Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a neka se pripremi narodni poslanik Slavoljub Matić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici i dragi građani Srbije, pošto smo mi predstavnici pre svega građana Srbije i donosimo zakone koji su od opšteg interesa celokupne države i društva u kojima živimo, u Skupštini imamo  određenu odgovornost.
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke na Predlog zakona o poštanskim uslugama, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, predložila je niz amandmana.
Osnovna koncepcija Srpske radikalne stranke u ovoj oblasti je rešavanje ključnih problema na osnovu preporuka Ujedinjenih nacija i svega onoga što su kolege govorile za ovom govornicom, a amandmani imaju cilj da se ovaj zakon precizira na jasan i konkretan način. Koncepcijski se nikako ne možemo složiti sa izlaganjem ministra za kapitalne investicije, gospodina Ilića, kada je rekao da su amandmani, koje je predložila jedna grupa poslanika, u ovom slučaju poslanička grupa Srpske radikalne stranke, vezani za agenciju. To jeste ključ naših amandmana za izmenu Predloga zakona, da se nadležno Ministarstvo bavi ovom oblašću. U tom smislu smo predlagali ove amandmane.
Imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije odbila amandmane poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, vidi se osnovna razlika između naše i koncepcije Vlade Republike Srbije.
Ono što je ključ, slažemo se da je ovo veoma važna oblast i da je neophodno doneti zakon u ovoj oblasti, ali zakon koji je u skladu sa vremenom i ekonomskim uslovima u kojima mi danas živimo.
Formirati agenciju čiji će članovi ili članovi saveta imati osam prosečnih plata, ili da će to biti na nivou generalnog direktora, ne znači opravdanje za izlaganje gospodina ministra, kada je rekao da to nije u redu, ali da je jednostavno to tako. To mora da se promeni iz razloga što građani u Srbiji moraju da žive bolje, narod u Srbiji treba da živi bolje, da ima više, pa neka Vlada, predsednik Republike i predsednik Vlade imaju manje.
Ono što je najvažnije, to je da građani Srbije žive bolje. To je ono zbog čega smo mi ovde u Skupštini. Treba da donosimo zakone koji su u skladu sa interesima građana Srbije.
Znači, osnovna koncepcija poslaničke grupe Srpske radikalne stranke sastoji se u tome da nadležno ministarstvo u ovoj oblasti treba da obavlja poslove, a da to ne treba da bude agencija.
U tom smeru smo predložili sve ove amandmane, sa ciljem da se zakonom jasno precizira, jer u ovoj oblasti poštanskih usluga veliki broj radnika radi. Ono što je ključ svega, to da članovi saveta agencije treba da imaju platu preko 100.000 dinara, govori o tome kakav je Predlog ovog zakona.
Tu Vlada ne može da nađe opravdanje, jer ovo mora da se reguliše. To se odnosi i na sve ostale zakone koje smo donosili u ovoj skupštini. Stalno se formiraju agencije. U tim agencijama se množi administrativni aparat, a sve na teret budžeta Republike Srbije i građana Srbije.
Cilj ove skupštine i nas narodnih poslanika treba da bude cilj svih građana Srbije. Građani Srbije mora da žive bolje. To je suština svih zakonskih predloga i koje treba da donosimo, a da oni budu u ovom slučaju u skladu preporukama UN ili sa onim što je doneto na kongresu u Seulu, a kako su moje pojedine kolege izlagali za ovom govornicom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić. Izvolite.

Pošto je gospodin ministar najavio svoje obraćanje, potrudiću se da budem kratak.
Nije zgoreg pomenuti da ovim zakonom mi rešavamo i sudbinu 18,5 hiljada zaposlenih u poštanskom saobraćaju i da ljudi željno iščekuju rešenja koja se nude ovim zakonom. Nije zgoreg pomenuti, takođe, da ovaj zakon omogućava da nekih 1500 poštanskih jedinica rentabilno posluju, zato što više od polovine poštanskih jedinica u Srbiji ne posluju rentabilno.
Pomenuću ovde jedan deo zakona koji nije pomenut od strane ostalih poslanika, a radi se o onom delu zakona gde se produžuju rokovi dostave pošiljki poštanskih, a to omogućava smanjenje i racionalizaciju poslovanja. Za ovu godinu, od ovih 18,5 hiljada zaposlenih, negde oko 1300 radnika očekuju da budu na onom spisku prekobrojnih, zato što smo svi svesni da nam je javni sektor opterećen viškom radne snage. Toga su svesni i ljudi u pošti.
