Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Izvolite, gospodin Baralić.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, juče sam ukazao na problem u ovom članu i želim da zamolim sve one koji predlažu zakone koje nama šalju da ono što ne može da bude precizno definisano ne treba da stoji u zakonu.
Kod kadrovanja postoji nekoliko važnih principa, od evidentiranja, raspoređivanja, ocenjivanja, vrednovanja, zaštite itd. Kada nekom dajete orden, onda možete da kažete da je to ugledan čovek, da je uradio ovo ili ono u životu. Kad to propišete u zakonu, onda ne možete iz toga da izađete, a da se o nekoga ne ogrešite. Ne sporim dobru nameru predlagača, ali mislim da ni ovaj, ni bilo koji drugi zakon ne može da izdrži uspostavljanje kriterijuma koji treba da obezbede da se kadruje, da se vrši izbor odgovarajućih ljudi na odgovorna mesta, a za to smo svi zainteresovani.
Da ponovim rečenicu od juče - ono što ne može da se izmeri, što nije merljivo ne može da bude u zakonu, ne može da bude vrednovano. Ugled je nešto što se stiče tokom života, profesionalnog i drugog angažovanja, postiže se pre svega ponašanjem, ostavlja utisak na okolinu, na javnost i javnost može o njemu imati takvo mišljenje, ali u zakonu za tako nešto nema mesta. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu ? (Ne.)
Narodni poslanik Zlatan Jovanović podneo je amandman na naslov iznad člana 31. i član 31.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, prateći dosadašnju raspravu ne mogu da se otrgnem utisku da je predlagač ovog zakona gospođa Snežana Lakićević-Stojačić. Zbog toga sam pogledao šta piše na naslovnoj strani. Piše da je Vlada Republike Srbije predlagač, bar formalno. Ni predstavnik Vlade ni poslanici skupštinske većine ne uključuju se u ovu raspravu.
Što se tiče samog zakona, on je dosta konfuzan, u mnogim segmentima je površan, nedorečen. Mnoge odredbe su dvosmislene, bez konkretnih rešenja. U mnogim odredbama gde se pominju rokovi oni su izuzetno dugi, a znamo da su informacije vrlo često i dnevno aktuelne.
Smatram da će ovakav zakon biti vrlo teško sprovodljiv u praksi i zbog toga Vlada, odnosno predstavnik Vlade koji je prisutan ovde, treba da intervenišu da se ova rasprava prekine i da se ovaj zakon uredi na pravno valjan način, da bude konkretniji, sažetiji, jasniji, da bi se onda kao takav mogao prihvatiti od svih poslanika i usvojiti u ovoj skupštini.
Što se tiče samog amandmana koji sam podneo na član 31, on je logičan sled i nastavak prethodnih amandmana, odnosno drugačije koncepcije koju SRS zastupa ovde. Član 31. odnosi se na poverenika koji je predviđen ovim zakonom i govori o načinu prestanka mandata povereniku.
Već je dosta argumenata izneto u prilog tome zašto mi ne možemo da prihvatimo poverenika, bar ne na ovaj način predviđenog, i ja ću ponoviti neke od tih argumenata koji su po meni najvažniji. I prethodni član 30. koji je obrazlagan takođe daje jak argument zbog koga se ne može prihvatiti poverenik, to je način izbora poverenika, to smo već čuli, a ja bih rekao samo još par argumenata koji su po meni vrlo bitni i koji govore u prilog naše koncepcije da poverenik ne može biti na ovaj način konstruisan.
Naime, ovim zakonom je predviđen poverenik koji će imati izuzetno široka ovlašćenja, ali taj poverenik, pored njegove ličnosti, podrazumeva i odgovarajuću stručnu službu koja je definisana članom 34, što znači da ćemo, pored već glomaznog i ogromnog državnog aparata, pored svih agencija koje smo do sada u ove četiri godine izglasali, usvojili, imati još jednu službu koja će vršiti poslove predviđene ovim zakonom. Ta služba će imati veći broj zaposlenih lica, o čemu samostalno odlučuje poverenik; koga će zaposliti, na koje mesto i na koji način, o sistematizaciji mesta, strukturi službe odlučuje poverenik, što je takođe vrlo problematično i sa našeg aspekta neprihvatljivo.
