Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće glasati za predložene zakone, jer da zakoni koji su nam stavljeni na dnevni red nisu dobri najbolje govori i veliki broj amandmana koje je sama Vlada podnela, kao predlagač ovih zakona, i na taj način nam veoma jasno pokazala i kakav je njen odnos prema Skupštini, a samim tim i prema građanima Srbije, jer se u proceduru puštaju zakonski predlozi koji nisu ozbiljno razmotreni na sednici Vlade, a pored toga insistira se da to ide po hitnom postupku.
Za hitan postupak, svakako, nisu ispunjeni uslovi iz člana 157. Poslovnika, jer ovaj član kaže – da se zakon može izuzetno doneti po hitnom postupku. Na dnevnom redu ove sednice je 11 zakona i svi zakoni su po hitnom postupku. Znači, ništa izuzetno tu nema.
Dalje, po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Ova oblast regulisana je nekim drugim zakonima i to već duže vreme. Znači, nema ovde ničega niti hitnog, niti nečega što nije moglo da se predvidi.
Jedan od glavnih razloga za osnivanje agencije za privredne registre je donacija Kraljevine Švedske u iznosu od oko 1,4 miliona evra. To je otprilike kao da vam neko ponudi da snosi troškove rehabilitacije amputacije noge, ali pod uslovom da nogu amputirate do kraja meseca. A da vi, onda, kažete – jeste da je noga zdrava, ali ako je ne amputiram propade donacija.
Osnovno pitanje prilikom donošenja zakona, koji reguliše ovu veoma važnu oblast, treba da bude šta je za privredne subjekte najbolje, i da li je to suštinski dobro rešenje, a ne – kako ćemo doći do neke donacije.
SRS smatra da registarcija privrednih subjekata mora da ostane u nadležnosti sudova. Podsećam vas da je u prošlosti bilo dosta prašine i afera oko upisa pojedinih firmi u registar, oko upisa odgovornih lica, i to dok su te radnje obavljale sudije, pa se postavlja pitanje – u kakve ćemo sve afere upasti kada taj posao budu obavljali registratori.
Registratore zakon definiše kao fizička lica koja vode registar. Nisu propisani nikakvi kriterijumi, niti u pogledu stručne spreme, radnog iskustva, niti u bilo kom drugom pogledu. Da bi neko obavljao ovaj posao, veoma važan i odgovoran, dovoljno je samo da bude fizičko lice.
SRS smatra da način vođenja registra treba da se modernizuje, da se učini efikasnijim i dostupnijim javnosti, ali, takođe, smatramo da je neophodno da ovaj posao ostane u ingerenciji sudija i sudova, što propisuje i važeći Zakon o preduzećima, po kome jedino sud može voditi registar privrednih subjekata.
Nismo, takođe, ni zadovoljni obrazloženjima koja smo dobili od onih koji su nam predlagali da ovaj zakon usvojimo, jer, podsetiću da je gospodin Ivanji, prilikom obrazlaganja, rekao da je kada je odlazio u trgovinski sud da ukaže na problematiku registracije nailazio na potpuno nerazumevanje i da je on to nazvao sindromom debelih prstiju.
Kako smo čuli, zaposleni u trgovinskom sudu imali su toliko debele prste da nisu mogli da potrefe tipke na tastaturi, pa samim tim nisu mogli ni da vode registar u elektronskom obliku. Na ovakvo izlaganje predsedavajuća, naravno, nije reagovala jer on pripada vladajućoj većini, ali ovo izlaganje moram da osudim, jer smatram da je veoma ružno i neprimereno ismevati ljude i izrugivati im se zbog njihovih fizičkih osobina.
Postavljam pitanje vladajućoj većini – da li će u agenciji za registraciju raditi isključivo ljudi sa tankim prstima. Ovim ste, gospodine, uvredili sve zaposlene u trgovinskom sudu.
Ovo ne bih ni pominjao. Nisam ni tada hteo da tražim povredu Poslovnika, iako je on definitivno povređen u delu o dostojanstvu Narodne skupštine, ali sam morao ovo da učinim zbog svojih kolega iz Trgovinskog suda, koji su reagovali posle toga, zvali i mene lično i našu poslaničku grupu, tražeći izvinjenje. Ovo što ste rekli svakako nije lepo, a o izvinjenju razmislite sami.

Narodni poslanik Petar Jojić. Nije tu. Narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić. Nije tu. Narodni poslanik Petar Cvetković.

Dame i gospodo, gospodine ministre, pokušaću da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o agenciji za privredne registre i Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata.
