Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, naša zemlja je u okviru Pakta za stabilnost zemalja jugoistočne Evrope preuzela određene obaveze, a to je da ima plan za informatičko društvo, u okviru koga su i verifikovani elektronski projekti pojedinih organa uprave. Ovaj zakon je jedan od takvih projekata.
Po dogovoru sa MMF-om, trebalo bi da se postave infrmacioni sistemi tako da se prvo reorganizuju sve baze podataka. Naše baze podataka nisu identične, jeste da postoje baze podataka, a to su prethodni govornici istakli, ali nisu na identičan način postavljene. Znači, da se propiše nova metodologija, koja bi bila jasna i jedinstvena za praćenje i kompatibilna sa onim koje se u svetu koriste, kao i da se obezbedi elektronska razmena podataka među nadležnim institucijama.
Do tada, potreban je pouzdan informacioni sistem i stalno statističko praćenje. Na to ukazuje zdrava logika. Nije moguće bez toga ni ozbiljna analitika, ni praćenje efekata primene vladinih politika, ni normalna identifikacija odgovora investitora na preduzete mere, ni uvid u realizaciju ugovorenih sektorskih politika, ni temeljitije kreiranje tih sektorskih politika. Potrebno je vođenje registra baze podataka privrednih subjekata u okviru te uprave, odnosno elektronske Vlade Srbije. Srbija treba da realizuje 30 ovakvih projekata da bi se normalno ispoštovale deklaracije i da bi se na neki način približili Evropskoj uniji.
Primera radi, navodim samo nekoliko, čije će zaokružavanje imati direktne pozitivne efekte na privredu i na stimulaciju investicija. Neophodno je potreban elektronski registar privrednih subjekata, elektronski katastar nepokretnosti, statistički informacioni sistem, informacioni sistem privrednih organa i centralni registrar sertifikovanih tela za izdavanje elektronskih potpisa.
Na sajtu Vlade sam videla da je taj zakon čučao negde, ali da stoji, a neophodan je da se donese. Nadam se da će ova vlada vrlo brzo taj zakon staviti nama na uvid. Jedinstveni informacioni sistem baze podataka u oblasti državne uprave čine rad državne uprave efikasnijim, jer svaka baza podataka u određenim delovima mora da bude dostupna za druge korisnike.
Za sada, svaka pojedinačna baza, a ne uniformna, tako je vođena da svako vodi bazu podataka iz početka. To nije dobro. To je trošenje rada i sredstava.
U Srbiji postoji niz različitih podataka i registre o privrednim subjektima, malopre je bilo reči o tome, vode trgovački sudovi, opštine, statistika, uprave prihoda, carina itd. One nisu povezane. Isto preduzeće u svakoj bazi, odnosno registru dobije različiti broj.
Jedinstvena baza podataka o registraciji privrednih subjekata je preduslov za stvaranje ažurne baze koja će olakšati posao svim državnim organima. Takav registar sa preglednim bazama podataka biće od koristi državnim organima, statistici, a samim tim i privrednim subjektima.
Pojednostavljen sistem podnošenja prijave omogućuje da svako zainteresovano lice bez stručne pomoći popuni prijave i pošalje agenciji koja će na identičan način podnosiocu prijave proslediti rešenju o registraciji.
Navodim primer za Kanadu. Potrebno je samo otkucati na internetu www.canadaontario.com registar, i vi za par dana dobijete sve potrebne papire o registrovanom preduzeću po ceni od 100 kanadskih dolara, odnosno 4.200 naših dinara.
Članovima od 10. do 13. ovog zakona uređuje se način komuniciranja sa drugim registrima i državnim organima i organizacijama, a u cilju izdavanja jedinstvenog identifikacionog broja. Preporuke elektornske vlade, odnosno Evropske unije za elektronsku vladu, jesu da se registracija privrednih subjekata radi tako da je to administrativna funkcija, a ne način pravne i privredne kontrole privrednih subjekata. Kontrola poslovanja treba da se vrši drugim instrumentima. Eto prilike da se usvajanjem ovog zakona približimo zemljama Evrpe.
Česi su shvatili da je uvođenje informacionog sistema jedan od načina da zadrže svoju visokokvalifikovanu radnu snagu. Oni su svoje haj-teh inženjere zadržali tako što su ogroman broj informacionih sistema i baza podataka pravili i povezali, i Česi su sada u Evropskoj uniji, ali su mladi ljudi ostali tu, nisu otišli van zemlje, a to je velika stvar.
Ako se ove instrukcije Evropske unije prihvate, nećemo dozvoliti da veliki broj mladih ljudi ide van zemlje, a infromatičare imamo i pametne i dobre, i oni su visoko plaćeni na Zapadu.
Ovo je početak elektronske vlade, a kao večiti optimista, eto, sanjam o tome da ovde na našim klupama imamo portabl računare, tako da imamo elektronsku vladu, odnosno Skupštinu, da ne moramo da imamo brdo papira, nego da preko naših imejlova dobijemo kod kuće sve zakone, da na vreme možemo da ih pročitamo i da spremni dođemo na ova mesta.
U to ime se zahvaljujem i nadam se da ćemo sve to ostvariti. Hvala.

