Hvala lepo. Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, zaista me, kao čoveka, razočarava činjenica kada su na dnevnom redu zakoni iz oblasti zdravstva.

Pogotovo kada su ovakva dva, kao da mi pokušavamo da unosimo neku negativnu energiju, da sukobljavamo mišljenje oko teme oko koje zaista ne bi trebalo da bude apsolutno politike.

Uvek sam bila zagovornik toga, i smatram da se to podrazumeva, da kada su ovako osetljive teme u pitanju treba da postoji apsolutno saglasje oko toga šta je to što je dobro da učinimo za građane Srbije, da im poboljšamo ionako zbog teških ekonomskih uslova ugroženo zdravstveno stanje.

Naravno, očekujem i da bude mnogo više priča kada dođu na dnevni red sistemski zakoni, kao što je Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju, jer će tu sigurno biti dovoljno spornih tačaka oko kojih ćemo pokušati argumentovano da odbranimo svi svoje stavove i po programima partija ispred kojih stojimo.

Danas imamo Predlog zakona o sanitarnom nadzoru i Predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i zaista sam bila ubeđena da neće biti velikog sporenja oko njih. Zašto to kažem? Pre svega, svi smo saglasni sa tim da ono što nam je svima najvažnije to je sigurno zdravlje.

Ovo su dva zakona koja su apsolutno od opšteg interesa i mi u SPS-u u poslaničkom klubu imamo jednu ozbiljnu zamerku, a to je pre svega da li je Vlada bila troma ili Skupština nije imala dovoljno sluha da ova dva predloga zakona stavi na dnevni red onda kada je to trebalo učiniti, a trebalo je bar pre 10-11 meseci, jer je konačno to bilo i nešto što je obavezujuće.

Jasno je zašto se o ova dva predloga zakona vodi objedinjena rasprava. Logično, osnovna problematika im je identična. S jedne strane imamo Predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a s druge strane Predlog zakona o sanitarnom nadzoru, koji i te kako može u dobrom delu da spreči pojavu zaraznih bolesti, pre svega kada su u pitanju higijena, životne namirnice i voda, ali u smislu životne namirnice.

Mi smo ovo shvatili prosto kao nužnu potrebu koja proizilazi, jer i u obrazloženju zakona... Moramo da se podsetimo, ova dva zakona su bila po hitnom postupku, i žao mi je i kao čoveku i kao zdravstvenom radniku zašto se to nije desilo u junu ili julu, iako je to već bio promašen termin. Zašto? Pre svega, lepo se kaže da postoji obaveza usaglašavanja propisa po Zakonu o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala, koja naravno proističe iz potpisivanja Ustavne povelje.

Drage kolege, mi iz SPS-a uvek vrlo objektivno i konkretno govorimo o svim zakonima i pišemo amandmane tamo gde smatramo da možemo učiniti neki pozitivni pomak. U ovom slučaju to su više zakoni tehničke prirode.

Ako smo slušali čak i uvodno izlaganje gospodina ministra, ako smo pratili, a ima nas dosta koji smo malo duže u ovom skupštinskom domu, videli smo praktično da je tu došlo do moranja, poštovanja svih zakona koje smo mi doneli ovde u Skupštini Srbije.

Praktično, dolazilo je do pregrupisavanja svega onoga što je postojalo u nekim zakonima, koji su važeći iako po svim normativima oni to više ne bi trebalo da budu. Dakle, sve ono iz sanitarnog nadzora što je pripalo drugim oblastima, to je iz ovog predloga zakona izolovano, sve ono što je trebalo da bude doneseno stavljano je u ovaj zakon.

Isto tako, i povodom Predloga zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti bilo je primedbi na Odboru za zdravlje da od klasifikacije zaraznih bolesti pa nadalje ovaj zakon apsolutno sve sadrži.

Naravno, bilo je polemike o tome zašto 70 zaraznih bolesti, a zašto ne manje, kako Svetska zdravstvena organizacija propisuje, iako ona daje preporuke. Jednostavno, zbog toga što smo iskustveno postupili i analizirali koje su to zarazne bolesti koje u našoj zemlji, u zemlji Srbiji, postoje, koje su iskorenjene, i kamo sreće da nam se nikada više ni jedna ne dešava, ali to je pre svega život.

I pored ovih 70 nabrojanih bolesti, često se susrećemo sa problematikom pojave zaraznih bolesti koje za naš teren nisu poznate, ili da kažem, nisu specifične, i setimo se, skoro je to bilo kada smo svi vrlo ozbiljno bili zabrinuti, ko god je dobijao upalu pluća, da nije slučajno došlo do oboljenja od SARS-a. Nepoznata bolest, a strah od nepoznatog je najveći.

U ovom zakonu čak imamo predviđeno da ukoliko se, što bi narod rekao "ne daj bože", i tako nešto desi da može ministar da bude taj koji će propisati karantin i sprečavanje eventualnog širenja ovako jedne ozbiljne bolesti sa nesagledivim posledicama.

Mi nikako da shvatimo da je Srbija država i da smo mi zemlja koja mora da ima svoje zakonodavstvo. Smatram da bi trebalo više da budemo zadovoljni, jer znamo da se do sada mnogo toga propisivalo. Savezni zakon, koji već poodavno ne postoji, a i ovaj republički nije obuhvatio sve, jer je tu bila podeljena ingerencija. Sada je praktično došlo do sažimanja i konačno da prvi put mi kao Republika Srbija, ili da kažem država Srbija, imamo ovakav predlog zakona.

I ono još što bih ovde pomenula, prosto zbog toga što je ipak objedinjena rasprava, mislim da je vrlo bitno, a to je da u Predlogu zakona o sanitarnom nadzoru sada praktično kontrolu protoka ljudi i životnih namirnica na granicama obavljaju naši sanitarni inspektori, po svim propisima koji su ovde u zakonu dati.

Rekla bih da su ova dva zakona možda jedina dva zakona oko kojih ne bih imala ništa posebno da kažem u onom kritičkom smislu, za razliku od svih ostalih zakona, oko kojih smo uvek spremni da polemišemo.

Želja može da nam bude jedino ta da se zaista ovi zakoni apsolutno ispoštuju i da oni ne budu samo neka logistička podrška, i da kao i mnogi zakoni ostanu samo mrtvo slovo na papiru. Zalažem se da se pre svega obezbedi mnogo kvalitetniji rad Republičke sanitarne inspekcije koja pripada po ovom zakonu i da joj se obezbede svi potrebni uslovi za objektivan i pouzdan stručan rad, kako bi onemogućila, ne daj bože, bilo kakve epidemije kao posledice lošeg sastojka koji postoji u hrani, u vodi za piće i u svemu onome što može da ugrozi zdravlje.

