Još nisam dobio opomenu. Dakle, to će uvek da radi opozicija i tu nema apsolutno ništa destruktivno, i vi to dobro znate. Nemojte da umirujete nervozu, ili, rekao bih – eventualni strah od rezultata predsedničkih izbora time što ćete povišavati ton na ovde prisutne dame, zato što su one u političkom, idejnom i ideološkom smislu neuporedivo jače od vas.

Zahvaljujem. Reč ima predstavnik predlagača, ministar Bubalo.

Molim vas, zabranjeno je prekidati govornika i dobacivati. Shvatio sam vaše izvinjenje, gospodine Vučiću, nastavite gospodine ministre.

Želim, kao i prošli put, da nakon ovih diskusija koje su se dešavale danas u toku prepodneva dam kratak osvrt. Naravno, još nije završena diskusija, imaćemo prilike i za neka šira elaboriranja.
Na svu sreću, pre podne većina diskusija nije imala ama baš ništa sa predlozima ova dva zakona i utoliko mi je olakšano. Ne mogu da kažem da određene stvari nisu bile konstruktivne i stoga ću pokušati da dam neke odgovore, naravno na ona pitanja koja traže odgovor, jer većina je diskutovala u pozitivnom smeru, tako da nema potreba davati na njih odgovore.
Prvo, tačno je da vršim dužnost ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i tačno je da je gospodin Maršićanin podneo ostavku na mesto ministra za privredu i privatizaciju. To je jedan moralan čin, privatna stvar i time nije Ministarstvo za privredu i privatizaciju ostalo bez glavnog. Ministarstvo i dalje radi, ima svog zamenika ministra i ono je u punom kapacitetu.
Vlada je, poštujući ovu skupštinu, odlučila da zakone pred Skupštinom brani ministar, jer to je tako i predviđeno. Upravo u cilju uvažavanja Skupštine sada se ovde nalazim. Valjda ima neke veze i što sam privrednik celog života i što sam upravo kada su u pitanju registracije firmi stekao ogromno znanje i iskustvo.
Danas, i to je jedna od informacija, trebalo je da budem sa premijerom u Rumuniji. Lično sam ga molio da, upravo zbog uvažavanja Skupštine, zbog ovog najvišeg zakonodavnog tela, ne odem na taj put, nego da budem u parlamentu. Mislim da je to dovoljan razlog i da otklanja svaku nejasnoću i špekulaciju.
Sada bih se osvrnuo na neke diskusije koje smo čuli. Zašto se sudska vlast meša u izvršnu, kada upravo ova izvršna vlast daje punu podršku samostalnosti sudske vlasti. Ovo pitanje je potpuno u domenu izvršne vlasti i tu treba i da ostane. Kada je u pitanju javna rasprava, predsednik Višeg trgovinskog suda je bio član radne grupe, a organizovani su i okrugli stolovi sa sudijama trgovinskih sudova, statistikom i Upravom prihoda.
Jedan od diskutanata, koji je veliki deo svoje diskusije usmerio upravo u kritikovanju ovih predloga zakona, govorio je o tome kako je potrebno zadržati meritornost u odlučivanju, koju imamo danas kod sudova, a upravo je to najveći i najjači razlog zašto se sve ove promene i preduzimaju.
Kod nas registracija traje 71 dan, od toga samo proces u sudovima traje preko 30 dana. Mislim da je to dovoljan razlog da se postigne mnogo veća efikasnost nego ona koju imamo u sadašnjem sistemu.
Bilo je reči i o odgovornosti. Zaista nema većeg stepena odgovornosti nego što je to predviđeno članom 78. Predloga zakona o registraciji, gde se predviđa i zatvorska kazna za one koji daju netačne podatke.
Mislimo da konačno nema više potrebe da država štiti privredu i privredne subjekte, nego zapravo da privredni subjekti treba da štite svoje interese. Ovo je najbolji način kako se ti interesi mogu štititi.
Naravno, ne treba nikada ni glorifikovati stvari i biti u nekim nerealnim okvirima. Strani investitori, kao i naši privredni subjekti, stavili su brojne primedbe i na postupak osnivanja preduzeća.
Sve te primedbe nisu kočile da mnogi strani privredni subjekti posluju na našoj teritoriji. Znači, i pored ovih manjkavosti koje su postojale u našem sistemu za registraciju preduzeća, preduzeća su osnivali i strani privredni subjekti i naši.