Reč ima Nataša Jovanović, narodni poslanik, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Đorđe Mamula.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u svojevrsnom vremeplovu danas 17. maja 2004. godine, a objasniću vam i zbog čega. Pred nama su dva komplementarna predloga zakona koja su u istovetnom tekstu, samo su ih različite osobe potpisale i uputile u proceduru i pred narodne poslanike.
Ovo što ću vam sada pokazati, zavedeno je 7. jula 2003. godine, potpisao se i ispred Vlade Republike Srbije određen ministar za privredu i privatizaciju, Aleksandar Vlahović, a u ime Vlade Republike Srbije, potpisao potpredsednik Jožef Kasa. Ovo o čemu danas treba da govorimo je to isto, samo je zakon uputio ministar u ostavci, ali sada samo ministar za privredu, Dragan Maršićanin, a potpisao predsednik Vlade Vojislav Koštunica.
S obzirom na činjenicu da je potpuno nenadležan ministar danas ovde pred nama i od početka rasprave, jer mi i ne razgovaramo o registraciji privrednih subjekata na Sejšelskim, Maršalskim i Devičanskim ostrvima, već na području naše Srbije, a imajući u vidu činjenicu da je Maršićanin, kome ova ministarska funkcija nikako nije išla, u međuvremenu podneo ostavku, najsrdačnije mu preporučujem, s obzirom da mu ni kampanja za predsednika Srbije nikako ne ide, da podnese ostavku i na mesto predsedničkog kandidata.
Očigledno je da ova aktuelna Vlada, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, nastavlja takozvanim reformskim stopama bivše poražene DOS-ovske garniture. To smo mogli da vidimo kada je pred narodnim poslanicima bio zakon o osiguranju, za koji je sasvim izvesno da neće imati podršku poslanika, bar kako sada stvari stoje, i mnogo takvih istovetnih tekstova zakona će tek doći pred poslanike.
Došla je, čuli smo, prva evropska direktiva po kojoj su morala ova dva zakona da se nađu na dnevnom redu, ali ih Vlahović nije dočekao, jer je pre toga SRS, uz pomoć gospođe Gordane Pop-Lazić, izdejstvovala da dođemo do vanrednih parlamentarnih izbora. I zakon o stečaju, u to sam apsolutno sigurna, biće isti onakav kao dok je Živković bio premijer. Suočeni smo sa činjenicom da smo dobili zakon o lekovima, takođe potpuno u istovetnom tekstu kao za vreme DOS-ovske Vlade.
Kontinuitet DOS-ovskog poraženog režima ova vlada Vojislava Koštunice nastavlja. Zašto ovi zakoni nisu dobri i zbog čega smo mi srpski radikali protiv ustanovljavanja agencije za registraciju privrednih subjekata?
Prvo, potpuno je neshvatljivo i za nas narodne poslanike, srpske radikale, neprihvatljivo obrazloženje koje je napisao, odnsono ispod kojeg se potpisao ministar u ostavci Dragan Maršićanin, uzgred budi rečeno, ministar koji je za vreme svog ministrovanja jedino postavio jednu ciglu na jednom placu koji su obezbedili radikali kada su bili na vlasti, čoveku koji je pre 10 dana otvorio Fabriku aluminijumskih konzervi. To je bilo sve što je on uradio za vreme svog ministrovanja.
Ali, zašto smo mi protiv ovih zakona? Za nas je neprihvatljivo da se registracija privrednih subjekata uradi na način kako je tom direktivom dato, iako mi nemamo ništa protiv evropskih i svetskih integracija, ali samo onda kada nemaju štetu zbog toga fizička i pravna lica u našoj zemlji i kada kod zemalja članica Evropske unije postoje drugačija rešenja. Jer, uopšte nije tačno, jedna cifra je u opticaju, da je od negde oko 250.000 registrovanih preduzeća, kako se ovih dana moglo da pročita u štampi, kako su govorili oni za koje vi kažete da su učesnici u javnoj raspravi, samo 90.000 preduzeća aktivno.