Dakle, radi se o zakonima za koje možemo da težimo samo da se sprovode takvi kakvi su napisani. Još nešto što je vrlo važno, jer verovatno sve kolege koje rade u zdravstvenim ustanovama pripadaju toj rizičnoj grupi, i u ovom predlogu zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđena je, kao što je bilo i do sada, ali u nešto izmenjenom obliku, vakcinacija i zaštita visokorizičnih grupa zaposlenih.

Zaista bih želela da Ministarstvo za zdravlje obezbedi u budžetu Republike Srbije dovoljno sredstava kako se ne bi desilo ono što se desilo pre tri godine u zdravstvenim ustanovama, kada je počela ta vakcinacija u cilju zaštite zdravstvenih radnika, pa kad nije bilo dosta sredstava da se ispoštuje ceo protokol, i onaj deo prvih vakcina koje su date i podeljene, to je sa finansijskog aspekta bio bačen novac, a sa aspekta zaštite apsolutno nije moglo da se obavi.

Želim da kažem za prvo javljanje da će poslanici poslaničke grupe SPS podržati ove zakone u celini. Zahvaljujem.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Izvolite, Paja Momčilov, ovlašćeni predstavnik SRS.

Poštovane koleginice i kolege, pošto smo već istakli glavne tačke kojima ćemo da osporavamo nama upućene predloge, samo da podsetim, što se tiče zakona o sanitarnoj zaštiti rekli smo da sužavanje nadležnosti sanitarne inspekcije, tj. nadzora kako ga zakon naziva, smatramo lošim rešenjem u odnosu na postojeća i na rešenja koja postoje u okolini i u svetu.
Rekli smo da smatramo lošim rešenjem to da sanitarni nadzor bude jedan sektor u okviru Ministarstva. Smatramo da bi to trebalo da bude ili uprava koja bi imala svog direktora i jedan pogon koji će imati više stotina ljudi, moći normalno da funkcioniše i radi.
S druge strane, znamo da je u jednoj od studija koje su stranci radili za Ministarstvo, koja je plaćena nekih 105 hiljada dolara, dat savet da se inspektorat osnuje unutar Ministarstva za zdravlje Srbije, tako da možda nije na odmet da se to ispoštuje.
Vi kažete da ovde nema spora i da mi iz političkih razloga vodimo ovu raspravu. Vodimo i iz političkih i ne smatramo politiku nečim što je pežorativno i što je loše. Mi jesmo političari. Doduše, pošto sam ja i lekar, sebi dozvoljavam da vodim i kao lekar ovu raspravu, da imam neka stručna znanja.
Ta znanja nisu uvek dostatna, moram da priznam. Onda je naš manir, srpskih radikala, da ne pametujemo sa svojom ograničenom pameću, nego da pitamo istaknute stručnjake iz naše struke, koji su poznata imena, da nas oni posavetuju, da oni sagledaju ovaj problem, pa da u zajedničkoj raspravi dođemo do nekakvih rešenja. Te javne rasprave u Srbiji danas, kada je zdravstvo u pitanju, nema.
Da krenemo od početka. Pogledajmo kakvo nam se obrazloženje daje za usvajanje ovakvog zakona i gledajte pravni osnov. Jedno pravničko pitanje, ovo je politizacija. "Imajući u vidu da se sanitarni nadzor definiše kao inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa i nad sprovođenjem propisanih mera...", onda kaže - "indirektno bi se mogao izvoditi i iz člana 72. stav 1. tačka 7) Ustava Republike Srbije, u kome je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva."
Kada uzmete Ustav Srbije i dotični član, koji kaže: "Republika Srbija uređuje i obezbeđuje", da preskočimo sve članove, i kaže tačka "7) sistem javnih službi". Kakav sistem javnih službi kada je sanitarni nadzor u pitanju? Tražim odgovor. Ne može to biti indirektni ustavni osnov za ovo.
Imate iznad toga – sistem u oblasti zdravstva (tačka 6); da ste se na to pozvali pa da čovek kaže - može. Ono što ste se pozvali je tačka 11) i to može. Ako uzmete Zakon o radu, govori se o državnim organima i o javnim službama. Kakva je to veza? Šta to znači? Kako to može biti javna služba? To nam objasnite. Da ostavimo da to razjašnjavaju pravnici, ali molim da ne pišu takve nebuloze u ovakvim obrazloženjima stavova.
Rekli smo da je sam naslov neodgovarajući. Naslov je - Predlog zakona o sanitarnom nadzoru, a mi kažemo da je to u stvari o sanitarnoj inspekciji, jer zakon tretira rad, predmet rada, polje rada sanitarne inspekcije. Sanitarni nadzor je nešto šire. Sanitarni nadzor se sprovodi u zdravstvenim ustanovama, a ne sprovodi ga sanitarna inspekcija. Prema tome, treba poći od onog što jeste i tako nazvati sam zakon.
Da bismo bili potpuno jasni, smatramo da kada se govori o sanitarnom nadzoru treba poći od najšire definicije.
Smatramo da sanitarni nadzor nije ono što je ovde napisano, nego ono što je udžbenička definicija, a to je da je sanitarni nadzor inspekcijski nadzor nad sprovođenjem zakona i drugih propisa koji obuhvataju nadzor nad licima i delatnostima, građevinskim objektima, prostorijama i prostoru, postrojenjima i uređajima koji bi mogli na bilo koji način štetno da utiču na zdravlje ljudi i sanitarno-higijenske uslove.
To je opšta definicija i svakako mora, kad se govori o zdravlju, a inspekcija je ta koja se bavi zdravljem, da bude kompletna. Ne mogu se iz ovog konteksta izuzeti otrovi, buka, štetno delovanje pušenja, jonizujuće zračenje. Ministarstvo za nauku može se baviti i tim problemima, ali ono nije kvalifikovano da ceni zdravstvenu ugroženost. Zato postoje specijalisti medicinske struke čija je to nadležnost.
Uzmite zemlje u okolini, hrvatski zakon. U zakonu je sve to pobrojano, hrvatski zakon to ne da van sebe. Zbog ovakvog nakaradnog tumačenja, gde smo se mi toga odrekli zbog jednog propisa o ministarstvima, a gomilu drugih preskočili (mogu i to da citiram, koje smo druge zakonske odredbe preskočili), došli smo u situaciju da nam dođe vagon radioaktivnog materijala u Niš, da nam dođe otrov sa olovom preko Preševa i da ne govorim ostale podatke. Došli smo do toga da ne možemo da otkrijemo radioaktivnu borovnicu, nego treba Crnogorci da nam kažu da se u ovu zemlju uvozi radioaktivna borovnica. Ima gomila problema. Naša granica je stravično porozna. Razlog za to je što se ovo ministarstvo odreklo nadležnosti i direktno ugrozilo zdravlje građana Srbije.
