ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.12.2004.

4. dan rada

OBRAĆANJA

Zoran Mašić

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, brz rast industrijske infrastrukture i ograničene mogućnosti eko sistema doveli su do zagađenja životne sredine, do te mere da su ozbiljno ugroženi zdravlje i bezbednost ljudi na planeti zemlji. Veliki broj procesa, proizvoda i usluga ima uticaja na životnu sredinu, a ogleda se u stvaranju različitih vrsta otpada, emisiju, atmosferu, zagađenju voda i zemljišta, neracionalnom korišćenju prirodnih resursa i slično.
Da bi se sprečile ove štetne pojave, mnoge zemlje su donele obimnu zakonsku regulativu. Međutim, u tim nastojanjima da se spreči zagađenje životne sredine nije bilo univerzalnog pristupa, kako bi se mogao primeniti širom sveta. Sva ta nastojanja su se bazirala na reaktivnom pristupu zaštite, tj. pristupu sprovođenja mera zaštite sredine od uticaja postojećih procesa, proizvoda i usluga. Ovakav pristup zaštite životne sredine nije dao očekivane rezultate, o čemu govori stanje životne sredine danas u svetu, a svakako i kod nas. Stoga je dobro da smo pre neki dan počeli, a nadam se da ćemo danas završiti raspravu o setu zakona koji regulišu ovu materiju, jer je bitno i značajno da u svakoj državi postoji ozbiljna regulativa zaštite životne sredine.
Zbog kratkoće vremena koje imam na raspolaganju, koncentrisaću se na par odrednica ovog zakona. Pre svega, osvrnuo bih se na planiranje upravljanja zaštitom životne sredine. Zakonom je predviđeno da se sačini nacionalni program zaštite životne sredine. Svakako je izuzetno dobro da će njega doneti Narodna skupština i da će se on donositi na 10 godina.
Nacionalni program se sprovodi realizacijom akcionih i sanacionih planova koje donosi Vlada za period od pet godina. Utvrđuje se ukupno nekih 16 akcionih planova. Možda treba razmisliti da li je ovaj rok, koji se predlaže, od pet godina, za donošenje akcionih i sanacionih programa, predugačak u ovakvoj situaciji intenzivne industrijalizacije ili pojave raznih drugih zagađivača. Recimo, da samo spomenem pojave raznih zaraznih bolesti životinja, koje iziskuju brze intervencije i ubijanje velikog broja životinja, jer se jedino tim putem suzbijaju neke od tih zaraznih bolesti.
Pomenuću samo problem od pre nekoliko godina - pojave dioksina u hrani, a i kontaminaciju u namirnicama, tj. u velikom broju pilića, tj. pilećeg mesa. Zatim, pojava prionskih bolesti kod životinja, naročito tzv. bolest ludih krava koja je, recimo, u Engleskoj izazvala, kao meru suzbijanja, ubijanje blizu pet miliona goveda. Ili, pojave nekih novih zaraznih bolesti životinja koje će, recimo, iziskivati masovnije uništavanje tih životinja.
Svakako, država mora propisati, u cilju zaštite životne sredine, određeni akcioni plan kako to realizovati. Zato sugerišem da se razmisli da li da se neki operativni akcioni programi donose možda i godišnje, u odnosu na aktuelne situacije zagađenja životne sredine.
Kad spominjem akcioni program, pogotovo mi je neshvatljivo da se, nakon donošenja ovog zakona, u završnim i prelaznim odredbama predlaže da se donese akcioni program tek u roku od dve godine. Mislim da je to predug period i da bi trebalo skratiti to barem na godinu dana.
Mislim da ima osnova za to, pogotovo što smo iz ovde podnetog izveštaja čuli da je Vlada prihvatila da jedanput godišnje informiše i Narodnu skupštinu i javnost o stepenu zagađenja životne sredine.