Jednostavno nije tačno, i po postojećim zakonskim pozitivnim normama, dakle u pitanju su četiri zakona i jedna uredba, o čemu je govorio moj uvaženi kolega, poslanik Milan Stevović, sasvim je moguće, zakonski opravdano i obaveza za svako pravno i fizičko lice da se ustanovi da li je aktivno ili neaktivno. Svako pravno lice, a to je sadašnjim Zakonom o preduzećima regulisano, u obavezi je da kumulativne izveštaje, periodične izveštaje, završni račun, dostavlja organu poreske uprave.
Sa druge strane, što se fizičkih lica tiče, odeljenju Ministarstva finansija na području opštine ili grada, takođe, preduzetnici mogu da dostave pisani izveštaj i oni imaju mogućnost da im u narednih 10 godina miruje taj status za ono zašta su registrovani, odnosno za delatnost za koju su registrovani i to se takođe dostavlja poreskoj upravi. Uopšte ne stoji taj podatak da država nema mehanizam da preko postojećih zakonskih rešenja ustanovi koliko ima aktivnih, a koliko neaktivnih subjekata.
U prvom pasusu ovog obrazloženja zakona – prosto dolazimo u jednu zabunu, da li da se obraćamo Vlahoviću ili nepostojećem ministru privrede, odnosno Maršićaninu koji je u ostavci – stoji nešto sa čime nikada nismo mogli da se složimo.
Dakle, sve ovo mi srpski radikali želeli smo da kažemo još u oktobru mesecu, ali na sreću svih građana Srbije, DOS-ovski režim je oboren, izdejstvovani su vanredni parlamentarni izbori i ta konstatacija koju je tada a i danas ponovio Vlahović, a sa kojom se vi apsolutno slažete, mislim na novu formiranu dosta usporenu i rekla bih, pre svega, nesposobnu koaliciju nove Koštuničine Vlade, jeste nešto sa čime ne može da se složi nijedan građanin Srbije koji hoće objektivno i realno da posmatra stvari.
Vi, naravno, kodifikujete zakonske propise i vršite harmonizaciju sa zemljama Evropske unije, ad hok znači, onda kada imate skupštinsku većinu, a sada vi u novoformiranoj koaliciji, onako kako ste zatekli od vaših prethodnika, a da pre svega nemate u vidu jednu osnovnu činjenicu.
Ako već pokušavate, a to radite i u kampanji pred predstojeće predsedničke izbore, vi gospodo iz vladajuće klimave koalicije, da ubeđujete građane Srbije kako će nam biti veoma jednostavan i lak put u Evropu, a pri tome zaboravljate činjenicu, pre nekoliko dana vam je, dajući vam nove packe, to i Kris Paten poručio, mi smo za 10 godina dalje od Evropske unije nego što smo bili u oktobru 2000. godine. To su činjenice.
Oni koji se iz vaših redova bave tim pitanjem evropskih integracija, pitanjem pripreme Srbije i Crne Gore za ulazak u Evropsku uniju, zaista na više nego nekorektan način obmanjuju građane Srbije ako im govore neistinu, a istina je sasvim drugačija.
Dobili ste izveštaje, kao i svi poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, od takozvane Evropske komisije o onome šta je naša država uradila u sklopu priprema za potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju.
Ne mora niko da dođe iz Evropske unije da nas suočava sa više nego pugubnom stvarnošću i sa činjenicom da vi slepo sledite sve ono što je uradila i ostavila vam u amanet bivša DOS-ovska vlast.
Dakle, mi zaista imamo poražavajući nizak stepen proizvodnje i ovi zakoni, odnosno način registracije privrednih subjekata i deklarativno zalaganje za stimulisanje preduzetnika malih i srednjih preduzeća, građanima Srbije ništa ne znače. Nema slobodnog protoka kapitala, nema direktnih stranih investicija.
