Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Stevica Deđanski podneo je amandman na naslov iznad člana 34. i član 34.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana kaže se – amandmani se ne prihvataju zato što se njima menja koncepcija zakona, ukida se institut poverenika i njegova ovlašćenja prebacuju se nadležnom ministarstvu.
Kada vidimo nadležnosti poverenika koje su navedene u članu 35. vidimo da su ovlašćenja takva da u principu dosta ljudi to može da obavlja. Postavlja se pitanje zašto postoji sve ovo ovde, mislim na ograničenja koja se pominju u članu 30. kako se bira poverenik. Takođe, postavlja se pitanje zašto se ne prepusti Skupštini da sama odlučuje i bira ko može da bude poverenik i ko može da bude zamenik.
Takođe, kao što smo čuli malopre, postoji paradoksalna situacija da poverenik koji je izabran bira sam sebi zamenika. Znači, to stalno radimo, to nije prvi put, pravimo neke nekontrolisane centre bez kontrole Skupštine i Vlade. Imamo agencije u svim mogućim ministarstvima koje služe za istu situaciju.
U članu 34. se kaže da poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Takođe piše da poverenik donosi akt, za koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje rad svoje stručne službe. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos i tako dalje. Ovde se takođe vide velika ovlašćenja koja ima samo jedan čovek.
Ako sadašnja većina ili Vlada ne smatra sebe demokratskom, pa im treba neko, kako se navodi u obrazloženju, ko više doprinosi afirmaciji prava, znači, od njih samih, moraju da razmišljaju da će uskoro, možda za par meseci, doći na vlast demokratska vlast SRS-a i da je takav poverenik nepotreban.
Ispada da se ovde udovoljava i dodvorava, kako da nazovem, nekoj deci komunističkih probisveta, a sadašnjim tzv. borcima za ljudska prava. Ja bih samo rekao gospodinu ministru i Skupštini da nisu oni bitni, da su bili nekada i hvala bogu neće biti više nikada.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom koji je narodni poslanik iz poslaničke grupe SRS, gospodin Stevica Deđanski, dao na član 34. pokušava se smanjiti bar do određene mere ova samovolja u odlučivanju koja je data povereniku.
Naime, članom 34. propisano je da poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti. Ali, kao nijedan drugi državni organ poverenik ima apsolutnu vlast i to njegovo povereništvo pre će ličiti na pašaluk nego na državni organ.
Poverenik samostalno donosi akt, za koji saglasnost daje Narodna skupština. To je akt kojim se uređuje rad stručnih službi. Narodna skupština neće imati bilo kakvu mogućnost da promeni neki deo tog akta, već samo da svoju saglasnost daje ili uskrati.
Takođe, poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu. Nedopustivo je, i ovakvo ovlašćenje nema čak ni predsednik Narodne skupštine, ni predsednik Republike, takvo ovlašćenje nema nijedan drugi državni organ. Ali, ovim zakonom, ne samo ovim članom, već i prethodnim članovima, povereniku se daju mnogo veća prava od drugih državnih organa koji iza sebe imaju mnogo veći legitimitet, koji su birani na neposrednim izborima.
Nedopustivo je i to da se poverenik, koga bira Narodna skupština, po postupku opoziva izjednačava sa predsednikom Republike koga direktno biraju građani, jer je za pokretanje postupka za razrešenje potrebna čak jedna trećina narodnih poslanika, kao i za predsednika Republike, dok je za pokretanje inicijative za razrešenje Vlade potrebno samo 20 poslanika.
Takođe, na ovaj način ogromna ovlašćenja i prevelika stabilnost daje se i zameniku poverenika. Na ovaj način i zamenik poverenika izjednačen je sa poverenikom; i za njegovu smenu neophodno je da inicijativu pokrene trećina poslanika iako čak narodni poslanici, koji čine Narodnu skupštinu kao najviše zakonodavno telo i najviši državni organ u Srbiji, ne mogu predložiti zamenika poverenika.
Zbog svega ovoga neophodno je da prihvatite amandman Stevice Deđanskog i omogućite da ovaj zakon bude u skladu sa ostalim zakonima i Ustavom koji uređuju uopšte državne organe u Republici Srbiji.

Da li još neko želi reč? Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 34. u st. 2. i 4. predviđena su prava poverenika koja drugi organi nemaju. Nezamislivo je, u stavu 2, pravo poverenika da samostalno odlučuje o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu. Nađite mi još jednog funkcionera koji samostalno odlučuje o prijemu lica u stručnu službu.
Ne znam šta vam to znači i šta je stručna služba. Razumem da predsednik Republike ima kabinet, da predsednik Vlade ima kabinet, da predsednik Narodne skupštine ima kabinet i da odlučuje koja će lica za šefa kabineta, imate ove nove nazive pi-ar. Ali, moram da vas pitam, šta je stručna služba poverenika. Da li je to daktilograf? Jeste, i on je stručan za posao koji obavlja. Do kog nivoa poverenik sam bira zaposlene u povereništvu, a od kog nivoa mora da postoji neko ko će o tome da vodi brigu?