Moji razgovori sa ljudima iz pošte ukazuju na to da su pripremljeni vrlo dobri socijalni programi koji će pomoći tim ljudima da se u ovom periodu tranzicije snađu. To je jedna neminovnost. Neminovnost je ovaj zakon. Pažljivo sam slušao sve govornike. Moram da kažem da ovde nije bilo ozbiljnijih kritika.
Jedna opoziciona stranka pomenula je, a stalno to pominje, da je ovaj zakon sakat, pa zbog toga najverovatnije što je dobar deo ovog zakona pisan u mandatu prethodne vlade. Osnovno je pitanje da li postoji politička volja da se zakoni donose i da se uvode u život. Nije osnovno pitanje ko ih je pisao. Pišu instituti zakone, pišu stručni ljudi, mogu da pišu za sve stranke predloge zakona, ali treba da postoji politička volja da se jedan zakon uvede u život. U tome je razlika između prethodne i sadašnje vlade. Ovo sam upotrebio da pomenem te naše razloge.
Što se tiče druge kritike od strane SRS, nismo uočili ozbiljnu kritiku i mislim da će ministar prihvatiti one amandmane koji će uvesti red u sam zakon i onda se stiču uslovi da maltene sve poslaničke grupe stanu iza ovog sistemskog zakona koji je jako značajan za 18,5 hiljada zaposlenih, ali i za državu Srbiju, koja mora da čuva vrlo bitnu instituciju države, a to je pošta. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Velimir Simonović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o poštanskim uslugama koji je na dnevnom redu počeću da komentarišem od člana 4.
Naime, u članu 4. kaže - načela na kojima se zasniva uređivanje odnosa u oblasti poštanskih usluga su, pa je nabrojano nešto pod devet tačaka, a ako pažljivo pogledate videćete da je u devetoj tački "savesnost i poštenje" i da se radi o načelima. Sve ostalo ispred toga su ciljevi, a ne može biti načelo "obavljanje univerzalne poštanske usluge propisanog kvaliteta i po pristupačnim cenama za sve korisnike na teritoriji Republike Srbije".
To može biti cilj ovog zakona i uređivanja ovih propisa u oblasti poštanskih usluga. Jedina načela koja ste pogodili to su savesnost i poštenje.
Ne znam zašto je to trebalo onome ko je pisao ovaj zakon i zašto je imao nameru da nešto napiše, ne vodeći računa o tome šta to suštinski predstavlja.
Ovo me podseća na jednu situaciju kada je moj kolega, student na Borskom fakultetu, polagao jedan predmet iz rudarstva potpuno nepripremljen i kada ga je profesor pitao da mu nabroji prateće metale u jednoj rudi, on je počeo da nagađa i rekao je nikl, profesor je klimnuo glavom, pa olovo, pa cink, pa onda na kraju volfram i na kraju bakar; profesor mu je rekao, e to je kolega prvi koji ste pogodili. Tako ste vi ovaj član 4. ovde napisali. Niste imali potrebe za tim.
Sledeće što je izazvalo moju pažnju jeste član 9, u kome se u drugom stavu pominje formiranje Republičke agencije za poštanske usluge. Ova agencija se pojavljuje i u članu 21. i u članu 44, a tek u članu 65. se formira republička agencija. Može to da se dogodi u jednom zakonu.
Možda je trebalo kasnije, jer se u svim ovim članovima gde se pominje agencija govori o tome šta su njene nadležnosti, a one su u članu 65. potpuno nabrojane i nije imalo potrebe da se ugrađuje u članove 9, 21, 44. i 65.
Vi ćete ovde pod - univerzalnim poštanskim uslugama naći u članu 16. da se obezbeđuje svim korisnicima mogućnost pristupa poštanskoj mreži javnog poštanskog operatora na razumnoj udaljenosti od mesta stanovanja, uključujući poštanske sandučiće na javnim mestima i u službenim prostorijama poštanskog operatora. Govori se šta su javni poštanski operatori itd., kako to mogu biti izjednačena strana i domaća, pravna i fizička lica.
