Ova naša rasprava, koja traje ovoliko dugo, najbolji je dokaz da stvari nisu zrele u mislima i u glavi predlagača.
Umesto da ostavi pitanje strukture i dužine trajanja programa nacionalnom prosvetnom savetu, kojeg je samo predložilo i protiv koga, rekao sam hiljadu puta, DS - Boris Tadić nema ništa i za to bi glasala, a onda da nacionalni prosvetni savet odredi u roku od sledeće dve godine – jer ima vremena toliko dok se nešto ne desi u sistemu, ima vremena dve godine, koliko će trajati školski program obaveznog obrazovanja, da li osam ili devet godina i kakva će mu struktura biti, negde 6 plus tri, negde pet plus dva, dakle, postoje različita strukturiranja školskih programa – da ostavimo da ljudi koji se bave obrazovanjem, koji su po samom predlagaču najreprezentativniji uzorci u ovoj zemlji, da oni odluče kakva će struktura biti, predlagač nas je doveo u situaciju da radimo 20 sati posao, a trebalo bi da napravimo strukturiranje obaveznog obrazovanja, i po dužini trajanja i po ciklusima.
Gospodo moja, za nas koji smo zapravo ovde zato što smo predstavnici političkih partija, a ne zato što smo predstavnici struke i samo slučajno smo neki od nas profesori različitog nivoa, za nas je to preveliki posao. Nemojte nas terati da rešavamo nerešivo. Nemojte nas terati da rešavamo bez znanja. Pustite, dajte šansu struci, tom prosvetnom nacionalnom savetu, i vi želite da on raspravi pitanje i dužine trajanja i strukture programa. Bez jedne takve odluke, sve ove odluke će biti bacanje energije, novca i bacanje generacija. To je problem.
Molim vas, prihvatite još jednom onaj predlog koji vam je dat. Formirajte ono što ste želeli, nacionalni prosvetni savet.
Odložite primenu sedmog razreda za godinu dana, dajte ovoj državi i struci vremena da o svim pitanjima koja su ovim zakonom otvorena, bila otvorena zakonom iz 2003. godine, bila otvorena zakonom iz 1992. godine, da se rasprave na stručnom mestu.
Jedan dobronamerni poslanik mi je dobronamerno rekao - šta fali mom klincu da uči kako je učio moj otac i tada mu nisam odgovorio, ali sada ću mu odgovoriti. Fali mu 50 godina, jer je tolika razlika između generacija koje se pominju. Dakle, dajte šansu da pratimo nastavak obrazovanja, dajte šansu nacionalnom prosvetnom savetu da ove odluke on donese. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Mićić.

Članom 28. ovog predloga zakona se faktički vraćamo na staro, jer se ukida devetogodišnje osnovno obrazovanje koje je prošli saziv Skupštine usvojio.
Dakle, ovom odredbom se vraćamo na staro, drugo, to nije u skladu sa evropskim standardima i treće, svakako nije u skladu sa 21. vekom.
U skladu sa ove tri činjenice sada ću vam pročitati, i potpuno u skladu sa temom o kojoj govorim, a naročito će to biti inteersantno za one koji se pozivaju na tradiciju, a i istoričare, šta je Vuk Karadžić 1827. godine u Beču ("Ogled srpskoga bukvara", "Danica", zabavnik za godinu 1827) rekao: "Svaki pravi i pametni rodoljubac mora želiti, da se i u nas bukvari načine i škole urede prema današnjem vijeku; a onake rodoljupce, koji "imajući revnost, no ne po razumu", viču, da se ništa ne popravlja, nego sve da ostaje po starom običaju, onake, velim, valja sažaljavati, i moliti se Bogu, da bi ji opametio i na pravi put izveo.
To je najveća razlika između čoveka pametna, i između prostaka, što pametan čovek jednako želi i trudi se, da što bolje nauči i izmisli, i da on bude pametniji i od svojije stari, a njegova đeca od njega; prostak pak sve je rad, da ostane, kao što su mu i stari bili, a njegova đeca, kao i on što je. Kakav bi jadan i žalostan rod ljucki i ovaj svijet bio, da su svi ljudi ostajali onaki, kao što su i njiovi stari bili!
Bog je samo bezumnim životinjama usudio, da ostaju dovijeka, kao što su im i stari bili; a čoveka je odredio, da se jednako uči, i sve naraštaj od naraštaja pametniji da postaje. Što se gođ ljudi po ovoj naredbi Božjoj većma trude i napreduju, to sve srećniji i slavniji postaju; a što se gođ većma lijene i zadržavaju, to naličniji na zvjerinje ostaju. Tako su pred nama izmakli Englezi i Francuzi, i mlogi drugi narodi Evropejski".
Dame i gospodo narodni poslanici, osmogodišnje obrazovanje u ovom momentu imaju samo Albanija i Hrvatska i ponovo ćemo imati mi. Devetogodišnje obrazovanje imaju Belgija, Španija - 10 godina, Italija, Austrija - 9 godina, Grčka - 9 godina, Francuska - 10 godina, Irska - 10 godina, Luksemburg - 11 godina, Holandija - 11 godina, Portugalija - 9 godina, Finska - 9 godina, Švedska - 9 godina, Engleska - 11 godina, Norveška - 9 godina, Nemačka - 10 godina, Island - 12 godina, Škotska - 11 godina, Rusija - 9 godina, Slovačka - 9 godina, Slovenija - 9 godina, Češka - 9 godina, Estonija - 9 godina, Letonija, Litvanija, Belorusija, Mađarska - 12 godina, Kosovo 9 - godina, Makedonija - 9 godina, Crna Gora - 9 godina i Republika Srpska, dame i gospodo, 9 godina. Zahvaljujem.

