Znači, amandman je prihvaćen, ali ćemo se  u danu za glasanje, s obzirom da Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, izjašnjavati o tom amandmanu.
Na član 45. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milisav Petronijević i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 45. Predloga zakona o porezu na dohodak građana, a koji u članu 45. određuje oporezivanje drugih prihoda građana, gde se bliže opredeljuju prihodi koji su predmet oporezivanja po ovom osnovu.
U osnovnom tekstu Zakona o porezu na dohodak građana, između ostalog, stajalo je – da se ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju prihodi koje ostvari član učeničke, omladinske ili studentske zadruge. U predlogu izmena i dopuna ovog zakona predviđeno je da se tu zadrži samo deo zakona koji se odnosi na lice do navršenih 26 godina života, ako je na redovnom školovanju.
Podneo sam amandman kojim predlažem da se u članu 45, kojim se menja postojeći član 85. u stavu 1. tačka 2), promeni i da glasi: "2) prihodi po osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima zaključenim preko omladinske ili studentske zadruge, u skladu sa propisima o radu i propisima o zadrugama". U istom članu u stavu 5. brišu se reči "do navršenim 26 godina života, ako je na školovanju u institucijama za srednje, više i visoko obrazovanje".
Da podsetim, pravilima omladinskog zadrugarstva i Zakonom o radu, član 97, regulisano je da se privremeni i povremeni poslovi mogu obavljati preko omladinske zadruge, a da to čine lica od 15 do 30 godina, koja su na redovnom školovanju, studenti ili nezaposleni mladi do 30 godina.
Nema opravdanja da se nezaposleni mladi od 15 do 30 godina života stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na njihove vršnjake koji su na školovanju, pogotovo što je jasno da je materijalni položaj mladih nezaposlenih teži po pravilu od materijalnog položaja studenata ili učenika.
Ispada, kada se pogledaju odredbe ovog zakona, da je pogoršan poreski status samo nezaposlenim mladim ljudima. Naravno, tako ispada. Mi ne želimo da ne verujemo da je to tako, da su oni nezaposleni mladi zadrugari kažnjeni, a oni su dovoljno kažnjeni svojom sudbinom, što ne mogu da se školuju, niti da se zaposle.
Očekujemo da predlagač da pozitivan odgovor, odnosno da se zadrži postojeće rešenje u osnovnom zakonu, kako je to do sada bilo predviđeno i da se ne pravi nikakva razlika među mladima, koji jesu ili koji nisu na školovanju. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Nemanja Šarović, Milovan Radovanović, Petar Jojić, Sreto Perić, Milorad Mirčić i Vojislav Milajić. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 9. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

To se odnosi na član 12. zakona, poslednji stav, koji glasi – porez na imovinu ne plaća obveznik u slučaju kada ukupna osnovica za sve nepokretnosti tog obveznika ne prelazi iznos od 400.000 dinara. Naveli ste 400.000 dinara, a ranije je to bilo 250.000 dinara.
Vidite, 400.000 dinara je otprilike 5.000 evra, a nepokretnost čija je vrednost 5.000 evra i sami znate da je to mali iznos i da je to garaža, šupa, takav neki objekat. Međutim, šta da radimo sa građanima koji stanuju u objektima koji sigurno imaju veću vrednost od 5.000 evra, a nisu u mogućnosti da plaćaju. I samo postojanje tog objekta i njegovo svojinsko pravo na tom objektu ne pokazuje pravu sliku njegove ekonomske moći i materijalnog stanja.
Mi smo amandmanom samo tražili da se ovo 400.000 zameni sa 1.000.000 dinara. Zbog čega 1.000.000 dinara? To je oko 12,5 hiljada evra. Uzmite oglase i vidite šta se prodaje po toj ceni. Po toj ceni se prodaju sklonopadne kuće i garaže. Nema logike. Svi građani koji imaju rešeno stambeno pitanje izlaze iz okvira od 1.000.000 dinara, a do 1.000.000 dinara oni građani koji nisu u mogućnosti da plate, pa čak i one male iznose poreza na imovinu. Samo smo hteli da povećamo taj limit koji se praktično ne oporezuje.
