Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 127 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladan Vučićević, Milovan Marković i Ivana Kovačević; (pre podne) Aleksandar Radosavljević.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ŽELEZNICI (nastavak u pojedinostima)

Na član 94. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.

Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 94. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Marković.

Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 95. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.

Predstavnik predlagača i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandman na član 95. Predloga zakona o železnici. Taj član glasi: "Prava, obaveze, sredstva, zaposlene, dokumentaciju i predmete u vršenju javnih ovlašćenja Zajednice jugoslovenskih železnica, osnovane Zakonom o udruživanju u Zajednicu jugoslovenskih železnica ("Službeni list SFRJ", broj 18/78 i 30/78), preuzeće Direkcija za železnice i Javno preduzeće "Železnice Srbije". Tako glasi član 95. Predloga zakona o železnici.

Srpska radikalna stranka je podnela amandman da se u članu 95. reči "Direkcija za železnice i" brišu.

U skladu sa koncepcijom Srpske radikalne stranke mi smo podneli amandman, imajući u vidu da ne postoji ekonomska opravdanost da se formiraju dva javna preduzeća na nivou Vlade Republike Srbije. Imajući to u vidu podneli smo amandman na član 95.

Znači, koncepcija Srpske radikalne stranke je sasvim drugačija od koncepcije koju je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini.

Pošto je ovo jedan od 14 amandmana, koji je podnela poslanička grupa Srpske radikalne stranke, smatramo da će Narodna skupština glasati za amandmane srpskih radikala, imajući u vidu činjenice koje smo naveli u izlaganjima naših poslanika u ovom parlamentu i u toku ove sednice. Ponoviću, na nivou železnice zakon treba da obuhvati da postoji samo jedno javno preduzeće i da budu jasno razdvojene nadležnosti šta to radi nadležno ministarstvo i šta radi Javno preduzeće "Železnice Srbije" kao pravni naslednik postojećeg Javnog preduzeća ŽTP Beograd.

Imajući to u vidu, značaj zakon koji treba da se donese, Srpska radikalna stranka i poslanički klub Srpske radikalne stranke je u Predlogu ovog zakona našao dosta manjkavosti i trudili smo se da objasnimo javnosti i građanima Srbije da je ovo jedan od ključnih zakona koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini.

Smatramo da zakone koji imaju jasnu koncepciju, koji su precizni, treba ova skupština da donosi. Zato smo podneli ove amandmane na Predlog zakona Vlade Republike Srbije. Smatramo da zakon nije uređen na način prilagođen vremenu u kojem mi danas živimo.

Koliko god da je ministar u svom uvodnom izlaganju, obrazlažući Predlog zakona, govorio da su u tome učestvovali stručnjaci iz zemalja Zapadnoevropske unije u ovoj oblasti, mi smo izneli jasne činjenice da nema potrebe formirati dva javna preduzeća na nivou železnice u Srbiji, jer smatramo da ne postoji ekonomska opravdanost i da nema potrebe za povećavanjem broja radnika koji rade u administraciji.

S druge strane, na železnici radi 27.000 radnika. Ako želimo da nam železnica bude u sistemu evropskih železnica, moramo da se rukovodimo ekonomskim uslovima u kojima živimo. Hvala.

Hvala vam, gospodine Đorđeviću.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.

Na član 96. amandman je podneo Miroslav Markićević.

Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 96. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.

Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle nekoliko dana rasprave stigli smo i do poslednjeg amandmana koji je podnet na Predlog zakona o železnici.

To što je poslednji ne znači da nije važan, već je izuzetno važan i od toga da li ćete prihvatiti ovaj amandman ili ne zavisi i sudbina celog ovog zakona.

Naime, na član 96. podneo sam amandman kojim se reči "1. 10. 2004. godine" zamenjuju rečima "osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Ovde se radi o prelaznim i završnim odredbama zakona kojim se određuje datum stupanja ovog zakona na snagu. Ovaj amandman je važan i zbog toga što nam govori o nekoliko stvari.

Govori, pre svega, o neozbiljnosti predlagača ovog zakona, odnosno o neozbiljnosti Vlade Republike Srbije koja je podnela Predlog zakona i istovremeno predvidela da će ovaj zakon važiti od dana koji prethodi danu podnošenja.