Ovde je napravljen jedan galamatijas. Ovde normalan čovek ne može da se snađe u definicijama i pojmovima. Kada vi čitate sam tekst, onda se kaže - određuje se oblast i objekti. U srpskom jeziku oblast je teritorija, a to može biti – delatnost i objekti. Onda možemo precizno da specificiramo koji objekti. Na Odboru sam dobio odgovor – naš Ustav tako reguliše. Može u sociološko-pravnoj sferi da reguliše šta hoće, u zdravstvenoj ne može. Mi u zdravstvenoj govorimo, mi lekari Srbije, još srpskim jezikom; kad nemamo adekvatne termine koristimo latinski, a koristimo i anglosaksonske. Druge pojmove i termine ne koristimo.
Mora se poći od opšte definicije, ne može se izbaciti iz ovog ono što smo kazali. To ćemo detaljno obrazložiti u svojim amandmanima. Šta ovaj sanitarni zakon, po nama, treba da sprovođenjem mera obezbedi? Zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, zaštitu zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, zaštitu zdravstvenog stanja stanovništva. Mi tu pobrajamo tačno ono što treba da sadrži zakon.
E, sad, tamo je sve razbacano. Tu ne možeš da se snađeš, ne zna se ni šta je objekat, ni šta je predmet, ni šta je oblast. To je jedan galimatijas. Ova rešenja smo preuzeli iz prethodnih zakona koji su na čistom, lepom srpskom jeziku, razumljivom, ovu oblast regulisali. Zašto to sada nekom smeta i zašto to neko zove politizacijom, ne znam.
Mi smo to tačno specificirali našim predlogom, pošto smo davali kontrapredloge, i ne kritikujemo mi zato što smatramo da treba kritikovati kritike radi, nego uvek dajemo svoje rešenje, za koje smatramo da je ispravno. Naravno, ne moramo uvek biti u pravu.
Ono što je jako interesantno kod donošenja ovog zakona jeste da ste vi imali mišljenje Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu koje je tražilo odbijanje ovoga i vraćanje starog predloga. Prema tome, ako je ovaj institut to uradio zbog SRS i ako je ovo politizacija, gospodo poslanici, ja ću se sa vama složiti. Evo ga ovde, da ne čitam šta su oni napisali i zašto traže povlačenje zakona. Ne traži SRS to iz političkih razloga, to traži struka, nauka.
Ono što je još jako interesantno za vas koji ste evropejci, evo vam mišljenje Karl Bro agencije, koja kada govori o ovom zakonu kaže gde nije ispoštovana regulativa Evropske unije. I evo, ovde je taksativno nabrojano sedam direktiva, a potpisala se izvesna gospođa Maja Sandić, ekspert na nekom projektu koji radi naše ministarstvo.
Ako je to isto politizacija, u redu, i ako je ovo naš ekspertski tim koji je radio, Srpske radikalne stranke, složiću se sa vama uvažene kolege. Imate gomilu dopisa Ministarstva za poljoprivredu, koje neću čitati. Znači, jedno resorno ministarstvo sa tri-četiri podneska u kojima se protivi ovim rešenjima, to je vama takođe politizacija, znači i to nije struka ...
(Predsednik: Gospodine Momčilov, hoćete li da koristite i drugih 10 minuta?)
Da, u kontinuitetu ću iskoristiti ovo sve. Takođe smatramo da u ovom zakonu ima nedozvoljenih zakonskih rešenja, odnosno zakon je s jedne strane i nedostatan, on neke stvari koje treba da bliže odredi ne određuje, ali dozvoljava da kada su sanitarni inspektori u pitanju to bude i neko ko je zatečen sa višom stručnom spremom. Molim vas, nađite mi propise Evropske zajednice, nađite mi propise zemalja u okruženju koji predviđaju takvu mogućnost.
Naime, šta se radi, kakvo smo objašnjenje dobili na Odboru? Dobili smo zamenu teza. Kažu – imamo mi ljude koji idu u srednju školu sanitarnog smera i imamo višu sanitarnu školu. Pa, ti ljudi i treba da rade. Kada je neko biohemičar on ima laboranta, taj mu laborant radi gro posla, kod nekih radi sve, a potpiše se biohemičar.
Sanitarni inspektor je lice sa posebnim ovlašćenjima, koje treba da vodi i upravni spor, kao zadatak; i sada vi hoćete da delegirate takva ovlašćenja nekome ko nije dovoljno kompetentan, u današnje vreme kada su vam biroi prepuni stručnjaka, kada imate ljude koji vape za poslom iz struka koje ste predvideli da vam budu sanitarni inspektori.
Postoji i druga stvar, što idete i dalje, pa kažete ovako, a to ste obrazlagali – da je takva naša društveno-politička situacija, da ako se neko zatekao a nije sa određenim kvalifikacijama, on treba da ostane i dalje kao sanitarni inspektor. Ne može da ostane i ne treba da ostane, ako hoćete da uvodite savremena rešenja, da ne pravite presedane, ali tu postoji i još jedna druga stvar – vi ste dužni da u prelaznim odredbama napišete da ste dužni te ljude, unutar vašeg ministarstva, da zaposlite i da im nađete odgovarajuće poslove. To bi bilo čestito i sa jednog humanog gledišta opravdano.
Ono što je još jedna naša zamerka – vi ste centralizovali maksimalno i stravično ovu službu. Mi pričamo o decentralizaciji, pričamo o privatizaciji, a vi niste dali nadležnosti ni mogućnosti da pomislite da postoji gradski sanitarni inspektor. Postoje neki poslovi koji su možda manje složeni, a koje bi ti gradski sanitarni inspektori lepo uradili. To poznaje i svet i naše okruženje. Pozivam se opet na hrvatski zakon, uzmite pa pročitajte, videćete kako on izgleda.
No, da pređemo malo i na ovaj drugi zakon. Imalo bi o ovome da se priča dosta dugo, nadam se sa stručnog aspekta, a ne političkog. Mislim da možemo slobodno da pređemo na ovaj drugi zakon.
Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti je i te kako važan zakon. Ono što smo mi stavili kao načelnu primedbu jeste da smo ukazali na to da je on nesavremen. Kazali smo da je neprimeren zemljama Evropske unije. I evo, odmah da se uhvatimo tog broja od 70 bolesti, koji je ovde specificiran. Mi smo kroz amandmansko rešenje dali ono što nalaže direktiva Evropske unije, a to je 2119/98 EC, koja u svom aneksu daje i specificira bolesti na način kako to Evropa danas vidi.
Ovo što ste vi dali, što kažete da je Svetska zdravstvena organizacija dala, to jeste možda, ali ona obuhvata i Afriku, dok mi živimo u Evropi, hoćemo da idemo u Evropu i mi pričamo o tome da treba da harmonizujemo zakone sa evropskim zakonima. E, ako je tako, onda je trebalo kod ove specifikacije da stavite to.
Zašto svih 70 bolesti moraju da se prijavljuju, pitam vas. I dan-danas, onaj ko hoće da bude pošten i realan mora da prizna da vi nemate 100% prijavljivanje ni za trbušni tifus. To je realnost u Srbiji, a vi sada tražite dodatni namet; nismo u stanju ni ovo što danas treba da prijavljujemo da prijavimo kako treba, a vi još proširujete to. Za tim nema potrebe, to je sasvim sigurno.
