Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice  Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Žarko Korać, Dragan Vuksanović, Slobodan Mihajlović, Velimir Stanojević, Goran Knežević, Nenad Bogdanović i Bojan Pajtić.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Zoranu Alimpiću, izabranom sa izborne liste Demokratska stranka – Boris Tadić.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Zoranu Alimpiću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I OBEZBEĐIVANjU SOCIJALNE SIGURNOSTI GRAĐANA (nastavak)
Reč ima narodni poslanik Helijana Dragojević.
Neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam narodni poslanik Helijana Dragojević iz Boljevca. Zahvaljujem mojim Boljevčanima koji su glasali za listu na kojoj sam bila kandidat, jer sredina poput moje izuzetno retko ima priliku da ima predstavnika u parlamentu.
Poštovane kolege, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana donet je 1991. godine. U međuvremenu, pretrpeo je više izmena i dopuna. Njegova dugogodišnja primena ukazuje da je nadalje neodrživ nivo socijalne sigurnosti koji je utvrđen ovim zakonom. Prema važećem zakonu, on se utvrđuje u procentualnom iznosu od prosečne zarade u opštinama, iz čega proizilazi različitost nivoa socijalne sigurnosti po opštinama.
Sada je odnos najnižeg i najvišeg iznosa materijalnog obezbeđenja u Republici 1:5. Zbog toga je neophodno izvršiti izmenu u Zakonu, tako što bi se utvrdio jedinstveni minimum socijalne sigurnosti u Republici, jednak za sve građane. Ove odredbe bi se primenjivale od septembra meseca ove godine. Predloženo rešenje poboljšalo bi položaj građana u 122 opštine u Republici, u kojima je prema podacima za prvo tromesečje tekuće godine prosečna zarada manja od prosečne zarade u Republici, što je slučaj u većini opština iz moje sredine. Procena je da će ovo pravo ostvariti još oko 13.000 novih porodica.
Istovremeno se predlaže izmena načina usklađivanja nivoa socijalne sigurnosti, koji se do sada usklađivao sa rastom zarada, što u određenim situacijama dovodi do nominalnog pada ove vrednosti. Stoga se sada predlaže usklađivanje sa indeksom troškova života, i to svakog meseca.
Članom 2. Predloga data je mogućnost Vladi da dodeli jednokratnu pomoć u slučajevima izuzetnog ugrožavanja životnog standarda velikog broja građana. Predložene izmene drugačije tretiraju porodicu u kojoj je većina članova sposobna za rad, ograničavajući vreme korišćenja materijalnog obezbeđenja do devet meseci u toku godine.
Pojednostavio se postupak priznavanja prava na materijalno obezbeđenje, a povoljnost za građane je i rešenje da se pravo priznaje od dana podnošenja zahteva.
Predložene izmene odnose se i na dodatak za pomoć i negu drugog lica, koji se takođe usklađuje svakog meseca sa indeksom troškova života, u cilju podrške porodicama koje se staraju o licima sa posebnim potrebama. Ukoliko je korisnik ovakve pomoći smešten u ustanovu socijalne zaštite, prema predlogu, nastavlja da koristi pomoć, jer ovo pravo ostvaruje prema zdravstvenim indikacijama i tim sredstvima korisnik treba da učestvuje u plaćanju troškova smeštaja.
Izmenom zakona stvaraju se pretpostavke za uređivanje položaja hraniteljskih porodica, tako što se ograničava broj korisnika u hraniteljskoj porodici na najviše troje dece, odnosno dvoje, ako su ometena u razvoju, s tim da ukupan broj dece u hraniteljskoj porodici, računajući decu hranitelja, ne može biti veći od četvoro dece. Izuzetak je kada se radi o smeštaju u porodici srodnika i smeštaju braće i sestara. U drugoj porodici se može smestiti najviše tri odrasla ili tri stara lica.
Uređeno je pitanje obuke hranitelja, utvrđuje se minimum i maksimum za rad hranitelja, način zaključivanja ugovora, obavezno penzijsko osiguranje hranitelja. Predložene mere imaju za cilj da unaprede ovaj oblik zaštite, koji je najpovoljniji za zaštitu dece bez roditeljskog staranja.