To je direktno suprotno najpre članu 120. Ustava Republike Srbije, koji kaže da zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako iz naročito opravdanih razloga nije predviđeno da ranije stupi na snagu.

Znači, da ste hteli da utvrdite retroaktivnost ovog zakona, a podsetiću vas da je danas već 24. januar, tako da bi zakon, ukoliko stupi na snagu, kako ste predložili, 1. januara 2005. godine, bio u celosti retroaktivan, a što bi dalje značilo da će taj ceo zakon na Ustavnom sudu pasti u vodu, pa bi to dalje značilo da ćemo opet morati da gubimo još nekoliko dana raspravljajući ponovo o istom predlogu zakona u ovoj Narodnoj skupštini.

To kao da nije bilo dovoljno Vladi, već u obrazloženju gde ne prihvata moj amandman napisano je da se amandman ne prihvata iz razloga što je prihvaćen amandman na član 96. koji je podneo poslanik Miroslav Markićević i kojim je definisan datum stupanja na snagu ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, to takođe ne bi bio problem da taj amandman koji je sastavni deo zakona takođe ne predviđa da zakon stupa na snagu 1. januara 2005. godine. Na ovaj način vi dolazite u situaciju, iako ovde nema naravno našeg ministra kapitalnog koji bi prihvatio ovaj amandman, da pokažete pravu suštinu vaše vlasti time što je nadležni odbor odbio ovaj amandman, time što je Vlada Republike Srbije odbila ovaj amandman, a bićete u situaciji i moraćete, hteli ne hteli, da kada se bude glasalo o amandmanima prihvatite ovaj amandman i da vam ceo zakon ne bi pao u vodu.

Onda bi mi, srpski radikali, mogli kada bi to želeli i da povučemo ovaj amandman i da vas na taj način dovedemo u bezizlaznu situaciju. S obzirom na to da smo mi kao poslanička grupa odgovorni najpre građanima Republike Srbije koji su nas birali u ovu skupštinu, mi to nećemo učiniti.

Molim vas da ubuduće, kada se bude radilo o ovakvim stvarima koje su čisto pravne prirode, jer niko ne može osporiti da je pravno gledano rešenje koje je ponudila poslanička grupa SRS mnogo bolja i od rešenja koje ste vi dali u zakonu i rešenja koja ste prihvatili po amandmanu.

Ovde je očigledno da se radilo o tome da ne prihvatate amandman samo zato što je podnet od strane poslanika SRS i da naredni put malo bolje razmislite, i da budete malo više odgovorniji i prema sebi i prema građanima Republike Srbije, i da ne gledate od koga je podnet amandman, već da gledate kakav je. Hvala.

Hvala vama. Da li ima još neko o ovom amandmanu? (Ne.). Hvala.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.) Hvala.

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POŠTANSKIM USLUGAMA (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Leila Ruždić-Trifunović, Nemanja Šarović, Rajko Baralić, Gordana Pop-Lazić, Vojislav Milajić, Radiša Ilić, Darko Glišić, Dragan Čolić, Ljubomir Kragović, Zoran Krasić, Dragoljub Stamenković, Sreto Perić, Milka Silajev, Veroljub Arsić, Branislav Blažić, Stefan Zankov, Boško Ristić, Božidar Koprivica, Petar Jojić, Momir Marković, Milovan Radovanović, Tomislav Penezić, zajedno Milka Silajev i Željko Ivanji, Zoran Antić, Miroslav Nedeljković, Milan Stevović, Rodoljub Gačević, Aleksandar Đorđević, Velimir Stanojević, zajedno Zoran Anđelković i Žarko Obradović, Ivan Radić i Igor Bečić, Milorad Mirčić, Branislav Rankić, Milan Veselinović, Igor Mirović, Miljko Četrović, Milan Škrbić, Dragutin Perić, Dragoljub Simonović, Milomir Dunjić i Srđo Komazec.