Ovde smo proteklih dana čuli i videli dvojake kritike. Na one što dolaze iz jedne političke grupacije ne treba gubiti vreme, jer su neutemeljene po bilo kom osnovu i neozbiljne. Kritike druge političke opcije, priznavajući kvalitet zakonskih predloga, pokušavale su da zaslugu pripišu sebi, odnosno prethodnoj vladi, čiji su pripadnici bili.
Do današnjeg dana bio sam u ubeđenju da se prethodni ministar za privredu i privatizaciju bavio isključivo rasprodajom srpskih firmi, međutim, jutros sam saznao da se bavio i nečim drugim. Izgleda da se bavilo to ministarstvo i pisanjem zakona. I to, izgleda, dobrim, kvalitetnim zakonima.
Napredak je potpun, međutim, u praksi ministarstvo se najviše bavilo rasprodajom, odnosno privatizacijom firmi.
Rasprodajom koja je u mnogo slučajeva bila izuzetno sumnjiva, a ministarstvo se uopšte nije ili nikako se nije bavilo stvaranjem uslova za funkcionisanje privrednih subjekata i privredni razvoj Srbije.
Ovom prilikom bih podsetio i pohvalio Trgovinski sud u Leskovcu, koji je u slučaju privatizacije Hemijske industrije "Zdravlje" postupio ispravno. Ne, mogu slobodno reći, i u skladu sa zakonom, ali ispravno utoliko što nije hteo da prihvati naloge Vlade, odnosno ministarstva, da znatno umanji vrednost preduzeća koje je privatizovano, odnosno da umanji vrednost privatizacije "Zdravlja". To je učinjeno po nalogu višeg trgovinskog suda.
U svemu tome ministarstvo se uopšte nije ponašalo na odgovoran, na zkonit i adekvatan način. Uostalom, to nije radilo ni u drugim slučajevima u Srbiji, pa je tako, koliko sam upoznat, jedino izvršena kontrola privatizacije jedne firme u vreme prethodne vlade i ministarstva.
Sve te propuste će aktuelna vlada, koliko je to moguće, preispitati i otkloniti. Očekujem i da će se utvrditi da je Hemijska industrija "Zdravlje" privatizovana po neopravdano niskoj ceni, odnosno vrednost Hemijske industrije neopravdano nisko je utvrđena, što znači da je ta vrednost višestruko umanjena. Zbog čega? Verovatno će to u replici gospodin bivši ministar Vlahović reći ili će nadležni organi utvrditi.
Ono što jeste sigurno, a to je da je prethodna vlada dala jedan predlog zakona, koji nije htela da razmatra na ovoj skupštini, i tu nije krivica naša, nije krivica ni aktuelne vlade. Rešenja zakonska su u okviru onoga što je preporuka Evropske zajednice i u skladu sa dobrom evropskom praksom, osim jedan loš primer Nemačke, gde se na više mesta vršila registracija privrednih subjekata.
Znamo da je kod nas do sada registraciju privrednih subjekata vršio i trgovinski sud, a ranije privredni sud i lokalne samouprave odnosno opštinski organi uprave. To se pokazalo kao nekvalitno rešenje, utoliko što je pri registraciji kod trgovinskih sudova došlo do raznih zastoja, raznog voluntarizma i raznih nezakonitih postupaka i ponašanja, što je dovelo, ne moram biti precizan, ali otprilike od 280.000, biću tačan, podatak ću reći, što nisam zapamtio, 250.000 registrovanih preduzeća, samo blizu 90.000 je aktivno. Preostala preduzeća se vode kao postojeća, a ne posluju i ne deluju, nema se uvida u bonitet prevashodno firmi koje su upisane u registar kod trgovinskih sudova.
S druge strane, u upravnim organima za registraciju preduzetnika su vrlo razuđeno i na nekvalitetan način vođeni podaci, upravo zbog mogućnosti da ta lica koja se bave registracijom ne budu dovoljno obrazovana ili nekvalifikovana stručno.
Na različite načine je u Srbiji, od lokalne samouprave do lokalne samouprave, od opštine do opštine, vršena registracija tih preduzetnika, tako da je u praksi moglo da bude i da se preduzetnici registruju i fiktivno, i naknadno i retroaktivno. Jednom rečju bilo je raznih zloupotreba.
Izmeštanje registracije privrednih subjekata iz trgovinskih sudova može izazvati određene reakcije, naročito iz okvira trgovinskih sudova koji će se osetiti ugroženim, odnosno koji će osetiti da neće imati dovoljno posla, i eventualnim svojim plašenjem za budućnost, odnosno ličnu egzistenciju, što je potpuno van domena razmatranja ove problematike i ovih zakona.