Smatramo da se u okviru postojećeg državnog aparata može pronaći rešenje i nekome od postojećih državnih organa prepustiti ovaj posao, da bismo iskoristili postojeće organe i postojeću infrastrukturu koju državni organi imaju, a ne da izmišljamo nova mesta, nove službe i da zapošljavamo nove ljude na ova mesta, a sve to na teret ovog naroda, odnosno poreskih obveznika koji finansiraju državu.
Takođe su bitni troškovi, u sklopu ovoga, koji se pominju u obrazloženju, gde stoji da će u naredna dva meseca, možda i u kraćem periodu, do kraja godine, biti neophodno da se u budžetu Republike Srbije obezbedi oko pet miliona dinara za troškove poverenika i te službe koja se možda neće ni konstituisati u naredna dva meseca. To navodi na zaključak da ćemo u sledećoj godini imati troškove od minimalno 30 miliona dinara za rad ove službe. Verovatno će to biti mnogo više, a i to je veliki trošak za ovu državu, ovaj narod koji je u teškoj situaciji.
Još jednom da ponovim, voleo bih da se ministar ovde malo više uključi u rad, da razmisli o svemu ovome, da možda i prekinemo sednicu, pa da nađemo neko rešenje koje će biti prihvatljivo za sve poslanike ovde, da bi ovaj zakon, ako ga već donosimo, zaživeo u praksi, da ne donosimo nešto što neće u praksi zaživeti...
(Predsednik: Vreme.)
... jer ćemo formalno pokušati da kažemo Evropi, evo, imamo jedan zakon koji je u skladu sa vašim preporukama, ali koji stvarno neće u praksi zaživeti.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Gospodin Nikolić, izvolite.
Upozoravam narodne poslanike da sa ove govornice ne pozivaju na kršenje zakona. Pojašnjenja radi, pretpostavljam da svi poslanici dobro znaju da kada počne rasprava zakon ne može ni na jedan način da se povuče sa dnevnog reda. Prema tome, nemojmo pozivati na takve stvari.
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Znam da je vama potreban publicitet, gospodine predsedniče, ali nemojte da kršite zakon kada dajete objašnjenje. Svakog časa može predlagač da povuče predlog zakona iz procedure; napravi pauzu i povuče predlog zakona.
Član 31. bih kritikovao sa dva aspekta, tehničkog i kao rešenje. Tehnički aspekt je da u stavu 3. ponavljate član 30. Ako ste već propisali da poverenik ne može da bude lice koje nije državljanin Srbije, lice koje je funkcioner ili je zaposleno u državnom organu ili u političkoj stranci, onda to ne morate da navodite kao razloge za prestanak mandata povereniku. Naravno, stekne li se jedan od tih uslova, on ne može da bude poverenik. Ne može da bude izabran, a onda pišete ako počne to da radi ne može da bude poverenik. To piše, da on ne može da bude poverenik. To je potpuno jasno.
Najopasnije je da se razrešava dužnosti ako nestručno i nesavesno obavlja posao. To vam je taj jaki poverenik koji je nezavisan u svom radu. Tu nezavisnost mu garantujete u članu 1. stav 2. Garantujete mu da je nezavisan u svom radu, a onda kažete da Skupština može da proceni da on nestručno i nesavesno obavlja svoj posao. Da li je on nezavisan? Nije. Od koga zavisi? Od većine u Skupštini. Bio sam svedok od 2000. godine naovamo kako se utvrđivalo da sudije i tužioci nesavesno i nestručno obavljaju svoj posao zato što je DOS želeo da dovede svoje sudije i svoje tužioce.
Šta sada biva sa poverenikom koga izaberete na sedam godina? Promeni se vlast i trećina poslanika predloži da se utvrdi kako poverenik nestručno i nesavesno obavlja svoj posao, nova skupštinska većina glasa da on nestručno i nesavesno obavlja svoj posao i bira novog poverenika. Pošto to radite otkako ste došli na vlast, a ne kažem da ne bi i neko drugi radio, zašto onda niste rekli u zakonu da poverenik može da bude razrešen i ako se promeni vlast.
