Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, pošto je ovo moje prvo izlaženje za govornicu želim da se predstavim, zovem se Dejan Stojiljković i dolazim iz Prokuplja, poslanik sam sa liste DSS – dr Vojislav Koštunica.
DSS kao najvažniji cilj ekonomske politike vidi ozdravljenje i stabilnsot nacionalne privrede. To će biti moguće samo onda kada Narodna skupština donosi zakone koji doprinose razvoju malih i srednjih preduzeća, prilivu stranog kapitala i usaglašeni su sa preporukama i propisima Evropske unije, čiji član želimo da postanemo.
Zakoni o kojima danas odlučuje Narodna skupština, ovi koji se odnose na osnivanje i registraciju privrednih subjekata, jesu upravo takvi zakoni. Ono što je bilo karakteristično za dosadašnji način registracije privrednih subjekata jeste komplikovana, često spora procedura, koja je najčešće zahtevala i dodatno angažovanje advokata.
Drugi problem koji se javljao je taj što je postojanje većeg broja različitih, neusklađenih, nepovezanih baza podataka dovodio do toga da se uopšte nije znalo koliko u zemlji ima privrednih subjekata, koliko je od njih aktivno, a koliko ne. Ljudi koji su se bavili statistikom, analizom, pa i projektovanjem privrednog razvoja u zemlji, nisu moigli na osnovu tih podataka da dođu do relevantnih činjenica koje bi im pomogle u projektovanju tog razvoja.
Šta je, dakle, to što predloženi zakoni donose, a što je suštinska novost i suštinsko poboljšanje u odnosu na model koji danas imamo. Najpre, uvodi se registar kao jedinstvena centralna elektronska baza podataka o privrednim subjektima u zemlji i sumnjam da u ovoj sali postoji bilo koji poslanik koji će reći da je bolje da ima 100 različitih baza podataka umesto jedne centralne.
Pri tome je predviđeno da ta centralna baza podataka, ili registar, kako se zove, bude dostupna svima, čak da za svaki privredni subjekat sadrži i internet adresu tj. adresu veb sajta svake firme, što predstavlja kako poseban vid reklame, tako i mogućnost da svako ko to želi može da se vrlo brzo i bliže upozna sa svim onim uslugama i proizvodima koje određena firma nudi.
Pored toga što ovako formiran registar nudi sve relevantne podatke o nekom preduzeću, oni su javnosti dostupni na veoma lak način i bez dokazivanja pravnog interesa. Siguran sam da ćemo se svi složiti da je ovakav sistem vođenja evidencije mnogo bolji od dosadašnjeg.
Kako je moja uža specijalnost upravo rad sa elektronskim bazama podataka, reći ću vam da je to sistem koji je ubedljivo najefikasniji kada je u pitanju čuvanje i organizovanje podataka. Baze podataka se sastoje od niza zapisa tj. slogova sa tipovima podataka koji su jedinstveni i u zavisnosti od realizacije pružaju mogućnost za brzo i lako pretraživanje, sortiranje, filtriranje. Njihovo prikazivanje je na praktično neograničeni broj načina, pri čemu je u takvu bazu podataka, ne sada ali kasnije svakako, moguće uvesti odgovarajuće vremenske relacije, tako da bi praktično mogli da dobijemo i kompletnu istoriju rada nekog privrednog subjekta.
Zatim, bitno poboljšanje jeste pojednostavljenje, ujednačavanje i ubrzavanje procesa registracije. Naime, do sada je registracija privrednog subjekta obavljena u trgovinskim sudovima i opštinama, pa se često dešavalo da u jednom sudu jedan sudija proces registracije vodi na jedan, a drugi sudija na drugi način. To je dovodilo do velikih problema, ali i neusklađene arhive.
Sam postupak je mogao da traje sedam, deset, pa i više dana. Bilo je slučajeva kada je postupak registracije trajao i šeste meseci. Kada budu usvojeni ovi zakoni ti procesi će biti mnogo kraći. Zakonskim rešenjem predviđeno je da proces registracije traje pet dana, nakon isteka tog roka fizičko ili pravno lice će dobiti rešenje o upisu u registar ili o odbacivanju prijave.