Veoma su značajne izmene koje regulišu situaciju kada srodnici koji su obavezni da plaćaju troškove smeštaja to ne čine. Centar za socijalni rad ima obavezu da pokrene postupak sudske naplate duga. Ukoliko je korisnik smešten u hraniteljsku porodicu, dok traje sudski postupak plaćanje preuzima budžet Republike, s tim što po okončanju sudskog postupka obveznik izdržavanja ima obavezu da sredstva na ime duga uplati u budžet Republike.
Građani koji podnesu zahtev za smeštaj u kapacitete visokog standarda snose troškove postupka smeštaja, što je izuzetak u odnosu na opšti režim po kome građani u oblasti socijalne zaštite ne plaćaju troškove postupka. U pogledu preciziranja uslova za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite i fizičkih lica u oblasti socijalne zaštite, predlaže se izmena uslova za imenovanje direktora, a novina je i obaveza kandidata za direktora da podnese program rada ustanove u mandatnom periodu, koji ocenjuje upravni odbor ustanove pri davanju mišljenja za imenovanje direktora.
Za upravne i nadzorne odbore ustanova socijalne zaštite Predlog zakona predviđa učešće predstavnika osnivača i zaposlenih. Novina je učešće korisnika, odnosno zakonskih zastupnika, staralaca korisnika u upravnim odborima ustanova za smeštaj korisnika, a sve u cilju kvalitetnije zaštite korisnika.
Predlaže se osnivanje nove ustanove socijalne zaštite, zavoda za socijalnu zaštitu, koji bi se bavio nadzorom nad stručnim radom i unapređenjem sistema socijalne zaštite. Izmene zakona usmerene su i na razdvajanje upravnog nadzora i nadzora nad stručnim radom ustanove. U tom smislu se predlaže da se za obavljanje inspekcijskog nadzora uvede inspekcija socijalne zaštite.
Predložena zakonska rešenja treba da obezbede preduslove za unapređenje sistema socijalne zaštite i poboljšanje položaja korisnika, što su dovoljni razlozi za njihovo usvajanje.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Snežana Pantić-Aksentijević.

Dame i gospodo, Srbija je u katastrofalnoj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi. Veliki broj građana u Srbiji bukvalno gladuje i sve to zahvaljujući nebrizi Vlade Srbije, one bivše koja je bila kriminalizovana i ove sadašnje koja je delom kriminalizovana, a delom nesposobna da radi u interesu građana Srbije.
Gospodine ministre, kada predlažete ovaj zakon kojim smanjujete socijalna davanja, trebalo bi da nam objasnite da li ste razmišljali o onim ljudima koji još uvek kao rade i još uvek kao primaju plate; koliko je takvih koji, iako su čestiti i uzorni građani, ne mogu da plate struju, komunalije, vodu. Zašto niste od Dinkića tražili da ukine da se plaća porez na vodu, što je zaista neverovatno, ali u ovoj zemlji Srbiji, nažalost, istinito.
Ovakav zakon kakav nam je Vlada predložila ne može zaštititi najsiromašniji sloj građana, pogotovo to ne može ako u primeni zakona učestvuje ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu, gospodin Slobodan Lalović, koji je ostao poznat građanima Srbije po tome što je obećao da će u železnici i ostalim javnim preduzećima podeliti otkaze za još oko 40% zaposlenih, ista priča kao i u vreme bivšeg ministra Milovanovića. I on je kao i vi obećavao da će davati otkaze. Vlada, odnosno drugi članovi Vlade su govorili da će otvarati nova radna mesta i, nažalost, svaki put ministar bude u pravu.
Doduše, protiv ministra Milovanovića se vodi nekoliko krivičnih postupaka, a imam informaciju da ste vi, ministre Laloviću, obećali jednoj grupi radnika koji vode postupak protiv ministra Milovanovića da ćete sa vaše funkcije, a preko Odbora za socijalnu zaštitu Skupštine Srbije, da inicirate formiranje anketnog odbora (ministar me naravno ne sluša, baš njega briga šta je obećao) da bi se utvrdile činjenice vezane za navodno pranje para ministra Milovanovića preko ministarstva na čijem je čelu bio.