Ima direktnog uticaja i danas kao što je to bilo, i državnih službenika i političara, na rad sudstva i za nas je, u kontekstu stvaranja nezavisne grane pravosuđa, veoma važno da se i ova oblast reguliše preko trgovinskih sudova.
Ne na način na koji je to radio predsednik trgovinskog suda za vreme DOS-ovske vladavine, a i dalje vrši tu funkciju, Goran Kljajević, koji je potpuno kršeći sve pozitivne zakonske norme u decembru 2003. godine, čineći zaista krivično delo u pravom smislu reči, izvršio upis nepostojećeg pravnog lica iz Nemačke u registar preduzeća u našoj zemlji, odnosno registrovao preduzeće "Mercedes Benc".
Preko njega se odvijala jedna velika afera o kojoj smo govorili mi srpski radikali i koja će epilog tek, ako Bog da i narodna volja, promenom vlasti dobiti na sudu i svi počinioci će morati da odgovaraju.
Dakle, mi se ne zalažemo za takav rad sudija u trgovinskom sudu i neprihvatljivo je obrazloženje nenadležnog ministra, koji je danas ovde, da jedan sudija prosuđuje ovako, a drugi onako. Ko će da prosuđuje u agenciji za privredne registre kada tamo nema nikakve kontrole?
Za nas je zaista takođe neprihvatljivo obrazloženje, koje kaže da je bilo potrebno da se ustanovi agencija za registraciju privrednih subjekata da bi mogao da se ima uvid u javnost sledećih dokumenata - osnivačkog akta, statuta, aneksa ovih dokumenata i godišnjih finansijskih izveštaja, kao i javnost podataka o imenovanju, roku imenovanja i imenima zastupnika sa tačnim učešćem u visini upisanog kapitala. Sve to mora da se ima samo uz odlučivanje kod nadležnog trgovinskog suda, odnosno sudija nadležnih za registraciju privrednih subjekata i po sadašnjim postojećim zakonima.
Ono što je za nas veoma važno i na šta ćemo ukazivati građanima Srbije sve do kraja ovog meseca i najverovatnije samo do polovine juna meseca, jer već 14. očekujemo da ćete i vi shvatiti da je neminovnost da idemo na nove parlamentarne izbore i da zaista imamo sveobuhvatne promene u našem društvu, jeste to da ova vlada, kao baš ni prethodna, nije u mogućnosti da stvori ni institucionalni, ni privredni ambijent, ni razvojni ambijent, kako god hoćete, da se privreda pokrene u našoj zemlji.
Dakle, stalno registrovanje privrednih subjekata, za koje se zalažemo da i dalje ostane na način na koji je to uređeno pozitivnim zakonskim propisima, nije dovoljno u zemlji u kojoj se i dalje ništa ne proizvodi, u zemlji u kojoj premijer, umesto da radi svoj posao, pred nekoliko desetina građana u pojedinim gradovima Srbije promoviše svog predsedničkog kandidata. Uzgred budi rečeno zaboravi da ga spomene, dođe u taj grad, pa onda na mitingu na kome treba da govori o predsedničkom kandidatu on govori o problemima koje ima Vlada na čijem je on čelu. Vi vidite, a i građani Srbije da to dalje više ne može.
Da bi se sprovela sveobuhvatna promena u svim segmentima našeg društva i da bi se stvorili uslovi da privreda počne da radi – a ne zaboravite kada već govorimo o formiranju malih i srednjih preduzeća da je u našoj zemlji veoma veliki preduzetnički potencijal i da postoje mogućnosti i alternative preusmeravanja resursa, zapošljavanja ljudi – potrebno je da na vlast u Srbiji dođu, počev od predsednika Republike, preko nove vlade, ljudi koji će voditi realnu i ostvarljivu politiku.
Sa Koštunicom na čelu, sa vašom takvom koalicijom, uz prepisivačku školu DOS-ovskih zakona i njihovo postavljanje sada pred narodne poslanike, ne da nećemo nigde stići, nego ćemo samo ići još u veći ambis, što građani ne žele i to će pokazati na izborima 13. juna.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Bojan Pajtić.