Novina je mogućnost registrovanja firme preko Interneta, naravno podrazumeva se da će do određenog roka svako pravno lice morati da dostavi i odgovarajuću pisanu dokumentaciju. Dalje je novina i to što će prilikom prijavljivanja biti moguće rezervisati ime preduzeća, tako da se neće više moći dešavati to da dok je proces registracije u toku neko drugi osnuje firmu pod istim imenom.
Predviđeno je takođe da ovako organizovan registar bude povezan sa drugim bazama podataka u zemlji, kao što su baze podataka Republičkog zavoda za statistiku, carine i tako dalje, i to bilo putem telekomunikacionih linija ili kompjuterskih medija. Dakle, može se lako zaključiti da je ovaj novi sistem registracije preduzeća mnogo jasniji, brži, efikasniji i da će svim fizičkim i pravnim licima, koji žele da obavljaju privrednu delatnost, pružiti mnogo olakšica i mnogo povoljnosti.
Smatram da će ovi zakoni naročito doprineti razvoju srednjih i malih preduzeća, koji su definitivno najbolji put za otvaranje novih radnih mesta, a samim tim i za povećanje standarda stanovništva.
Takođe, uspostavljanjem jedinstvene baze podataka biće omogućeno i olakšano povezivanje privrednih subjekata u cilju saradnje ili pronalaženje firme koja se bavi određenom delatnošću. U programu DSS-a piše - vitalni cilj privrede je uključivanje naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, EU, MMF, Svetsku banku i druge međunarodne finansijske i trgovinske organizacije i institucije.
Podsetiću vas da se ovaj zakon, između ostalog, donosi i na preporuku EU, a za obavljanje svih ovih poslova biće osnovana agencija i to kako smo mogli da čujemo od gospodina ministra uz pomoć donacije Svetske banke u iznosu od 1,4 miliona evra.
Na kraju moram reći da sam siguran da se radi o vrlo kvalitetnim zakonskim rešenjima, koja gađaju sam centar problema i koja će, kao i mnogi drugi zakoni koje predloži Vlada Republike Srbije, konačno dovesti zemlju Srbiju tamo gde joj je mesto, u red srednje razvijenih zemalja članica EU. Zato pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj zakon. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Milko Štimac.

U vreme kada su narodni poslanici od Vlade dobili ova dva predloga zakona o registraciji privrednih subjekata i agenciji za privredne registre, Vlada nam je napisala da će u ime Vlade ove zakone predstavljati ministar za privredu Dragan Maršićanin.
U međuvremenu, gospodin Dragan Maršićanin, bežeći od odgovornosti, podneo je ostavku na funkciju ministra, a bežao je od odgovornosti zato što je građanima Srbije obećao reviziju 82 privatizacije, pa s obzirom da to u Vladi nije moguće, pošto u Vladi žari i pali grupacija koalicionih predstavnika, koji su u vezi sa finansijsko-mafijaškim lobijem, i oni koče u tom delu kontrolu tih urađenih privatizacija, ali se nadam da će to biti još vrlo kratko vreme. Očekujem da će ta grupacija ispuniti javno dato obećanje i da će, ako bog da i volja građana bude takva, već 14. juna napustiti Vladu.
Danas u Vladi imamo najvažnije ministarstvo bez ministra, a to je Minsitarstvo za privredu, a privreda u Srbiji svi znaju da ne radi, ništa u Srbiji ne funkcioniše, privatizacija se i dalje odvija po Zakonu o privatizaciji, kao u vreme DOS-a, zato što skupštinska većina nije imala ni volju ni želju da raspravlja po hitnom postupku o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji, koju je Skupštini podnela poslanička grupa SRS.
Sve ovo u Vladi se dešava uz saglasnost Vojislava Koštunice, koji i na ovaj način pokazuje kakav je njegov odnos prema ekonomskom i socijalnom stanju u Srbiji, a i jedno i drugo je katastrofalno, i to građani Srbije na svojoj koži svakodnevno osećaju.