Ministre, da biste sprečili da se poveća broj građana koji će potpasti pod ovaj zakon i doći u situaciju da im se mora dodeljivati socijalna pomoć zato što će ostati bez posla, imali ste jedan preči zadatak. To je bilo donošenje, odnosno predlaganje novog zakona o radu.
Prvo, zato što je postojeći Zakon o radu nešto najtragičnije što je Srbiju moglo da zadesi, zakon na osnovu koga su stotine građana ostali bez posla i bez sredstava za život, a drugo, zato što ste nastavili da primenjujete zakon koji, u stvari, u ovoj skupštini nikada nije donet. Da vas podsetim, to je zakon za koji je jedan poslanik DOS-a glasao daljinskim upravljačem iz Soluna. Vi ste to znali, i u izbornoj kampanji ste pričali o tome, a već četiri meseca, koliko ste ministar, ne pada vam na pamet da menjate taj katastrofalni zakon.
Svaki dan je sve više građana Srbije kojima će morati da se dodeljuju sredstva za socijalnu zaštitu. Svaki dan imamo blokade puteva od strane onih kojima Vlada neće da plati maline, višnje, i proizvođači pšenice su tu; iako ste zaključili nekakav dogovor sa proizvođačima pšenice, to opet nije ono što su oni u startu tražili, ali tek ih čeka iznenađenje kada počnete da im smanjujete tu cenu na ime vlažnosti, na ime kvaliteta itd. Sinoć čujem da su se pojavili i proizvođači kajsija sa istim problemom.
Malopre su vam ispred Skupštine prošli radnici Elektrodistribucije. Videli ste ih kada ste istrčali iz "audija", bili su na 15 metara od vas i bukvalno ste utrčali u Skupštinu. Pitala sam te ljude zbog čega štrajkuju. Kažu, zato što im Vlada već četiri godine krade pare, zato što imaju 50% manju platu od ostalih zaposlenih u Elektrodistribuciji.
Niste se oglasili, ministre, sinoć smo videli na televiziji onu stravičnu sliku teških telesnih povreda radnika, predstavnika sindikata koji je želeo da štrajkuje, ili ste i vi... kao što reče predsednik jednog sindikata, pozvao je predsednika Vlade Vojislava Koštunicu da se probudi iz zimskog sna. Izgleda da ste svi vi u Vladi Srbije u dubokom zimskom snu.
Juče ste rekli, ministre, da ovaj zakon predviđa decentralizaciju. Pitam vas - zašto decentralizacija do nivoa direktora? Predvideli ste, navodno, da ćete direktora birati na osnovu nekog ličnog programa rada direktora. Valjda direktor treba da sprovodi program koji se donese na nivou lokalne samouprave, s obzirom na decentralizaciju koju ste predvideli, a ne da opet stvarate mogućnost zloupotrebe, tako što socijalni program ili program socijalne zaštite svakog pojedinca podleže subjektivnom mišljenju, umesto da se odrede objektivni kriterijumi i da se na osnovu toga bira direktor, što je sasvim normalno. Uostalom, neko vam je juče rekao - niste ni vi postavljeni za ministra zato što ste postavili građanima Srbije neki značajan socijalni program.
Rekli ste da u zakonu predviđate zavod kao ustanovu koja se na stručan način bavi problemima socijalne zaštite. Pitam vas - šta je sa vašom stručnošću, šta je sa stručnošću ljudi u Ministarstvu, šta će nam zavod. Danima smo ovde pričali o nepotrebnom formiranju nekakvih agencija, a vi ste sada izmislili da to nije agencija, nego zavod. Nije šija nego vrat.
Opet novi zaposleni, opet na teret budžeta, opet na teret ovih ljudi kojima smanjujete socijalna davanja. Naravno, usput tražite sebi povećanje plate za 170%, čisto da se nađe.