Ovde bih vas podsetio da će ovaj član biti potpuno neprimenljiv jer je već sada infrastruktura za pružanje poštanskih usluga u Republici Srbiji praktično nefunkcionalna. Uglavnom se svodi na to da su veća naseljena mesta, gradovi i sedišta opština sa solidnom infrastrukturom, kada se radi o selima onda je situacija takva da oni najčešće nemaju nikakvo poštansko sanduče, nemaju nikakvu kancelariju gde bi mogli da obave najosnovnije poštanske usluge i onda ćete doći u situaciju, kada se budu uvodili novi poštanski operatori, da će oni praktično uzimati isključivo one poslove, gde postoji već izgrađena infrastruktura, koje mogu lako obavljati.
Niko neće biti zainteresovan, verujte, da obavlja poslove poštanskih usluga, recimo, u selima Luka i Tanda u borskoj opštini, koja još nemaju telefonske priključke. Recimo, prošle godine se desio jedan slučaj da je sa poštom Bor privatnik sklopio ugovor o otvaranju jedne kancelarije, gde bi bile pružane poštanske usluge u selu Jasikovo, a to je selo između Majdanpeka i Žagubice, na tom putu, a inače pripada opštini Majdanpek. Posle nekoliko dana zatvorio je kancelariju.
To je potpuno nerentabilno i ispostavilo se da je to njegov pogrešan poslovni potez i niko ne snosi odgovornost, a pošta se odrekla tog dela sela da obezbeđuje svojim uslugama. Na kraju je ostalo da stanovnici tih sela već godinu dana za najosnovniju poštansku uslugu koju žele da obave moraju da putuju po 20-30 kilometara do nekog bližeg sedišta pošte.
Desiće se uvođenje novih operatora i da postignete ono što ste postigli u nekim drugim oblastima. Vi vidite da, recimo, "Merkator" nema nikakvu nameru da otvori u Kladovu svoju robnu kuću, otvoriće je u Beogradu, Novom Sadu, kao što je skoro u Krnjači otvoren veliki objekat, a neće sigurno niko da ga otvori u nekim drugim manjim mestima, kao što je Boljevac.
Pri pružanju poštanskih usluga uvođenjem ove konkurencije dobićete samo to da će i dalje ostatak Srbije da se pustoši što se tiče stanovništva, a da će veliki centri u Srbiji i veliki gradovi, a pogotovo Beograd, svakodnevno dobijati novi priliv stanovništva, a i zbog toga što ljudi ne mogu osnovne svoje usluge obaviti u tim manjim mestima.
Reći ću vam još nešto, kada je u pitanju obezbeđivanje uslova za konkurenciju, za konkurentnost i tržišno poslovanje u svim oblastima, to je uglavnom nastajalo u nekim mnogo većim zemljama, većim po površini, gde jedan čovek koji se bavio nekim uslugama nije mogao da ih pruži na celoj teritoriji te zemlje pod istim uslovima, na isti način, nije mogao tako brzo da se razvija. Pre svega, mislim na velike države, kao što su SAD.
Naravno da one moraju imati mnogo više poštanskih operatora koji će pružati različite poštanske usluge u različitim njihovim saveznim državama. Srbija je mala i jedno ovakvo tržište je i za sadašnji sistem naših poštanskih usluga malo. Ne treba po svaku cenu inicirati da se uvode neki tržišni principi i konkurencija, iz razloga što, kako pokazuju ova dva primera koja sam vam naveo, nećemo ništa postići izuzev toga da ćemo već postojeći sistem potpuno uništiti.
Dobro je što je članom 34. utvrđeno do kog trenutka je pošiljalac pošiljke vlasnik te pošiljke. To je do trenutka isporuke ili dok se ne vrati, da se ne bi desilo da od onog trenutka kada se neka poštanska pošiljka isporuči pošti, praktično, da pošta bude vlasnik ili onaj ko pruža poštanske usluge bude vlasnik pošiljke.
Rekao sam da se pominje u članu 44. da minimalne standarde kvaliteta utvrđuje Republička agencija za poštanske usluge. To je potpuno bespotrebno. Ovde gde se osniva članom 65. republička agencija za poštanske usluge dovoljno je navedeno sve čime će se ona baviti, pa nije bilo potrebe da se navodi u ranijim članovima.
