Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, nemam nameru da produžujem ovu diskusiju, ali moram da kažem jednu stvar i da predložim uvaženim kolegama iz SRS da povuku ovaj amandman kojim traže da se ukine matura, zato što bi moglo da nanese nesagledive posledice generacijama koje završavaju srednju školu.
Kada je u pitanju upis na fakultete, svi znamo da će ove godine generacija maturanata prvi put glasati na izborima i to baš 13. juna. Ne bi bilo dobro da oni, ako se usvoji kojim slučajem vaš amandman, ne mogu da se upišu na fakultet, jer po važećem Zakonu o visokom obrazovanju, da bi neko ko završi srednju školu mogao da konkuriše i upiše se na fakultet, mora pored prijemnog da ima i položenu maturu.
Ukoliko bi sada usvojili vaš predlog, onda bismo upali u disproporciju između ovog zakona o kome sada raspravljamo i važećeg Zakona o visokom školstvu. To bi bio veliki problem i time bismo doveli u opasnost decu koja sada maturiraju da ne mogu da se upišu na fakultet.
Mislim da to niko ne želi i zato zarad toga predlažem da povučete ovaj amandman jer biste mogli da napravite nesagledive posledice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovanović.

Mislim da gospodin Krstić nije u pravu. Jer, ako sam dobro razumeo ovaj zakon, ove odredbe stupaju na snagu tek 2006. godine. Znači, tada će ići i prijemni i kvalifikacioni ispiti, a do tada bi se primenila ova odredba po kojoj bi završni i maturski ispiti bili ulaznica za upis u viši nivo obrazovanja.
Hteo sam da se osvrnem kratko na ono što je ideja SRS, a to je ukidanje završnih i maturskih ispita. Naime, ovim predlogom zakona, a i postojećim, predviđen je završni ispit u osnovnoj školi i maturski i završni ispiti u srednjim školama.
Moram da iznesem neke argumente zbog čega se mi zalažemo za to. Ko je radio u školi, pogotovo u srednjim stručnim školama, svedok je kako se ti ispiti rade. Učenik na kraju srednje škole izvlači određenu temu iz koje treba da uradi taj maturski ili završni ispit, dobije nekoliko dana da to uradi, ode kući, nađe profesora koji će to uraditi, uglavnom za novac, i posle nekoliko dana se vrati u školu sa urađenim radom. Nastavnik iz čijeg predmeta je taj rad, pregleda rad, sa nekoliko pitanja ispita učenika i, obzirom na kriterijume koji su izuzetno niski, oceni ga i to je njegov maturski ili završni ispit.
Sada se pitam kako će takav ispit biti ulaznica za fakultet, kako ćemo vrednovati taj ispit, kad smo svi svesni na koji način se on radi.
Takođe je nejasno kako će izgledati završni ispit u osnovnoj školi, iz čega će to učenik osnovne škole, odnosno osmog razreda, da radi taj ispit, iz kog predmeta. Kako će kroz taj jedan predmet da sublimira kompletno znanje koje je stekao za osam razreda školovanja.
Razumem da postoje problemi i o njima treba diskutovati. Problemi su kriterijumi koji nisu ujednačeni, što petica u Pirotu, i petica u Bajinoj Bašti i petica u Beogradu nisu iste. To su stvarni problemi, ali Ministarstvo mora tu da nađe rešenje, kako da kriterijume izjednači, kako da se vrednuju na isti način znanje u Pirotu, Bajinoj Bašti i Beogradu.
Da li će se to kontrolisati i vrednovati preko takmičenja učenika iz određenih predmeta ili preko ispita, testova koje bi Ministarstvo pripremili za sve učenike u Republici, to je problem Ministarstva. Ministarstvo mora tu da nađe rešenje.
Takođe treba obratiti pažnju i na stručno usavršavanje nastavnika. I oni se moraju usavršavati da bi kriterijumi bili bar približno ujednačeni, da ne odstupamo drastično od škole do škole. Međutim, kad smo kod usavršavanja nastavnika, molim Ministarstvo, odnosno nadležne prosvetne organe, da to rade na drugačiji način, da ne rade kao što je to radio prethodni ministar.
Ovde je jedna pozamašna knjiga, zove se – katalog programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju za školsku 2003. i 2004. godinu.U ovom katalogu je skoro 400 programa koji su akreditovani od nadležnog centra i koji su mogli da se realizuju putem seminara u toku ove školske godine. Od tih nepunih 400 programa, skoro polovina se odnosi na demokratizaciju i demokratiju u školama. Ako uzmemo u obzir da je i prethodni ministar ovde izjavio da među srednjim školama preko dve trećine su stručne škole, loše je što se u ovom programu nalaze samo dva programa za stručno usavršavanje nastavnika u stručnim školama.
Autori ovih programa, izvođači, uglavnom su nevladine organizacije, od fonda za otvoreno društvo, preko drugih, ima ih preko 50 raznoraznih, što domaćih, što stranih nevladinih organizacija.

Hvala. Narodni poslanik Knežević, izvolite.       