Dalje, vi ovde govorite o definicijama. Na Odboru smo imali spor u vezi sa tim šta je to definicija. Kaže meni opunomoćenik – nisu to definicije. Lepo piše – pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje. Opet se pozivam na Evropsku uniju i definicije koje su date u aktima Evropske unije, to je taj dokument (drži u rukama materijal), prepišite i prevedite to kako treba. U ovoj definiciji fale dve ili tri ključne stvari, koje niste sagledali, niste znali, pa je ona štura, stara i ne može da bude dobra za Jugoslaviju kad nije dobra za Evropu.
Samo čitajte ovo i ja neću da trošim vreme, a vi meni nađite dokument iz kog ste ovo prepisali, da uporedimo dokumente, pa da ja kažem – ovaj vaš je noviji, savremeniji, svaka čast, tako treba. (Komentar se odnosi na dobacivanje iz sale). E, tako razgovarajte, molim vas, a ne dobacivanjem i onda – Momčilov je uzurpator, Momčilov je onaj kome ne treba dati da govori zato što je nekulturan. Izvinite, ova vaša kultura se ogleda i danas ovde, u ovim poslaničkim klupama.
Dalja tri-četiri stava sadrže opet nekompletne definicije. Isti je dokument, pozivam vas, neću da prevodim bukvalno, nema potrebe da vam čitam. Ali, ono što kaže u članu 4, pazite – primena mera utvrđenih međunarodnim konvencijama, odnosno kaže da će se primenjivati međunarodne konvencije, a nigde se ovde ne kaže koja je to konvencija.
Meni je dat lakonski odgovor – pa, nećemo sada valjda da pišemo, zakon se menja, pa mi stalno da pišemo izmene. Pogledajte bilo koji zakon Evropske unije. Na ovom na kome vam egzemplarno prikazujem na tri stranice su naznačene izmene koje sledi ovaj zakon i zadnja varijanta koja se daje na usvajanje.
Pravi zakoni, naši stari zakoni su imali sve izmene pobrojane. Kada se pozivate na stranu konvenciju vi morate da je specificirate, da je imenujete, a čak ste dužni da kažete kada je ratifikovana kod nas, da bi za nas bila obavezujuća. Ta vaša šarlatanska objašnjenja stvarno nećemo da prihvatimo i da ovo usvojimo.
Uvek ćemo se javljati za reč, trošiti vam vreme, dok god se vi drugačije ne ponašate, dok ne počnete da se ponašate profesionalno i onako kako se čitav svet ponaša.
U članu 4. npr. se kaže da mere iz ovog zakona imaju najveći prioritet u odnosu na druge mere zdravstvene zaštite. Pa, da je to čak i tačno, ovaj zakon to ne može da reguliše. To mora stariji zakon da reguliše, tu delom pravnicima upućujemo primedbu, a zna se koji je taj stariji zakon, to je zakon o zdravstvenoj zaštiti. Taj zakon ne možemo da vidimo, tog zakona nema, kao ni zakon koji reguliše finansiranje zdravstvene službe. To su sistemski zakoni koji su morali prethoditi ovom predlogu, pa tek bismo onda mogli da pričamo i o ovim tzv. tehničkim zakonima.
Ovaj zakon je prepun nepotrebnog administriranja. Posebno ukazujem na članove 12. i 13. Zatim, ako se uzme član 19, tu se navodi tuberkuloza, koja je sada i kod nas u porastu, i naše ministarstvo je uzelo jedan veliki projekat, dobilo je donaciju za tuberkulozu. Zašto zakonom ne regulišete tu oblast po tim savremenim principima DOC-a? Zašto držite u karantinu tog pacijenta i kažete – dok je on potencijalno zarazan za okolinu. Po tim dokumentima samo 10% tuberkuloznih pacijenata treba da bude hospitalizovano. Treba da budu hospitalizovani ljudi sa teškim komplikacijama.
Kada pričate o karantinu, ne može ministar da određuje, ako se pojavi neka druga bolest, da je potreban karantin. Međunarodna svetska organizacija može, ukoliko se neka bolest pojavi, da da preporuku i sigurno ćemo je mi usvojiti. Karantin je na jedan opstruktivan i čudan način ovde definisan kao zatvor. To je upravo ono što je suprotno novom međunarodnom pravilniku koji će biti usvojen u maju mesecu 2005. godine i to treba da znate. Tu se sprečava da se karantin sprovodi na ovakav način kako ste predvideli.
Pošto ističe moje vreme za govor, još jednom vas pozivam da Predlog zakona ne usvojite. Poslanici SRS će sigurno biti protiv njega, a vi možete terorom većine i skupštinskim terorom da izglasate ovo. Ovo će ostati kao trajan dokumenat, ovo će biti nekada gledano i neko će se nad ovim možda zamisliti, a neko će se i smejati.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Goran Ilić, ovlašćeni predstavnik DSS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, danas su na dnevnom redu dva važna zakona iz oblasti zdravstvenog sistema, pogotovo važna za zemlju kao što je Srbija, jer, nažalost, po ekonomskom razvoju na niskim je lestvicama u odnosu na evropske zemlje. Upravo takve države su izložene opasnosti od nastanka zaraznih bolesti, nažalost i nekih bolesti koje se u drugim razvijenim krajevima Evrope, na koju se ugledamo, retko javljaju, pa prema tome je i poseban značaj ovih zakona koji prvenstveno poboljšavaju oblast preventivnog delovanja u zdravstvenom sistemu i sprečavaju nastanak tih bolesti. Otuda verovatno i jedan od razloga za širi spisak zaraznih bolesti koje nam prete od onog koji je usvojila Evropska unija.
Dva zakona su potpuno komplementarna i ima logike da se usvajaju praktično istovremeno. Već smo čuli danas da je u ovoj oblasti do sada postojala, zbog novih okolnosti državnog uređenja, kontradikcija i preklapanje nadležnosti. Mi kao lekari pozdravljamo što su pravnici rešili da nam pomognu, ali naravno bez medicinskog fundamenta ovi zakoni ne bi nastali, da se ove oblasti zakonom dobro urede.
Da bi se ta sveukupna preventivna zdravstvena zaštita na pravilan način sprovela i tako očuvalo i unapredilo zdravlje stanovništva potrebno je uskladiti zakone iz različitih oblasti. Mi smo imali taj Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje koji ima u svojoj nadležnosti deo obaveza koje danas prelaze u ingerenciju Ministarstva za zdravlje i porodicu. Naravno, to su veoma značajni elementi zdravstvenog sistema, kao što je sprečavanje zaraznih bolesti, kontrola ispravnosti životnih namirnica i nadzor na državnoj granici. Sada je to nadležnost Republičkog inspektorata i nadamo se da će ovaj zakon omogućiti da ta briga u toj oblasti bude bolje regulisana.