Pogotovo ovih dana kada ponovo poskupljuje gorivo, kada dobijaju poreska rešenja dva i po puta većih iznosa, čak i u onim nekim udžericama, nasleđenim kućama starim sto i više godina, ali se nalaze u nekoj ekstrazoni, kako je Vlada procenila.
Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata nikako ne bi trebalo usvojiti u ovom tekstu u Narodnoj skupštini, i nama pravnicima je vrlo teško govoriti o ovom zakonu, zato što je svaki član ovog zakona u suprotnosti sa po nekim od postojećih zakona, bilo da je u pitanju Zakon o preduzećima ili Zakon o sudovima, Zakon o opštem upravnom postupku, jedan član je čak i suprotan Ustavu.
Kada se ovaj zakon nađe pred Ustavnim sudom, Ustavni sud će morati doneti odluku ne da ovaj ili onaj član, već da ceo zakon nije u skladu sa zakonom ili Ustavom. U tom smislu je poslanička grupa SRS uložila određen broj amandmana, sa namerom da ovaj tekst kakav je Vlada dala Narodnoj skupštini uredi da bar bude u skladu sa postojećim pozitivno-pravnim propisima.
Šta je suština donošenja ovih vaših zakona, predloga Vlade, a vi ćete svakako u skupštinskoj većini da usvojite ove zakone? Suština je da vi opet hoćete na mala vrata da uvedete agencije. Prošle nedelje jedan kolega, poslanik DSS-a, kaže, pohvali se ovde da je Vlada Srbije uredbom ukinula devet agencija, i onda kaže - to je naš principijelni program, i kaže još taj kolega - ukidamo agencije kao paraorganizacije, a razlog je nepotrebni troškovi, između ostalih razloga.
To reče kolega iz DSS-a prošle nedelje, a danas već ovde treba da se izjašnjavamo o zakonu o agenciji za privredne registre. Tako, dame i gospodo, drže reč članovi stranke Vojislava Koštunice.
Umesto ministra Maršićanina, koji je trebalo da je nekim slučajem i danas ministar, koji je trebalo ovde da predstavlja zakon pred narodnim poslanicima, Vlada je ovde poslala ministra koji je u četvrtak za ovom govornicom vežbao čitanje, a njegovo ministarstvo nema apsolutno nikakve veze sa predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu.
Šta nam gospodin ministar pročita. Kaže - razlozi zašto bi trebalo doneti ove zakone, jedan od razloga, zato što jedan sudija ima jedno mišljenje, a drugi sudija ima drugo mišljenje po istom pravnom pitanju. Ovo, gospodine ministre, nije argument.
Ovde se ne radi o tome da li je zakonski nešto dobro regulisano, nego vi procenjujete da li su sudije ovakve ili onakve, da li je jedan sudija ovakav ili onakav. Sudije imaju sudsku praksu, poštuju sudsku praksu, sudije u Srbiji su uglavnom časni i potešni ljudi, a vi ne možete da zakon donosite zato što je sudija Goran Kljajević izvršio ne znam koliko puta preregistraciju "Elektrotehne", zato što je protivzakonito upisao ovlašćeno lice u registraciji "Mercedes-Benca" i tako dalje.
Vi morate, Vlada mora, ministar pravde mora, nadležni odbori moraju da raščiste sa Goranom Kljajevićem, a ne da zbog toga što vi i dalje držite Gorana Kljajevića kao predsednika Privrednog suda mi treba da donosimo nove zakone.
Dalje, gospodine ministre, rekli ste da Vlada ima obavezu da omogući brz upis privrednih subjekata. Gospodine ministre, Vlada prevashodno ima obavezu da omogući građanima Srbije da imaju šta da jedu, a to ova vlada, nažalost ovog naroda, još uvek nije omogućila i očigledno nema ni nameru.
Dalje ste rekli da ovaj registar omogućava javnost prezentacijom na internet stranici agencije. Sve je ovo lepo, ali postoje dva problema. Prvi problem je što je ovo neustavno, s obzirom da na osnovu Ustava ovi podaci moraju biti objavljeni u "Službenom glasniku Republike Srbije". Drugi problem je što, gospodine ministre, vi ste ministar u Vladi čiji mnogi građani, nažalost mnoge porodice, nemaju ni veš mašinu, a kamoli kompjuter i priključenje na Internet.