Sledeće na šta želim da se osvrnem jesu uslovi zaštite životne sredine, pre svega, sistem upravljanja i kontrola zaštite životne sredine. U Republici se primenjuju domaći i međunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Pravno i fizičko lice može registrovati sertifikovan sistem upravljanja zaštitom životne sredine, radi uključivanja u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine u Evropskoj uniji, tzv. sistem EMAS.
Očekivao sam da će se, u okviru obrazlaganja ovog zakona, naš uvaženi ministar malo više osvrnuti na međunarodne standarde zaštite životne sredine, znači na standard ISO 14.001, jer mislim da je naša javnost i dalje malo obaveštena o tom standardu i da imamo veoma mali broj subjekata koji su sertifikovali sistem zaštite životne sredine. Podsetiću samo šta je, u suštini, standard ISO 14.001. To je generički standard, koji se može primeniti u svim organizacijama, proizvodnim i uslužnim, velikim, srednjim i malim, u svim zemljama, bilo da su one razvijene ili su u razvoju.
Organizacija koja želi da sertifikuje svoj sistem upravljanja zaštitom životne sredine potrebno je da dokaže da ispunjava zahteve koji su sadržani u standardu. Cilj standarda je pružanje pomoći organizacijama i privredi u celini u očuvanju životne sredine. Važno je istaći da standard ISO 14.001 ne definiše nivo učinka na planu zaštite životne sredine, već samo uspostavljanje zahteva za sistemom upravljanja životnom sredinom.
U samom standardu se navodi da on ne definiše apsolutne zahteve u pogledu učinka na planu zaštite, već samo insistira na opredeljenju organizacije, tj. izraženoj politici zaštiti životne sredine u pogledu poštovanja relevantnih zakona i propisa i uvođenja stalnog poboljšanja.
Stoga mislim da bi naša država u narednom periodu trebalo više da propagira i da bude i državna mera i politika propagiranje uvođenja međunarodnih standarda, kako standarda za zaštitu životne sredine, tako i standarda ISO 9.000, znači standarda kvaliteta.
Reći ću još nešto o praćenju stanja životne sredine, gde se kroz monitoring, koji je sastavni deo informacionog sistema zaštite životne sredine, to je sasvim u redu, donosi dvogodišnji program Vlade, gde se donosi dvogodišnji program monitoringa, a donosi Vlada.
Mada mislim da bi logičnije bilo da ministarstvo bude ključno u donošenju programa monitoringa, jer ono treba da ima bolji uvid nego Vlada, ali može i Vlada, kao izvršni organ, na predlog ministarstva.
Ono što monitoring treba da obavlja, to je preko ovlašćenih organizacija, koje treba da ispunjavaju uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora, akreditaciju za merenje datog parametra i JUS ISO standarde u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza itd. Znači, ovde spominjete međunarodne standarde kvaliteta, a znamo da je jedno vreme, u proteklih nekoliko godina, bila državna politika, pre svega, politika Ministarstva za nauku, koje je propagiralo uvođenje ISO standarda, pre svega u naučno-istraživačkim ustanovama.
Očekujem da ćete vi to ponovo reaktivirati i postavljati kao zahteve i obaveze, pre svega, kod naučno-istraživačkih, ali i drugih institucija, uvođenje međunarodnih standarda sistema kvaliteta i akreditovanja laboratorija. Kvalitetno sprovođenje ovog monitoringa mogu vršiti samo laboratorije koje imaju uspostavljen sistem kvaliteta i akreditaciju.
Na kraju, hteo bih da kažem da, u cilju unapređenja zaštite životne sredine, trebalo bi u našoj zemlji to uključiti u obrazovni proces, od osnovne škole pa nadalje, jer samo edukovanjem omladine i građana možemo sačuvati zdravu životnu sredinu i ostaviti je kao takvu pokolenjima.
Na kraju, takođe predlažem da Ministarstvo za nauku opredeli ciljana istraživanja, pre svega, razvojna i usmerena ka izučavanju i unapređenju zaštite životne sredine, jer dolazi novi istraživački ciklus za dve ili tri godine i bilo bi dobro da se možda takvi projekti promovišu na pravi način i uključe u što većem broju u naučno-istraživačke organizacije i da su uključe ljudi koji se bave ovim poslom.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nadica Momirov, a neka se pripremi narodni poslanik Čedomir Petrović.