Nešto mi je bilo posebno interesantno juče u ovoj vašoj rečenici. Rekli ste, ministre - interesantna je druga dimenzija koja se ogleda u činjenici da je u tranzicionom periodu i reformama ovaj zakon poslednje utočište porodica. Kažete - ciljna grupa zakona je porodica. Pitam vas zašto niste rekli istinu, da je ciljna grupa porodica, ali u smislu da sa ovakvim socijalnim davanjima uništite porodice u Srbiji, da povećate broj gladnih, a zadatak vam je, ministre, da zaustavite ovo tiho umiranje od gladi u zemlji Srbiji koje je, nažalost, činjenica.
Srpska radikalna stranka je svakako svesna socijalnih problema u Srbiji i upravo iz tog razloga mi smo 8. aprila ove godine podneli predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Do dana današnjeg o ovom zakonu se nije raspravljalo i bili smo ubeđeni, pošto predsednik Skupštine nije stavio naš predlog na dnevni red, da je to zato što je imao saznanja da vi u Ministarstvu ovaj posao radite ozbiljno i da ćete Skupštini predložiti jedan celovit nov zakon.
Zaista je dosta više da se ovde bavimo izmenama i dopunama zakona. Dajte jednom neka neko resorno ministarstvo uradi jedan valjan zakon, da ga ne prepisuje, ne dopunjava, ne menja, da zaista imamo o čemu da raspravljamo i da taj zakon bude nešto što će zaista doprineti boljem životu građana u Srbiji.
Predlog koji je SRS podnela ima u suštini samo dve karakteristike koje su, po našem mišljenju, bile zaista urgentne. Jedna je da se konačno stavi do znanja građanima srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji da ova Srbija misli o njima i da se porodicama koje žive na teritoriji Kosova i Metohije od 24. marta 1999. godine pruži odgovarajuća socijalna zaštita.
Drugi cilj našeg predloga bio je da se poveća iznos socijalnih davanja. O tome će, naravno, biti više reči kada budemo govorili o zakonu o pojedinostima, ali mislim da je neophodno da prihvatite amandmane SRS, zato što smo mi, u skladu sa programom naše stranke i u skladu sa onim što se u zemlji Srbiji trenutno dešava, predložili takve amandmane da će jedino prihvatanjem tih amandmana ovaj zakon imati smisla i služiće svrsi za koju ga, pretpostavljam, i donosimo.
Pretpostavljam da ne donosimo zakon samo da biste vi mogli da kažete da je i vaše ministarstvo, eto, nešto uradilo, nego zato što bi zakon trebalo da poboljša socijalni status građana Srbije. Vašim predlogom to se neće desiti. Jednostavno nije moguće da neko bolje živi ako mu vi smanjujete socijalna davanja.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Snežana Pantić-Aksentijević, a neka se pripremi Milovan Radovanović.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana. Ovaj zakon je prvi put donet 1991. godine i od tada je pretrpeo izvesne promene. Neophodno ga je dalje menjati i, svakako, prilagođavati i usklađivati sa socijalnom situacijom i potrebama.
Stav G17 plus je da je ovaj zakon dobar. Poslanici poslaničke grupe G17 plus će podržati i glasati za ovaj zakon. Zakon je dobar zato što utvrđuje jedinstveni minimum, tj. minimalni nivo socijalne sigurnosti za sve građane. Građani će pod istim uslovima ostvarivati pravo na materijalno obezbeđenje.
Posebno bih pomenula uvećanje dodatka i pomoći za negu drugog lica. Sadašnji mesečni iznos biće povećan sa 2.394 dinara na 4.000 dinara. Iznos će biti usklađivan svakog meseca. Važno je da će svi korisnici biti izjednačeni, i na taj način građani 122 opštine u našoj Republici biće izjednačeni.
Podsetiću vas da je gospodin Mlađan Dinkić, ministar finansija, u budžetu predvideo dovoljno novca koji će pokriti ovu zakonsku regulativu. Uvećanje dodatka za negu i pomoć drugog lica otvara više pozitivnih mogućnosti. Jedna od njih, na prvom mestu, jeste da se pruža podrška i mogućnost porodicama da zadrže lica sa posebnim potrebama u porodicama, a ne da te osobe budu smeštene u pojedine ustanove socijalne zaštite. To je daleko skuplje rešenje, a rešenje da lica sa posebnim potrebama ostanu u svojim porodicama je svakako bolje i za porodicu a i za državu.