Jedan vaš kolega iz ove skupštinske većine je pokušao da na poprilično drzak način i sa omalovažavanjem kaže da možda poslanici koji ovo govore ne znaju ni da koriste Internet. To je njegovo mišljenje i nemam nameru da to komentarišem, ali komentarišem činjenicu da Vlada mora biti svesna u kakvoj državi živi, Vlada mora znati da je socijalno stanje njenih građana ispod nivoa dostojnog čoveka i da su to prevashodne brige i prevashodni problemi koje Vlada Srbije mora da reši.
Gospodine ministre, to je trebalo da kažete, to je trebalo Vlada da napiše. Jedni i osnovni razlog za donošenje ovih zakona, kažete, što imate obećanu donaciju od 1,4 miliona evra za formiranje registra. To je suština zašto mi treba da donesemo ove zakone, da vi gospodo iz Vlade i vi gospodo iz određenih struktura vladajuće koalicije potrošite 1,4 miliona evra, da formirate taj registar koji će koštati verovatno manje od tih 1,4 miliona evra.
A koga ćete upisivati i šta ćete upisivati? To što građani neće moći da se upišu u ovaj registar zato što neće moći da osnivaju mala i srednja preduzeća, zato što Vlada ne omogućava kredite za formiranjem malih i srednjih preduzeća, to ostavljate nekom drugom. Važno da ćete potrošiti 1,4 miliona evra.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Milko Štimac. Nije tu. Reč ima narodni poslanik Mita Avramov, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Novaković.

Gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli od predhodnih naših izlagača, SRS neće podržati ovaj zakon koji je podnesen ovde u Skupštini. Nećemo iz prostog razloga što treba da se formira još jedna agencija, i mislim da će ovog puta biti najveća agencija, jer se ne zna koliko  će imati članova.
Zna se da ova agencija ima upravni odbor, nadzorni odbor i direktora, a zna se da agencija može da formira i jedinice po ostalim gradovima, a da li će to biti samo najveći gradovi ili će to biti centri okruga, ili će to biti čak i centri opština, ne zna se.
Kada bude ova vlada predlagala zakon da se pokrene glavni privredni zamajac, da se uposle radnici koji su na biroima za zapošljavanje, u tom momentu će se stvoriti zdrava situacija u zemlji i doći ćemo do zdravog dinara. Tada ćemo sigurno podržati takav predlog Vlade bez razmišljanja. Ovo sada što se dešava, ovo nećemo.
Kaže se u ovom zakonu o registraciji privrednih subjekata da svi privredni subjekti imaju obavezu da izvrše preregistraciju ili da se prijave u agenciji, kada se usvoji ovaj zakon ovde u Skupštini, do 15. juna 2005. godine. Ko se ne prijavi u tom roku, snosiće i određene konsekvence.
U članu 78. kaže se da će biti krivično delo ako neko dostavi lažne informacije o registraciji i može da se kazni od tri meseca do pet godina. U članu 79, gde je privredni prestup, kazne su do 70.000 dinara. Zatim, prekršajni prestup u članu 80, gde su kazne u iznosu od 80.000 dinara, a ne piše nigde koliki je iznos da se privredni subjekt ponovo registruje u agenciju koju formira Vlada.
Ova agencija, a kao što je rekla i prethodni govornik Vjerica Radeta, ima samo jednu obavezu – da potorši pare koje stižu iz donacije. Ovog puta donator je Švedska, da se formira ova agencija dobiće se od Švedske 13 miliona švedskih kruna ili 1,4 miliona evra. To je samo za prvo tromesečje. Znači, da ovoj agenciji za godinu dana treba 5.600.000 evra.
Mislim da se to vidi odmah koliku će moć imati ova agencija i koliko će imati uposlenih, a vidite šta se kaže u članu 6, prihodi i rashodi agencije, ako se u godišnjem obračunu utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi veći od ostvarenih rashoda, razlika sredstava se uplaćuje na račun budžeta Republike Srbije. U slučaju da agencija ne ostvari planirane prihode na osnovu obavljanja poslova iz svojih nadležnosti, sredstva se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije.