Nadica Momirov

G17 Plus
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa G17 plus podržava i glasaće za ovaj set zakona koji uređuje oblast i zaštitu životne sredine. Postoji više razloga zbog čega će G17 plus glasati za ovaj set zakona, a ja ću napomenuti dva značajna razloga.
Jedan od tih razloga je da su zakoni odlično obrađeni i imaju sve segmente jedne oblasti koju treba definisati zakonom. Očigledno je da je predlagač zakona na kvalitetan i temeljan način obradio materiju sa svim relevantnim aspektima. Drugi razlog je svakako to što G17 plus visoko ide ka tome, odnosno ka uređenju oblasti i ka zaštiti životne sredine.
Jer G17 plus se zalaže za bolju budućnost ove zemlje i svih građana, a to između ostalog podrazumeva i pravo na zdrav život u zdravoj sredini.
U oblasti zaštite prirodnih vrednosti postoji preko sto propisa, zatim postoji i Zakon o zaštiti životne sredine koji datira iz 1991. godine. Ovaj zakon uređuje nekoliko segmenata u okviru oblasti zaštite životne sredine, međutim, ovakav sistem, mislim pre svega na Zakon o zaštiti životne sredine i niz propisa koji su doneti na osnovu ovog zakona, ima i niz propusta.
Mnogobrojni propisi su doveli do toga da postoji i segmentska podeljenost, odnosno podeljenost različitih ovlašćenja po segmentima u različitim državnim organima i službama, mislim pre svega na javne službe, i zbog toga nisu mogli usklađeno da obezbede adekvatnu zaštitu životne sredine. Veliki broj zakona i propisa nema jedinstvene i jasno propisane ciljeve.
Dosadašnji pristup je bio takav da je postojala neusaglašenost, odnosno loša koordinacija između republičkih i drugih nivoa, misli se na AP Vojvodinu i na lokalne samouprave. Sve to je dovelo do toga da smo mi svi svedoci prilično lošeg stanja što se tiče zaštite životne sredine, odnosno to je visok stepen zagađenosti u našoj zemlji.
Mislim da nije potrebno da napominjem problem Pančeva, Bora, Beočina, niz reka i jezera. Ono što mogu da pomenem i što je najjasnije vidljivo, to su nerešeni problemi u vezi deponija, zatim odlaganje smeća itd. Bez obzira što ne bi trebalo da imamo izgovor za nepoštovanje propisa, može se izvući zaključak da bi u procesu promena i u odnosu prema zaštiti životne sredine trebalo država da predvodi i da ima ključnu ulogu, i upravo je to ono što nam se sada dešava donošenjem ovih zakona.
Kao što sam vam već napomenula, predlagač je odlično obradio materiju, uzimajući u obzir prethodno stanje, razloge zbog čega je prethodno stanje takvo kakvo jeste, zatim iskustvo iz EU i drugih zemalja, propisi iz drugih zemalja, a naši propisi bi trebalo da budu usaglašeni sa njima i sve to je dovelo do toga da imamo set zakona koji jasno govori o tome da će ova oblast biti obrađena i poboljšana na mnogo bolji način nego što je to do sada bilo.
Posebno bih istakla da je ovaj zakon donet na osnovu polaznih osnova, odnosno, ima jasno definisane polazne osnove, a isto tako jasno definisan cilj. Od polaznih osnova istakla bih, pre svega, unapređenje i obrazovanje kadrova, tu je razvijenost svesti za značaj životne sredine, a isto tako bih istakla učešće javnosti u aktivnostima i procesima donošenja odluka u oblasti sistema zaštite životne sredine.
Na kraju, ono što želim da kažem, ova vlada je za proteklih deset meseci predložila mnogo važnih zakona, a Skupština je usvojila.
Svi ovi zakoni su značajni zbog toga što dovode do poboljšanja stanja u našem društvu u različitim oblastima.
