Dame i gospodo, prateći dosadašnju raspravu ne mogu da se otrgnem utisku da je predlagač ovog zakona gospođa Snežana Lakićević-Stojačić. Zbog toga sam pogledao šta piše na naslovnoj strani. Piše da je Vlada Republike Srbije predlagač, bar formalno. Ni predstavnik Vlade ni poslanici skupštinske većine ne uključuju se u ovu raspravu.
Što se tiče samog zakona, on je dosta konfuzan, u mnogim segmentima je površan, nedorečen. Mnoge odredbe su dvosmislene, bez konkretnih rešenja. U mnogim odredbama gde se pominju rokovi oni su izuzetno dugi, a znamo da su informacije vrlo često i dnevno aktuelne.
Smatram da će ovakav zakon biti vrlo teško sprovodljiv u praksi i zbog toga Vlada, odnosno predstavnik Vlade koji je prisutan ovde, treba da intervenišu da se ova rasprava prekine i da se ovaj zakon uredi na pravno valjan način, da bude konkretniji, sažetiji, jasniji, da bi se onda kao takav mogao prihvatiti od svih poslanika i usvojiti u ovoj skupštini.
Što se tiče samog amandmana koji sam podneo na član 31, on je logičan sled i nastavak prethodnih amandmana, odnosno drugačije koncepcije koju SRS zastupa ovde. Član 31. odnosi se na poverenika koji je predviđen ovim zakonom i govori o načinu prestanka mandata povereniku.
Već je dosta argumenata izneto u prilog tome zašto mi ne možemo da prihvatimo poverenika, bar ne na ovaj način predviđenog, i ja ću ponoviti neke od tih argumenata koji su po meni najvažniji. I prethodni član 30. koji je obrazlagan takođe daje jak argument zbog koga se ne može prihvatiti poverenik, to je način izbora poverenika, to smo već čuli, a ja bih rekao samo još par argumenata koji su po meni vrlo bitni i koji govore u prilog naše koncepcije da poverenik ne može biti na ovaj način konstruisan.
Naime, ovim zakonom je predviđen poverenik koji će imati izuzetno široka ovlašćenja, ali taj poverenik, pored njegove ličnosti, podrazumeva i odgovarajuću stručnu službu koja je definisana članom 34, što znači da ćemo, pored već glomaznog i ogromnog državnog aparata, pored svih agencija koje smo do sada u ove četiri godine izglasali, usvojili, imati još jednu službu koja će vršiti poslove predviđene ovim zakonom. Ta služba će imati veći broj zaposlenih lica, o čemu samostalno odlučuje poverenik; koga će zaposliti, na koje mesto i na koji način, o sistematizaciji mesta, strukturi službe odlučuje poverenik, što je takođe vrlo problematično i sa našeg aspekta neprihvatljivo.
Smatramo da se u okviru postojećeg državnog aparata može pronaći rešenje i nekome od postojećih državnih organa prepustiti ovaj posao, da bismo iskoristili postojeće organe i postojeću infrastrukturu koju državni organi imaju, a ne da izmišljamo nova mesta, nove službe i da zapošljavamo nove ljude na ova mesta, a sve to na teret ovog naroda, odnosno poreskih obveznika koji finansiraju državu.
Takođe su bitni troškovi, u sklopu ovoga, koji se pominju u obrazloženju, gde stoji da će u naredna dva meseca, možda i u kraćem periodu, do kraja godine, biti neophodno da se u budžetu Republike Srbije obezbedi oko pet miliona dinara za troškove poverenika i te službe koja se možda neće ni konstituisati u naredna dva meseca. To navodi na zaključak da ćemo u sledećoj godini imati troškove od minimalno 30 miliona dinara za rad ove službe. Verovatno će to biti mnogo više, a i to je veliki trošak za ovu državu, ovaj narod koji je u teškoj situaciji.
Još jednom da ponovim, voleo bih da se ministar ovde malo više uključi u rad, da razmisli o svemu ovome, da možda i prekinemo sednicu, pa da nađemo neko rešenje koje će biti prihvatljivo za sve poslanike ovde, da bi ovaj zakon, ako ga već donosimo, zaživeo u praksi, da ne donosimo nešto što neće u praksi zaživeti...
(Predsednik: Vreme.)
... jer ćemo formalno pokušati da kažemo Evropi, evo, imamo jedan zakon koji je u skladu sa vašim preporukama, ali koji stvarno neće u praksi zaživeti.