Amandmane su povukli narodni poslanici Milka Silajev na član 23, Leila Ruždić-Trifunović na članove 3, 21, 22. i 82. i Velimir Stanojević na član 75. Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS - jedan sat, 38 minuta i 24 sekunde, DSS - jedan sat, tri minuta i 36 sekundi, DS - Boris Tadić - 44 minuta, 24 sekunde, G17 plus - 37 minuta i 12 sekundi, SPO - NS - 26 minuta, 24 sekunde, SPS - 26 minuta i 24 sekunde, a poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP, po pet minuta, a na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.

Istovremeno vas obaveštavam, a molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika. Istovremeno vas obaveštavam da sve poslaničke grupe po ovoj tački imaju ovlašćene predstavnike, i to: SRS Zlatana Jovanovića, DSS Dejana Stojiljkovića, DS - Boris Tadić Milana Markovića, G17 plus Željka Ivanjija, SPO - NS Velimira Stanojevića i SPS Rajka Baralića.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, konačno na dnevni red došao je i zakon o poštanskom saobraćaju. Vi znate da smo ovaj zakon dugo očekivali, da su ovo isto uslovi da bi naš PTT ušao u sistem evropskog poštanskog saobraćaja. Prema tome razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći:
1. usaglašavanje sa evropskim zakonima u Svetskom poštanskom savezu, kao organu Ujedinjenih nacija,
2. ovim zakonom uvodi se konkurencija u poštanski saobraćaj kroz posebnu liberalizaciju tržišta poštanskih usluga, na kome će svi učesnici, javni poštanski operator i drugi poštanski operatori, pod uslovima određenim zakonom, obavljati poštanske usluge korisnicima,
3. sve ostale usluge, kao na primer kurirske usluge, ekspresne usluge, usluge hibridne pošte, predstavljaju komercijalni servis, gde javni i drugi poštanski operatori jedni drugima konkurišu na tržištu poštanskih usluga,
4. jamči se stranom licu obavljanje privredne delatnosti pod uslovima koji su zakonom utvrđeni za domaća lica, predviđena je slobodna razmena roba i usluga i utvrđuje protivustavnim svaki akt ili radnja kojima se stvara ili podstiče monopolski položaj ili na drugi način ograničava tržište.
Formira se agencija za poštanski saobraćaj kao nezavisno regulatorno telo. To je veoma važno što u poštanskom saobraćaju, a tu je bilo najviše amandmana na ovu agenciju, to žele u Evropi da bude nezavisno regulatorno telo, da stranke i političke opcije, koalicije koje su na vlasti, ne mogu kontrolisati jedan sistem kao što je PTT saobraćaj u jednoj državi, već da to radi nezavisno regulatorno telo koje se bira od nestranačkih ljudi, koji će van politike voditi jedan veoma važan segment u državi, kao što je poštanski saobraćaj.
Slično je i sa telekomunikacijama, o čemu ste vi sigurno i obavešteni, da će veoma brzo na dnevnom redu ovde biti i agencija za telekomunikacije, koja je prošla Vladu, kao nezavisno regulatorno telo. Kako se biraju članovi tih agencija?
Na predlog određenih institucija u državi. Na primer, agencija za telekomunikacije, slično kao i u poštanskom saobraćaju, izabrana je na predlog Beogradskog univerziteta, Niškog univerziteta, Novosadskog univerziteta, Akademije nauka. To su izuzetno stručni ljudi i uslov je da ti ljudi budu nestranački. Znači, ne može više da stranački lideri uzmu veoma važan segment pod svoju, odnosno stranačku kontrolu i sutra, posle novih izbora, da se to sve ponovo menja i prilagođava.
Ovo je jedan u nizu zakona koji se jednostavno mora doneti da bi mi ušli u jedinstven PTT sistem Evrope. Vi znate da je taj sistem sve više pod potpunom kontrolom. UN su želele da se i one oglase, da se uvede red i da nema monopola, da se omogući zvanično firmama koje žele da daju određene usluge, po kriterijumima koje država postavlja preko svog PTT-a, koji ona organizuje na svojoj teritoriji.
Vi ste videli ovih dana da smo imali mnogo problema i da smo imali jednu anomaliju, gde se krši Povelja na Kosovu, da je odobreno, maltene, Kosovu da dobije svoj poziv, da se potpuno izdvoji kao celina. Evo, od nas se traži da zakon bude jedinstven. Mi ćemo se truditi i boriti da se to anulira i da i Kosovo ostane u PTT-u, potpuno u sastavu čitavog sistema koji je trenutno u Srbiji.