Zašto su veoma značajni zakoni iz oblasti zaštite životne sredine? Zato što svi mi zaslužujemo sistemski uređenu, bezbednu i stabilnu zemlju, sa dobrim životnim standardom za sve kategorije u našem društvu, kao i čistu životnu sredinu.
To je sve ono za šta se zalaže G17 plus i zbog toga apelujemo na sve narodne poslanike, odnosno na sve poslaničke grupe da glasaju za ovaj set zakona, jer oblast zaštite životne sredine mora biti iznad političkih interesa. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Čedomir Petković, nije tu; reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.       

Milan Dimitrijević

Demokratska stranka Srbije
Gospodine predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, razmišljajući šta da se kaže o ovom zakonu i slušajući prethodne diskutante, prva stvar koju sam uočio to je bila diskusija poslanika jedne poslaničke grupe. Radilo se o dva pojma. Govorilo se tu o strategiji i o održivom razvoju. Kao neko ko se bavio problemom ekologije u proteklih nekoliko godina i kao član gradske vlade, prvo sam dužan radi javnosti i Srbije i građana Beograda da objasnim šta je javna reč, a šta se radi.
Naime, već desetak godina Beograd je pokušavao da pokrene jedan ozbiljan projekat. Taj projekat se zove "Beograd zdrav grad". Ti napori su činjeni, čini mi se, od 1992. godine. Radilo se o jednom strateškom dokumentu koji bi trebalo da dovede do boljitka, do boljeg zdravstvenog stanja stanovništva grada Beograda i do boljeg stanja životne sredine. Ti napori su obavljeni 2000. godine i taj ciklus je završen, urađen je jedan strateški dokument koji se bazirao na proceni zdravstvenog stanja grada Beograda i bazirao se na proceni stanja životne sredine.
Da vidimo šta se dogodilo sa tim projektom, taj projekat je jednostavno skinut sa dnevnog reda. Pogledajte odgovornu gradsku vlast, odgovornost predsednika Izvršnog odbora Grada Beograda i pogledajte javnu reč koja se priča - održivi razvoj i strategija. Strateški da li je važno imati takav dokument, strateški da li je važno pokrenuti taj projekat, svakako jeste. Nestrateški je način razmišljanja o skidanju tog projekta.
Da pomenem i određene probleme, da li strateški donositi odluku da se gradi garaža u centru grada Beograda, da se preko 400 zagađivača smesti u centar grada. Da vidimo nove stvari koje se rešavaju.
Strateška odluka i dobar način mišljenja da se ispred novoizgrađene hale "Limes", na udaljenosti od 50 metara od stambenih objekata, gradi benzinska pumpa. Da vidimo da li taj objekat ima dozvolu, da vidimo čija je to strateška odluka.
Dakle, uzimajući sve ovo u obzir, da ne govorim o problemu deponije u Vinči, da ne govorim o krematorijumu u Borči, da ne govorim o tranzitu kroz centar Beograda, čini mi se da je delimično tu temu malopre otvorio Žarko Obradović. Taj dokument prosto ne definiše ništa. Mnogo je dilema bilo u stručnoj javnosti, mnogo kritika, ali gradska većina Demokratske stranke jednostavno je taj dokument usvojila.
Taj akt ne definiše ni saobraćaj. Definiše ga u nekom načelu, ali da vidimo šta je to preduzeto. I dan-danas imamo ekološke incidente, pa se desi recimo da se cisterna prevrne na Gazeli, da cisterne iz vagona cure u Topčideru ili u Makišu, da kada se krene iz pravca Banovog brda da se čeka po sat, sat i po na prelazu kod Hipodroma, da vidimo šta je urađeno sa bukom grada Beograda i šta je poboljšano da se takve stvari ne dešavaju. Nije ništa, urađena je kozmetika, nešto što će zamazati oči građanima grada Beograda, nešto što neće dovesti do boljitka.