 Ovaj predlog zakona treba prihvatiti, jer je to zakon karakterističan za otvoreno društvo u političkom i ekonomskom smislu. Po osnovnim odlukama ovaj predlog zakona je zapravo nov način mišljenja, koji nas približava modernim privredama, bar u pogledu registracije privrednih subjekata.
Ne znam da li je skoro neko od vas pokušao da registruje firmu ili ima prijatelja koji je registrovao, da li ste skoro obišli delove trgovinskih sudova gde su registri i raspitivali se koliko to traje i na šta liči postupak. Dosadašnji postupak, koji je inače regulisan 1994. godine, pre 10 godina, trajao je veoma dugo.
Neažurni su bili u mnogim odeljenjima trgovinskih sudova. Kao što znate, ima ih 16 i niste mogli dobiti blagovremenu informaciju. Gotovo svaka peta registracija je imala zaključak za dopunu postupka, nije bilo dovoljno papira za registraciju, tako da je ovaj predlog jedan veliki korak napred i zato što će omogućiti da na jednom mestu budu centralni registar, sa pravim informacijama, u vrlo kratkom vremenskom periodu.
Pored toga, neujednačena je bila sudska praksa u pogledu odluka o registraciji, tako da su vrata pravne nesigurnosti ostala dosta dugo otvorena. Inače, vidim da je bilo pitanja zašto ne zadržavamo sistem kao u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj. Zato što nismo ulagali u kompjutersku opremu.
Ne znam da li ste videli neke od trgovinskih sudova u Nemačkoj i njihovo registraciono odeljenje. Videćete da je u tim državama uspostavljen jedinstven kompjuterski sistem zavisno od provajdera, i kada želite da dobijete informaciju, sve zavisi od kvaliteta kompjutera koji imate, dolazite do informacije vrlo brzo. Ne morate dolaziti u taj sud, niti zavisiti od njihovog radnog vremena, već dobijate informaciju odmah.
Japan je u vreme rušenja Berlinskog zida ulagao 120 dolara u kompjutersku opremu, Amerika oko 90, države Zapadne Evrope oko 80, one koje nisu bile u Evropskoj uniji oko 60, a mi ispod 10 dolara. Sada ceh za to stiže i to mora da se plati. Zato na ovaj način pokušavamo da nadoknadimo zaostajanje u tehnološkoj revoluciji, zato će elektronska kontrola podataka biti veoma važna i zato će moći ljudi u inostranstvu da dobijaju podatke o tome kakvo je stanje privrednih subjekata ovde.
Znate da imamo nekoliko registara i da to komplikuje situaciju, tako da mislim da to snažno zatvara vrata modernom društvu, modernoj privredi i modernoj organizaciji. Inače, tačno je da je ovaj predlog zakona bio prošle godine, negde u junu mesecu, predat Skupštini, ali predsednik Skupštine gospođa Mićić nije želela da ga stavi na dnevni red. To je jedan od problema.
Inače, gospodine Vlahoviću, taj predlog koji nije originalan i koji je kompilacija nije bio problem. Problem je bila Vlada koja je taj predlog podnela. To je Vlada koja je ovde zavela marta meseca policijsku državu. To je Vlada koja je ovde dovela do toga da se u tom periodu neograničeno raspolagalo životom, imovinom i slobodom građana.
To je Vlada koja je odgovorna za gangsterski kapitalizam, pa je Kris Paten došao i objasnio o čemu je reč. Mi smo za to dobili sankcije, a objasnio je i da tri godine reformi nisu bile baš neke reforme. Prema tome, nije bio predlog problem. Problem je bila Vlada i zato ovaj zakon treba prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, ako je u sali. Narodni poslanik Bojan Pajtić nije u sali. Reč ima narodni poslanik Marko Krstin, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Dragan Čolić.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, mislim da se možemo svi složiti oko toga da se radi o jednom zaista reformskom zakonu, s tim što se ne bih složio sa konstatacijom da je to prvi reformski zakon. Bilo je tu zakona iz oblasti finansija, da ih ne nabrajam sada, koji su, u svakom slučaju, sigurno reformski zakoni i koji, praktično, jesu na liniji svega ovoga što činimo danas ovim zakonom.