A vidite i sami, 12,5 hiljada evra i zamislite kakav bi to morao da bude stambeni objekat, a još 12,5 hiljada evra za sve nepokretnosti jednog čoveka. Nije opravdano da se to oporezuje, jer kada čovek ima nepokretnost u toj vrednosti, znači njegov materijalni položaj nije sjajan i to treba osloboditi obaveze plaćanja poreza.
U tom smislu smo podneli ovaj amandman, a ne u smislu kao što može neko da protumači, sada štitimo nekoga ko mnogo ima. Ne. Štite se građani koji su u teškom materijalnom položaju. Država ne gubi, moram da kažem, jer dobro je što ste u onom članu, a mi tu nismo podneli amandman, a gde je ona vrednost, ne znam da li beše preko 30 miliona ili tako nešto beše, gde ste povećali stopu sa dva na tri posto. To je dobro. Ako čovek poseduje nepokretnost tako značajnu i tako skupu, znači da ima mogućnost da plati, i tu vas podržavamo.
Dajte malo i ovu sirotinju oslobodite, jer mi smo u obrazloženju naveli konkretne primere ljudi koji žive na prvi pogled u mnogo većim objektima, a materijalno stanje im je loše i zbog toga što su, kada su pre 30 ili 40 godina pravili kuće, morali takve kuće da naprave. U suštini, oni te kuće nikada nisu ni završili. Završeno prizemlje, suturen, a oni spratovi gore su prazni, ali pokazuje se kao velika vrednost i oni poplaćaju veliki porez, za njih veliki porez.
Sve što bi eventualno ovde izgubili, kod ovih ekstra dobijate. Samo sredite evidenciju sa ovim ekstra, krenite prema Lisičjem potoku i vidite tamo šta se pravi.
Prave se objekti oko 500 – 600 kvadrata i tu slobodno možete da zarežete sa porezom i neće oni da se naljute, znaju oni koliko imaju i znaju kako su zaradili. Tu slobodno zahvatite, imate podršku svih u Narodnoj skupštini. Ove ljude kojima iznos poreza predstavlja veliku smetnju, dajte oslobodite i nećete ništa da pogrešite.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 18. predloga izmene i dopune, a koji se odnosi na član 24. zakona i tražio sam da se u stavu 1. tačka 4) briše. U članu 24. stav 1, prenos uz naknadu, u smislu člana 23. ovog zakona, smatra se i pa, u tački 4) prodaja zgrada, posebnih delova zgrada i građevinskih objekata izgrađenih za tržište. Već se vidi da sam predlagač ovog zakona tretira te građevinske objekte koji će tek da se pojave na tržištu, a već u članu 24a, odmah iza člana 24. na koji se odnosi sporan član, piše: "Prenosom uz naknadu, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost."
Sada smo u jednoj situaciji da, neprihvatanjem ovog amandmana, postoji mogućnost kroz tumačenje jednog ili oba člana da se plati i da se naplati dvostruko oporezivanje jednog poreza. Mislim da se ovim amandmanom zakon suštinski ne menja, osnovice ostaju iste, vrste na koje se porez plaća ostaju iste, samo se malo bliže uređuje i precizira na šta se plaća porez, na prenos apsolutnih prava, a šta je poreza oslobođeno po osnovu poreza na dodatu vrednost.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 22. kojim se traži da se poreska stopa iz člana 30. zakona smanji sa 5 na 3%.
Radi se o porezu na prenos apsolutnih prava i ovim predlogom, odnosno izmenama i dopunama Zakona predloženo je smanjenje stope poreza na prenos apsolutnih prava sa 5 na 2,5% kada su u pitanju prenos prava na poljoprivredno i šumsko zemljište, upotrebljavana motorna vozila, upotrebljavani plovni objekti ili upotrebljavani vazduhoplovi.
Amandmanom SRS traži se da se smanji stopa sa 5 na 3% i kada je u pitanju promet nepokretnosti. Na ovaj način, po našem mišljenju, s jedne strane, došlo bi do legalnijeg prometa nepokretnosti utoliko što građani više ne bi bili prinuđeni da prikazuju u ugovorima manju vrednost od one koja je realna i koja je tržišna u odnosu na onu po kojoj su zaista i prodali stan.