Ova nova i moderna zakonska rešenja su usklađena sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, zakonima iz oblasti privrede, a svakako moraju biti u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti koji, pretpostavljam, dolazi u narednom periodu na usvajanje u Skupštinu.
Kada govorimo o zakonima sa ove govornice često je jedan od ključnih argumenata usklađivanje naše zakonske regulative sa regulativom zemalja u okruženju sa kojima smo upućeni na saradnju i takođe sa legislativom Evropske unije i zakonopisac tvrdi, a mi koji smo zakon čitali potvrđujemo da je to usklađivanje ovim zakonom moguće i da će biti ostvareno.
Naravno, ovaj zakon predviđa ravnomernu raspodelu nadležnosti različitih subjekata, što se i danas čulo sa ove govornice, a DSS na toj decentralizaciji stalno insistira, i pretpostavljamo da će, ako ove službe budu u okviru Ministarstva, podzakonskim aktom to biti dobro uređeno i da će ljudi koji se nalaze na terenu moći u direktnom kontaktu sa problemima ovu oblast da regulišu na pravilan način. Pretpostavljam da će ti podzakonski akti doći ili već postoje i da će na najbolji mogući način biti dopuna ovom zakonu.
Pominju se oblasti kojima se ovaj zakon bavi, a ja bih ponovio, jer smatram da su veoma značajne. Radi se o oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju. Ovde postoji novina, baš zbog ove nove regulative, da je ovim zakonom predviđeno da nadzor nad licima i životnim namirnicama bude ingerencija inspektorata pri Ministarstvu, što je ranije bilo u ingerenciji saveznih organa koji danas praktično ne postoje i da će to omogućiti sprečavanje, suzbijanje, eliminaciju i iskorenjivanje zaraznih bolesti, kako to svi i očekujemo.
Novina je i novo ovlašćenje sanitarnih inspektora u kontroli životnih namirnica; takođe, jedna od značajnih oblasti i u kontroli ispravnosti vode za piće, pri čemu se voda smatra životnom namirnicom. Ono što je oblast nekih drugih ministarstava ovaj zakon ne uređuje. Misli se na vodu koja se koristi na drugačiji način. Predmet ovog zakona je voda kao životna namirnica i mislimo da je to dobro rešenje.
Zakon uređuje na sličan način i obaveze pravnih lica, ovlašćenja sanitarnih inspektora, planiranje i uređenje prostora, pri čemu se kao taj propisani uslov za izradu planskog akta i na zakonom zasnovan način prethodno utvrđuju sanitarni uslovi kroz tehničku dokumentaciju. To je vrlo važno da bi se ti objekti na pravilan način izgrađivali.
Zakon uređuje ovlašćenja sanitarnih inspektora, prava i obaveze i uslove koje moraju da ispune ta lica. Ono rešenje koje predviđa da lica koja su obavljala ovaj posao u momentu stupanja ovog zakona, a sa drugačijim obrazovanjem u odnosu na ono što predviđa ovaj zakon, mogu i dalje da ga obavljaju prosto jeste princip koji smo imali u nekim drugim zakonima. Znači, briga za ljude koji se ovim poslom bave i koji su svojim iskustvom dokazali da mogu da ga rade.
Mi iz DSS-a smatramo da to nije prepreka modernizaciji zemlje i ovog sistema. Sećate se da smo govorili o sličnom rešenju u Zakonu o lekovima. Iako je taj problem na sličan način i tu postojao, mi smo podržali princip da se ova oblast uređuje na ovaj način, a naravno novi, mladi i obrazovani ljudi će dolaziti sa valjanim kvalifikacijama i polako zamenjivati one koji su to radili.
Potpuno komplementaran je zakon o zaštiti od zaraznih bolesti. Ovaj zakon, prvo, određuje spisak tih zaraznih bolesti, definiše opšte i vanredne mere i načine za njihovo sprovođenje. Praktično, on je pravni osnov za unapređenje zdravstvenog sistema, sistema zdravstvene zaštite, očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva Republike Srbije.
Lista zaraznih bolesti, kao što sam rekao, sadrži 70 bolesti. To je u odnosu na 39 oboljenja koje predviđa Evropska unija nešto više, ali je, kako zakonopisac kaže, sačinjena na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, Komisije Evropske unije, ali i naših epidemioloških iskustava.
Ono što je dobro, to je da je ostavljena mogućnost, pri pojavi neke nove opasne bolesti, da ta lista ne bude zatvorena i da ministar, prema svojim ovlašćenjima, uvrsti neku od tih novih opasnih bolesti. Pominjao se ovde i SARS. Praćenje pneumonije na jedan poseban način omogućava da se, iako SARS nije na ovoj listi, na pravilan način sagleda opasnost od ove bolesti i preduzmu odgovarajuće mere, ako to bude potrebno.
I ovde je postojalo preklapanje nadležnosti. Postojao je savezni zakon, postojao je Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje koji prestaje sa radom, a čije ingerencije prelaze na republičko ministarstvo. Ovaj zakon to uređuje. On je bio neophodan da bi ovaj sistem mogao da funkcioniše.
Već se danas govorilo o tome da je zakon predvideo rešenja za probleme u ovoj oblasti. Svakako, očekujemo da podzakonski akti urede na detaljniji način elemente tog sistema. Naravno, pozdravljamo ulogu Instituta za zaštitu zdravlja Srbije i odgovarajućih zavoda za zaštitu zdravlja, jer je važno funkcionisanje ove mreže, ovog sistema, i uvažavanje stručnih mišljenja; tu su pravo i medicina potpuno komplementarni, prati se kretanje zaraznih bolesti, prikupljaju se, analiziraju i distribuiraju podaci o epidemiološkom nadzoru.
(Predsednik: Da li ćete koristi i drugih deset minuta?)
Da. Taj sistem koji postoji treba negovati i razvijati. On će nam omogućiti da pojavu ovih bolesti sprečimo na efikasan način, a nadamo se da nećemo doći u situaciju da se bavimo i nekim drugim vanrednim merama, ukoliko se pojave.
Ovde se pominju i neka iskustva i neke definicije epidemiološke sekcije Srpskog lekarskog društva. Mi iz DSS-a takođe pozdravljamo što su stručna mišljenja ovih organizacija uvažena u pisanju ovog zakona.
Naravno, zakon predviđa opšte, posebne, vanredne mere, mere epidemiološkog nadzora u vanrednim situacijama, što se i očekivalo i što je na sličan način bilo regulisano i starim zakonom.
Ono što je dobro, to je što je poseban akcenat stavljen na suzbijanje bolničkih infekcija. To je nešto što je u Srbiji, nažalost, realnost; povremeno, ali realnost. Ta komisija za zaštitu od bolničkih infekcija koju ovaj zakon predviđa je instrument za koji se mi nadamo da će na efikasan način rešavati ovaj složen problem. Znamo u kakvim uslovima naše zdravstvene ustanove rade. Nadamo se da će se to poboljšavati u narednom periodu sve više, ali te intrahospitalne infekcije se moraju sprečavati. Dobro je što je zakon posebnu pažnju na to obratio.