Govornici pre mene su rekli da zakoni počivaju na načelima i mislim da je tu osnov. Neću svako načelo obrazlagati, ali ću ih svakako pobrojati. Prvo od tih načela je zaštita prava po kome je svako dužan da prilikom preuzimanja aktivnosti koje utiču na stvaranje životne sredine postupa u skladu sa propisima. Drugo, kontrola zagađivanja i zaštite životne sredine. Treće, održivog upravljanja prirodnim vrednostima zaštite životne sredine, ekonomskim instrumentima zasnovanim na odgovornosti i na zagađivanju životne sredine, sa značajnom ulogom države kao garanta u prelaznom periodu. Peto načelo je jedinstveno praćenje stanja i jedinstveni informacioni sistem.
Ovde ću se malo zadržati i navesti još jedan primer. To je nešto što se odnosi na jedinstven informacioni sistem. U ovoj oblasti je potrebno, kao i u drugim oblastima, imati jedinstveni informacioni sistem, gde će se svi podaci slivati da bi se mogle preduzimate konkretne i pravovremene akcije.
Navešću primer grada iz zapadne Srbije. Radi se o Loznici. Tu imate niz ekoloških problema i nikada do sada niste imali pravu informaciju šta se događa. Tako se desilo da, bez ikakvog kriterijuma, bez ikakve informacije, bude oživljen jedan pogon za pretapanje olovnih ploča starih akumulatora. Digla se velika uzbuna u gradu, ali tadašnja vlada, tadašnje ministarstvo za zaštitu životne sredine nije ništa preduzelo, čak niko nije obišao taj kraj, čak niko nije pitao te ljude o čemu se tu radi.
Govorim o priobalju Drine, koje je prethodnih 10-15 godina besomučno uništavano, odvožen šljunak koji je upotrebljavan za građevinske radove. Šta se dešavalo? Nije bilo odgovornosti da iko te iskopine sanira i ne samo da nije bilo odgovornosti, nego su te iskopine popunjavane otpadom. Imate priobalje Drine u dužini od nekoliko desetina kilometara koje je sada bespovratno uništeno.
Kada govorim o svim ovim stvarima, moram da se vratim na način rada ljudi koji su radeći, bilo u prošloj Republičkoj vladi, bilo u lokalnoj samoupravi, imali odgovornost da naprave jedan pomak. Ta odgovornost je, čini mi se, bila samo deklarativna.
Navešću još jedan primer. Skupština grada je svake godine imala obavezu da podnese izveštaj o zdravstvenom stanju stanovništva grada Beograda. Zdravstveno stanje stanovništva grada Beograda pokazivalo je neka skretanja, pokazivalo je to da je patologija pomerena nagore usled zagađenja životne sredine. Pogledajte taj odnos. Ta tačka je bila skinuta sa dnevnog reda i to je bilo strateško razmišljanje bivše gradske vlade. Ako se tako razmišlja kao što čini gradska vlada, onda tu nema pomaka.
Svakako da je sadašnje ministarstvo u prilici da se sa ova četiri zakona napravi ozbiljan pomak. Ostvarivanje ovog razvoja zahteva izmenu u ponašanju subjekata i nosilaca koji su odgovorni za zaštitu životne sredine i razvoj, odnosno usklađivanje razvojne ekonomske politike na teritoriji Republike Srbije. Pri tome se mora imati u vidu da se zaštita životne sredine obezbeđuje tek po donošenju posebnih zakona i usaglašavanju postojećih zakona i drugih propisa sa odredbama ovog zakona.
Znači, nama predstoji kontinuitet u radu, usklađivanje drugih propisa i zakona i tek na taj način možemo doći do toga da zaštitu životne sredine podignemo na viši nivo i pridružimo se standardima Evropske unije.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Branislav Rankić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ova četiri zakona oko kojih se vodi objedinjena rasprava, sva četiri neće biti predmet ovoga o čemu ću pričati, samo Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Predlog zakona o zaštiti životne sredine. Sva četiri zakona su po direktivama Evropske unije i mi ne sporimo potrebu da se ovakvi zakoni moraju doneti.
