Poštovane kolege, vratili smo se na ono što je u načelnoj raspravi više puta rečeno, a to je princip organizovanja.
U prelaznim odredbama, odnosno u članu 170. daje se Vladi ovlašćenje da utvrdi način organizovanja energetskih subjekata za obavljanje energetske delatnosti koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljala javna preduzeća osnovana zakonom i tako dalje.
U načelnoj raspravi sa ove govornice je postignuta saglasnost da se ide u pravcu vertikalnog restrukturisanja i u svom amandmanu tražim da se to napiše. Znači, sve to što smo saglasni, smatram da treba da piše, jer u članu 170. nije jasno koje su to smernice po kojima će Vlada ubuduće da vrši organizaciju energetske delatnosti i energetskih subjekata.
Pogotovu, imajući u vidu prethodno iskustvo. Želim da kažem da duboko i iskreno verujem ministru koji nam je ovde izložio svoje viđenje tog budućeg restrukturiranja, ali mi smo imali i priliku da čujemo šta je prethodni ministar, odnosno ministarka govorila o ovom pitanju, i ne želim ni da verujem u mogućnost da se gospođa Udovički ponovo vrati na ovo mesto.
Ali nisam siguran da u toj situaciji član 170. ne bi bio tumačen na mnogo rigidniji način i da bi to povelo put rasparčavanja Elektroprivrede ili već ne znam u kom pravcu. Zbog toga smatram da to što smo ostavili Vladi jedno važno pitanje da ga reši nakon usvajanja ovog zakona, ne vidim ništa loše da ovaj zakonodavni dom u svom okviru za taj budući posao da ovu smernicu koja glasi, da se iza stava 1. u članu 170. doda rečenica: "Načela za organizovanje zasnivaće se na principima jedinstvenosti, celovitosti i vertikalnog organizovanja preduzeća".
Pogotovu što je ovo praksa koja se u svetu pokazala ispravnom i svi veći i bolji elektroenergetski sistemi Evrope rade po ovom principu, a mislim da bi se na ovaj način maksimalno obezbedila efikasnost sistema i zaštitili državni i nacionalni interes Republike Srbije.

 Zahvaljujem.
Reč ima ministar Radomir Naumov.

I u prethodnim verzijama zakona i prethodnim našim diskusijama, i kada smo bili u senci i sada na suncu, kada je bilo reči oko Elektroprivrede, i ceo današnji dan mi pričamo o Elektroprivredi i elektroenergetici i organizovanju te energetske delatnosti, glavni kamen spoticanja je uvek zabrinutost za opstanak jednog dobrog sistema kao što je elektroenergetski, način organizovanja rada budućeg preduzeća u uslovima koji se stvaraju ovim zakonom, koji je, što sam naravno metaforično rekao, bomba. Jeste bomba, menja odnose, menja shvatanja i zbog toga je bila potpuno razumljiva zabrinutost i strah šta će se desiti sa Elektroprivredom u njenoj budućoj organizaciji.
Pobornik sam i isto znam da je vertikalno organizovanje sistema i dalje pouzdan sistem i da mi ne smemo da razbijamo naš pouzdan energetski sistem radi nekih nedovoljno poznatih, za naš mentalitet i našu tradiciju karakterističnih, drugih organizacionih formi, kako je nudio taj zakon prethodne ministarke, koji je predviđao potpunu horizontalnu dezintegraciju.
Ovde kroz ovaj zakon, znači, kroz ceo zakon koji pruža široke mogućnosti za organizaciju budućih energetskih kompanija, posebno ovde u završnim odredbama, mi govorimo o vertikalno organizovanom sistemu, jer proizvodnja, distribucija i trgovac kvalitetnom električnom energijom čini vertikalnu organizaciju.
Mi ovde spominjemo izdvojeni prenos da bi taj prenos bio zajedno sa operatorom sistema, jer po direktivama, ako bi i prenos bio uključen u taj vertikalno integrisani sistem, možda dve ili tri delatnosti u njemu, ali je važno da je više od jedne; kada bi prenos bio zajedno sa proizvodnjom i distribucijom, operator sistema ne bi mogao da bude sa njima zajedno, a to je mali entitet i za njega bi u ovim uslovima, ipak prelaznim, mislim bilo pametnije da bude sa prenosom. I zbog toga je u prelaznim odredbama predviđeno da će Vlada doneti odluku o načinu organizovanja, o formi uz ove dve sugestije i konstatacije.
Time je praktično razrešena ranije postojeće nepoverenje, a i vrlo jasno stavljeno do znanja šta Vlada i šta mi kojima je to struka mislimo u budućem uređenju elektroenergetskog sistema, uvek vodeći računa da je elektroenergetski sistem zajedno sa Naftnom industrijom odnosno, okosnica i jedino nešto na šta možemo da se oslonimo u razvoju i u privredi ove naše države.