Međutim, kada je ministar Velimir Ilić pominjao agenciju u svom obraćanju na početku, rekao je da je, praktično, cilj formiranja jedne ovakve republičke agencije da se napravi jedno regulatorno, pre svega od politike, nezavisno telo i da u kasnijem radu i funkcionisanju sistema poštanskih usluga ne dolazi do toga da politika utiče na bilo koji način. Iz dosadašnjeg iskustva, gospodine ministre, moram vam reći da je to možda vaš deklarativan stav, a od toga nema ništa, da će politika odlučivati ko će biti članovi saveta agencije.
Od tih koje će birati Narodna skupština Republike Srbije uvek će izabrati članove saveta oni koji imaju većinu u Skupštini. Predlog će dati Vlada koju podržava većina, tako da je to samo po sebi političko telo, tako da sigurno neće biti nezavisno u svakom pogledu.
Nadzor nad primenom ovog zakona vršiće ministarstvo. Neću mnogo pričati o agenciji, pričaće neki drugi članovi SRS, poslanici koji budu ovde govorili.
Imate ovde u obrazloženju, uglavnom po direktivama koje izdaje Evropska unija s vremena na vreme, da se mora obezbediti potpuna ravnopravnost domaćih i stranih lica. Deklarativno nemamo ništa protiv toga, ali ove direktive koje s vremena na vreme donosi Evropska unija, one se, pre svega, odnose i jedino se odnose na zemlje Evropske unije. Oni zbog ovih direktiva s vremena na vreme svoje zakonodavstvo usklađuju sa njima.
Ni u kom slučaju ovo nas ne obavezuje. Uzmite bilo koju zemlju iz Evropske unije i obezbedite jednu ekipu iz ministarstva koja će za šest meseci prepisati i prevesti sve njihove zakone. Imate većinu i bez ikakve rasprave ćemo usvojiti te zakone, i vidite da li ćemo biti primljeni u Evropsku uniju. Nećemo, naravno.
Ovo nas ne obavezuje i nema potrebe da po svaku cenu prihvatamo nešto što bi eventualno kasnije moglo mnogo više da nas košta, a košta nas, pre svega, uništavanja onih sistema koji funkcionišu bilo kako, ali funkcionišu u ovim veoma teškim vremenima na jedan poslovno pozitivan način.
Imate na jednom mestu, tarifni stavovi i poštarina, prilikom obrazlaganja zakona, gde kažete da će poštarine korisnici plaćati za obavljanje poštanske usluge i njih određuju davaoci univerzalne poštanske usluge, vodeći računa o poštovanju principa jedinstvenosti i nediskriminacije. Ovo će, garantujem vam, dovesti do zidanja cena, pogotovo kada se bude uvodilo više poštanskih operatora. Oni će omogućavati da se za pojedine delove koji su u sistemu poštanskih usluga bili povezani pojavljuju novi operatori, jedni će drugima nameštati poslove i doći će do zidanja cena.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, potom ćemo imati pauzu, pa će posle toga govoriti narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je o ovom zakonu bilo reči na Odboru gde sam član, tamo sam se već izjasnio o samom zakonu, ali želim opet da učinim nekoliko napomena.
Pošto pripadam, po svojoj profesiji, egzaktnim naukama, meni smeta kada se pojavi termin da će se vršiti usluge po pristupačnim cenama, na primer. To je tako neodređeno i to se pojavljuje na više mesta, ali to je prošlo na Odboru. Ili, kad se kaže u članu 22. "uvažavajući princip da poštarina treba da bude pristupačna za korisnike". Kakve god cene da stavi pošta, biće građana kojima te cene nisu pristupačne.
To je savršeno jasno. Da li je moglo to preciznije da se kaže, to je drugo pitanje.
Glavna moja primedba je u vezi sa ovom agencijom. Mi smo tamo stavili, razume se, svi članovi odbora, primedbe na predložene plate. To je jednim amandmanom popravljeno. Da ne bi bilo zablude i da se zna o čemu se radi, iako nisam autor tog amandmana koji su podneli kolege Zoran Anđelković i Žarko Obradović, pročitao bih vam da se zna kakve su sada predviđene plate. Plata predsednika saveta ne može biti veća od plate predsednika radnog tela Narodne skupštine, a plata članova saveta ne može biti veća od plate narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, isplaćene u prethodnom mesecu. Dakle, otpalo je ono 10 prosečnih plata za predsednika itd. Sada je to dovedeno u neke razumnije okvire.