I druga stvar, Vlada Republike Srbije se drznula da, suprotno Ustavu, natera Narodnu skupštinu da donese zakon koji ne poštuje opštu ustavnu odredbu da predlagač zakona mora da obezbedi finansijska sredstva za sprovođenje zakona. Vlada Republike Srbije je bila toliko drska da u obrazloženju zakona napiše da finansijska sredstva nisu obezbeđena, a da nas tera da ovde raspravljamo.
Ne znam ko je imao toliki uticaj na stručnu službu predsednika Narodne skupštine i na samog predsednika Narodne skupštine, zato što u članu 34. stav 4. piše da se sredstva za rad poverenika obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, a predlagač kaže da nije obezbedio sredstva u budžetu Republike Srbije za poverenika; a predsednik Narodne skupštine ovaj zakon pušta u proceduru, kao da je ispunio sve uslove iz člana 121. Poslovnika Narodne skupštine.
Sada vi hoćete da vam mi iz opozicije verujemo da ćete poštovati ono što napišete. Vi nas toliko omalovažavate da nam napišete kako nas ne poštujete. Mene nećete moći da omalovažite, niti poslanike SRS-a, niti ćemo to ikad od vas tražiti, kada budemo na vlasti, da se osećate postiđenima i posramljenima. Ja samo pitam poslanike skupštinske većine – hoćete li glasati za zakon za koji predlagač zakona, Vlada Republike Srbije, kaže da nije obezbedio sredstva za njegovo sprovođenje?

Da li ima još neko povodom ovog amandmana? (Ne.)
Narodni poslanik Milan Škrbić podneo je amandman na naslov iznad člana 35. i član 35.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, izvinjavam se zbog promuklosti moga glasa, ali se nadam da ćete me razumeti u ovom mom obraćanju i izlaganju.
Član 35. i naslov iznad člana 35. jasno govore o nadležnostima poverenika. Ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman da se taj član i naslov iznad člana brišu, iz prostog razloga što sam čitajući ovaj zakon došao do saznanja, a uz ostale amandmane koje je Srpska radikalna stranka podnela, da je jednostavno puno toga vezano za nadležnost i ostale stvari poverenika.
Znamo svi da je SRS generalno protiv gomilanja tih institucija, u vidu, recimo, ove institucije, a i raznih agencija koje je do sada skupštinska većina izglasala. Ovaj amandman se odnosi na nadležnost poverenika. Kada ovo kažem, odmah mislim na te agencije i čini mi se da niste morali prepisati baš sve, ili kako to naš narod kaže – pretabati, iz nekih drugih zakona.
Meni se čini da je ovaj zakon prepisan iz zakona Slovenije ili ima dosta dodirnih tačaka, možda i grešim, ali čudi me nešto drugo. U obrazloženju Vlade kaže se da se amandman ne prihvata zato što se menja koncepcija zakona. Tačno je, koncepcija se menja, a mi i hoćemo da se ona menja, da se tim menjanjem u stvari poboljša kvalitet ovog zakona.
Mi hoćemo da se koncepcija menja, da se ukine institucija poverenika sa njegovim nadležnostima, i da ta ovlašćenja imaju neka druga tela koja već postoje i ne moraju da se formiraju nova. Iz iskustva nas iz SRS-a siguran sam da bi se ubrzo svi pitali, svi ovde prisutni a i cela javnost Srbije, kako i zašto taj novoizabrani poverenik za informacije koji bi, siguran sam, što reče gospodin Nikolić malopre, pripadao nekoj političkoj grupaciji, selektivno primenjivao i pravdu i zakon i, naravno, selektivno davao te informacije od javnog značaja.
Kada kažem selektivno mislim na privilegije nekih koji su dobri sa Vladom, a odmah mi padaju na pamet i one čuvene nevladine organizacije koje mogu da dobiju informacije, da ih zloupotrebe, konačno i da ih dobro unovče itd.
Moja namera je zaista bila iskrena, kao što su iskrene i diskusije svih poslanika poslaničke grupe SRS, i u načelu i davanjem ovih amandmana. Da ponovim još jednom, SRS je za donošenje ovog zakona, ali ga treba urediti i prilagoditi vremenu u kome živimo. Ovim amandmanima smo mi to i pokušali, ali koliko vidim, nema dobre volje da se ijedan amandman SRS usvoji. Nemoguće je da baš nijedan nije dobar. Možda se radi o nečemu drugom.
Mislim da bi trebalo drugačije da razmišljamo, da svi zajedno donesemo jedan ovakav zakon, zato što je nov i prvi put ga primenjujemo. Mi iz SRS-a imamo dobro volju da sarađujemo sa vama i da donesemo ovaj zakon. Zato smo i podneli ovoliki broj amandmana, kvalitetnih amandmana. To znači da smo dugo radili na ovom zakonu, čitali ga pažljivo, ali da nema dobre volje da se amandmani SRS-a prihvate.