Zahvaljujem se ministru Naumovu.  Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?  (Ne.)
Na član 171. amandman je podneo narodni poslanik Dragan S. Jovanović.
Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miša Petronijević. Izvolite.

Dame i gospodo, amandman na član 171. je podneo u ime poslaničke grupe SPS Dragan Jovanović. Suština amandmana je potpuno ista kao i kod člana 170.

Razlog zbog kojeg sam izašao je sledeći. Prvo, želimo da iskažemo našu odlučnost u zahtevu, da sistem kao što je energetski bude vertikalno organizovan.

Drugo, moram da priznam da mi začuđujuće izgleda da se ministar potpuno slaže da je taj sistem najbolje organizovan sistem, a istovremeno ne prihvata amandman.

Želim sledeće da kažem - u članu 171. je predviđeno da vlada aktom o osnivanju energetskog subjekta utvrdi načela organizacije. Mi kažemo - zašto zakonom nije moguće dati smernicu? Zašto zakonom nije moguće obavezati vladu da kad bude utvrđivala načela, da tada vodi računa da se oni zasnivaju na principima jedinstvenosti, celovitosti i vertikalno organizovanog preduzeća. Ništa više.

Neka vlada uradi, preneto je u nadležnost vladi, ali neka se poštuju ova načela. To je ono što tražimo i mislimo da je to jedno od ključnih primedbi naših, na zakonu o energetici, pored onih pitanja uglja, svojine, nacionalnog bogatstva, zaštite životne sredine, jer lepo je proizvoditi struju, ali treba voditi računa i o ogromnom broju ljudi koji žive na tom području,a sad ne mogu da žive od pepela. Uzeću samo primer Lazarevca, Obrenovca, čitavih naselja, i time se treba pozabaviti, ali se vraćam na ovo pitanje.

Gospodine ministre, u javnosti je ovih dana prisutna vaša izjava da vi u stvari, i u vašem obrazloženju kažete da je to kako će vlada da uradi, da su to vertikalno povezana preduzeća. Izuzeli ste jedino prenos. Doduše, nisam saglasan sa vašim obrazloženjem, da prenos obuhvata samo 1500 radnika, to nije nešto, nije to suština. Suština je funkcija prenosa, a ipak vi to najbolje znate i stručnjaci, računajući i našeg stručnjaka, šta znači prenos i zbog čega je on bitan.

Ako je to već tako i ako vi izjavljujete u štampi da će oni tako biti organizovani, zašto se to ne napiše u zakonu? To što vi pričate, kao što reče moj kolega prethodnik - mi vama verujemo, da će vlada poštovati obećanja, ali to ne priča zakon, to priča ministar, mi mu verujemo i verujemo ovoj vladi. Ima nešto što ne verujemo, ali moram da kažem, ne verujem da će Kori da se vrati, ali ako se ne daj bože vrati, ima zakonski osnov da može da organizuje preduzeće na način na koji hoće.