Prema tome, pozivam vas da pažljivo pogledate ovaj zakon, prodiskutujete. Naravno, amandmane smo razmatrali. Videli ste i sami, najviše je amandmana bilo na agenciju. Nismo mogli da prihvatimo da se ona ne formira, jer onda i sam zakon nema nikakvu svrhu da postoji bez agencije kao nezavisnog regulatornog tela.
Bilo je malo problema oko agencije i u telekomunikacijama i u PTT-u, zato što su političke opcije uvek pitale - gde su naši ljudi u tome i kako ćemo glasati ako naš predstavnik nije tamo. Nezavisno regulatorno telo ne dozvoljava da budu politički prvaci i predstavnici, da političke stranke utiču na jedan veoma važan segment kao što je PTT saobraćaj i Telekom.
Prema tome, molim vas da ovaj zakon podržite, da bismo se što pre organizovali i da bi u PTT uveli jedan red. Vi znate da je bilo puno problema u PTT-u prethodnih godina i još uvek ima problema. Potrebno je zavesti red. Sigurno ćete diskutovati i stavljati primedbe.
Jedna grupacija je stavila amandman koji smo mi prihvatili, da plate u agenciji ne budu velike kako je to bilo predloženo. Shvatite da direktori već tamo imaju te plate i da mi nismo mogli da direktor agencije nema platu generalnog direktora, koju već ima u PTT-u ili Telekomu. To je problem.
Mi smo vaš amandman prihvatili, ali sada će plata ljudi koji vode agenciju biti tri puta manja od onih kojima su oni nadređeni, odnosno direktora koji su u PTT-u.
Imao sam predlog i na Odboru, da se uvede red u javnim preduzećima i stave pod kontrolu plate rukovodećih ljudi. To su bile primedbe poslanika.
Prema tome, nadam se da ćemo ovaj zakon usvojiti i da ćemo ipak uvesti red u PTT, jer PTT ima izuzetno velike probleme i velike teškoće u ovom periodu, a imao je i u prethodnom. Vi znate da očekujemo od MUP-a da se u PTT-u raščiste neke pljačke koje su bile preko Poštanske štedionice i da su ljudi iz PTT-a, nažalost, bili uključeni. To je nanelo velike štete i PTT-u i Poštanskoj štedionici.
Vi znate da je bila velika pljačka preko obveznica, i da je ona negde i do sedam miliona evra, i da su to organizovali rukovodeći ljudi u PTT-u. Neki su i uhapšeni, istraga je u toku, ali bi zamolili MUP da ubrza ovaj postupak, da bi mogli da vratimo određena sredstva i tako uvedemo red u jednom veoma važnom segmentu koji mora da bude pod kontrolom države u tom finansijskom smislu.
Ponavljam, bilo je mnogo problema, ali nadamo se da će novi zakon pokušati da te probleme razreši i da to moramo svi zajednički uraditi. Hvala na pažnji.
Očekujem da ćemo diskutovati o ovim amandmani i veoma korektno prihvatiti sve ono što je moguće. Kažem, ovaj osnovni oko plata smo prihvatili, a ovo drugo nije moglo, jer to su neki uslovi, naročito uslovi koji su postavljeni od nas da bi zakon bio u funkciji.
Posebno je SRS dala mnogo amandmana na agenciju koja je stvorena, ali ta agencija je osnovna stvar koja mora da se prihvati da bi izašli, ponavljam, iz segmenta stranačkih aktivnosti u ovim javnim preduzećima koja su važna za državu.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Uz izvinjenje što ću se na samom početku malo udaljiti od dnevnog reda, želim da se i sa ove govornice zahvalim svim učesnicima jučerašnjeg veličanstvenog naučnog skupa koji je održana u Sava centru i svim građanima koji su prisustvovali tom skupu.
Dame i gospodo, pred nama je zakon o poštanskim uslugama. Upravo smo čuli jedno šturo objašnjenje od ministra nadležnog za poštanske usluge. Pokušaću u kratkim crtama da dam i svoj osvrt i mišljenje SRS o predloženom zakonu. Odmah moram da kažem da je dobro što se pristupilo izradi jednog ovakvog zakona, jer postojeći Zakon o sistemima veza, koji je obuhvatao i ovu oblast, nije na adekvatan način obradio, nije precizno definisao sve elemente poštanskih usluga koji bi trebalo da se zakonom definišu i propišu.
Dobro je što se pristupilo izradi ovakvog zakona, ali SRS se ne slaže sa koncepcijom koja je ovde predložena. Mi ćemo u našim izlaganjima izneti drugačiju, našu koncepciju, kako mi mislimo da bi trebalo da se uradi.