Ne bih se mogao složiti sa konstatacijom nekih kolega da su do sada privredni sudovi odlično, ili približno odlično ili dobro radili ovaj posao. Posao registra privrednih subjekata je bio rasparačan na lokalne organe, to su sekretarijati za privredu po opštinama i privredni sudovi, kada se radi o preduzećima.

Jednostavno, nije tačna konstatacija da je to sve do sada radio trgovinski, ranije privredni sud. Radili su ga i lokalni organi vlasti. Registar je bo veoma komplikovan, neoročen, veoma skup, zahtevao je angažman i veza i prijateljstava da bi se postupak okončao, dostupnost podataka je nikakva.

Samim tim je otežavao poslovanje ne samo kod registra, naročito je otežavao poslovanje onima koji su hteli da se uvere u kakvom stanju je onaj privredni subjekat sa kojim hoće da sklope neki pravni posao. O tome danas ovde gotovo niko nije govorio.

Šta ova evidencija donosi novo? Prvi put ćemo imati relativno ili možda i apsolutno ažurne podatke kakav je finansijski izveštaj, odnosno kako radi i kako je solventno neko pravno lice. Taj izveštaj će svako pravno lice, koje bude htelo da kontaktira sa drugim pravnim licem, da pregovara, da zaključi pravni posao, moći da vidi i da tako kontroliše bonitet firme sa kojom hoće da stupi u pravni odnos.

To je veoma važna stvar o kojoj, nažalost, nismo ništa čuli danas i koja je ključna oko ove evidencije.

Dakle, nova evidencija će sadržati godišnje finansijske izveštaje privrednih subjekata. To je ključna stvar za dalji privredni razvoj i za sigurnost pravnog prometa u ovoj zemlji. Naravno, pri tome neću isključiti ulogu sudova, ali kada se odlučujemo oko toga kome ćemo poveriti svoj novac ili svoju robu, moramo znati šta on ima od imovine, kako posluje.

Do sada se do tih podataka nije moglo doći. Mislim da svako ko je pokušao da proveri bonitet i solventnost neke firme i sada ne može to da učini ni na koji način. Ranije je te podatke vodio SDK, pa Narodna banka - Zavod za obračun i plaćanje. Međutim, kada odete i tražite da vam neko kaže kakva je solventnost nekog pravnog lica, oni su tražili od vas da se legitimišete kao predstavnik tog pravnog lica za koga tražite podatke.

Normalno, vi niste bili predstavnik tog pravnog lica i nikakve podatke o solventnosti, bonitetu i finansijskom stanju niste mogli dobiti. Sada ćete te podatke imati i moći ćete da ih dobijete. Mislim da je to za privredu veoma značajna stvar. O tome se malo govori, a to je možda najznačajnija stvar kod ove evidencije.

Šta je još značajno kod ove evidencije? Značajan je obim podataka koji po prvi put ulaze u ovu evidenciju. Ni jedan izvršni postupak, dame i gospodo, od advokata, a advokat sam i to znam, ne može da se sprovede ako izvršnom sudu ne date poreski registracioni broj i matični broj. Toga sada u evidenciji nemate i ne možete dobiti.

Sada, kad pišete predlog za izvršenje, ako se zakon usvoji, a nadam se da hoće, vi ćete putem računara ući u bazu podataka, saznati broj koji vam treba, uneti u predlog za izvršenje i tako ćete dobiti podatak bez koga nema izvršenja. Dakle, svako koga pitate da li će ovaj zakon omogućiti lakše izvršenje njegovih potraživanja, može samo da kaže "da", jer će mu omogućiti uvid u evidenciju o potrebnim podacima.

Šta je to novo što još unosi ovaj zakon? Vi ste do sada morali da odete u trgovinski sud, ako vam treba podatak iz nekog trgovinskog suda koji nije u vašem mestu, prema sedištu pravnog lica, onda sednete u auto i prokrstarite uzduž i popreko ove zemlje ili napišete podnesak, pa onda dobijete odgovor za jedno dvadeset dana.

Sada ćete moći da dobijete odgovor za nekoliko sekundi, do jednog-dva minuta. To je rezultat koji ukazuje da je ovaj zakon odličan.

Zašto je još ovaj zakon odličan? Neko je ovde spomenuo da je pravna zaštita podataka i svega toga mnogo manja. Rekao bih da je veća. Zašto je veća? Prvo, imate dvostepeni upravni postupak.

Napomenuću da, prema zakonu koji reguliše rad organa državne uprave, imate dvostepenost i kada je rešenje konačno u upravnom postupku, vi možete pokrenuti upravni spor.

Međutim, nije pomenuto nešto drugo. Zaista sam video jednu zavidnu analitičnost, ali nedovoljnu analitičnost koja ide u pravcu zastupanja jednog gledišta. Tu analitičnost bih malo produžio. Dakle, onaj ko nije zadovoljan upisom u privredni registar, znači, treće lice koje ima određeni pravni interes, može da pobija svaki upis tužbom sudu, tako da vi imate više stepena i mogućnosti sudske zaštite.