Ovo je dokaz da je ovo demokratski parlament. Da sam ja kojim slučajem čitao ovde Vuka Karadžića pre par meseci, platio bih 3.000 dinara.
Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Narodni poslanik Vladan Jovičić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, dosta smo slušali o već datim objašnjenjima zbog čega se određeni amandmani predloženi od strane poslanika odbijaju, počeo je da se koristi i ranije u članovim ovog zakona proces inkluzije, nažalost kod dece ometene u razvoju, i to se čak koristilo za politizaciju i dokazivanje kako je prethodni zakon bio toliko reformistički, da ovaj sada jednostavno ne predstavlja ništa do jedno nazadovanje. To jednostavno nije tačno.
Tako da kada se već čitaju neke stvari, dosta su me isprovocirale misli koje je svojevremeno pisao Borisav Pekić. Znači, da bi se nešto znalo, najpre treba imenovati, ništa vam ne vredi ako sve znate o kravi, a istovremeno bika opisujete kao kravu. Na kraju, kada ga primenite dobićete mleko onoliko koliko ste bili u pravu, a najverovatnije papak u čelo.
Dakle, ovde se radi o nultom razredu, znači da će to u suštini biti 9 godina, ali nije definisano, s obzirom na ključni predlog kako se ovde citira kroz sve evropske zemlje. Dakle, o svemu se ovde mislilo. Jednostavno, zašto izvrćemo ono što ovde jasno piše.
Dajte da radimo oanko kako treba i da zaista pristupamo do kraja pošteno ovom predlogu zakona, a ne da se branimo, odlazeći sa vlasti, kao da se rastajemo od života. Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre smo za ovom govornicom čuli jako velike gluposti. Prvo, standardi, standardi, standardi, standardi, to mi je nešto mnogo poznato.
To se mnogo pominje na prostorima Kosova i Metohije, a sada i u srpskom parlamentu.
Drugo, ko ima pravo da citira Vuka Karadžića? Onaj ko je napravio onakav udžbenik za prvi razred osnovne škole u kome izražava ruglu lik i delo Vuka Karadžića.
Treće, jedna velika laž. Imam troje dece u školi. Moja deca na Kosovu idu osam godina u školu, ne devet. Tražim da se ovde meni lično i svim Srbima na Kosovu i Metohiji izvine ti koji kažu da se na Kosovu uči devet godina škole. Ne znam gde na Kosovou. Ako je Kosovo Tirana, možda. Kosovo gde je Kosovska Mitrovica, gde je Priština, Gnjilane, Štrpci, Peć uči se osam godina, a ne devet.

Hvala narodnom poslaniku Kragoviću.
(Gašo Knežević, sa mesta: Replika.)
Replika, gospodin Knežević. Ko vas je pomenuo?
(Ljubomir Kragović, sa mesta: Nisam ga pomenuo.)

Hvala. Da li ima još neko o ovom amandmanu?  (Ne.)
Prelazimo na sledeći član.
Na član 29. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Anita Beretić i Milena Milošević.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Anita Beretić i Snežana Lakićević-Stojačić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Amandman poslaničke grupe DS – Boris Tadić odnosi se na predlog izmene i dopune Zakona o obrazovanju, kojim se predviđa da se uzrasna kategorija dece koja polaze u prvi razred osnovne škole sa šest pomeri na šest i po godina.
Svi evropski standardi, pedagoška praksa razvijenih zemalja Evrope, ukazuju na to da je uzrasna dob kada deca treba da počnu da pohađaju školu i da stiču osnovna početna znanja u oblasti obrazovanja šest godina. Ne vidimo nijedan razlog da odstupamo od savremenih tendencija i prakse, tek da bi se menjao zakon koji se ovim predlogom izmena i dopuna menja.
Zaista apelujem da se ovo "i po" koje menja postojeći zakon promeni, da se jednostavno zbog nekog inata ne menja sve što se promeniti može, da ostane rešenje koje je usaglašeno sa svim standardima pozitivnog obrazovanja u ovom trenutku u evropski razvijenim zemljama.
Istraživanja pedagoga i psihologa, koja su obavljana u najrazvijenijim zemljama Evrope, jasno ukazuju i jasno govore da se uzrasna dob dece prilagođava znanjima koja ona mogu da postižu, a da je idealan početak za postizanje sazrevanja i znanja u obrazovanju šest godina.
Zato ne vidimo nijedan razlog da se ova granica pomera i apelujemo da prihvatite ovaj amandman, kako bismo bili u saglasnosti sa evropskim standardima.