Najpre ću pokušati da i onima koji nisu ovaj predlog zakona pročitali, a i našoj javnosti ukažem na neke osnovne elemente ovog predloga. Prvo, želim da kažem da je ovaj predlog zakona koji je pred nama, u stvari, rezultat jednog, da kažem, svetskog trenda ili tendencije koja je utvrđena na Kongresu Svetskog poštanskog saveza, kojom se želi ići u demonopolizaciju poštanskih usluga. Naime, tendencija u svetu jeste da se ukine monopol koji je postojao u oblasti obavljanja poštanskih usluga. Predlagač zakona, poštujući tu tendenciju, ide tim putem.
Naime, Svetski poštanski savez na kongresu u Seulu i kasnije u Pekingu je usvojio strategiju liberalizacije tržišta poštanskih usluga i ovaj zakon je rezultat te strategije i cilj jeste da se do 2009. godine to tržište potpuno liberalizuje, da se taj monopol potpuno ukine.
Kao i u drugim zemljama koje su pristupale poslu, predlagač kod nas želi to da uradi postupno, da to ne bude odjednom presečno, već da se kroz nekoliko narednih godina dođe do potpune liberalizacije tržišta poštanskih usluga.
Ovim predlogom zakona utvrđene su neke nove kategorije, koje do sada nisu bile poznate u ovoj oblasti i prava od njih je univerzalna poštanska usluga. Ova univerzalna poštanska usluga, po definiciji koja je data u Predlogu zakona, obuhvata minimalni asortiman poštanskih usluga koje se moraju neprekidno obavljati na celokupnoj teritoriji Republike Srbije. Ova univerzalna poštanska usluga obuhvataće taj asortiman poštanskih usluga koje se moraju obavljati po određenom kvalitetu i po, kako predlagač kaže, cenama koje će biti pristupačne korisnicima.
U ovu univerzalnu poštansku uslugu spadaju osnovne vrste poštanskih usluga, kao što su prijem, sortiranje, prenos i uručenje poštanskih pošiljki koje obuhvataju pismonosne pošiljke, i to do dva kilograma, zatim poštanske pakete od 10 kilograma u unutrašnjem i do 20 u međunarodnom saobraćaju, uputnice i sekograme.
Iz ove univerzalne poštanske usluge izdvojen je jedan uži asortiman poštanskih usluga koji je nazvan rezervisane poštanske usluge. Taj uži asortiman je limitiran po masi i po ceni, i to ovim predlogom zakona taj limit iznosi 350 grama po masi i petostruki iznos poštarine po ceni i obuhvata pismonosne pošiljke, uputnice i sva pismena u sudskom, upravnom i prekršajnom postupku. To su tzv. rezervisane usluge koje se izdvajaju iz onog asortimana univerzalne poštanske usluge.
Takođe, ovim predlogom zakona uvodi se Republička agencija za poštanske usluge. Opet jedna nova agencija. Imamo ih sijaset od 2001. godine. Ministar je malopre rekao da je ta agencija regulatorni organ koji bi trebalo da bude nezavisan, i koji bi trebalo da na određen način reguliše ovu oblast obavljanja poštanskih usluga.
Takođe, ono što je novo u ovom predlogu su dozvole za obavljanje poštanskih usluga, koje obuhvataju dve vrste dozvola, odobrenje za obavljanje nerezervisanih usluga i licencu za obavljanje univerzalne poštanske usluge. To su neke osnovne karakteristike i elementi ovog predloga. Ukratko ću se osvrnuti na neke od njih na koje mi kao stranka imamo primedbe i ukazati na te primedbe. Po amandmanima ćemo kasnije detaljnije obrazložiti sve navedene primedbe.
Prvo što je nejasno, to je obavljanje univerzalne poštanske usluge i obavljanje rezervisane poštanske usluge. Naime, predlagač je svestan da će operator koji obavlja univerzalnu poštansku uslugu, zbog obaveze da je obavlja neprekidno i na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, na način da ona bude pristupačna svakom korisniku i po ceni, koja će takođe biti pristupačna svakom korisniku, na taj način otići u gubitak, da neće moći da posluje pozitivno, zbog ograničenja koja ima samom definicijom univerzalne poštanske usluge.
Takođe, predlagač nalaže i izričito kaže da ovu univerzalnu poštansku uslugu obavlja javni poštanski operator, postojeće javno preduzeće, ali da ovu univerzalnu uslugu mogu obavljati i drugi operatori koji se kvalifikuju za to, koji dobiju licencu od nadležnog organa, odnosno od agencije.