Na kraju, želimo još jednom predlagaču da damo šansu i mogućnost da prihvatanjem ovog amandmana koji ne remeti suštinu zakona, u stvari daje samo jedno ograničenje vladi, da uradi onako kako ova vlada i obećava da će uraditi u tom smislu. Predlažem da se ovaj amandman prihvati. Hvala.

Hvala gospodinu Petronijeviću.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 176. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Mihajlović.

Vlada i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto samo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč, po članu 138. Poslovnika Narodne skupštine?

Ministar energetike Radomir Naumov, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, došli smo do kraja ovog maratonskog razmatranja ovog našeg zakona, što u načelu, što po amandmanima. Sa svoje strane se vama zaista zahvaljujem na uloženom trudu da se poboljša ovaj zakon. Ovaj zakon biće samo početni korak u višegodišnjem poslu koji je pred nama, poslu reorganizacije sektora energetike, čiji je krajnji cilj uspostavljanje jednog samoodrživog tržišnog sektora, u skladu sa nacionalnim interesima u oblasti energetike.
Usvajanjem ovog zakona mi odmah dobijamo snažni stimulans, odnosno zakonsku osnovu. Kad kažemo restrukturisanje u ovom domenu, obično pogrešno shvatamo ceo termin o reorganizaciji. U ovom slučaju se govori o reorganizaciji. Dobijamo stalni stimulans i impuls za reorganizaciju sektora u cilju da to postane efikasan sektor baziran metodološki i funkcionalno na principima energetskih sektora u svetu.
Prvi sledeći korak koji proizilazi iz ovog zakona je usvajanje i predlaganje strategije energetskog razvoja, to je u stvari ključni dokument koji proizilazi iz naše energetske politike. Strategija energetskog razvoja je praktično u završnoj fazi, u nacrtu. Nadam se da ćemo ga ovde uskoro predstaviti, taj dokument. Kroz njega će se videti i otkloniti sve ove nedoumice ili sumnje koje su izražene, kroz njega će se vidite i da li se mi odričemo Kosova ili ne, kod njega ćemo videti kako se projektuje politika cena, kako se projektuje dizajn tržišta, da li će se govoriti i gde o liberalizaciji, odnosno o privatizaciji.
Dakle, to su dokumenti gde se ova pitanja razmatraju, dok zakon to nije. Zakon je samo jedan okvirni dokument koji omogućava da se pojedine energetske delatnosti objedine na ovim principima po kojima smo sve do danas govorili.
Usvajanjem zakona zaista se otvaraju naša vrata ka integraciji u Evropu, koliko god to zvučalo patetično ili već izlizano.
Moram da napomenem da je stvaranje jednog tržišta vrlo bitan momenat, jer to će predstavljati taj integrativni element, to će biti jedan naš put gde će nas uvažiti, bili mi članovi Evropske unije ili ne. Već danas mogu da vam kažem da onaj Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, podstaknut od strane evropske komisije, vrlo ozbiljno radi na stvaranju energetske zajednice jugoistočne Evrope. Uskoro će se o tome govoriti na najvišem političkom nivou. Time se objedinjava cela naša oblast: Rumunija, Bugarska, Grčka, Albanija i bivše zemlje Jugoslavije.
Možemo se sada vrlo efikasno uključiti u sve to, kad budemo imali ovaj zakon, ne zaboravljajući da u energetskom smislu i geostrateški mi se nalazimo na veoma važnom mestu i po energetskim kapacitetima i po značaju tih interkonektivnih i drugih puteva.