Ono što je meni kod Predloga zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine bilo nelogično, i dalje je nelogično, jeste u članu 2, odmah na početku zakona, objašnjenje pojedinih izraza koji su dati u ovom zakonu i njihovo značenje.
Pa se kaže pod tačkom 1) značenje reči materija, odnosno izraza materija – materija, odnosno supstanca jeste svaki hemijski elemenat i njegova jedinjenja osim radioaktivnih materija i genetski modifikovanih organizama u okviru značenja određenih zakonom.
Dalje, u zakonu ova značenja se ne navode posebno, ali je tačka 2) zagađenje, i obrazloženje glasi – zagađenje jeste neposredno ili posredno unošenje materija, vibracija, toplote ili buke u vazduh, vodu ili zemljište izazvano ljudskom aktivnošću. Sada se postavlja pitanje, pošto radioaktivne materijale niste svrstali u materije, radioaktivni materijali ne moraju da izazivaju ni vibracije, ni toplotu, ni buku. Da li ste ovim svesno ostavili prostor da neko uvozi i deponuje radioaktivne materijale u Srbiju ili vam je ovo greška koju bih molio da ispravite.
Potpuno je nelogično da imate izostavljene radioaktivne materijale i doći ćete u situaciju da sutra neko uveze u zemlju radioaktivne materijale, vi mu kažete – to ne možete, a on kaže – mogu, jer je to dozvoljeno članom 2. zakona. I da se ova obrazloženja nalaze na kraju zakona, bilo bi logično, ali kada se nalaze kao član zakona, vrlo su rizična u primeni zakona.
Preći ću na Zakon o zaštiti životne sredine. U okviru ovog zakona, opet član 2, prvi stav, gde govorite o uslovima i instrumentima za sistem zaštite životne sredine, kaže – praktično uslovi i instrumenti za to su održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića.
S obzirom da se svet dugo nalazi u strahovitom tehnološkom razvoju, mi smo svedoci da se mnogo radi na genetskim modifikovanim bićima. Takođe se mnogo radi na kloniranim bićima i ovde bi trebalo nešto čime biste se ograničili i recimo dodali, osim svih živih bića nastalih prirodnim putem, a za ova druga bića koja su nastala bioinženjeringom ili raznim genetskim modifikacijama ili kloniranjem da se kroz zakon obrazloži da mogu biti predmet istraživanja, jer se nauci ne može stati na put, ali da budu strogo kontrolisana i da se drže podalje živih bića nastalih prirodnim putem.
U značenju izraza u ovom zakonu, Zakonu o zaštiti životne sredine, imate izraz "zaštićeno prirodno dobro". Uglavnom bih svoju diskusiju bazirao na sledećem. Naime, zaštićeno prirodno dobro kao spomenik prirode pod zaštitom države od 1999. godine je Lazarev kanjon. Nalazi se u rejonu sela Zlot u opštini Bor i u zadnjih nekoliko godina tamo se vrši potpuno nekontrolisana seča šume.
Za tu svrhu su izrađene ogromne mreže puteva i ako je zakonima zabranjeno da se to tako radi. Tamo se ne vodi računa o divljači, iako je to lovno područje. Ima srneću divljač i nekoliko puta u zadnje četiri godine meštani tog sela, 1096 njih je potpisivalo i razne peticije.
Pokušavali su i preko Ministarstva za poljoprivredu, preko raznih ekoloških inspektora, odnosno inspektora za zaštitu životne sredine da bar ukažu na problem desetine hektara isečene šume i uginuća srneće divljači. Verujte da do danas nisu uspeli, iako se to nalazi u Odboru za poljoprivredu.
Zamislite, tim područjem gazduju "Srbijašume". Njihovo gazdovanje nad tim područjem je isteklo 24. januara ove godine, već skoro godinu dana, a oni i dalje besomučno seku šumu. Juče su sekli, iako je bila nedelja, i danas će seći, i niko ništa ne preduzima u tom području. U spomeniku prirode pod zaštitom države praktično je napravljena pustoš. Ne znam da li ćete se vi kao Ministarstvo za zaštitu životne sredine odlučiti da reagujete po tom pitanju i da sprečite ono što se još može sprečiti, iako je već ogromna šteta naneta.