Nemojte mi reći da poverenik nije političko biće, da je idiot, pa ga ne interesuje ko je na vlasti, pa mu je svejedno ko će ovde da ga predloži i da ga izabere, on je poverenik, rođen za poverenika. Da li će DOS da bude na vlasti ili SRS ili SPS, nevažno mu je, on je poverenik. Pisalo mu u izvodu iz matične knjige rođenih - rođen je poverenik. Svaka vlast odlučuje o tome ko će biti poverenik. Da bi bio izabran mora da ima većinu u Skupštini. Da bi bio razrešen mora da se stvori drugačija većina u Narodnoj skupštini.
Toliko o nezavisnosti poverenika, tako da ovim budućim poverenicima poručujem - ne traje vam mandat ni sedam godina, ni do 65 godina života, nego vam traje mandat dok traje ta vlast koja vas je izabrala. U Srbiji nova vlast – novi poverenik. Nova vlast nema poverenja u starog poverenika. To je zato što ste predvideli mandat od sedam godina u članu pre toga. Zar nije previše sedam godina za jednu funkciju?
Računate da će jedno ugledno lice, sa priznatim ugledom, sedam godina ostati na mestu poverenika. Zamislite, čovek sa takvim kvalifikacijama, a pristane da sedam godina bude poverenik. Neće da bude sudija Ustavnog suda, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, neće da bude predsednik Republike, hoće da bude poverenik. Sedam godina, pa još sedam godina posle toga. Ustav će predvideti skraćivanje mandata predsedniku Republike; sa pet godina da se smanji mandat predsednika Republike, a povereniku da ostane mandat od sedam godina.
Ovaj član meša malo i nadležnosti i ubacuje Odbor za informisanje. Kako to da Odbor za informisanje utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje? Zar nemamo neki drugi odbor koji to radi u Narodnoj skupštini? Kako to da Odbor za informisanje obaveštava Narodnu skupštinu o zahtevu poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog godina života?
Od kada se to Odbor za informisanje bavi statusnim rešenjima funkcionera koje bira Narodna skupština? To radi isključivo Administrativni odbor, ako zakonom nije drugačije određeno, ali nikada zakon nije mešao neki drugi odbor. Mogao je da meša neki drugi organ u to. Jednostavno, Odboru za informisanje ne priliči da prati godine života lica koje bira Narodna skupština. Nije odbor te vrste, bavi se potpuno drugačijim stvarima, bavi se slobodom informisanja, pravom na informacije, ali ne utvrđuje kada su se za nekoga stekli uslovi za penziju ili za razrešenje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milan Stevović podneo je amandman na naslov iznad člana 32. i član 32.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Božidar Koprivica podneo je amandman na naslov iznad člana 33. i član 33.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je uložila više amandmana na ovaj zakon, jer smatramo da je zakon koncepcijski loš i da u praksi neće biti primenjiv.
Pre svega, ovaj zakon je protivustavan jer su nove institucije koje on uvodi, kao što su poverenik i zamenik poverenika, protivustavne. Poverenik i zamenik poverenika nisu Ustavom utvrđeni.
Praktično, to će u stvari biti paralelan organ vlasti koji će biti iznad predsednika Narodne skupštine, iznad predsednika Vlade, iznad predsednika Vrhovnog suda.
Dame i gospodo, esencijalni deo svakog zakona jeste pravna norma koja mora biti jasna, precizna, mora biti koegzistentna sa drugim zakonima i mora biti primenjiva. U ovom konkretnom slučaju nema ništa od toga. Morali ste voditi računa o tome kada ste prepisivali, ako ste prepisivali, a mislim da ste prepisivali. To će vam svaki pravnik, iole iskusniji, reći.
Što se tiče mog amandmana, mislim da mogu da branim taj svoj predlog da se briše član 33, iz razloga što smatram da su poverenik i zamenik poverenika protivustavne kategorije. Srpska radikalna stranka će uvek biti protiv protivustavnih i protivzakonitih rešenja.