Isto tako, ne treba očekivati ni da će usvajanjem novog zakona sada nagrnuti talas stranih i domaćih investitora da osnivaju preduzeća. Ali, ono što je činjenica, imaćemo jedan mnogo efikasniji, mnogo jednostavniji sistem, koji će značajno pomoći u registraciji privrednih subjekata. Inače, kada bi moglo jednim zakonom da se uredi ceo život i da se odjenom osvane u lepšoj budućnosti, onda bi verovatne takve zakone i pisali.
Na kraju, pošto nisu tu oni koji su i najviše bili protivnici ovih predloga i za koje sam želeo da čuju neke moje osvrte, zato ću to i skratiti. Jedan poslanik ističe da nema direktnih investicija, a samo malo ranije je u svom istom govoru rekao da je jedan od predsedničkih kandidata postavio i jednu ciglu. Ta jedna cigla označava najveću grinfild investiciju ili da kažem najveću investiciju na ledini, koja je u ovom momentu u realizaciji, ne samo u našoj zemlji, nego u ovom delu Evrope. Ta cigla označava 75 miliona evra.
Moram da kažem isto tako da sam imao to srećno zadovoljstvo da smo samo u maju, a učestvovao sam na nekoliko mesta, ili bio prisutan obeležavanju ili početku realizacije određenih projekata, ili njihovom uspešnom okončanju, kao što je bila fabrika pre neki dan koju sam otvorio u ime predsednika Vlade. Hoću da vam kažem da je maj jedan od najuspešnijih meseci u poslednjih nekoliko godina, kada su u pitanju strane, direktne investicije, ili sa aspekta početka, ili sa aspekta završetka, gde u svakoj od njih je bilo i elemenata inostranosti, odnosno bili su prisutni strani investitori. Zahvaljujem.

Hvala vama. Dajem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze – 15,40)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice. Molim da na početku utvrdimo kvorum. Molim poslanike da ubace svoje poslaničke kartice u poslaniče jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo dovoljan kvorum za nastavak rada.
Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, nije tu. Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić. Gospodine Rafailoviću, vaša poslanička grupa još pet minuta samo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da se poslovnička minutaža slomila na meni, ali nije važno. Rasprava o ovom zakonu je pokazala da sam bio u pravu, da je bespotrebna i da bespotrebno gubimo vreme.
Suština kritike nije bila oko suštine zakona, nego oko forme. Neko od opozicionih poslanika je rekao da nam je lako da guramo predloge Vlade zato što imamo poslaničku većinu. Ovaj zakon, zakon o registraciji privrednih subjekata nema poslaničku većinu, nego takoreći dvotrećinsku većinu, a što je jedna opoziciona grupa rekla da je dobar reformski zakon koga će podržati.
Dakle, po tom pitanju nema potrebe ni da se diskutuje i ne bih da se ponavljam u ovom kratkom vremenu, da ponavljam što su rekli gospoda Krstin i Novaković, ili primere koje su izneli ovde advokati i ljudi koji su se sukobili sa problemima u prethodnom načinu registracije. Da li agencija ili ne, tu nema priče, a ona nije ni skupa. Sigurno je jeftinija od onih silnih hiljada stanova koji su deljeni u prethodnim sazivima Skupštine i vlada.
Šta sam hteo da kažem? Suština podrške ovoj vladi je bilo poverenje u Vladu i u ministra. Posao ministara i posao Vlade je da su došli tu, zato što je očigledno bilo problema. Zatekli su tromu privredu, nekonkurentnu, sa svim problemima koji su je pratili. Njihov je zadatak pre svega da stvore privredni ambijent i da nađu mesta koja su kočila i koja su stvarala sve probleme. Upravo, zakon o registraciji privrednih subjekata je taj koji će rešiti taj problem. Biće lakša registracija, brže dolaženje do podataka i podaci će biti na jednom mestu.
Onda dolazimo do onoga što je za mene najvažnije u celoj priči, a ovo bih hteo gospodinu ministru posebno da sugerišem, a to je da posle registracije nije važno da imamo uvid koliko imamo i kakvih privrednih subjekata: bitno je povezati ministarstva, nekoliko ministarstava po ovom pitanju, institute koji moraju raditi analizu i videti iz tih podataka šta treba raditi dalje, u kom pravcu usmeravati kredite i kako pomagati koja preduzeća.