Skrenuo bih pažnju takođe, već sam spomenuo inspektore za zaštitu životne sredine. To je nešto što već postoji na lokalnom nivou, nažalost to nikada nije zaživelo. Radi se o ljudima koji su uglavnom nestručni, koji su došli po nekim političkim linijama tu i koji nemaju hrabrosti ili nemaju dobru komunikaciju sa nadređenima da insistiraju na tome da kada uoče nepravilnosti u ophođenju prema životnoj sredini da izveste nadležne organe, koji bi reagovali i koji bi bar kazne koje se propisuju ovim zakonima mogli da izriču.
Još bih govorio o najbolje dostupnim tehnikama koje se pominju u ovom zakonu i najčešće se radi o tome, kada je u pitanju zaštita životne sredine, da najveći broj proizvođača ne pravi tzv. opremu koja je ekološka, nego ima za cilj da proda opremu. Ništa značajno u svetu nauke u zadnjih 30-tak godina fundamentalno nije se desilo na tom polju, osim toga da su različiti proizvodi bolje upakovani, da se ubacuju neki softveri i da se to prodaje kao mnogo visoka tehnologija. Reći ću vam to na primeru proizvodnje bakra.
Naime, zadnjih 100 godina bakar se proizvodi isključivo ako se radi o pirometalurgiji na jedan način, ne postoje drugi načini. Sada je samo razlika u tome što ćete dobiti jedan ekran na kome ćete oceniti kada je rastop u peći dovoljan da se sa njim počne dalji proces ili ćete to imati jednog majstora koji je obučen i kada pogleda i reći će vam od oka – e, sada je dovoljno da se krene u drugu fazu prerade.
Tu treba biti obazriv jer ćemo sigurno doći u situaciju da smo otvorili vrata za uvoz strane opreme koja, osim što je dobro upakovana, ništa suštinski ne donosi. Ovaj zakon je takođe zaslužio da se, bar po meni, nabroje nacionalni parkovi koje ima Srbija i kakav je odnos prema nacionalnim parkovima.
Takođe, ništa se ili veoma malo govori samo kod uvoza otpada, gde je potpuno nejasno da li se otpad može uvoziti ili ne može, jer govori o manipulaciji, odnosno odlaganju otpada.
To je trebalo da bude predmet ovog zakona. Na lokalnom nivou najveći broj tzv. kancelarija, odnosno lokalnih ekološko-akcionih planova, samo služi za to da veliki broj lokalnih funkcionera zaposli svoje najbliže, da ih u nekim kancelarijama koje su veoma male ima i po 15-16 zaposlenih koji se finansiraju, a imao sam prilike da gledam ove lokalne akcione planove i verujte da su rađeni svi po istoj šemi, samo su menjani nazivi opština.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Đoković, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Ljubiša Đoković

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanik sam DSS-a iz Kraljeva, predstavljam građane sa teritorije Raškog okruga. Po zanimanju sam specijalista radiolog i zaposlen u Zdravstvenom centru Studenica u Kraljevu.
Na početku izlaganja ću upoznati ovaj cenjeni dom sa problemima vodosnabdevanja ispravnom pijaćom vodom u Kraljevu, što direktno utiče na zdravlje ljudi i životinja. Naime, hemijskim analizama vodotoka reke Ibar stalno su povećane koncentracije fenolnih i azotnih jedinjenja iznad dozvoljenih, što se četo dešava i sa pijaćom vodom, pa je Kraljevo stalno na ivici vanrednog stanja. Nadamo se da će ovi zakoni iz oblasti zaštite životne sredine omogućiti Kraljevčanima da uz pomoć Vlade sistemski reše vodosnabdevanje zdravom pijaćom vodom, kao i prečišćavanje otpadnih voda.
