Hvala vama. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Vitomir Plužarević podneo je amandman na naslov iznad člana 23. i član 23.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Amandman glasi: U naslovu iznad člana 23. reč "poverenika" zamenjuje se rečju "ministarstva", a u članu 23. reč "poverenikom" zamenjuje se rečju "ministarstvom".
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Ovaj zakon nije loš, ali nije ni evropski da bismo sa njim već sutra mogli da budemo primljenu u tu Evropu. On je samo početak nečega što se zove pristup javnim informacijama. Imali smo mi i do danas određen pristup određenim informacijama. Neću da komentarišem kako se to sve dešavao i u kom je smeru sve to išlo, što smatram da će ovaj zakon isto regulisati, a mi ćemo tamo nekom reći – da, usvojili smo mi taj zakon.
Neki analitičari kažu da je ovaj zakon lavirint koji može a ne mora da se reši, a videćemo i u daljem kontekstu da li će i kada on biti primenljiv, da li postoji dinamika koja će ovu materiju rešiti u što kraćem vremenskom periodu.
Ukoliko dođe do prihvatanja naših amandmana, a mi smo ih uglavnom postavili i predložili tako da poverenici ne treba da budu u ovom zakonu, prihvatićemo ovaj predlog i glasaćemo za njega.
Mi uglavnom postavljamo stvar u kontekstu da se predloženi poverenici brišu iz zakona, a da te poslove obavlja neki odbor. Taj predlog smo ugradili u sistem tako da više odgovornosti primi na sebe ministarstvo; a poverenik, neko reče nepoverenik, znamo da takvih danas u Srbiji ima više nego što ih treba.
Nećemo dozvoliti da na ta mesta poverenika budu kandidovani ljudi poput naših neprijatelja kao što su Sonja Biserko, Nataša Kandić, Biljana Vučo i Borka Pavićević i ostali analitičari naše sadašnjosti i kreatori budućnosti, koji svakodnevno truju našu javnost sa njima poznatim informacijama da smo mi Srbi krivi za sve.
Izraz poverenik nije utemeljen u zakonu ni u Ustavu. Imali smo doskora biro i on je činio čuda. Znamo svi kako je taj biro funkcionisao, on je imao neograničena ovlašćenja i ona su zloupotrebljavana, i danas se oseća ta zloupotreba. Ne želimo da ti poverenici budu nestranačke ličnosti ili neki eksperti, iz razloga koji sam već istakao.
Moj amandman predlaže: u naslovu iznad člana 23. reč "poverenika" zamenjuje se rečima "neki odbor", a u članu 23. reč "poverenikom" zamenjuje se rečima "nekim odborom".
Ovaj amandman je u skladu sa našim predloženim amandmanima.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Petar Jojić podneo je amandman na naslov iznad člana 25. i član 25.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakon sadrži 50 članova. Dvadeset dva člana regulišu ovlašćenja i prava poverenika. U članu 25. predviđeno je ovlašćenje da u ovom postupku poverenik može odlučivati svojim rešenjem. Što se tiče Srpske radikalne stranke, mi smatramo da su ovlašćenja poverenika jednaka, bar što se mene tiče, imunitetu i ovlašćenjima koje je imao Reza Pahlavi u Iranu. Nikome ne odgovara, skupština ga bira, nema nikakve krivice ako zloupotrebi položaj.
Šta će se u praksi dogoditi? Ovaj poverenik, dame i gospodo, koga kao novu instituciju, koju Ustav ne poznaje, predlaže predlagač, biće najveći trgovac informacijama. Vi ste čuli malopre šta je rekao narodni poslanik gospodin Vučić. Podsetio vas je, a verujem da ste i sami svi bili svesni, koje je sve posledice i uznemirenje javnosti izazvala jedna neistinita informacija, puštena u etar, u štampane i elektronske medije, koju je štetu nanela toj porodici. Ta ovlašćenja koja se daju povereniku nisu ustavna kategorija.