Jer nije svejedno da li ćemo imati ugostiteljske objekte ili preduzeća, ili mala i srednja preduzeća koja će raditi uslužne delatnosti. Bitno nam je da proizvodimo konukrentnu i kvalitetnu robu za Evropu. Upravo će to biti najveći kvalitet ovog zakona.
Ne bih više o tome, a verovatno mi se vreme približava i ističe za ovu diskusiju. Hteo bih samo da odgovorim na neke primedbe.
Jedan kolega poslanik je rekao da je tužno, a time ću i završiti ovu diskusiju, da nas stalno neko opominje iz EU i ukazuje nam na neke propuste i šta treba da uradimo. Potpuno se slažem sa tim, ali mislim da građanima Srbije treba objasniti zašto je došlo do toga.
Mi smo krajem 80-tih godina prošlog veka, 20. veka, bili poznati kao država, naša država je bila na pragu Evropske unije ispred svih zemalja istočne i jugoistočne Evrope. Odjednom, veoma brzo, našli smo se na začelju kolone kao jedna od država koja će veoma teško ući u Evropsku uniju, ili mora mnogo toga da uradi i upravo ovo što radi ministar koji je ovde pred nama, i hteo bih da se zahvalim gospodinu ministru, stvarno je ispoštovao Skupštinu, ono nije bila fraza što ste rekli, sve vreme ste ovde, odjednom smo se našli, kažem, na začelju kolone sa velikim obavezama da bismo se uključili u Evropsku uniju.
Sada možemo o tome da pričamo puno, ali ne bih trošio vreme. Mislim da je jedan gospodin iz Novog Sada, pesnik, dao odgovor i to bih predložio pojedinim poslanicima, a i građanima koji nisu to čuli, a verujem da je čula većina, ali da ponovim, napisao je pesmu 1990, a onda su, kaže, došle 90-te tužne i nesrećne. Mislim da oni koji kritikuju treba da se prepoznaju u toj pesmi i da je čuju nekoliko puta. Nadam se da građani ovog puta neće dozvoliti da nam se te godine ponove i da na početku 21. veka napravimo grešku koju smo napravili pri kraju 20. Toliko i hvala.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Mirčić. Za poslaničku grupu SRS 41 minut.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem želju i nameru da se određena oblast uredi na najbolji mogući način i sva vaša nastojanja u tom pravcu mi podržavamo. Naša želja je da određene stvari uredimo na najbolji mogući način.
Čujete i sada da ne treba ništa kritikovati, a to znači kada se izabere parlament, pa se izabere Vlada Republike Srbije, a onda oni koji nisu dali podršku toj Vladi, ne moraju ni da sede u ovoj skupštini, ne trebaju. To nije tačno i nemoguće je. Oni koji ne sačinjavaju Vladu, sasvim sigurno, daju ogroman i veliki doprinos da se određene stvari urede onako po meri građana, a ne samo onako kako bi Vlada ponekad i htela.
Slušajući obrazloženje od strane ovlašćenog predlagača, odnosno od Vlade stekao sam utisak da se pomalo živi i u nekoj zemlji bajki, jer rečeno je, postojeći sistem registracije je kočnica privrednog razvoja.
Tačno je da određene stvari nisu baš najbolje regulisane, možda, u propisima koji postoje, odnosno efikasnost organa koji vrše registraciju nije najbolja.
Ali to treba kontrolisati, to treba pospešiti i da se radi brže, bolje i efikasnije. Zapravo, svaki državni organ da izvršava svoje zadatke onako kako je to utvrđeno zakonima koji važe bez obzira kada i ko ih je doneo.
Znači, dobili su svoju potrebnu većinu, postali su pozitivni i primenljivi i na njih treba obraćati pažnju. Zatim je rečeno, ukoliko se prihvati i donese ovakav zakon, očekujemo veliki preporod, očekujemo veliki broj registrovanih privrednih subjekata, a samo po sebi to ne znači ništa. Mi imamo, videli ste u obrazloženju ovog zakona, oko 250.000 registrovanih privrednih subjekata, pa nije problem u neregistrovanim privrednim subjektima, nego je problem u ambijentu u kom privredni subjekt koji već postoji radi i ostvaruje svoje ciljeve i zadatke.
Kaže se da će se efikasnost popraviti i poboljšati. To možemo da uradimo i na drugi način i, zaista, poslanici SRS-a žele da se efikasnost svih državnih organa popravi i unapredi, kako bi građani koji i plaćaju sve te funkcije osetili da se radi bolje i efikasnije, odnosno da mogu da očekuju vreme kada će početi bolje da živi.