Pošto javni operator, kao operator univerzalne usluge, neće moći da pokrije svoje troškove obavljanja univerzalne usluge, onda se iz tog paketa izdvajaju rezervisane poštanske usluge, koje će biti striktno dodeljene ili monopol samo javnog poštanskog operatora.
Iz ovog paketa univerzalne usluge izdvojen je jedan manji paket, ali paket koji obuhvata one najčešće vrste usluga; već sam rekao, to su pismonosne pošiljke do 350 grama i do petostrukog iznosa poštarine, uputnice i sva pismena u sudskom, upravnom i prekršajnom postupku, i te usluge se dodeljuju ekskluzivno javnom poštanskom operatoru. On će jedini imati pravo da obavlja te usluge. Sve usluge van ovih mogu obavljati i drugi operatori koji se na osnovu dozvole kvalifikuju za to.
Postavljam pitanje - da li se možda radi o jednoj vrsti diskriminacije, ako se zadržava jedan monopol na obavljanje određenih vrsta usluga i taj monopol se dodeljuje javnom poštanskom operatoru. Da li će i kako bilo koje pravno lice koje želi da se bavi ovim poslom moći da se kvalifikuje i da obavlja određenu univerzalnu poštansku uslugu, kada se iz nje izvuku ove usluge koje su definisane kao rezervisane poštanske usluge?
Da li će taj operator univerzalne poštanske usluge moći da posluje pozitivno ako mu se unapred oduzme ili ako se unapred spreči da obavlja one usluge koje su u domenu rezervisane poštanske usluge.
Ovde je predlagač pokušao da napravi nekakav kompromis između zahteva Svetskog poštanskog kongresa i drugog zahteva, da opstane javni poštanski operator. Generalno posmatrano, mislim ....
(Predsedavajući: Da li koristite i drugih 10 minuta?)
Da. Mi iz SRS smatramo da se na ovaj način razbija još jedan javni sistem koji smo imali u Srbiji, pored energetike, pored železnice, došla je na red i pošta, da se i ona polako ali sigurno razbije i rasparča.
Novi problem jeste agencija za poštanske usluge, i već smo dosta govorili o tome, skoro da nema ni jednog zakonskog predloga od 2001. godine a da se u njemu ne pominje, odnosno ne osniva jedna nova agencija. I sada u zakonu o poštanskim uslugama imamo novu agenciju za poštanske usluge. Moram da kažem da imamo uglavnom negativna iskustva sa ovim agencijama koje su do sada formirane i moram da se osvrnem na svoje lično iskustvo koje sam imao sa jednom od postojećih agencija.
Kao građanin, pre nego što sam postao poslanik, nisam omalovažen više nego što sam omalovažen u jednoj od postojećih agencija kao poslanik. Da ne pričam o onim ljudima koje je muka naterala da se obrate tim agencijama, da dođu na njihova vrata, da ih mole da reše neke od njihovih problema. Da ne pričam o tome da sve te agencije žive upravo od nameta koji su razrezani građanima Srbije od onog dinara koji građani Srbije stvaraju.
Nažalost, Agencija za privatizaciju, imam izuzetno loše iskustvo, a verovatno i deo vas koji ste ovde, da ne pričam o građanima, radnicima koji su na tu agenciju upućeni. Nažalost i ta agencija kao i druge žive od tih istih ljudi, od onoga što se dobije prodajom njihovih preduzeća i što se dobije iz budžeta koji takođe oni pune.
Zato smo mi skeptični prema ovim agencijama koje se formiraju zakonima i smatramo da sve ove poslove može da obavlja nadležno ministarstvo.
Na kraju krajeva, sve to lepo stoji u jednom od članova predloženog zakona, kada se govori koji su to poslovi koje će agencija obavljati, to je član 66. Predloga zakona, i navedeni su svi poslovi agencije, ali se onda na kraju kaže - poslove iz stava 1. tačka 1) do 12) ovog člana, Agencija obavlja kao poverene poslove. Znači, to nisu njeni izvorni, već poslovi koje joj poverava Ministarstvo.
Čemu onda i ministarstvo i Agencija, ako Ministarstvo te poslove poverava Agenciji. Zašto ih ministarstvo ne radi, zašto ne obavlja, ako već ima, a znamo da ima dovoljno stručnih ljudi, osposobljenih da te poslove obavljaju.
Zašto stvaramo samo jedan birokratski aparat koji će u ovoj teškoj situaciji još više da optereti privredu i građane Srbije?