Nije tačan podatak da su autori i izvođači ovih programa stranci. Za svaki program bio je raspisan konkurs. Svi zainteresovani su se mogli javiti na konkurs, kako i autorski, tako i izvođački. Veoma često su bili u pitanju međunarodni konkursi, dakle, međunarodni tender. Nezavisne komisije su donele odluku po prethodno utvrđenom kriterijumu, odnosno bodovnom sistemu.
Najčešće su bili pobednici neki ljudi iz nevladinih organizacija, ali zato što se od 1990. pa naovamo sve kvalitetno tamo slilo i alternativno obrazovanje je tamo pravljeno, dok država nije uopšte obraćala pažnju na obrazovanje, već iz obrazovanja isisavala novac da bi ga uložila na druge stvari, za koje pretpostavljam da su takođe bile potrebne. Prema tome, radi se o konkursima, o javljanju na konkurse i o dobijanju posla preko konkursa.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

Razumem gospodina Kneževića. Verovatno on izgubi koncentraciju posle ovoliko sati rasprave i ovolikog učešća, ali to da se sve kvalitetno iz obrazovnog procesa slilo nevladinim organizacijama od 1990. naovamo je, neću reći onu najgrublju reč, ali jedna apsolutna neistina.
Kvalitetni profesori su u obrazovnom sistemu bili i na univerzitetu. Beogradski univerzitet je bio jedan od najpoznatijih univerziteta, neću reći u Evropi, ali u jugoistočnoj Evropi sigurno.
Prema tome, naravno da ste vi hteli da stimulišete one koji su vas finansirali i davali sredstva, ulagali ste sredstva u nevladine organizacije na razne načine. Ovde smo to kritikovali, kada ste u budžetu predvideli ogromna sredstva, u svakom ministarstvu, za nevladine organizacije. Tu ste lepo koristili da okrenete pare i da operete novac preko nevladinih organizacija i zato su oni dobijali program.

Gospodine Kneževiću, vi ste izazvali repliku. Završavamo sa tim.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Marko Đurišić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ušli smo u zadnji dan redovnog zasedanja. Zaista me čudi da ovoliko nestrpljenje za ovako važan zakon koji zaista raspravljamo i donosimo u pomalo neozbiljnoj atmosferi. Ali  i sam zakon je naslovljen kao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, već je to rečeno, a pre bi se moglo reći da se radi o novom zakonu. Stiče se utisak da je toliko toga suštinski izmenjeno na brzinu i samo sa jednom namerom - da se poništi sve ono što je bilo reformsko u predloženom zakonu iz 2003. godine.
Amandman na član 21, koji je podneo narodni poslanik Marko Đurišić, odnosi se na predlog da se taj član briše. Zapravo, u članu 74. Zakona definiše se vaspitni rad u školama sa domom i u domovima i način donošenja vaspitnog programa, gde se kaže da ga donose ustanove u skladu sa opštim i posebnim osnovama vaspitnog programa. Predlagač - Ministarstvo je članom 21. Predloga zakona o izmenama Zakona predložilo da se brišu reči "opštim i posebnim".
To je prosto neobjašnjivo i ne vidim ni jedan razlog zašto se predlaže ovakav član u izmenama zakona. Ako se vratimo unazad, na amandmane koje je poslanička grupa DS podnela vezano za sve ono što je narušilo reformski koncept važećeg zakona, onda bi jedino tako mogli da shvatimo da je neko, pregledajući ovaj zakon, prosto precrtao ove dve reči, koje na neki način asociraju na ono što su bile opšte i posebne osnove školskog programa, ovde se radi o opštim i posebnim osnovama vaspitnog programa, tako da ima puno razloga da verujemo da će nacionalni savet uočiti sve prednosti postojećeg zakona.
Na kraju, posle svih iznetih argumenata koje smo dali u obrazloženju amandmana koje je podnela poslanička grupa DS - Boris Tadić, gospođica ministarka, koja očigledno nije imala strpljenja da uloži dovoljno truda da predloži dobar predlog zakona o izmenama i dopunama zakona, zajedno sa nama u ove kasne sate pokušava, ne baš najredovnije, da prati naša obrazloženja.
Jedino čekam da čujem na koji način će dati obrazloženje za rušenje onog koncepta koji je jasno reformski u važećem zakona. Ako je u prvom stavu obrazloženja za donošenje ovakvog zakona rečeno da je to prilagođavanje postojećim uslovima ili jasnije formulisano, odustajanje od svih reformskih koncepata koje je nudio važeći zakon, onda je zaista čudan toliki stepen manjkanja hrabrosti u Vladi, pre svega, i u resornom ministarstvu, da se krene u suštinske reforme u jednom ovako važnom segmentu kao što je obrazovanje.
Nemamo mnogo razloga da verujemo da će ova vlada i u drugim segmentima svog rada slediti jedan reformski kurs. Žao mi je što mi, ne samo kao narodni poslanici, nego i kao građani imamo sva sagledavanja kada je u pitanju sistem obrazovanja, imamo mnogo primedbi i stalno govorimo o tome kako je u raskoraku kod nas sistem obrazovanja i zanimanja, a kad dođe vreme da direktno odlučujemo o tome kako ćemo te primedbe i svoja gledanja ugraditi u jedan zakon koji, za razliku od nekih drugih, ima dalekosežne posledice, onda se ponašamo ovako kao što to čini skupštinska većina.
(Predsedavajući: Isteklo vam je vreme, gospodine Markoviću.)
Gospodine predsedavajući, završavam. Smatra se da je opstrukcija ako podnesete amandman, ako ga obrazlažete, a ne smatra da je neozbiljno ako ista ta skupštinska većina podnese brojne amandmane, verovatno razmišljajući da poboljša zakon, a onda iz ne znam kojih razloga odustane od tih amandmana, povlači ih, štedi vreme. To je zaista krajnje neozbiljno pred građanima Srbije, da pogledate zakon, koristite svoje stručne službe, podnesete amandmane, a onda ćaskate u holovima, pijete kafu i odustajete od tih amandmana.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?