Na drugom mestu značajno je da lica smeštena u ustanovu socijalne zaštite zadržavaju pravo na materijalno obezbeđenje, tako da aktivno mogu da učestvuju u podmirivanju troškova koje naprave boravkom u određenoj ustanovi.
Posebno bih pohvalila uređenje hraniteljskih porodica. Toplinu roditeljskog doma svakako ništa ne može da zameni, ali, ipak, hraniteljska porodica je oblik zaštite koji je najpovoljniji za decu bez roditeljskog staranja. Poboljšanja u ovom segmentu ogledaju se, pre svega, u ograničenju broja štićenika koje hraniteljska porodica može da ima, što će svakako dovesti do kvalitetnije usluge. Hranitelji će, svakako, biti obučeni za ulogu koju dobijaju, a biće određen i minimalni i maksimalni iznos nadoknade za rad hranitelja. Predviđeno je i obavezno penzijsko osiguranje hranitelja.
Brojna su poboljšanja koja će nastupiti donošenjem ovog zakona. Prvi put se uvodi nadzor, inspekcija nad radom ustanova socijalne zaštite, kako na nivou kontrole kvaliteta usluga, tako i na nivou kontrole poslovanja. Prvi put su korisnici usluga u sastavu upravnih odbora socijalne zaštite i aktivno su uključeni u njihov rad.
Podsetiću vas da ovaj zakon pripada grupi zakona koji su vrlo važni za državu, a njegovim usvajanjem bićemo bliži dobijanju značajne kreditorske i donatorske pomoći.
Poslanici G17 plus će glasati za ovaj zakon. G17 plus se na ovaj način zalaže da se status nepravedno marginalizovanih lica sa posebnim potrebama poboljša. Nama su opšte dobro i opšti interesi uvek bili iznad stranačkih, i nemojmo pitati ko je pisao ovaj zakon, jer to nije ni važno. Važno je da ga podržimo i da stavimo interese 24.000 građana sa posebnim potrebama na prvo mesto. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, a neka se pripremi Slobodan Adžić.

Dame i gospodo narodni poslanici, socijalna ugroženost prilično širokog kruga ljudi i velikog broja stanovnika ima višestruke uzroke. Najglobalniji uzrok u poslednjih nekoliko godina je uticaj SAD na ostatak sveta, njihova nacionalna orijentacija, kako oni to kažu, da osvajaju tuđe narode i tuđe države. U tom smislu, na ovim prostorima postoji njihov uticaj i pre bombardovanja, a naročito za vreme bombardovanja, kada su uništene mnoge fabrike, posle čega je veliki broj ljudi ostao na ivici materijalne egzistencije, oni su socijalno ugroženi, a i posle 5. oktobra 2000. godine opustošena je srpska privreda.
Da pomenem da su seljak, agrar i poljoprivreda permanentno ugrožavani i osiromašeni od 1945. nadalje, a ta ugroženost i nebriga za seljaka i poljoprivredu i dalje ostaje.
Naši Srbi na Kosovu i Metohiji su u priličnoj meri obespravljeni i ugroženi, i država mora da povede računa o njihovom zbrinjavanju i socijalnoj pomoći. Njihov život nije zaštićen, oni ne mogu da obrađuju njive i obradivo zemljište kako bi ostvarili katastarski prihod za osnovno, golo preživljavanje. To je s jedne strane. S druge strane, ne primaju platu i država ne može da uzme u obzir postojanje nepokretnosti tih ljudi, jer je to za njih povlašćeni položaj i to ne može da dođe pod udar eventualnog odsustva povlašćivanja.
Kod privatizacije preduzeća u zadnjih nekoliko godina veliki je problem uvođenje socijalnog programa koji se ne primenjuje, naprotiv, radnici se otpuštaju s posla po volji novih vlasnika preduzeća u Srbiji. Primer za to imamo u aleksinačkoj opštini, gde je veliki broj preduzeća privatizovan a ljudi su ostali bez posla i, naravno, postali su socijalno ugrožena kategorija stanovništva.