S druge strane, mislimo da bi time bar malo došlo do smanjenja cena nepokretnosti, koje rastu iz godine u godinu. Kada je ova, a i prethodna vlada DOS-ova, kada su osnovane, obećavali su nam dosta toga, a između ostalog to su bili i jeftiniji stanovi. Obećavano je da će biti dosta novoizgrađenih stanova. Znamo da će sada, kada se uvodi porez na dodatu vrednost, novoizgrađeni stanovi dodatno poskupeti. Čuli smo ovde dosta hvalospeva i kada je na dnevnom redu bilo donošenje zakona kojim je osnovana Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Tada nam je obećavano da će ubuduće stanovi biti jeftiniji. Naravno, mi smo videli da od svega toga nema ništa.
Sada tražimo od Vlade da bar na ovaj način, na najlakši mogući način, smanjenjem ove poreske stope sa 5 na 3%, bar minimalno smanji cene nekretnina i omogući mnogima, kao što su se formalno i zalagali, da dođu do stanova.
Obrazloženje Vlade koja, naravno, nije prihvatila ovaj amandman, po meni zaista nema smisla, jer u prvom stavu kaže da se amandman ne prihvata, pre svega, iz bilansnih razloga, s obzirom da bi se njegovim prihvatanjem smanjio priliv prihoda u budžet lokalne samouprave po ovom osnovu za oko 40%.
Ovo objašnjenje ne može da stoji iz više razloga. Kao prvo, normalno je da se, kada god se smanjuje poreska stopa, i prihod budžetski smanjuje, a kada se povećava da se povećava. Proklamovani razlozi donošenja ovoga zakona i proklamovana ekonomska politika ne slaže se sa ovim.
Kao drugo, šta to znači da će biti smanjen priliv po ovom osnovu za 40%, ako je već priliv po osnovu poreza na promet, npr. korišćenih vazduhoplova, smanjen sa 5% na 2,5%, što znači da će prihod lokalne samouprave po ovom osnovu biti smanjen čak 50%. Da li to Vlada štiti one koji imaju potrebu, verovatno ogromnu, da kupuju vazduhoplove, da kupuju avione, da kupuju helikoptere i onda ne štiti, u tom slučaju, lokalnu samoupravu.
Jer kada neko kupi avion, u redu je da plati 50% manji porez, a ako neko treba da kupi stan za sebe i svoju porodicu, onda mora da se štiti lokalna samouprava, jer će se poreski prihodi smanjiti za 40%.
Mislim da bi Vlada trebala da se opredeli, konačno i konkretno, koje su to socijalne kategorije koje želi da štiti. Da li su to oni građani Republike Srbije koji na svaki način pokušavaju da dođu do krova nad glavom ili su to one kategorije koje pokušavaju da dođu do još jednog korišćenog vazduhoplova? Valjda je to opravdano, zato što oni u svojoj bedi ne mogu da kupe novi avion, nego su prinuđeni da kupuju polovne, pa Vlada na taj način želi da im pomogne i da im omogući da na što jeftiniji način dođu do još jednog aviona.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Od kada je uvedena ova poreska stopa od 5% ima problema sa prometom nepokretnosti. Svi ljudi koji rade taj posao ili koji su suočeni sa tim problemom da nešto kupuju, nešto prodaju itd. prosto se iznenade kada na kraju vide obračun koliko treba da plate porez na promet, porez na prenos apsolutnih prava, u zadnjih sedam – osam godina se tako zove.
Naravno, mi ovim amandmanom ne diramo ono što je Vlada već promenila u članu 22. Predloga zakona, a tiče se člana 30. izvornog teksta zakona. Znači, ne diramo tačku 1), niti tačku 1a), niti tačku 1b), koju uvodite. Samo da podsetimo, za polovna vozila ste uredili da ta stopa iznosi 2,5%.
