.
Da je ovaj zakon bio na snazi, registrator, kao tehničko lice, verovatno bi ovo registrovao. Pitam vas sada, pošto ovim zakonom upućujete sve oštećene na sudski proces, ko će da vodi sudski proces, odakle materijalna sredstva radnicima koji već dve godine, u konkretnom slučaju, ne primaju plate, zarade ili primaju vrlo male, minimalne zarade. Odakle im novčana sredstva da oni vode dugotrajne sudske procese sa novim vlasnicima?
Sve me navodi na pomisao i na sumnju da je cilj predlagača da se zaštite oni koji su na sumnjiv način kupili veći deo srpske privrede, da mogu nesmetano da to registruju na svoja imena, da rade, da otpuštaju radnike i da niko za to ne odgovara.
A za sve će ispaštati zaposleni, koji će ostajati i dalje bez posla, a koji su sve ovo izgradili godinama mukotrpno radeći i na kraju ostali bez ičega.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, a posle njega narodni poslanik Nemanja Šarović.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, i ovaj zakon, kao i većinu drugih zakona koje ste nam dostavili na razmatranje u parlament, vi iz vladajuće koalicije obrazlažete kao reformski i od značaja za privredni razvoj Republike Srbije.
Ovaj zakon, po vašem mišljenju, trebalo bi da stvori bolji ambijent za osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i veće strane investicije. I ovaj zakon obrazlažete – da je koncipiran u skladu sa evropskim direktivama i propisima Evropske unije, ali sa vašim interesnim i uskostranačkim tumačenjem tih propisa.
Jer, ne može se drugačije shvatiti obrazloženje podnosioca predloga zakona da Austrija, Nemačka i Francuska nisu dobar primer evropske prakse registracije privrednih subjekata, samo zato što se registracija privrednih subjekata u tim razvijenim kapitalističkim državama obavlja u sudovima i slična je našem sada postojećem, važećem sistemu registracije privrednih subjekata.
Većinom se slažem sa ocenom o neažurnosti registra, neblagovremenom unosu promena podataka privrednih subjekata, neujednačenosti prakse postojećih registara, dugom trajanju postupka registracije i nepostojanjem obavezujućih rokova za postupanje po prijavama.
No, očekivanja poslanika SRS su bila da će Vlada i nadležno ministarstvo predložiti racionalan zakon, kojim će se značajno otkloniti uočeni nedostaci i uskladiti naši propisi, ove materije, sa propisima i direktivama Evropske unije. Kad kažem – racionalan, svakako smatram potpuno nepotrebnim formiranje agencije za privredne registre. Jer, ta agencija predstavlja bespotreban trošak i razbacivanje državnog novca, pa iako se radi o donaciji Kraljevine Švedske.
Bez lažne demagogije, 100 miliona dinara, koliko treba da se potroši za formiranje agencije, taj iznos predstavlja celokupan godišnji budžet jedne naučnoistraživačke ustanove sa otprilike 90 zaposlenih, u kojoj radi minimum 30 magistara i doktora nauka, i to sa svim troškovima za obavljanje naučnoistraživačkog rada. Znači, to je godišnji budžet jedne takve institucije, pa vas pitam – koliki doprinos državi može dati jedna naučnoistraživačka institucija, a koliko jedna ovakva agencija, koja treba centralizovano da registruje privredne subjekte.
Prema tome, pitam i sebe i vas, koji ovo predlažete, koliko će agencija da ima registratora, a to je po zakonu fizičko lice koje vodi registar, koga imenuje upravni odbor agencije uz prethodnu saglasnost Vlade, a mora ažurno da odgovori obavezama definisanim u članovima 10, 69. i 74. Predloga ovog zakona.
Ako sam dobro pobrojao, radi se o nekih 13 različitih obaveza i ovlašćenja, koje svakodnevno u svakoj prijavi za registraciju mora da proveri i verifikuje ispunjenost uslova za registraciju, i da, ako su ispunjeni svi uslovi za registraciju iz člana 22. Predloga ovog zakona, u roku od pet dana donese rešenje kojim se registraciona prijava usvaja i registracija sprovodi u registar.
Siguran sam da registrator to ne može sprovesti i ispoštovati rokove i da će i dalje biti prisutna neažurnost u registraciji privrednih subjekata. Neće, svakako, bitno popraviti ni mogućnost elektronske prijave, jer prema članu 20. Predloga zakona za datum i vreme podnošenja prijave elektronskim putem uzima se datum i vreme dostavljanja originalne dokumentacije Agenciji, a ne samo prijava podneta elektronskim putem.
Stoga, vama koji činite vladajuću koaliciju, predlažem da ozbiljno razmotrite i prihvatite naše primedbe, iznete u ovoj načelnoj raspravi, kao i po podnetim amandmanima, koji će slediti, i učinite ozbiljne korekcije ovog zakona.
Na kraju, moram da odgovorim kolegi poslaniku koji je prošle nedelje, u četvrtak, na početku rasprave o ovom zakonu, uvredio poslaničku grupu SRS. Cenjeni kolega, mi znamo da koristimo kompjutere, i to ne samo da znamo da koristimo nego znamo i da pravimo vrlo uspešne programe. Naše pograme prepoznaju građani Republike Srbije i zato glasaju za nas. Zbog našeg programa razvoja savremene i realne Srbije građani će glasati za Tomislava Nikolića, našeg kandidata za predsednika Republike. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a posle njega Petar Jojić. Preostalo vreme poslaničke grupe je šest minuta.