U članu 34. pominje se i pružanje usluga u posebnim objektima pravnih lica i preduzetnika, danas je to dosta aktuelno, gde se ne pružaju klasične medicinske intervencije, nego usluge higijene, ulepšavanja, nemedicinskih i estetskih intervencija. U našim gradovima je to praksa. Dobro je što zakon predviđa uslove da se spreči pojava i širenje zaraznih bolesti čak i na ovim mestima, gde mnogi od nas misle da takva opasnost ne preti, a nažalost, iskustva pokazuju da nije tako, nego su iskustva drugačija.
Naravno, zakon predviđa obaveze svih učesnika u ovom procesu, ovlašćenja sanitarnih inspektora itd., u skladu sa Zakonom o sanitarnom nadzoru, vezano i za kontrolu na samoj državnoj granici.
Posebno bih skrenuo pažnju na član 8. koji u veoma značajnim opštim merama, koje su prave preventivne mere za sprečavanje nastanka zaraznih bolesti, govori o obezbeđenju ispravne vode za piće, o sanitarnim uslovima u objektima društvene delatnosti, a u stavu 3. o uklanjanju ljudskih i životinjskih izlučevina, leševa, organa i tkiva, otpadnih voda itd.; nešto što možda na prvi pogled većini građana ne predstavlja mogućnost za eventualni nastanak problema.
Moja iskustva, kao lekara sudske medicine, specijaliste, pokazuju da ova oblast do sada nije bila na pravi način regulisana, odnosno da se zakon u ovoj oblasti nije na pravilan način primenjivao. Nadamo se da će i ovo eksplicitno navedeno rešenje da se strogo kontroliše ova oblast tu oblast na pravilan način urediti i omogućiti da se jedan praktičan problem iz dana u dan na pravilan način rešava i da ne dođe do posledica koje mogu iz ovoga da proisteknu.
Sve u svemu, radi se o dva značajna zakonska projekta, međusobno komplementarna, koji ovu oblast pravno uređuju u novonastalim okolnostima državnog uređenja i nekih novih pravnih propisa. Smatramo da će u okviru podzakonskih akata koji proističu iz ovog zakona ova oblast biti bolje uređena, a to direktno znači unapređenja zdravlja stanovništva.
Ponavljam, problem siromašnih zemalja je veći nego razvijenih zemalja. Nažalost, mi smo još uvek u toj zoni i iz nje, nadamo se, izlazimo, ali o ovim problemima strogo moramo da vodimo računa. Dobro je što su ovi zakoni relativno brzo stigli na red, u svemu ovome što moramo u ovoj skupštini da usvojimo. Naravno, očekujem komplementarnost sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti, koji uskoro treba da bude usvojen u Skupštini.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? Izvolite, Snežana Stojanović-Plavšić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, danas raspravljamo o veoma važnim zakonima iz oblasti zdravstva. Ne želim da unapred kvalifikujem da li jeste ili nije politička demagogija biti protiv ovih zakona, ali želim nešto da vam kažem.
Protekle subote u Skupštini je bio dan otvorenih vrata i ja sam bila među malobrojnim poslanicima koji su imali to zadovoljstvo da u Skupštini razgovaraju sa građanima. Građani imaju razumevanja za naše političke razlike i jasno im je da vrlo često mislimo različito o nekim stvarima. Osnovno pitanje koje se ponavljalo u svim grupama građana koje su posećivale ovaj naš dom bilo je - kako je moguće da baš uvek imate različite stavove i kako je moguće da po svim pitanjima koja su od najvećeg značaja za stanovništvo i građane Srbije imate baš uvek različite stavove?
Verujte mi, nije bilo lako objasniti to građanima Srbije, kao što verujem da ni danas nije lako opoziciji da objasni građanima Srbije predlog da ove zakone treba ne samo menjati, nego da ih treba potpuno povući iz procedure. Zašto nije lako to danas objasniti građanima Srbije? Zato što moram da im kažem nešto, a to je činjenica da, nažalost, u ovom trenutku ove oblasti u našoj zemlji nisu dovoljno dobro uređene, da postoji realna opasnost od nebrige, neodgovornosti ljudi koji su zaduženi da brinu o higijenskoj ispravnosti namirnica ili o svim onim oblastima koje treba da budu pod sanitarnim nadzorom, bitnim za zdravlje naših građana.
Dakle, ne postoje jasno uređene procedure, ne postoji jasan sistem odgovornosti i, nažalost, ne postoji jasna kaznena politika u ovim oblastima. Zato se u našoj zemlji povremeno dešavaju situacije koje ne želimo da se ponove. Naravno da treba doneti jasne zakone, naravno da treba urediti ove oblasti, naravno da Ministarstvo zdravlja ovim zakonima izlazi u susret potrebama građana i jednoj osnovnoj potrebi, potrebi od nacionalnog interesa, a to je potreba da zdravlje građana bude na prvom mestu. To je ono što ovi zakonu uređuju.
Zakon o sanitarnom nadzoru i zakon o sprečavanju širenja zaraznih bolesti upravo uređuju oblast zaštite zdravlja građana i to u onoj meri koja je najznačajnija i u oblasti preventivne zaštite zdravlja građana. Rekla bih da ništa nije skuplje od zdravlja, to je ono što naši građani dobro znaju, i podsetila bih na još jednu od onih narodnih mudrosti "bolje je sprečiti, nego lečiti". Da bismo sprečili, moramo da imamo jasne procedure i sistem odgovornosti i sve ono što ova dva zakona regulišu. Zato je važno da ovi zakoni budu usvojeni u Skupštini i zato je jako teško biti protiv ovih zakona.
Zašto nisu u ovom trenutku precizno definisane sve ove procedure i zašto ne postoji jasan republički zakon? Zbog toga što je zakon donet 1994. godine, u njega su unete izvesne izmene 1996. godine; to su zakoni koji nude zastarela rešenja i jasno je da ta rešenja treba menjati, jer je u međuvremenu došlo do velikih promena u svim oblastima života u našoj zemlji.
Između ostalog, došlo je do velikih promena i u pravnom sistemu, zakonodavstvu, tako da su mnogi zakoni promenjeni i u skladu sa tim mi se moramo ponašati. Ovo su zakoni koji nude nova, moderna rešenja, usklađena sa republičkim zakonodavstvom, sa zahtevima koje je Ustavna povelja stavila pred nas, sa zahtevima EU i sa životnim potrebama u ovom trenutku. Ovi zakoni daju jasan odgovor na nekoliko pitanja: ko, šta, kada, kako treba da radi u slučajevima opasnosti od širenja bolesti.