Za sva druga apsolutna prava iz člana 23. i 24. vi ste lepo naveli o kojoj se tu imovini radi. Mi predlažemo da umesto 5% stopa bude 3%. Budite sigurni da neće država mnogo da izgubi ili možda čak neće ništa da izgubi. Ako nam neko tvrdi da će smanjenjem stope da smanji prihode, onda morate da nam date neku analitiku i da kažete – u toku godine obavi se promet toliko i toliko, između toliko i toliko lica, vrednost objekata koji su u prometu je tolika i tolika, primena te stope je tolika i tolika, procenjuje se da sa neplaćenim porezom postoji toliko i toliko objekata, osnovica je tolika i tolika i država je uskraćena sa primenom stope sa toliko i toliko para. Ali, toga nema u obrazloženju. Obrazloženje je tekstualno i na dva mesta se samo pominju procenti, tako da mi sumnjamo u to.
Moram da vam kažem da članom 23. i 24, pogotovo članom 24, vi ste obuhvatili sve što bi moglo da se oporezuje. Moram da vas podsetim da ste tu dobro uradili jednu stvar – kod novoizgrađenih stambenih objekata, na njih se ne plaća porez na prenos apsolutnih prava, već se plaća porez na dodatu vrednost.
To je dobro rešenje, da se ne bi desilo da se izida ta cena 1:7, 1:10, u zavisnosti od toga da li neko poznaje Nenada Bogdanovića ili ove Anđelkoviće što haraju po Beogradu sa ovim dozvolama. Tu ste ih dobro sasekli. To što vrište - od 1. januara smak sveta, tu ste potpuno u pravu.
Ali, ovde se sada tiče stanova koji se nalaze u prometu, a koji nisu novoizgrađeni, koji drugi, treći, deseti, dvadeseti put menjaju svog vlasnika. Prilikom svake promene vlasnika taj porez je plaćen. Zato vam kažemo da skinete stopu sa 5% na 3%, imaćete i bolju evidenciju u katastru, imaćete bolju evidenciju u javnim knjigama.
U krajnjem slučaju, ovo je sve u skladu sa stavom poslaničke grupe G17 plus, koja je ovo zastupala kada su u pitanju kola, pa je rečeno – zašto ljudi da voze na neko ovlašćenje, smanji porez, da se ljudi legalizuju, da mogu da voze na svoje ime kola. Da li je tako bilo? Isto je i sa stanovima, smanji sa 5% na 3% i niko neće da bude u situaciji da prolongira i na drugi način izbegava plaćanje poreza. Pazite, onaj koji ima pare, on uvek plati, a ko malo prolongira – onaj ko nema. Onaj ko nema prolongira, pa pozajmljuje kod rođaka, prijatelja.
Ovde ste mi rekli da postoji sistemsko rešenje da se porez plaća na rate. Postoji, ali se ne primenjuje. To je problem, jer poreska uprava ima potrebu da što pre naplati to. Čim dobije ona obaveštenja, one ugovore, odmah se šalje ekipa, zna se procena, odrežu. Eventualno, neko vodi postupak po žalbi, ali opet mora da plati to. Neko ne zaključuje ugovor. Faktički se koristi, pa se čeka neko povoljnije vreme. Sa 5% skinite na 3%, ništa nećete da izgubite, jer država drugi, treći ili peti put ostvaruje prihod po osnovu iste nepokretnosti.
Kod novoizgrađenih ste pogodili, to je dobro rešenje. Izdržaće se to. Od 1. februara će sve da legne na svoje mesto, pašće cena stanova u novom stambenom prostoru. Ukoliko ne padne, znate i sami, kupuju oni koji imaju. Njih oporezujte. To je dobro, ali ovde popustite, budite sigurni da će da se povećaju prihodi i da će taj promet biti što legalniji.
Kada čovek sklopi ugovor, napravi neku kaparu, on će odmah da ide u sud i da overi taj ugovor, jer naši građani žele da ispune obaveze, ali je 5% visoka stopa. Svako ko se profesionalno bavi ovim poslom, nisam to izmislio, nego sam čuo od tih ljudi, to je najveći problem. Uostalom, i u drugim zemljama nije tako visoka stopa poreza na prenos apsolutnih prava.