Pri tome ću da napomenem da je do sada bio samo dvostepeni postupak, znači, prvostepeni trgovinski, pa viši trgovinski. Zahtev za zaštitu zakonitosti je opšti vanredni pravni lek, što znači da nije primenjiv samo na registar, nego može svako da inicira nešto tužiocu, pa ako tužilac nešto prihvati, a u 99% slučajeva ne prihvati. Prema tome, zahtev za zaštitu zakonitosti ostaje, dobijate dvostepeni upravni postupak, dobijate upravni spor i dobijate posebnu tužbu za brisanje upisa.

Bila je primedba da svaki podatak može da se registruje, a niko ništa ne proverava itd. Ako bi na tome stali i ne bi rekli kako se to završava, onda ne bi bili dosledni prema sebi i prema istini. Svako ko da neistinite i lažne podatke odgovara, prema odredbama ovog zakona, za učinjeno krivično delo. To je jedan moderan evropski pristup - daćete podatke, a posle ćete odgovarati ako podaci nisu tačni. Mislim da se time zatvara krug oko toga da li je neko možda dao lažne podatke. Krivično-pravnu zaštitu sadrži ovaj zakon.

Bila je primedba da ćemo, ako se ovaj zakon donese, ponovo posle 15-20 dana, morati da menjamo Zakon o organizaciji sudova. Nećemo morati da ga menjamo. Opet pomenuti analitičari nisu čitali ceo tekst zakona. Ako hoćemo baš da budemo analitičari, pročitaću 89. član: "Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje nadležnost trgovinskih sudova za upis i vođenje registra privrednih subjekata". Dakle, odredbom zakona se reguliše to pitanje i to pitanje je potpuno uređeno. Dakle, nećemo morati da menjamo Zakon o organizaciji sudova.

Šta je još važno za ovaj zakon? Moram da vam kažem da pravosudni sistem jeste, pogotovo institucionalna rešenja, jedan od osnovnih razloga zbog koga privredni subjekti ne mogu, na vreme i na način kako je to svugde u Evropi, da naplate svoja potraživanja.

To je zadatak našeg ministra ili Ministarstva pravde, da oroči radnje sudova u postupcima kada se radi o utvrđivanju prava i obaveza iz obligacija. Ovaj zakon je prvi korak ka tome.

Znači, moramo menjati Zakon o parničnom postupku, posebno za privredne sporove, da se zna u kom roku se rešava u prvom stepenu, u kom roku u drugom stepenu, a u kom roku po reviziji. Do sada je to bilo neograničeno. Onda, kad neko uloži svoju imovinu u jedan pravni posao, krene sa tužbom, dobije spor i posle tri godine, ne da je propao, on je upropašćen. To se mora menjati.

Ovaj zakon ide u tom pravcu. Zašto? Kada vi podnesete prijavu, rešava se u roku od pet dana. Ako se ne reši u roku od pet dana, smatra se da je zahtev prihvaćen i automatski se unosi u evidenciju. Znači, nema neizvesnosti, nema čekanja, sve se rešava u kratkom roku. Rok da dobijete podatak i izvod iz evidencije je ukupno dva dana. Toga do sada nije bilo, mogli su da daju podatak kad god su hteli.

Hoću da vam kažem još jedno: nema više stajanja ispred šaltera. Dakle, rešavate problem putem računara, zahtevom direktno bazi podataka. Ako hoćete podatak kontra, opet stanete kod računara i dobili ste podatak kontra. To nije ništa drugo nego olakšavanje prometa i olakšavanje rada privrednih subjekata.