Ne bih sad ovo mnogo spominjao, ali želim da kažem nešto o agencijama uopšte. Neke agencije je osnivala, čini mi se, koliko se sećam, ona bivša vlada. Najveći broj agencija je bivša ili sadašnja vlast usvajala kroz razne zakone.
Mi imamo već dosta agencija. Tu postoji izvesna šarolikost. Negde postoji direktor agencije, negde predsednik, pa upravni odbor, ovde je sada savet itd. Pošto imamo na dnevnom redu zakon o agencijama, nisam stigao još detaljno da ga proučim, ali očekujem da će Vlada konačno da raščisti tu situaciju, da se sve agencije obrazuju na jedinstveni način i da imaju jedinstvene organe upravljanja, tako da ne bude te šarolikosti.
Recimo, u članu 67. kaže se: "Agencija posluje po propisima o javnim službama". Ako agencija postupa po propisima o javnim službama, onda se moraju plate ljudi koji tamo rade određivati po zakonu o platama državnih službenika, a to nije slučaj. Kažem, očekujem da zakon o agencijama konačno raspravi ta pitanja.
Kada sam već ovde, da kažem još nešto. Pošta, kao i Telekom, kao i neka druga javna preduzeća, jesu i veliki nabavljači opreme. Primećeno je, i o tome mora predviđeni savet da vodi računa, moglo bi i resorno ministarstvo da povede računa, da se vrlo lako poseže za uvoznom opremom, iako naša mnoga preduzeća mogu da proizvedu opremu istog kvaliteta; ili, ako postoje neke male razlike koje ne utiču na funkcionisanje sistema, ipak se daje prednost uvozu.
Ko će da podrži našu privredu i našu industriju ako ne ta naša velika javna preduzeća koja su veliki nabavljači opreme. O tome treba da se povede računa. Takođe, mislim da su i cene za uvođenje telefona veoma visoke. Događa se nešto čudno, a to je dosta tipično i za elektroprivredu.
Dakle, ako treba u nekom selu da dođe do nekog zaseoka telefon, onda ti ljudi koji tamo žive treba da obezbede stubove sami, da obezbede kablove, izolatore itd., da te stubove sami postave u zemlju, a onda dođu monteri iz pošte da montiraju telefone.
Onda ti stubovi i kablovi postaju vlasništvo PTT-a. Tu građani Srbije kupuju osnovno sredstvo državnom preduzeću.
Razumem da pošta nema para pa da kaže - građani, kupite vi te stubove itd, to ste vi nama dali kredit, vratićemo te pare posle nekoliko godina, ili imaćete popust na uslugama neko vreme itd. Umesto toga, treba građani da kupuju osnovno sredstvo ovim firmama, što nije u redu.
Na kraju krajeva, kad neko dobije telefon, potrošač pošti plaća impulse, on je mušterija. Treba mu omogućiti da dođe jeftinije do telefona. U razvijenim zemljama vam nude da uvedete telefon u svaku sobu, ako hoćete da ga stavite i u kupatilo. Forsiraju vas da imate što više telefona u kući, pa vam daju razne bonitete.
Ako ste korisnik jedne poštanske firme, onda vam daju i neke razne popuste, i kažu - gde da vam uplatimo to što ste vi stekli kao bonitet, pa je tako moj bivši student koji sada živi u Americi zaradio besplatnu avionsku kartu od Amerike do Beograda, što je dobio od jedne poštanske firme čiji je on korisnik kao popust. Rekao je - stavite moje pare na avionsku kompaniju tu i tu.
Dajte da i mi počnemo da radimo malo bolje sa našim građanima, da uvođenje telefona bude malo jeftinije, jer taj koji je dobio telefon je automatski postao mušterija te pošte, neka taj telefon što više koristi, plaćaće i biće sve u redu.
Molim da se ministar i Ministarstvo zainteresuju kako se vrše nabavke opreme u javnim preduzećima.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Simonoviću.
Nastavljamo rad u 15,00 časova. Hvala.
(Posle pauze – 16,05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevno zasedanje, pošto imamo po službenoj evidenciji prisutno 130 narodnih poslanika, molim vas da proverimo kvorum za rad.
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Proroković.
Istovremeno koristim priliku da vas obavestim, zbog zakupljenih termina, dakle, u ovom trenutku nemamo direktan, nego odloženi prenos sednice, da se neko ne bi iznenadio od gledalaca. Kroz 10 minuta će krenuti odloženi prenos.