Čak se predlagač, dame i gospodo, nije udostojio da naznači nadležnosti zamenika poverenika. Nije, i samo krajnje volonterski i laički kaže, ja ću vam to citirati: "Poverenik ima zamenika, koga bira Narodna skupština, na predlog poverenika" – ovo je besmisleno.
Poverenik ima svog zamenika, zamenik poverenika bira se na period od sedam godina, i isto lice može biti birano za zamenika poverenika najviše dva puta. Zamenik poverenika obavlja dužnosti poverenika u slučaju njegovog odsustva, smrti, isteka mandata, razrešenja, kao i privremene ili trajne sprečenosti poverenika da vrši svoje nadležnosti.
Dakle, šta radi zamenik poverenika? Čovek prima platu, ne radi ništa i čeka, ne daj bože, da umre poverenik ili da se razboli. Dakle, da nije zaista žalosno, bilo bi smešno.
Gospodine ministre, za ovo što ste predložili pravnici kažu da je apsolutni pravni promašaj. Ovaj zakon vam neće biti primenjen u praksi, a delovi zakona biće primenjeni i zloupotrebljeni od strane tog vašeg poverenika. Narod kaže, jednostavno, ovo ne drži vodu.
Zato, gospodo narodni poslanici, ustao sam kao pravnik sa višedecenijskim iskustvom da ukažem na ovo i da ne bi smelo da prođe. Zato vas molim da usvojite ovaj moj amandman da se briše član 33. Hvala.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 33. smeta mi ovo - predlagač poverenika i prestanak dužnosti poverenika.
Naime, poverenika predlaže Odbor za informisanje Narodne skupštine. Zamenika poverenika predlaže poverenik. On obavlja dužnost poverenika u slučaju njegovog odsustva i zbog raznih drugih okolnosti.
Znači, Narodna skupština nije vlasna da preko nekog svog odbora ili preko poslanika predloži zamenika čoveka koga je predložila i koji će imati ista prava i obaveze, već čeka da čovek koga je ona predložila i izabrala njoj predloži svog zamenika. Zamenik poverenika je potpuno u vlasti poverenika, ne Narodne skupštine koja ga bira. Dakle, toliko u vlasti, da ste poslednjim stavom predvideli da se postupak za razrešenje zamenika poverenika pokreće i na inicijativu poverenika.
Ja vas sada pitam - kada poverenik, ili po prethodnom stavu Odbor za informisanje, pokreće postupak za razrešenje zamenika poverenika? Nigde niste naveli razloge za razrešenje zamenika poverenika. Trebalo je da napišete – postupak za razrešenje pokreće se na način i iz razloga zbog kojih se pokreće postupak i za poverenika. Vi ste samo napisali na način, niste naveli razloge zbog kojih se pokreće postupak za razrešenje zamenika poverenika.
Poverenik može da pokrene postupak za razrešenje zamenika bez ikakvog razloga. Za poverenika ste naveli razloge, tu ste ubacili nestručno i nesavesno obavljanje poslova, a za zamenika poverenika samovolju poverenika ili želju Narodne skupštine da preko svog odbora smeni zamenika poverenika, tako da ovaj zamenik poverenika ne predstavlja u stvari nikoga do sebe i poverenika.
U demokratskim političkim strankama koje poznaju funkciju zamenika predsednika, takva je i SRS, nikome nikada ne bi palo na pamet da predlaže kongresu stranke da predsednik predloži svog zamenika, da pravo predlaganja zamenika pripadne samo predsedniku, jer je to igranje sa funkcijom.
Tako vam je i ovde. Ako pravo predlaganja zamenika ostavite samo povereniku, igrate se i sa tom funkcijom, jer on zavisi od "tate" koji ga je doveo, a igrate se i sa Narodnom skupštinom kojoj ste, iako ima pravo da predlaže Ustav, da predlaže zakone, da bira sudije i tužioce, oduzeli pravo da predlaže jednog poverenika. Hvala vam.