Ovde sam zabeležio nekoliko primedbi koje se odnose na konkretne članove u Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata. U članu 14. predloženog zakona stoji – sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana prihod su agencije i koristiće se za tekuće poslovanje i razvoj registra. To je tačno, verovatno kada agencija i ako bude počela da funkcioniše, to bi bilo tako, a odakle finansirati početni rad za opremu, tehnička sredstva i za kadrove.
Bojim se, ove je jedan poslanik rekao da je Vlada ukinula devet nelegalnih agencija, ali ovo je povratak agencija u život Srbije, u politički život Srbije. Ista ova agencija, ukoliko zakon o agencijama bude prihvaćen, bila bi doneta od strane skupštinske većine, ali to ne znači da su zakoni zato što dobiju podršku skupštinske većine racionalni i efikasni i da odgovaraju građanima Srbije.
Zatim, ima i sledeća primedba, ako se registraciona prijava šalje putem pošte, pa je rečeno da će se vreme njenog prispeća agenciji uzimati od momenta kada ona stigne, ne znam zašto ne bi od momenta kada je to predato na poštu, ako se šalje poštom, kao što važi za ostale podneske u pravnom saobraćaju.
Zatim je rečeno, ako registrator u propisanom roku ne reši po registracionoj prijavi, smatraće se da je zahtev iz registracione prijave usvojen i dužan je da traženu registraciju bez odlaganja sprovede u registar.
Šta se dešava ako podneta prijava ne ispunjava određene uslove, odnosno ne bi mogla da bude prihvaćena po pozitivnopravnim zakonskim propisima, šta će se u tom slučaju desiti, da li je svejedno što ona ima određene pravne ili neke druge nedostatke i što će oni praktično zaživeti u pravnom prometu.
U članu 78. kaže se koje radnje, odnosno postupci čine krivična dela. Sve više zakonskih propisa, odnosno predloga zakona koji se u poslednje vreme stavljaju nad dnevni red ove skupštine, predviđaju veliki broj krivičnih dela, a mislim da je većina od ovoga već obuhvaćena u nekim do sada, odnosno u Krivičnom zakonu, tako da nema potrebe da se to duplira.
Privredni subjekti iz člana 4. ovog zakona koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona upisani u odgovarajući registar dužni su da na propisanom obrascu podnesu registru registracionu prijavu za prevođenje u registar, najkasnije do 15. juna 2005. godine, a poznato vam je da i ovaj zakon usvajamo po hitnom postupku. U poslednje vreme su svi zakoni usvojeni po hitnom postupku, bojim se da to ne postane pravilo ove skupštinske većine, umesto da zakoni prođu kroz određenu proceduru.
Zatim, vrlo često se koristi praksa da se veliki broj zakona, a videli ste u jednom od prethodnih dana rada Skupštine, imali smo pet predloga o kojima je rasprava bila objedinjena i vođena u isto vreme i mislim da to nije efikasno. Vreme koje mi možemo da uštedimo, odnosno da se uštedi, iskoristilo bi se na drugi način, odnosno, mogli bi se bolje pripremiti i objasniti zakonski predlozi i mislim da ne bi trebalo po svaku cenu i ne bi trebalo da to bude praksa da se veliki broj zakonskih predloga objedini i vodi zajednička rasprava.
Neko je istakao da se dugo čeka prilikom registracije određenih privrednih subjekata, to uopšte ne sporim, verovatno ima i toga u praksi, ali sigurno da imamo efikasnijih i privrednih sudova koji u određenom zakonom predviđenom roku završe svoj deo posla, kao što ima i opštinskih organa koji vrlo brzo i efikasno na podneti zahtev građana, odnosno privrednika, s obzirom da se to registruje u lokalnoj samoupravi, završe svoj posao, kao što je slučaj u Ljuboviji, odakle dolazim, a tamo se uopšte ne čeka duže od dan-dva. Ukoliko stranka želi da registruje privredni subjekat, odnosno neku samostalnu ili zanatsku radnju, to završi za jedan dan.
Na kraju, moja koleginica, uvaženi narodni poslanik Vjerica Radeta, nije htela da odgovori jednom poslaniku, a ja ipak moram. On je rekao - i to gledajući u ovom pravcu - nisam siguran da vi umete da koristite kompjutere. Moram da odgovorim: da, ne umemo, ali umemo da ih napravimo "realno".

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Ivan Radić.