Gospođo Stojačić, moraću da vas prekinem, jer sam juče upozorio da član 97. Poslovnika samo reguliše po kom osnovu se traži replika. To nije član po kome se može govoriti o povredi Poslovnika. Prihvatio sam objašnjenje koje ste dali. Budite ljubazni, ili se pozovite na drugi član ...

Pogrešno sam protumačena i zato sam imala pravo da se obratim Narodnoj skupštini, s obzirom da se nije vodilo računa o tome o čemu sam govorila.

To je tumačenje po kome se, ako ste pogrešno protumačeni, pozivate na repliku. To je potpuno jasno.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, podnet je amandman na Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Radi se o članu 28. gde su određene odredbe o pravnoj snazi, odnosno obaveznosti rešenja i zaključaka: "Rešenje i zaključci poverenika su obavezujući. Izvršenje rešenja i zaključaka poverenika, u slučaju potrebe, obezbeđuje Vlada Republike Srbije."
U obrazloženju je dato da se na taj način menja koncepcija zakona, ukida se institut poverenika i njegova ovlašćenja prebacuju na nadležno ministarstvo. Smatra se da koncept zakona u kome se predviđa poverenik za informaciju od javnog značaja više doprinosi afirmaciji prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
U svakom slučaju, građani ili imaju pravo na slobodan pristup informacijama ili nemaju. Mislim da se ovde uopšte ne radi o većem doprinosu afirmaciji tog prava. Više se radi o tome da poverenik ima duži mandat od poslanika Narodne skupštine, od predsednika Srbije, jer poslaniku mandat traje maksimalno četiri godine, predsedniku pet godina, a povereniku, ovde je predloženo, sedam godina, i mogućnost da dva puta može taj isti mandat da ima.
Sam položaj poverenika je sa velikim nadležnostima, ingerencijama i sa imunitetom koji, očigledno, nema osnovu u postojećem Ustavu. Čak postoje veće ingerencije od onih koje imaju sudije Vrhovnog suda. Zbog toga poslanici SRS i pokušavaju da promene postojeći Predlog zakona.
Predstavnik DS-a, koji je ovlašćen, više puta tumači ponašanje poslanika SRS-a. Čak i kad pojedini poslanici nisu prisutni u sali, ona konstatuje da su odustali od amandmana, ne znajući ni da fizički nisu prisutni. Ako ona ima pravo da kao narodni poslanik jedne stranke počne sa radom u Narodnoj skupštini, a sada predstavlja neku drugu stranku, a možda će do kraja mandata da predstavlja i treću stranku, onda i poslanici SRS-a imaju pravo da imaju različito mišljenje i da svoje amandmane brane na najbolji mogući način.
Da bi svi znali zbog čega je takvo ponašanje, to je zbog toga što je u onom prošlom sazivu poslanička većina DOS-a promenila Poslovnik. Ranije je bilo jasno - svaki poslanik obrazlaže amandman, ko se slaže, u redu je, a ko ima drugačije argumente može to da iznese. Odmah posle toga se Vlada izjasni o tome i poslanici glasaju o tom amandmanu. Ako krenete sa amandmanom na član 1. i onda imate još desetak amandmana koji prate taj prvi amandman, morate shodno tome da pratite sve amandmane. Baš iz tog razloga što nemamo mogućnost da se odmah izjasnimo o tom amandmanu, mi smo dužni, kao poslanici, da ispratimo ceo zakon, od prvog do zadnjeg člana.
To što ste vi imali ranije problema, kao i sada, da imate kvorum, pa morate da u posebnom danu zakažete dan za glasanje da biste mogli da izglasate ovo što ste predložili, to je vaš problem, a ne ono na čemu ste više puta insistirali, jer je očigledno da niste upućeni. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Nemojte, molim vas... (Obraća se narodnom poslaniku Snežani Lakićević-Stojačić.) Izvolite, toliko o ljubaznosti, sada po Poslovniku – replika.

Dragi gospodine, ne radi se o različitom mišljenju zastupljenom među poslanicima Srpske radikalne stranke, nego o konstataciji jednog od poslanika SRS-a da vam amandman na član 1. ne valja.
Zbog konstatacije vaše poslaničke grupe da amandman koji ste podneli nije dobar i ne podrazumeva kvalitetno rešenje postavila sam pitanje da li ćete odustati od amandmana koji ga prate.
Mislila sam da ste jednostavno to shvatili i da ćete u tom smislu odustati od komentara na amandmane koji ne donose i ne poboljšavaju rešenje. A rešenje koga ste se naknadno setili, da bi to mogao da radi Administrativni odbor, jeste, nažalost, naknadna pamet koju na ovom sazivu i sa ovim amandmanima ne možete da realizujete.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Tomislav Nikolić, izvolite.