Tako da od sutra, kada se nadam da će biti usvojen zakon, mi okrećemo novu stranicu u našem razvoju. To je ono što ćete videti da će biti zaista bomba.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Shodno odluci 130 poslanika, prelazimo na pretres 11. tačke dnevnog reda.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MINISTARSTVIMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmernu broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS – 1,38,24 časova, DSS – 1,03,36 časova, DS – Boris Tadić – 44,24 minuta, G17 plus – 37,12 minuta, SPO – NS – 26,24 minuta, SPS – 26,24 minuta i poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Narodni poslanici se žale da ne čuju. Trudim se da govorim što je glasnije moguće. Zahvaljujem svima koji su u međuvremenu pokazali brigu za moje zdravlje. Kao što vidite, sve je u redu, sada ćemo se čuti.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Važno obaveštenje: sednica Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije održaće se u petak 23. jula 2004. godine u 9,00 časova, u sali u prizemlju. Važno je zbog svih ovih amandmana.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača dr Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo, dozvolite na početku da vam se zahvalim za vaše današnje razumevanje za potrebe efikasnije zakonodavne aktivnosti Vlade.
I ujedno, uz ovu zahvalnost, da izrazim svoj stav da ću maksimalno poštovati vašu nameru da radite noćas duboko u noć, dok se ne usvoji ovaj zakon.
Stoga ću najkraće moguće, nadam se na krajnje pojednostavljen način, da biste i svi vi koji baš puno ne znate o ovim krajnje stručnim stvarima, mogli nešto da razumete, i da bi građani Srbije koji noćas prate ovaj prenos i zanimaju se, bar nešto od struke, pored ovolike demagogije, za ove agencije, imali večeras prilike da čuju.
Najkraće rečeno, Predlog ovog zakona predstavlja, pre svega, programsko obećanje ove vlade Srbije, izneto ovde u ekspozeu početkom marta ove godine, za koga smo dobili podršku skupštinske većine u oblasti državne uprave, kada smo rekli da će se preispitati rad mnogih neustavno obrazovanih agencija, kao službi Vlade, od strane prethodne Vlade i da će se, nakon toga, one ugasiti ili obrazovati u skladu sa zakonom.
Takođe, predlaganje ovakvog zakona predstavlja još jedno programsko obećanje ove vlade, a to je da će se zalagati za javnost rada. Upravo usvajanjem ovog zakona vi ćete, dame i gospodo narodni poslanici, dobiti ono što niste do sada imali prilike, a to je da ove agencije, čije se obrazovanje predlaže ovim zakonom, budu dostupne javnosti.
Do sada, ako dragi narodni poslanici to možda niste znali, zbog statusa ovih agencija koje su bile službe Vlade, bile su ne samo protivustavno obrazovane, već su bile tajno obrazovane, pa čak i za nas koji pripadamo stručnoj javnosti. Nismo mogli da saznamo šta one to u praksi rade.
Vi kao narodni poslanici niste imali mogućnosti da koristite ona sredstva koja vam po Ustavu i zakonu pripadaju, u pogledu kontrole rada svih državnih organa, pa i agencija. Niste mogli da tražite izveštaje o radu, niste mogli da vršite nikakvu kontrolu.
Obrazovanjem ovih agencija, koje predlaže večeras predstavljeni zakon, omogućiće vam čak da, koristeći ovlašćenja iz Zakona o državnoj upravi, ako zaista želite da vidite šta rade, da se svako od vas lično pozove i da traži prijem kod funkcionera koji rukovodi agencijom kao posebnom organizacijom i verujem da će svi oni, kao predstavnici Vlade Srbije, ispoštovati tu obavezu da vas prime u roku od osam dana, naravno, i da vam daju potrebnu informaciju.
Ako niste možda znali, bar sada sa ove govornice čujete da imate i takvu mogućnost kontrole. Ne treba samo kontrolisati agencije i organe uprave demagoškim pričama sa ove govornice, već treba koristiti svoju zakonsku mogućnost i upoznati se šta te agencije rade, da bi onda zaista mogli i da ih kontrolišete, da kontrolišete gde odlaze pare svih nas kao poreskih obveznika.