Dakle, malopre je gospodin ministar rekao da se agencija osniva da bi bila nezavisan organ, da ne bi stranke koje učestvuju u vlasti mogle da utiču na rad Agencije preko svojih ljudi koji bi bili članovi te agencije. Opet se pozivam na ovaj predlog zakona u kome lepo stoji da članove saveta agencije predlaže Vlada, pa kako su onda oni nezavisni i kako je agencija kao organ nezavisna ako će Vlada predložiti članove i, naravno, neće predložiti članove koji će biti opozicija postojećoj vlasti. Predložiće članove, iako možda nisu formalni članovi stranaka na vlasti, koji su bliski strankama na vlasti, odnosno bliski postojećoj vlasti.
Mislim da je ta priča o nezavisnosti, ne samo ove agencije, već i prethodnih agencija, apsurdna, deplasirana i besmislena. Ako Vlada predlaže, onda to ne može biti nezavisan organ. Zašto niste ostavili mogućnost da članove Saveta predlaže Skupština, odnosno poslanici kao ovlašćeni predlagači. Zašto ste to pravo ostavili Vladi Republike Srbije? Jasno je da je namera da ti članovi Saveta budu ljudi koji će biti bliski aktuelnoj vlasti.
Takođe, imamo jednu veliku primedbu, i gospodin ministar je tu primedbu malopre izneo, rekao je da je već intervenisao nekim amandmanom na to. Radi se o primanjima članova Saveta. Prosto je neverovatno da predlagač predloži da predsednik Saveta agencije za poštanske usluge ima primanja u iznosu od 10 prosečnih plata po zaposlenom u Republici Srbiji. Prosto je neverovatno da član agencije, član Saveta agencije ima osam prosečnih plata.
Gospodo, da li ste svesni u kakvoj je situaciji Srbija. Sada ministar kaže, da u ovom trenutku direktori u ovom javnom preduzeću koje se bavi poštanskim uslugama već imaju te plate. Zašto, gospodo, niste reagovali, već ste desetak ili 11 meseci na vlasti, da se te plate direktora, rukovodilaca u javnim preduzećima dovedu u neke razumne okvire? Kaže ministar, nije logično da direktor javnog preduzeća ima veću platu od predsednika saveta koji imenuje direktora.
Nije logično ni da direktor, odnosno predsednik saveta ima veću platu od premijera, a Vlada predlaže članove saveta. Nije logično ni da premijer i članovi Vlade imaju veće plate od poslanika, a poslanici biraju Vladu. Molim vas, vi ste ti koji vrše vlast. Dajte, zavedite red u javnim preduzećima.
Pre četiri godine smo pričali ovde o jednom zakonu koji je to trebalo da uradi, pa su iz tog zakona izuzeta javna preduzeća, pa je rečeno da će to biti naknadno urađeno. Ništa nije urađeno za četiri godine. Na početku smo ponovo. Vlade se menjaju, javna preduzeća ostaju, države u državi, a javna preduzeća rade po svome.
Kada će neko smoći snage da uvede taj red u javnim preduzećima?
Nije logično što stoji u obrazloženju ovde kada se govori o javnom operatoru za poštanske usluge da on, ako bi ostala ovakva situacija, ako se ne ide u liberalizaciju tog tržišta, da bi taj operater imao sve manji profit. Nije logično, a to samo govori o tome da Vlada i vlast nemaju mogućnost i mehanizme da zavedu red u javnim preduzećima.
Zašto bi se profit javnog preduzeća, koje bi postojalo i živelo na ovim principima na kojima danas postoji i živi, zašto bi se njegov profit umanjivao u budućnosti. Jednostavno, objašnjenje je u tome da ne postoje mehanizmi kojima vlast može da zavede red.
Na kraju, još jedno pitanje koje je vrlo interesantno, a to je pitanje naknade i to ovaj zakon predlaže, naknade koju operatori poštanskih usluga moraju da plaćaju agenciji. Ako uzmete u obzir da svaki operator poštanske usluge mora 0,5% svojih prihoda da ustupi godišnje agenciji na ime naknade za obavljanje poštanskih usluga, onda vam je jasno odakle i ovaj novac kojim će se plaćati rad saveta i ostalih zaposlenih u agenciji.
Znači, svako ko se bude bavio poštanskim uslugama moraće jedan deo svog prihoda svake godine da izdvoji i da plati agenciji; a za šta, nizašta.
Dakle, da bi ta agencija mogla da živi, a sredstva koja budu ustupljena agenciji biće na drugi način nadomeštena poštanskom operatoru od građana, cene će morati da budu veće da bi se i taj trošak namirio.
SRS je svoju rezervu prema ovom zakonu izrazila kroz 40 amandmana koji će biti ovde u raspravi i mi ćemo o svim tim amandmanima detaljnije o pojedinim stvarima govoriti, ali mislim generalno da ovaj zakon nije dobar, da bi trebalo razmisliti o prihvatanju mnogih naših amandmana koji idu u smeru da se zakon poboljša.