Dalje, ovo su zakoni u kojima je nedvosmisleno jasno da je u potpunosti konsultovana cela stručna javnost. Moram da kažem da su to zakoni oko kojih se vodila javna rasprava u stručnim krugovima, da je konsultovano Srpsko lekarsko društvo i republičko Udruženje za borbu protiv zaraznih bolesti, koje čine najeminentniji stručnjaci u ovoj oblasti. Dozvoljeno je imati pojedinačno stručno mišljenje različito od njih, ali ja bih rekla da je to ipak autoritet koji ne možemo zaobići u ovakvim slučajevima.
Koje su razlike koje su definisane ovim zakonom i šta su novine koje donose, a o tome je ministar dovoljno već govorio. Samo bih podsetila, što se tiče zakona o sanitarnom nadzoru, on ima novine koje su usklađene sa aktuelnim zakonskim rešenjima. Definisane su tri osnovne oblasti kojima se ovaj zakon bavi. Tačno je da je prethodno bilo više oblasti koje je ovaj zakon regulisao, tačno je da je oblast jonizujućeg zračenja sada izuzeta iz ovog zakona, jer se njome bavi neki drugi zakon, a njime se uređuje ova oblast.
Takođe, oblast zaštite životne sredine potpada pod Zakon o zaštiti životne sredine i tim se bavi drugo ministarstvo i tačno je da postoje izvesne promene u vidu smanjenja nadležnosti u inspekcijskom nadzoru u oblasti građevinskih poslova, odnosno objekata u izgradnji i rekonstrukciji, jer je to regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji. Dakle, jasno je da ovde nema preklapanja nadležnosti i zbog toga je jasno šta je čija nadležnost.
Ukoliko želimo da menjamo ove nadležnosti, moramo menjati te zakone i ukoliko odgovorno tvrdimo da ljudi koji rade u Ministarstvu za zaštitu životne sredine nisu dovoljno kompetentni da se time bave, onda moramo menjati Zakon o ministarstvima. To nije tema našeg današnjeg razgovora.
Tema našeg današnjeg razgovora je nadležnost Ministarstva zdravstva u ovoj oblasti, što se vrlo jasno ovim zakonom precizira. Takođe se vrlo jasno precizira koje su to procedure i koje su odgovornosti sanitarnih inspektora, kao i odgovornosti u zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. To su one novine koje ovaj zakon donosi, a on je usklađen i sa domaćim i sa stranim zakonodavstvom.
Moram još da naglasim jednu oblast, koja je za mene veoma važna. Poslanička grupa G17 plus stoji iza obe oblasti, mada je možda malo nepopularno to što ću reći. Naime, ovaj zakon definiše i jasnu kaznenu politiku, odnosno definiše sistem odgovornosti. On podstiče uspostavljanje sistema odgovornosti u ovoj oblasti. Mislim da ćete se složiti sa mnom, sigurna sam da je i za građane Srbije jako važno da u ovoj oblasti postoji sistem odgovornosti.
Dakle, jako je važno da se zna ko je odgovoran, ukoliko dođe do širenja određenih bolesti. Jako je važno da lice koje je odgovorno bude adekvatno kažnjeno. Meni je žao, ali mi još nismo u situaciji i još nemamo taj nivo odgovornosti, a možda i nivo razvijene svesti u oblasti zdravstvene zaštite, da možemo u potpunosti da se oslonimo na savest, na svest i poznavanje zdravstvenih propisa, kod svih ljudi koji su u kontaktu sa nekim važnim životnim namirnicama.
Do sada se moglo dogoditi da neka nesavesna osoba, zato što nije oprala ruke, a poslužila je hranu našoj deci u vrtiću, unese klice i da deca budu zaražena. Da li treba da vam kažem kolike su kazne bile do sada predviđene za ovakve i slične prekršaje? Kazne su bile jako niske, recimo, za fizičko lice mandatna kazna u slučaju da ne poštuje higijenska pravila bila je 100 dinara.
Mislim da je građanima Srbije dovoljno jasno da je ovo nešto što se mora menjati i da, bez obzira na sve, ništa nije dovoljno skupo koliko je skupo zdravlje. To kažem i u ekonomskom i u subjektivnom smislu. Kazne su pooštrene i mislim da će svi građani stati iza toga da kaznena politika mora da bude jasna i da sistem odgovornosti mora biti jasniji. Ako je neko bio spreman da učini tako nešto, mora biti spreman da podnese i sankcije. Verujem da ćemo na taj način razvijati sistem odgovornosti i da će ona biti veća.
(Predsednik: Gospođo Plavšić, da li koristite i drugih 10 minuta?)
Da. Što se tiče zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, želim da kažem da je situacija jako slična. Ova oblast nije dovoljno regulisana, odnosno nije bila regulisana do sada na republičkom, već na saveznom nivou i sa Ustavnom poveljom došlo je do potrebe da postoji jedan ovakav zakon na republičkom nivou. Republika Srbija sada ima priliku da donese zakon koji će unutar njene teritorije i unutar njenih ingerencija u punoj meri regulisati ovu oblast. Mislim da je to nešto što građani Srbije mogu da pozdrave.
Što se tiče spiska bolesti, ne bih ulazila u detaljnu raspravu. Želim samo da kažem da je ovaj spisak bolesti usklađen sa 10. međunarodnom klasifikacijom bolesti. Želim takođe da kažem da je on širi, ali da je apsolutno usklađen sa situacijom koja je primerena našoj zemlji i zemljama u okruženju. Prijatno sam iznenađena nastojanjima da ovaj zakon bude u punoj meri usklađen sa evropskim zakonima i sa zahtevima koje Evropa pred nas postavlja.
Poslanička grupa G17 plus apsolutno pozdravlja svaku inicijativu koja vodi evropskim integracijama, ali takođe želim da kažem da mi u punoj meri imamo svest, a ja se nadam da i ostali imaju svest o tome da mi u Evropu možemo ući samo uvažavajući specifičnosti naše zemlje, i to je nešto što je ovim zakonom u punoj meri ispoštovano.
Ono što je takođe novo u ovom zakonu jeste otvorena mogućnost postupanja sa novom bolešću i jasno precizirane ingerencije i odgovornosti u ovoj oblasti. One su precizirane do te mere da do greške gotovo da ne može da dođe, od najnižeg nivoa, od domova zdravlja, zavoda za zdravstvenu zaštitu, do ministarstva, odnosno ministra i do Vlade koja pripisuje mere poput karantina i uopšte proglašavanja opasnosti od nove bolesti.
Dakle, to su one novine koje ovaj zakon donosi i ubeđena sam da će svi građani Srbije i, naravno, svi njihovi predstavnici podržati ove zakone i ove novine, jer oni apsolutno donose dobrobit građanima Srbije.
Želim da ponovim da će poslanička grupa G17 plus apsolutno podržati ovaj zakon, zbog toga što je on oličenje onoga što smo uvek govorili, a to je da verujemo da je pojedinac, građanin, njegovo zdravlje i njegova sreća apsolutni uslov ostvarenja svih nacionalnih interesa.