Prema tome, amandmani Srpske radikalne stranke su uloženi u dobroj nameri, u nameri da se popravi tekst zakona, da ovaj zakon u praksi bude primenjiv, da dispozitivne norme budu sprovedene i ukoliko ih ne prihvatite, dame i gospodo iz vladajuće većine, ovaj zakon će ličiti na običan papir. On u praksi neće biti primenjiv, a izazvaće brojne posledice i brojne zloupotrebe jednog moćnika, da u državi niko veća ovlašćenja nema, i taj će vam biti najveći trgovac informacijama.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, Odbor za kulturu i informisanje predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

 Amandman na član 25. je u vrlo bliskoj vezi sa amandmanom na član 22. i faktički usaglašava ovaj zakon ukoliko se prihvati amandman na član 22.
Najvažnija stvar u ovom trenutku u našoj zemlji jeste da se izgradi poverenje prema institucijama vlasti. Najvažnija stvar u ovoj zemlji je da se pokuša izaći u susret velikom nepoverenju koje imamo i da izgradimo veru ljudi u svakog od nas koji vrši javnu funkciju, da oni ukoliko žele da dobiju određenu informaciju od organa vlasti tu informaciju mogu da dobiju.
Niko ne treba da bude izuzetak i ovim amandmanom faktički brišemo stavove 2. i 3. člana 22. i suspendujemo privilegiju koju mogu da imaju nosioci najviše državne vlasti u Republici Srbiji i omogućavamo tražiocima informacija da i od nosilaca najviših organa vlasti dobiju informaciju koja im je od značaja i da ukoliko je ne dobiju izjave žalbu povereniku.
Ni u jednoj odredbi ovog zakona ne piše da treba da bude vanstranačka ličnost, nego piše da ne može da bude nosilac najviših funkcija u jednoj stranci, niti u stalnom radnom odnosu u političkoj stranci; ne može da bude trgovac informacijama bez kontrole, jer ga imenuje većina Republičke skupštine, pa samim tim zavisi od volje većine u republičkom parlamentu.
Ona takođe kontroliše njegov rad i, saglasno pozitivnim propisima, odnosno odredbama u ovom zakonu može biti opozvan ukoliko tu svoju funkciju ne radi dovoljno dobro. Iz činjenice da ga imenuje Republička skupština proističe i njegov ugled, legitimitet i ovlašćenja da postupa po žalbi koju će tražioci informacija moći da mu ulože.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Milorad Krstin podneo je amandman na naslov iznad člana 26. i član 26.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao član Odbora za kulturu i informisanje podneo sam amandman na Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Neko na Odboru reče da smo tekst preslikali od jedne države iz okruženja. Ako već moramo taj zakon da imamo, a verovatno bi trebalo da ga imamo, logično je da dobijemo od Evropske unije i valjda ćemo, kako vi kažete, 2014. godine ući u Evropsku uniju, ali ako budemo preslikavali ovaj zakon od država u okruženju nadam se da ćemo ući 2041. godine.
Naime, u naslovu iznad člana 26. – Utvrđivanje činjeničnog stanja od strane poverenika, trebalo bi da stoji reč "ministarstva". U samom članu 26. stav 1: "Poverenik preduzima radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi donošenja rešenja iz članova 24. i 25. ovog zakona", logično je da treba da stoji "Ministarstvo preduzima radnje za utvrđivanje..." itd. Takođe, u drugom stavu trebalo bi da umesto reči "povereniku" stoji reč "ministarstvu".
Glavni kamen spoticanja, što se tiče Srpske radikalne stranke, jeste baš sama reč "poverenik". Gospodo, mi imamo agencije u Ministarstvu zdravlja i agencije u Ministarstvu energetike i odjednom se pojavljuje nova reč poverenik. Taj poverenik je čovek sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava, ali čovek koji se bira na sedam godina. To je veoma interesantno.