Mogu da kažem, kao pravnik i kao advokat, da u potpunosti treba da podržite ovaj zakon, da se radi o novim i savremenim rešenjima, da su dati obavezujući kratki rokovi, dvostepenost, potpuna sudska zaštita, i to ne samo kroz upravni spor, nego kroz posebnu tužbu za brisanje iz registra netačnih podataka. Na kraju, krivičnom odgovornošću sankcionisano je davanja netačnih podataka. Dakle, G17 plus stoji iza ovakvih zakona, kao i iza ranijih reformskih zakona koji su u ovoj skupštini doneti.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a neka se pripremi Dejan Stojiljković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mišljenja sam da su predloženi zakoni samo nastavak u nizu loših predloga Vlade Republike Srbije, zbog toga što ništa kvalitativno ne menjaju u ovoj sferi. Idikativno je što neko požuruje Vladu, a Vlada požuruje Narodnu skupštinu i predlozi zakona moraju da se razmatraju po hitnom postupku, što već postaje hronično.
Glavni razlog ili motiv u obrazloženju Vlade Republike Srbije, da bi se sprečile štetne posledice, pošto je rok korišćenja sredstava iz donacije Kraljevine Švedske vremenski ograničen do 31. avgusta 2004. godine.
Narodna skupština treba racionalno da pristupa analizi i raspravi o predloženim zakonima, a Vlada je ta koja treba da radi brzo, efikasno i iznad svega racionalno, što nije slučaj sa ovom vladom.
Kao poslanik SRS-a mislim da je Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata nemoguće primeniti u praksi, jer je to tehnički nemoguće, neizvodljivo. Vaš glavni motiv je milion i po evra, to je vaša opsesija, a važeći Zakon o preduzećima za vas, deklarisane legaliste, nije uopšte bitan.
Nameće se pitanje – da li je realno i izvodljivo da se izvrši centralizacija podataka za oko 250.000 privrednih subjekata.
Vlada Republike Srbije nudi još jednu agenciju, ovog puta za privredne registre. Zašto izmišljate organe koji u praksi ne čine ono što bi trebalo da im bude svrha i namena? Egzistiraju, a ne rade svoj posao. SRS smatra da su agencije suvišne, nepotrebne, da predstavljaju veliko opterećenje za budžet Republike Srbije.
Sve te poslove vođenja privrednog registra mogu obavljati nadležni organi jedinica lokalne samouprave u centralnu evidenciju na republičkom nivou. Republički zavod za statistiku bi, po mišljenju nas srpskih radikala, ovaj posao mogao veoma kvalitetno da obavi, i to je veoma lepo elaborirao u svom izlaganju narodni poslanik SRS, gospodin Zoran Krasić.
Još jedan problem je što u agencijama rade loši kadrovi, kao posledica vaše loše selekcije kadrova. Kao loš primer navešću ponašanje jednog čoveka, i tu najbolje može da se vidi kakvi su vaši kadrovi, kakve su vaše agencije, kakve ljude tamo imate i kako to u praksi izgleda. Zači, navodim primer u kome je indikativno ponašanje gospodina Bogdana Petrovića, koji je zadužen ispred Agencije za privatizaciju za preduzeće "Fagram" iz Smedereva, grada odakle dolazim.
Evo kako to u praksi izgleda. Radnici "Fagrama" od januara 2002. godine nisu primili nijednu isplatu. Kada su vodili razgovor sa Bogdanom Petrovićem, tražio im je završni račun za 2003. godinu. Kada su doneli završni račun, rekao im je da je to dovoljno, a nije hteo ni da ga pogleda, ni da ga primi. Zahtevao je reviziju računa i 5.000 evra, navodno toliko revizija košta.
Kasnije nije hteo da primi radnike, koji su zbog problema u putu malo zakasnili. Rečeno im je da dokumentaciju ostave na pisarnici. Zatim, poručio je radnicima – ne dolazite u Beograd, uzaludno je, bolje popijte pivo.
E, radnici koji ne primaju platu od 2002. godine, koji se nalaze u teškom psihičkom i fizičkom stanju, kada ih neko pozove u Agenciju, u Beograd, oni idu sa velikom nadom, oni u toj agenciji vide spas, vide sredstvo za rešavanje svojih problema.
A onda jedan takav čovek, kakve vi nudite, a ima ih sijaset, u tim agencijama, na ovakav se način odnose prema ljudima koji platu ne primaju dve godine. Ovo je primer kako se ponašaju vaši kadrovi, u vašim agencijama.
Teoretski možete ovako ili onako, ali u praksi predloženi zakoni nisu primenljivi. Posledica takvog pristupa je stvaranje haosa u svim sferama društva. Vreme je da se vratite iz sveta vaših iluzija u svet realnosti, a mi srpski radikali pomoći ćemo vam u tome, uz pomoć građana Srbije, jer je to realno, i realno je da 13. juna predsednik Srbije postane Tomislav Nikolić.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Dejan Stojiljković, a neka se pripremi Vjerica Radeta. Izvolite.