Jer, uostalom, trgovinski sudovi zadržavaju onaj osnovni deo svog postojanja, ingerencija, a to je upravo suđenje i rešavanje sporova.
Registracijom privrednih subjekata na jednom mestu, na način na koji se predlaže ovim zakonima, umnogome ćemo pomoći da ta registracija bude potpuno jasna, vidljiva, mogućnost provere vrlo brza, preko sistema kompjuterskog i na taj način će svaki učesnik privrednog života moći vrlo brzo da proveri sve podatke o onome sa kim stupa u poslovne odnose, što je jedan od uslova, ne mogu reći najbitniji, ali veoma bitan uslov da u Srbiji, odnosno u našoj državi dođe do razvoja i stvaranja uslova za tržišnu utakmicu i razvoj privrednih subjekata.
Pred ovom vladom, koja je za veoma kratko vreme pokazala svoju sposobnost i nameru da upravo tržišne aktivnosti i tržišnu utakmicu proklamuje i stvori uslove za istu, biće takođe težak posao da u jednoj rasturenoj državi, privredno i ekonomski rasturenoj, omogući i stvori uslove za tržišnu utakmicu i privredni razvoj. Ne sumnjam u to da će, s obzirom na dosadašnje ponašanje, i nadležno ministarstvo i republička Vlada u tome uspeti.
To je samo dokaz da se republička Vlada odnosi odgovorno, kako prema ovom skupštinskom domu, odnosno prema ovom parlamentu, tako i prema građanima i prema Srbiji. Primedbe da joj je navodno dva meseca trebalo za iščitavanje zakona su od strane aktuelnog ministra otklonjene, jer tako radi odgovorna vlada. Ono što predlaže, predlaže odgovorno i pre toga, pre podnošenja predloga, razmatra sve mogućnosti.
Čujem sa nekih strana nezadovoljstvo. Očekujem da će to upravo za ovom govornicom izraziti i dati argumente. Kritike radi kritike su totalno očigledne i na njih nema potrebe ni odgovarati.
Ove zakone kao jedno savremeno rešenje, u svakom slučaju, treba podržati i treba usvojiti, jer su od onih zakona koji će omogućiti, a pomenuću jednu mnogo eksploatisanu reč, dalju reformu Srbije i privrednog života, a naročito u Srbiji; stvarnu reformu, za razliku od proteklih mnogo pominjanih i fiktivnih kobajagi reformi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, sve vreme smo ovde čuli kritiku radi kritike. Zapravo, optužbu prethodnog poslanika da to rade oni koji oponiraju ovom zakonu ili oni koji ga podržavaju, ali ne daju za pravo novoj Vladi da je ovaj zakon pripremila i otud  je to kritika radi kritike.
Suštinski, kritikujući prethodnu vlast i prethodnu vladu, a vidim da vam je to i dalje opsesija, a što me jako raduje, iznosili ste argumente koji se jednom rečju mogu nazvati kritika radi kritike.
Čuli smo da postoji zalaganje za slobodnu tržišnu utakmicu privrednih subjekata koji na tržištu učestvuju, a istovremeno ne prihvatamo tržišnu vrednost kao osnovni postulat na kome se temelji Zakon o privatizaciji.
Ako vi lično mislite i ukoliko smatrate da nešto mnogo više vredi zahvaljujući vašem prethodnom, pretpostavljam, poslovnom iskustvu ili zahvaljujući svemu onome što ste u prethodnom periodu učili i naučili, onda je na tom tenderu, koji je bio potpuno otvoren za javnost, trebalo da izađete zajedno sa poslovnim partenrima, ako ih imate, i da date ponudu, koja je 10 puta veća.
Tržišna vrednost je osnovni temelj Zakona o privatizaciji i time odgovaram na pomenuti slučaj "Zdravlja", a što možete pročitati u jednom od uvodnih članova Zakona o privatizaciji, a to jeste da je zadatak onoga koji sprovodi privatizaciju da pobezbedi potpuni protok informacija, da obezbedi jednakost uslova za sve potencijalne konkurente, a da je iza toga na ponuđačima, potencijalnim kupcima, da izađu sa svojom cenom.