Da vas, kao deda, posavetujem da je uvek bolje imati naknadnu pamet nego nikakvu. Ali, nije nam valjao amandman na član 1. a valjaju amandmani na ostale članove – to niste mogli da shvatite.
Dakle, hajde da raščistimo zašto član 28. ne valja. Ne valja zato što neće biti sproveden u praksi. Sada ću vam dokazati kako znam da neće biti. "Rešenje i zaključci poverenika obavezujući su. Izvršenje rešenja i zaključaka poverenika, u slučaju potrebe, obezbeđuje Vlada Republike Srbije."
Ovo je odredba veoma slična odredbama kojima se reguliše rad Ustavnog suda Srbije. I, šta biva u slučaju da Ustavni sud donese odluku, a Demokratska stranka tu odluku neće da sprovede? Obavezujuća je. Vlada je dužna da je sprovede. Ne sprovodi je niko. I, šta je bila posledica, izuzev političke posledice na izborima, a vi ste se već malo kovarnuli, pa se batrgate? Šta je druga posledica? Kako će Vlada da sprovede ovu obavezu ako ne želi, kao što nije želela u slučaju nekih poslanika kojima ste ovde uskratili osnovna prava i Ustavni sud utvrdio da ste im uskratili prava.
Ima li poverenik policijsku službu? Ima li poverenik telohranitelje iz policije? Ima li uterivače dugova? Koju silu na raspolaganju ima poverenik, ako Vlada Republike Srbije ne obezbedi izvršenje njegovog rešenja i zaključka i koja je kazna za Vladu Republike Srbije ako ne obezbedi; pazite kako je to formulisano, "izvršenje rešenja i zaključaka poverenika obezbeđuje". On izvršava, a oni mu daju obezbeđenje?
Pa, vidite kako je besmisleno zamišljen čitav zakon. Mi ćemo učestvovati u vlasti posle sledećih izbora, ja vam to garantujem, ali ne bih voleo da zateknem ovakav zakon. Ne bih voleo da mi dođe pravni savetnik pa da kaže – ovo možemo da izbegnemo i da ostanemo u skladu sa zakonom, jer je zakon tako postavljen da nas ne obavezuje. Voleo bih da kada donosimo zakone, oni obavezuju.
U principu, ovaj zakon je zbog spora građana sa nekim državnim organom. Vi hoćete da pomognete građaninu. Obezbedite ga ovim zakonom, da mu ta pomoć ne bude uskraćena, da ne ostane mrtvo slovo na papiru. To je moj jedini cilj i zbog toga ovoliko često izlazim za govornicu povodom amandmana, ne da se borim politički protiv vas ili neke druge stranke, nego da dobijemo što bolje zakonsko rešenje, da nam se tamo ne smeju ljudi koji ovo budu čitali kao konačni tekst.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić podnela je amandman na naziv poglavlja V, naslov iznad člana 29. i član 29.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Paja Momčilov podneo je amandman na naslov iznad člana 30. i član 30.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, dogovorite se, može prvo narodni poslanik Tomislav Nikolić, pošto je on stariji.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa članom 30. ponoviću deo svoje diskusije iz rasprave u načelu, jer mislim da to možda nije bilo dovoljno, a i neću predugo da govorim.
Vređa me to što ste u stavu 2. predvideli da za poverenika Narodna skupština bira lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava. Pošto ne postoji diploma za priznati ugled, onda će Skupština morati da formira novo telo – odbor za priznavanje ugleda, i svaki funkcioner kome bude u zakonu uslov izbora priznati ugled, moraće da se obrati odboru za priznavanje ugleda da mu prizna ugled. Ali, postavlja se jedno drugo pitanje – ko će odboru za priznavanje ugleda da prizna ugled? Jer, da biste ocenjivali da li nekome da priznate ugled morate i sami da budete priznato ugledni.
Da li je zaslužio da mu ugled bude priznat onaj ko je u vlasti ili onaj ko je u opoziciji? Koja su merila za priznavanje ugleda? I, da li postoji gradacija? Priznaje se da je ugledan, priznaje se da je ugledniji, priznaje se da je najugledniji. Što niste napisali – lice priznato najuglednije, jer je najniži stepen – ugledan. Od njega ima još – ugledniji i najugledniji.
Drugo, šta će vam za poverenika – osvedočeni borac za ljudska prava? Ovde vam treba pravnik, koji će da utvrdi da li je rešenje u skladu sa ovim zakonom ili nije, da li je državni organ trebalo da da informaciju ili nije. I, kakve to veze ima sa borbom za ljudska prava? Pa, ne mislite valjda da kad god izmislimo neku instituciju koja će se boriti za ostvarivanje nekog prava uslov treba da bude da je osvedočeni borac za ljudska prava.
A, sad, ko će da izdaje svedočanstvo čoveku da je on borac za ljudska prava? Skupštinski odbor za izdavanje svedočanstava borcima za ljudska prava. Ko će skupštinskom odboru da izda svedočanstvo da može da izdaje svedočanstva borcima za ljudska prava? Tako se zaplićete kao "pile u kučine". Što nam lepo ne kažete ko je predviđen ovde. Iskreno da vam kažem, sa ovoliko nadležnosti, sa ovolikom zaštitom, sa ovolikim pohvalama, sa imunitetom, samo predsednik neke od vaših stranaka će konkurisati za ovo.
Čini mi se da predsednik jedne od vaših stranaka ne može da dozvoli da ima neko ugledniji od njega, da ima neko da je veći borac za ljudska prava od njega, da ima neko da je veći pravnik od njega. Jeste li ovo namenili za nekog predsednika političke stranke koji se povlači iz politike? Voleo bih zaista da znam.
I, ako ste već pisali uslove – koliko godina života taj treba da ima? Hoće li to da bude neko iz veća umoljenih ili da li će na njega da se primenjuju odredbe Zakona o radu? Da li će morati da ide u penziju kad mu dođu godine? Život čas posla protrči, dođete do 65 godina, a još se niste osvedočili kao borac za ljudska prava, još vam niko nije priznao ugled, a morate da idete u penziju. Pokušavam da vas ubedim koliko je do besmisla doveden ovaj zakon.