Veliki je broj radnika ostao bez posla, oko milion, u zadnjih nekoliko godina i ne možemo da kažemo da su oni zbrinuti, svako od njih je socijalno ugrožen, svako od njih ima potrebu za socijalnim zbrinjavanjem.
Sa druge strane, očekuje se da će još priličan broj ljudi ostati bez posla, jer se ne vidi rešenje, bar od strane ove nove vlasti, kako će moći privreda da oživi, kako će moći radnike da vrate na posao i da im se omogući da primaju platu i ostvare materijalnu egzistenciju.
Socijalna zaštita je još ranije sa privrede prebačena na brigu i na staranje države, što je dobro. Otklonjena je briga privrednih preduzeća i subjekata, ali nije dobro što nastavljate u kontinuitetu sa uništavanjem privrede koja nije u mogućnosti više da puni budžet. Stoga je interesna sfera vlasti usmerena na agrar, poljoprivredu i seljaka, na katastarski prihod koji treba da puni budžet, kojim treba da se obezbeđuje socijalno zbrinjavanje i socijalna zaštita, mislim na socijalno ugroženo stanovništvo, i zbog toga pribegavate novim sredstvima, uvodite nova poreska opterećenja preko doprinosa za socijalno osiguranje.
U ovom novom predlogu zakona nije dobro što se uvodi zavod za socijalnu zaštitu, jer tu će biti veći broj ljudi, veći broj činovnika, veći izdaci za plate i materijalne troškove, izdvaja se samo deo ministarstva u ovaj zavod koji takođe ima svoje nadležnosti kada je u pitanju socijalna zaštita.
Treće, inspekcijski nadzor kod socijalne zaštite. Tu imamo tri kategorije činovničkog, administrativnog staranja o socijalnoj zaštiti, povećanje broja činovnika i izdataka za plate i materijalne troškove. Sa postojećom strukturom kontrole i nadzora može se imati dovoljan uvid u sve nepravilnosti koje se događaju, kao što je, recimo, primer ustanove za smeštaj učenika srednjih škola u Aleksincu ili doma za smeštaj dece, mislim na retardiranu decu, to je takođe opština Aleksinac, tačnije mesto Kulina, za vreme prethodnog direktora, izvesne Maline.
Konkretno još nešto da kažem, u predlogu ovog zakona se govori o imenovanju vršioca dužnosti direktora centra za socijalni rad; pravo je preneto sa osnivača, opštine, na nadležno ministarstvo. Ako opština kao osnivač centra za socijalni rad može da vrši izbor direktora, onda bi takođe opština mogla da vrši izbor vršioca dužnosti direktora centra za socijalni rad. Time se to ovlašćenje koje je predviđeno Predlogom zakona o socijalnoj zaštiti oduzima, jer ako ima veća ovlašćenja od direktora, zašto onda ne bi, gospodine ministre, opština kao osnivač centra za socijalni rad imala ovlašćenja, manja ovlašćenja da vrši izbor vršioca dužnosti direktora.
Takođe, ako određeni radnici u centru za socijalni rad pored položenog državnog ispita treba da ispune ovaj uslov, onda i direktor centra za socijalni rad treba kao jedan od uslova da ima položeni državni ispit, jer je on ovlašćen da predstavlja državu u upravnim sporovima, odnosno centar za socijalni rad; on je jedino ovlašćen i treba da ispuni uslov da ima položen stručni, odnosno državni ispit, pre ostalih radnika u centru za socijalni rad.
Dalje, neki korisnici predlogom ovog zakona, po osnovu ujednačenosti visine socijalnih davanja, dobijaju, a drugi gube zbog različitosti proseka primanja po opštinama. Ne može da se kaže da je ovaj predlog zakona koristan i da se prihvati i zato mi u SRS usmeravamo u našim kritikama za ovom govornicom osnovne primedbe.
U svakom slučaju, treba da budete spokojni i mirno da spavate, jer kohabitacija DS u vašim sobama je prisutna, jer oni su za ovom govornicom najavili da će podržati ovaj predlog zakona.