Takođe, predlog ovog zakona predstavlja početak reformi državne uprave. Večeras Srbija ulazi u novi proces reformi državne uprave.
Sa tim reformama ćete se suočiti odmah, nakon letošnje pauze koju budete iskoristili, u prvim danima zakonodavne aktivnosti susrešćete se sa mnogobrojnim zakonima u oblasti reforme državne uprave.
Predlog večerašnjeg zakona predstavlja i deo evropskog integracionog puta Srbije, koji je Vlada Republike Srbije povela. Naime, verovatno ćete već prema satima koliko vaše poslaničke grupe imaju na raspolaganju, i znanja, neznanja, zle ili dobre namere, iskoristiti da kritikujete agencije.
Svako od nas, koji je pročitao Zakon o državnoj upravi, a pre toga Ustav Republike Srbije, a da ne kažem završio pravni, a možda i neki drugi fakultet, i možda imao i prilike da uprkos svim teškoćama kojima smo izloženi prethodnih godina, koje su nas onemogućavale da putujemo, pa obišli malo Evropu, bilo u funkciji predstavnika izvršne vlasti, bilo u funkciji narodnog poslanika, videli ste da neke zemlje, koje su oličenje demokratije, imaju ne tri, koliko se predlaže večerašnjim zakonom, već imaju tri puta stotinu, preko 300 agencija, i nikome ne pada na pamet, niti u svetu niti građanima tih država, da takvu državnu upravu, da takvu vladu, proglase neodgovornom vladom.
Naravno, te mnogobrojne agencije koje postoje imaju i mogućnost kontrole. Njihov rad je dostupan javnosti. Kako ćete to vi, dame i gospodo narodni poslanici, znati da iskoristite, to će od večeras biti vaša briga. Vlada Srbije, predlažući ovakav zakon, gaseći agencije koje su protivustavno i tajno obrazovane, uredbama prethodne vlade, daće vam priliku da kontrolišete kako te agencije i koliko dobro rade, na koji način troše naša budžetska sredstva.
Ustavni osnov za obrazovanje ovih agencija kao posebnih organizacija se nalazi u članu 94. Ustava. Po tom članu Ustava, dame i gospodo, vi ste u funkciji posebnih organizacija, sedeći po raznoraznim vladama obrazovali neke oblike posebnih organizacija, za koje tada, sedeći u udobnoj fotelji stručne javnosti, nisam mogao da nađem nikakvog ozbiljnog utemeljenja. Spomenimo, recimo, komitete kao kolegijalne organe, a znamo da su odavno svi organi državne uprave, pa i posebne organizacije isključivo zbog efikasnosti njihovog rada obrazovane u inokosnom principu.
Setimo se tela, kao senzacionalnog organizacionog oblika organa uprave i posebnih organizacija. Bilo je to tada, da vas podsetim, ne tako ni davno, doduše ne na republičkom već na saveznom nivou.
Ali, mnogi od vas su baš sedeli tada, doduše ne u ovim poslaničkim klupama kao večeras, a sećam se jako dobro - u Saveznoj vladi, koja je tada usvojila Uredbu o obrazovanju saveznih ministarstava i drugih saveznih organa i organizacija.
Dame i gospodo, podsetimo se gde ste svojevremeno, sedeći u ovim poslaničkim klupama, kao predstavnici Vlade, predlagali upravne organizacije u formi muzeja, u formi trezora, a sve su to organizacioni oblici upravnih organizacija kao što su i agencije, dame i gospodo narodni poslanici. E, na takve organizacione oblike, kada ste bili u prilici da vi vršite vlast, pa da se najbolje organizujete, kako znate, vi ste odlučili da trošite novac.
Predlažući večeras da se posebne organizacije, i to samo tri, obrazuju u formi agencije, mi smo rešili da vam damo priliku da kontrolišete kako ove agencije, koje obrazuje Vlada, troše novac.
Prethodne agencije su bile obrazovane, kao što sam već rekao - na protivustavan način, uredbom Vlade. Bilo je ukupno 13 takvih agencija. Kao što smo ovde obećali u ekspozeu, to smo i učinili, pogasili smo sve one agencije izmenama te uredbe, za čije postojanje nismo našli opravdanu potrebu da postoje. Samo tri od tih 13, koje su postojale na Ustavom predviđen način, a to je upravo ovim zakonom večeras urađeno, a koji vam ovde predstavljam, odnosno obrazujemo ih onako kako Ustav nalaže, u formi posebnih organizacija.