Kažem, u ovom zakonu ima dobrih stvari, ali ima i puno nelogičnosti. Hajde da ne žurimo i da zajedno napravimo nešto što će biti dobro za ovaj narod i ovu zemlju. Zato, gospodo, kada budete glasali, setite se naših amandmana i ove naše priče, moje i svih predhodnika i ovih par što će biti posle. U stvari, usvojite amandmane SRS, jer će zakon sigurno biti bolji.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto nisam u situaciji, jer sam jedini za stolom, da dam repliku, samo da ispravim jedno pogrešno tumačenje. Narodna skupština, svi poslanici će odlučiti, kako ovaj predlog zakona i predviđa, da se u budžetu koji će se doneti do kraja 2004. godine predvide sredstva za 2005. godinu, jer u postojećem nisu. To je Glava IV - Finansijska sredstva za sprovođenje zakona.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Momir Marković podneo je amandman na član 36. kojim je predložio Skupštini da se reč "poverenik" zameni rečju "ministarstvo".
U članu 36. normirano je, po ovom predlogu: "U roku od tri meseca od okončanja fiskalne godine, poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radnjama preduzetim od strane organa vlasti u primeni ovog zakona, kao i o svojim radnjama i izdacima". Postavlja se pitanje šta će biti ako poverenik ne podnese izveštaj. Nema sankcije ako ne bude određeno i normirano šta će biti ukoliko on ne postupi prema dispozitivu ove norme.
U stavu 2. se kaže: "Pored izveštaja iz stava 1. ovog člana, poverenik podnosi Narodnoj skupštini i druge izveštaje, kada oceni da je to potrebno". Vidite, ovo je jedan redak pravni akt u kome nema sankcije za onoga za koga se predviđaju prava, a ne odgovornost i obaveze.
Dame i gospodo, ako mi dozvolite, vratio bih se na odredbe člana 32. ovog predloga zakona, gde u stavu 4. kaže: "Poverenik se ne može pozvati na odgovornost za mišljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vršenju svoje nadležnosti, a u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju svoje nadležnosti ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine".
Dame i gospodo narodni poslanici, ako se desi da taj nepoverenik, koga ja vidim danas, bude izabran, proda informaciju, uzme pare i počne da beži, da li će ga na granici neko moći lišiti slobode i privesti nadležnom istražnom sudiji? Po ovom predlogu - nikada.
Dame i gospodo narodni poslanici, da je veći imunitet ovoga poverenika od narodnog poslanika vidi se i po tome što je u napomenama o imunitetu narodnih poslanika predviđeno da narodni poslanik ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora veća od pet godina.
Dakle, dame i gospodo, ukoliko prihvatite ovakav nakaradni predlog, imaćete situaciju da niste obezbedili prava narodnim poslanicima, pa ni predsedniku Skupštine, ni predsedniku Vlade, ni članovima Vlade, pa ni onim nosiocima pravosudnih funkcija koji uživaju imunitet. Ovde je u pitanju čovek, poverenik, za koga vidim da će biti čovek bez sankcije i čovek koji će biti slobodan strelac, koji će trgovati informacijama i niko mu ništa ne može.
Zbog toga SRS ukazuje narodnim poslanicima da ovo predstavlja pravni promašaj i da u praksi neće moći da zaživi.
Treba jedan ovakav zakon, to je sigurno. Srpska radikalna stranka se zalaže da se donese odgovarajući zakon, ali da taj zakon bude normiran tako da obezbeđuje i prava, ali i obaveze svih nosilaca koji raspolažu javnim informacijama, da bude dostupan svim nadležnima koji budu zainteresovani, ne tražilac, nego bi u ovom zakonu trebalo da bude: "podnosilac zahteva". On ne treba da bude tražilac, ne istražuje on ništa, on treba da bude podnosilac zahteva za određene informacije.
Prema tome, Srpska radikalna stranka je podnela više amandmana u nameri da se poboljša ovaj tekst zakona, da bi on sa svojim dispozicijama bio lakše primenjiv i da zaživi. Ovako, sledeći izbori, naravno, sledi nova vlada, sledi novi sastav Skupštine, slede novi zahtevi, tražiće se revizija ovog zakona, predlagač će biti neko drugi i ovo neće moći da zaživi ni u kom slučaju.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, završiću. Mi smo dobili za sledeću sednicu, koja treba da počne u utorak, 22 predloga zakona i tačaka koje zapanjuju stručnu javnost. Ne može se poverovati da je Vlada toliko pametna, toliko spremna, da ima velike stručnjake, a u prethodnoj vladi smo videli da su nam predloge brojnih zakona podnosili pripravnici, pa se u praksi pokazalo da ne mogu da budu primenjeni. Brojnost tih zakona je inflacija propisa. Zakoni se donose i pripremaju godinama, a ne preko noći. Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon može naći svoju primenu samo ukoliko prihvatite amandmane SRS-a.