Dakle, poverenik ima pravo na zamenika koga bira Narodna skupština na predlog poverenika. Znači, ni poslanik, ni poslanička grupa, ni predsednik Narodne skupštine nema pravo na predlog, nego opet poverenik ima pravo na predlog, koji će Narodna skupština usvojiti; i taj zamenik se isto bira na sedam godina.
Prema tome, gospodo, ako mislite da ovaj zakon stvarno bude zakon koji će dolikovati jednom zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, morate povesti računa da je glavni kamen spoticanja ovde reč "poverenik" i treba prihvatiti sve amandmane koje je predložila SRS.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 26. je nedorečen i stvoriće probleme kada zakon bude usvojen, a očigledno je da će zakon imati većinu koja je potrebna da bi bio izglasan u parlamentu.
Član 26. u stavu 1. trebalo bi dodatno da objasni šta će raditi poverenik kada dobije žalbu iz člana 24. Naime, po članu 24. predviđeno je da poverenik donosi rešenje po žalbi bez odlaganja, nakon što omogući da se organ vlasti pismeno izjasni.
Sada članom 26. stavom 1. vi kažete – poverenik preduzima radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi donošenja rešenja iz člana 24. Nigde dalje nije navedeno koje su to radnje koje poverenik preduzima da bi utvrdio činjenično stanje. Da li poverenik ima pravo da poziva na informativni razgovor, da legitimiše, da privodi; koje su to radnje koje poverenik može da preduzme radi utvrđivanja činjeničnog stanja, ako to nije pismena izjava organa vlasti koja je već predviđena u članu 24, čak se tamo kaže da po potrebi i tražilac može da se pismeno izjasni.
Koje još radnje zakonodavac predviđa da poverenik preduzima, dakle, da li on preuzima ingerencije Ministarstva unutrašnjih poslova i sprovodi radnje radi utvrđivanja činjeničnog stanja, da li sprovodi istragu, koji državni organi mu pomažu u sprovođenju istrage?
Nikako ne vredi da ovako napišete o povereniku, zato što niti on zna šta sme da radi, niti mi koji treba da se izjasnimo o ovom zakonu znamo šta će on to raditi. Tako je široko sve postavljeno da bi on mogao da radi šta hoće, jer mu zakon daje pravo da preduzima radnje radi utvrđivanja činjeničnog stanja. Ako je i od zakona, mnogo je.
Dakle, da u Ustavu piše – poverenik preduzima radnje radi utvrđivanja činjeničnog stanja, mogao bih da se složim i rekao bih, dobro, zakon će da razradi ustavno rešenje, ali vi ovde zakonom predviđate opštu odredbu, pa će poverenik možda svojim aktom ili nekom svojom organizacijom da sam odredi kako će da utvrđuje činjenično stanje. Šta ako on tamo napiše da će da poziva stranke, šta ako se stranke ne odazovu? Da li postoji kaznena mera ako se neko ne odazove kod poverenika da da izjavu?
Ne može ni da se odazove, jer ste u članu 24. predvideli isključivo pismenu izjavu organa vlasti. Pretpostavljam, doći ćemo do kaznenih odredbi, da ste predvideli kaznenu meru za član 24. za onog ko ne da pismenu izjavu. Ako je to već predviđeno jednim članom, zašto se ovo proširilo članom 26?
Ja sam protiv ovog poverenika. Nije ustavna kategorija, a predviđate mu previše nadležnosti. Zato sam i za novi ustav, hajde da ga napišemo. Ali, šta vi radite? Vi pišete nove zakone kojima prilagođavate naše zakonodavstvo zakonodavstvu Evropske unije, sa tim sam saglasan, ali nemate osnova za to u osnovnom aktu, Ustavu Srbije.
Zato vas molim, nemojte prvo da šijete odelca, pa da pravite dete, nego prvo napravite dete, pa kada se rodi, kupite mu sve što je potrebno.