Pored ovih 13 agencija, postojao je protivustavno obrazovan kao služba Vlade jedan biro, Biro za komunikacije, i prvi akt ove vlade je bio da se tim aktom taj biro ukine. Postojao je i jedan centar za uklanjanje mina, a takođe se danas predlaže da se obrazuje u formi posebne organizacije i da se zove centar za razminiranje, a njegova osnovna aktivnost će biti - stručni poslovi u vezi humanitarnog razminiranja, odnosno postoji potreba za obavljanjem tih poslova i u našoj zemlji.
Predlaže se konkretno od ovih 13 agencija, koje su postojale na protivustavan način tj. koje su obrazovane kao službe Vlade, da se samo tri obrazuju ovim zakonom, dakle na Ustavom predviđen način. I to, agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, kao posebna, samostalna organizacija. Ona bi trebalo da stvori uslove za obezbeđenje posebnih finansijskih sredstava za razvoj infrastrukture lokalne samouprave.
Nećete valjda u predvečerje lokalnih izbora, kada građanima treba da damo priliku konačno da odluče ko će biti njihovi pravi predstavnici na lokalnom nivou, da neobrazovanjem ove agencije buduće rukovodstvo lokalnih samouprava uskratimo za mnogobrojna donatorska sredstva, koja treba da pomognu razvoj infrastrukture lokalne samouprave, a o čijem načinu korišćenja će novo rukovodstvo od septembra meseca na nivou lokalnih samouprava odlučivati.
Predlažemo da se kao druga agencija obrazuje agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. Predlažemo da i ona ima samostalni status, da bude samostalno pravno lice u formi upravne odnosno posebne organizacije. Da li je potrebno u ime Vlade Republike Srbije, koja je jedna reformska, proevropska vlada, da vam opravdavam potrebu stranih ulaganja i promociju izvoza naših proizvoda u inostranstvo, na jedan ovakav način, preko posebnog organa obrazovanog zakonom.
Na kraju, treća agencija koja se predlaže, to je agencija za zaštitu životne sredine, za razliku od ove dve, ona će takođe biti posebna organizacija, ali u sastavu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Ta agencija bi trebalo da prikuplja podatke o zaštiti životne sredine, a ono što je osnovno - da sarađuje sa međunarodnim organizacijama u oblasti zaštite životne sredine.
Ako niste znali, u ovoj oblasti je to evropska agencija za zaštitu životne sredine i evropska mreža za informacije i posmatranje.
Na kraju i nešto što predstavlja samo tehničku stvar, a to je sitna promena delokruga dva ministarstva. Naime, predlaže se da se deo delokruga, tačnije poslovi koji se odnose na kontrolu kvaliteta određenih proizvoda iz Ministarstva trgovine, turizma i usluga prenesu na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Da zaključim - konačni cilj ovakvog predloga zakona je da se jednom na jasan, Ustavom predviđen način, zakonom izvrši precizno razgraničenje između državne uprave, upravnih organizacija, sa jedne strane, i službi Vlade, sa druge strane.
S obzirom na činjenicu da na ovaj zakon niste uložili ni jedan amandman pretpostavljam da niste mogli da pronađete nikakvu ozbiljnu zamerku koja bi bila vredna vaše pažnje, pa da predložite bilo kakvu promenu u članovima ovog predloga o izmenama i dopunama Zakona.
Zahvaljujem na strpljenju što ste me saslušali u ove večernje sate i očekujem vašu brzu podršku za ovakav zakon.

Zahvaljujem se ministru Lončaru.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Predsednik Odbora za pravosuđe i predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Narodni poslanik Tomislav Nikolić.