Reč ima ministar Slobodan Lalović.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, samo želim da dam nekoliko informacija da bi se otklonile netačnosti koje se iznose za ovom govornicom, posebno one koje se ponavljaju, da ne bi bili u zabludi ni vi, a ni građani Srbije.  Netačnost koja se ovde iznosi jeste da se ovim zakonom nekome smanjuje a nekome povećava.
Po sadašnjim zakonskim rešenjima, kada je prosečna zarada u nekom gradu ili opštini veća od prosečne u Republici, onda se primenjuje prosečna zarada u Republici, a ne ta u gradu ili opštini gde je veća prosečna zarada. Ovo kažem prosto da građani ne bi bili u zabludi. Znači, netačna je tvrdnja da se nekome smanjuje, a nekome povećava, samo se povećava. To je drugo sada, šta sam i kada znao, ne bih to sada komentarisao, takođe mislim i na vaše ocene znanja ili neznanja, pustimo građanima da ocenjuju ko šta zna i ne zna. To je prva stvar koja treba da se ima u vidu kada se o ovom zakonu razgovara.
Druga stvar, takođe jedna netačna stvar, želim prosto da dam informaciju zbog građana Srbije i poslanika, jer većina poslanika to ne zna, pa da zna ubuduće - u svakom zakonu koji ovde dolazi i gde se koristi pojam "zarada" uvek se misli jedino na bruto zaradu, jer ne postoji više u zakonima pojam "neto zarada". Zašto je to značajno? Zato što jedan broj poslanika računa ove procente, 32% i ostalo, u odnosu na neto zaradu, pa dolaze do nekih pogrešnih cifara.
Znači, molim vas za ubuduće da znaju svi poslanici, sve što dođe u ovu skupštinu, radi se o bruto zaradi, jer bruto zarada je sada u ovom trenutku osamnaest hiljada dinara i nešto, a sada računajte 32% ili bilo šta u odnosu na visinu bruto zarade. To su dve stvari koje su bitne da se ne bi ponavljale dezinformacije sa ove govornice.
Možda da kažem još jednu stvar, jer je direktno vezano za zakon, a na kraju ću sigurno komentarisati sve ono što je rečeno od strane narodnih poslanika. Smatram da je to bitno, jer ovde se ponavlja za govornicom jedna teza o tome da je srpska privreda u teškom stanju, da se to dogodilo u poslednjih nekoliko godina, da ona propada; ali takođe treba da obavestimo građane Srbije da je srpska privreda propala i razorena u periodu od 1990. do 2000. godine, kada je društveni proizvod Srbije smanjen za više od 60% i 5. oktobra 2000. godine je preuzeto 40% od društvenog proizvoda iz 1989. godine.
Znači, ipak da znamo šta je istina, a onda možemo diskutovati šta se dogodilo u ovih par godina, ali da se zna početna stavka.
Drugo, vezano za to na neki način, govori se o viškovima radnika u Srbiji, na neki način se ovo ministarstvo apostrofira u vezi sa viškom radnika u Srbiji; dakle, viškovi radnika u Srbiji su nastali upravo u periodu razaranja srpske privrede u tih 10 godina. Mislim da se ne radi o tome da treba ubiti glasnika koji donosi lošu vest, nego se baviti onim što stvarno jeste problem.
Dakle, srpska privreda koja je razorena u tih 10 i više godina apsolutno nema moć da opstane (ono što može opstati), ukoliko ne napravimo restrukturiranje te privrede. Ono što treba sada da se radi jeste zapravo to, a činjenica da se sada vidi kakve su posledice, to je već drugo pitanje.
Prosto bih ukazao na jednu netačnost u vezi sa tim kada je srpska privreda dovedena do tog stanja u kome se nalazi danas, jer to je bilo u tom periodu i mislim da ne bi bilo potrebno da se o tome dalje diskutuje. Ako su u pitanju činjenice, možemo nastaviti o činjenicama, šta se događalo sa društvenim proizvodom Srbije u tom periodu i šta se događa danas kada je u pitanju srpska privreda.
Mislim da je ovaj zakon o kome razgovaramo upravo zakon koji treba, pored ostalog, da pomogne građanima Srbije koji su najviše pogođeni onim što se događalo u poslednjih 15 godina u ovoj nesrećnoj državi.