Znači, agencija ni u kom slučaju ne može biti deficitarna. Ako ne posluje pozitivno, to će se nadoknaditi iz budžeta Republike Srbije. Šta dobija privredni subjekt koji se preregistruje u agenciju? Kaže se, zbog elektronskih sredstava brže komunikacije, Interneta, svoj sajt na Internetu itd.
Šta to vredi našim privrednim subjektima koji još funkcionišu, koji rade, kada oni svoja osnovna sredstva, osnovni proizvod koji proizvode ne mogu da plasiraju negde na zapadno tržište. Mi smo još uvek u blokadi, mi nismo odblokirani, gospodo. Kod nas, u našu zemlju može da uđe sve i svašta. Uvozi se čak luk, krompir, pasulj, da ne pričamo za nešto drugo, a da izvezemo ne možemo ništa.
Mi ne možemo ništa, naše ne sme ništa da radi, ne može da funkcioniše, a na zapadu mora sve da radi, sve mora da funkcioniše, zato stižu donacije, u tom smislu da se formiraju neke agencije kako bi ti donatori mogli da vide, da imaju uvid u sve pore našeg društva, našeg sistema, naših firmi koje još uvek rade, koliko rade, da li su zainteresovani da otkupe ta preduzeća ili nisu, a ako jesu da se to obezvredi da bi se kupilo za što manje para.
Prema tome, želeo bih samo da ministar ovde izađe i da kaže da li je ovih 1,4 miliona evra kompletna svota ili stvarno onako kako piše ovde samo za prvo tromesečje. Ko će obezbeđivati, ko će kontrolisati sve to - Vlada. Ova agencija neće ništa raditi. Agencija će formirati na terenu, pošto ima pravo na to, svoje jedinice, ona će kontrolisati te jedinice koje će formirati, a one će imati obavezu da prikupe sve te podatke i da dostave agenciji ono što agenciju interesuje.
Agencija polaže račune Vladi, a ko će biti predsednik upravnog odbora te agencije, sigurno neko iz Vlade.
Znači, to je jedan zatvoreni sistem i tačno se vidi da je samo pohlepa za parama, kao što je trenutno i sada procedura ovde u Skupštini da OEBS plaća svakom odboru po 6.000 evra, kako bi samo prikupio potrebnu informaciju, onu koja je njima potrebna.
Svaki zapisnik sa svakog odbora mora da se dostavi OEBS-u za tih 6.000 evra, koliko će OEBS da plati. Znači, došlo se u taj stadijum da je jednostavno sve obezvređeno, za male pare koje se dobiju iz donacija, daju se velike informacije i to je suština svega toga. To je neka realnost. Mi znamo šta je stvarna realnost, mi znamo šta je realno. Realno će biti veoma brzo.
Čujem da neko viče da nema kvoruma.

Ne obraćajte pažnju, zabranjeno je dobacivati, samo vi nastavite. Izvolite.

Dobro, realno je da nema ni kvoruma, a realno je da će 13. juna pobediti kandidat SRS.
Tražim da se utvrdi kvorum elektronskim putem. Zahvaljujem.

Po Poslovniku, je li tako, po Poslovniku tražite kvorum, da, da, zahvaljujem.
Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice da bismo proverili kvorum.
Pošto poštujem građane Srbije i njihovu sposobnost da vide svojim očima nešto, izgleda da je elektronski sistem u kvaru.
Molim službu da proveri da li ima dovoljno poslanika.
U sali je prisutno 86 poslanika.
Izvolite, po Poslovniku, gospođa Radeta.

Očigledno je da na ovaj način utvrđen kvorum ne odgovara stanju u sali i predlažem da se kvorum utvrdi prozivanjem narodnih poslanika.

Zahvaljujem. Samo da stigne spisak, samo da dobijem spisak.
Zamoliću sekretara, gospodina Danilovića, da sa govornice izvrši prozivku.
Molim vas, zatvorite vrata, da bismo mogli da radimo bez promaje.