Pred nama je paket sa predlozima četiri zakona o zaštiti životne sredine. U paketu su jedan osnovni i tri posebna zakona. Dugo se čekalo na ove vrlo značajne zakone koji će biti osnov daljeg pravilnog razvoja naše zemlje i koji će staviti pod kontrolu trenutne zagađivače okoline, kao i sprečiti nova zagađenja. Ovo je početak, okvir, a na proleće sledi još pet do šest posebnih zakona iz ove oblasti. Vlada i resorno Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine su vrlo ozbiljno i stručno pristupili ovom problemu i pred nama je dobar predlog zakona o zaštiti životne sredine, koji je bolji i koncizniji od prethodnog predloga.
Najpre bih naglasio da je ovo nov koncepcijski pristup u postupku izrade Predloga zakona o zaštiti životne sredine, koji je usaglašen sa propisima Evropske unije ali i sa našim specifičnostima. Da bismo pristupili Evropskoj uniji, prioritet u oblasti zaštite životne sredine je usvajanje zakona o zaštiti životne sredine i seta posebnih zakona.
Ovaj predloženi zakon ima sledeće obeležje: konzistentnost i konciznost, jasno utvrđena načela zaštite životne sredine, strateški, preventivan i integrisan pristup upravljanju prirodnim resursima i zaštiti životne sredine, pojačanu ulogu i odgovornost Vlade, a ne jednog ministra nadležnog za zaštitu životne sredine, posebno izražena saradnja među nadležnim organima, razgraničena nadležnost između Republike, AP i lokalne samouprave. Okvir za upravljanje prirodnim vrednostima, koje se uređuju posebnim zakonima, mere i uslovi zaštite životne sredine čine srž zakona i bitnu koncepcijsku novinu.
Agencija za zaštitu životne sredine, kao informacioni centar za prikupljanje, obradu i razmenu podataka sa drugim informacionim sistemima, učešće javnosti u odlučivanje, stalnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine, osnivanje fonda za zaštitu životne sredine, pojačana odgovornost države i zagađivača za zagađivanje.
Radi se o sistemskom, odnosno okvirnom zakonu koji je osnov za posebne zakone koji će zaokružiti sistem u približavanju Evropskoj uniji.
Tekst Predloga zakona, pored osnovnih odredbi, sadrži i odredbe koje se odnose na:
- upravljanje prirodnim vrednostima,
- mere i uslovi zaštite životne sredine,
- praćenje stanja životne sredine,
- informisanje i učešće javnosti,
- ekonomske instrumente,
- odgovornost zagađivanja životne sredine,
- nadzor, kaznene odredbe i prelazne i završne odredbe itd.
Da bi zakon bio sprovodljiv, detaljnije bih se zadržao na ekonomskim instrumentima, koji čine:
- naknada za korišćenje prirodnih resursa,
- naknada za zagađivanje životne sredine,
- sredstva budžeta i međunarodne finansijske pomoći,
- fond za zaštitu životne sredine,
- ekonomske podsticajne i druge mere.
Ovaj predlog zakona je dobar, ali ništa nije toliko dobro da ne bi moglo biti bolje.
Na Odboru za zaštitu životne sredine, a čiji sam član, uvažene su konstruktivne primedbe svih poslaničkih grupa, kao i stručnih udruženja, pa je osnovni Predlog zakona poboljšan usvajanjem, otprilike, 13 amandmana od sedamdeset i nešto, a koji su podneti.
Na primer, na član 15. je usvojen amandman na saglasnost za korišćenje prirodnih resursa kojim se obezbeđuje, pored nadležnog ministarstva, veće učešće stručnih organizacija u postupku davanja saglasnosti za korišćenje prirodnih resursa ili dobara.
Na član 85 - naknada u visini 60% prihod je lokalne samouprave, a u visini od 40% prihod je budžeta Republike. Na član 87 - naknade jedinica lokalne samouprave; o svemu ovome će biti više govora u raspravi u pojedinostima.
Poslanička grupa DSS će glasati za ovaj dobar predlog zakona, zato što je potreban našoj zemlji. Pozivamo sve druge poslanike da nam se pridruže. Zahvaljujem.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.