Kada govorimo o vrednosti kompanija, vrednosti preduzeća, nemojmo ni jednog časa smetnuti s uma da je kapital razlika između imovine i obaveza, da kapital, vrednost kapitala zavisi od, između ostalog, prinosne snage svakog pojedinačnog preduzeća. Ako prinosne snage nema, nema ni vrednosti kapitala.
Sada, kada kritikujete pojedine slučajeve privatizacije, bio bih mnogo zadovoljniji i da kažete, postojala je ta i ta firma, potencijalni kupac koji je bio sprečen da učestvuje u procesu privatizacije, a što je suprotno Zakonu o privatizaciji, a ne da ovde neutemeljeno, kritikom radi kretike, iznosite vaše lične opservacije o vrednosti neke kompanije.
Ta vrednost, još jednom želim da kažem, jeste tržišna vrednosti i ona je, kao i kod svakog drugog prometa roba i usluga, rezultat ponude i tražnje. Vrlo dobro znate da smo imali čitav niz slučajeva gde je početna cena uvećana 100 i više puta, kao što sto imali slučajeve gde je početna cena kapitala bila nedovoljna da zainteresuje bilo kog kupca. I čuveni slučaj, koga veoma često citiram, jeste firma u Senti, gde je početna cena bila svega, ako se ne varam, 2,5 hiljade dinara. Ni pet zaposlenih radnika nisu želeli da kupe tu firmu, jer znaju da bi kupovinom firme preuzeli ogromnu količinu obaveza.
(Predsedavajući: Vreme.)
Samo dve rečenice, i završavam. Šta je moja poruka: svaki proces privatizacije tereba da bude kontrolisan od strane ministarstva. Ono što smo juče čuli od direktora revizije privatizacije, postoji kontrola procesa privatizacije i to jeste zadatak ministarstva.
To ne sme da bude iskorišćeno na način da se čitav proces zaustavi, kao što se, između ostalog, u Srbiji već desilo.
Što se tiče ministarstva, gospodine Cvetkoviću, ne brinite za rad ministarstva. O tome kako je ministarstvo radilo, najbolju ocenu su dali oni koji zaista razumeju šta je bio delokrug odgovornosti i nadležnosti ministarstva. To što Skupština nije u junu prošle godine raspravila o ovom zakonu, zakonu o stečaju, zakonu o preduzećima, samo je jedan detalj koji sam danas izneo....
(Predsedavajući: Molim vas, prošlo je pet minuta.)
Ministarstvo je šest zakona uputilo Narodnoj skuštini i više od 40 uredbi pripremilo, i imalo aktivnu komunikaciju sa Skupštinom Srbije. Na kraju krajeva, rast industrijskog obima proizvodnje kojim se danas dičite je rezlutat rada prethodne vlade, a pre svega privatizacije.

Hvala. Po kom osnovu? Izvolite. Pomenuo ga je.

Gospodin Vlahović nije imao potrebe za ovlikim jedom, ovaj jed i nervoza upravo govore o tome da nije u pravu. Nije u pravu, jer će upravo kontrole utvrditi, a i znamo koja je prava vrednost bila "Zdravlja", utvrdiće da je mnogo, višestruko umanjena vrednost "Zdravlja" kod privatizacije. To neće biti dobro po nekoga, a verovatno po gospodina bivšeg ministra zato što je ovako nervozan. Hvala.

Izvolite, gospodine Vlahoviću, po Poslovniku.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 97. Javio sam se za repliku, pa prema tome gospodin Cvetković nije imao pravo na repliku, bez obzira što sam ga pomenuo. Odgovarao sam na njegovo prethodno izlaganje.
I, da iskoristim, pošto sam već izašao ovde da kažem, visoko cenim vaše shvatanje vrednosti kapitala. Prepustimo to da oni koji se malo bolje razumeju, a na kraju krajeva, ne samo od vas i od mene, govore o metodima i načinima na koji se utvrđuje vrednost kapitala.
Za vašu informaciju, bilo koja procena jeste samo potencijalni okvir za dogovor. Svi udžbenici o vrednosti kapitala kažu da je realna i fer vrednost ona oko koje se dve strane dogovore u konkretnoj transakciji. Procena ne znači ništa. Nju je, kao administrativni postulat, vredelo izbrisati i ona je trebalo da bude startna vrednost, i da se dozvoli tržištu da normalno funkcioniše, i da nema sakrivanja informacija, i da utakmica postoji.
Inače, nisam ni malo najeđen, gospodine Cvetkoviću, naprotiv. Niti sam nervozan, veoma sam rasopoložen da izlazim za govornicu i da odgovaram na vaše primedbe. Javnosti radi. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika. Izvolite.