Hvala zamenici predsednika poslaničke grupe G17 plus. Izvolite, ovlašćeni predstavnik DS-a Dobrica Janković.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege, pred nama jesu dva zakona koja zaslužuju našu podršku i to jeste stav poslaničkog kluba DS - Boris Tadić. Mi ćemo podržati ova dva zakona. Oni jesu ono što je Srbiji neophodno u ovom momentu i to je jedan od ključnih razloga zbog čega mi podržavamo ova dva zakona, zbog čega se oko njih tako izjašnjavamo. Imamo uz to i primedbu da smo ih očekivali znatno ranije; to smo već čuli u današnjoj raspravi u načelu.
Naša sledeća primedba se ne odnosi na ova dva zakonska akta, već na pristup zakonske regulative u oblasti zaštite zdravlja, a to je da nema dugo najavljivanih, ali još duže očekivanih sistemskih zakona, pre svega Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Očekujemo ozbiljno utemeljenje ovakvih zakona u tim sistemskim zakonima i, kao što rekoh, pre svega u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
Ono što ovde danas vidimo i što je bilo očekivano, to je da ova rasprava, makar u načelu, bude dosadna rasprava; to se uvek dešava kada pred sobom imate pristojno urađene, dobre zakonske predloge i na to bi mogla da se svede i naša ocena o ovim zakonskim predlozima. Naime, u najavi ovih zakonskih predloga mi smo dobili nešto što bih nazvao pristupom u radu na tim zakonskim predlozima, a to je tehnički pristup i svodi se manje-više na usklađivanje i čuli smo na koja se sve usklađivanja to odnosi. Prosto bih rekao da je to pristojno obavljen posao.
Ono što bih tome dodao jeste da sam uočio jedan poseban kvalitet u tome, a to je osećaj za budući život ovih zakona, a to je budući prostor za novo usklađivanje, pre svega kroz podzakonske akte.
To je još jedan dobar razlog da prihvatimo ova dva zakonska predloga, da ne ponavljam sve one razloge koji nas navode da se ovako opredeljujemo.
Prosto, ako biste hteli da vaš nastup traje što duže i da izgleda da imate mnogo da kažete, onda bi se sve svelo na ponavljanja, citiranja ili parafraziranja članova ovog zakona ili na pokušaj da, kao što narod kaže, cedite suvu drenovinu i da probate da izmislite razloge i mesta na kojima biste mogli da kritikujete. Ovo su jednostavni tehnički zakoni, kada ih tako posmatrate, čime se naravno ne umanjuje njihova ogromna važnost u sistemu zaštite zdravlja u Srbiji. I zbog onoga sa čime sam i počeo, a radilo se o suštom usklađivanju, koje je na naše zadovoljstvo danas ovde uspešno napravljeno, DS će glasati za ova dva zakona.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS, DSS, DS i G17 plus.
Dajem reč narodnom poslaniku Miroljubu Mariću, a neka se pripremi narodni poslanik dr Mileta Poskurica.