Reč ima narodni poslanik Željko Ivanji.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama je zakon o poštanskim uslugama, dugo očekivan zakon u ovoj skupštini, koji je tekovina i radne grupe i tekovina upornosti tih ljudi koji su uz poštu i u pošti svih ovih godina, a takođe u nadležnom ministarstvu, i zahvalan sam na toj upornosti koji su pokazali da taj zakon bude na dnevnom redu.
Kada govorimo o zakonu o pošti, možemo celu priču podeliti u dva dela. Jedan je ovaj formalno-pravni deo koji se tiče samog zakona, a drugi je suštinski, same pošte kao javnog operatera.
Novi zakon utiče najviše na deregulaciju, liberalizaciju i privatizaciju. Dakle, to su tri segmenta ovog zakonodavnog okvira i buduće savremene pošte i ostalih operatora. Ciljevi zakonske reforme se sagledavaju kroz demonopolizaciju tržišta poštanskih usluga, dakle, nema monopola više na tržištu poštanskih usluga, odvajanja funkcija regulatora od operatora, gde će biti postavljeni jednaki uslovi na tržištu za sve, transformacija tradicionalnog operatora, koja podrazumeva formiranje posebnog privrednog društva Pošte Srbije, u obliku društva koji će biti ustanovljen odlukom Vlade Republike Srbije.
Sve to dovodi do posebnog poboljšanja kvaliteta koji će biti apsolutno i sigurno u službi korisnika. Ovim zakonom se uvodi konkurencija u poštanski saobraćaj. Obezbeđuje se obavljanje univerzalne poštanske usluge, poboljšanje kvaliteta poštanskih usluga u skladu sa standardima Evrope i sveta i omogućava poštanskim operatorima da pod jednakim uslovima obavljaju usluge u skladu sa zahtevima i potrebama korisnika. Dakle, korisnici predstavljaju onaj osnovni parametar i ono što opredeljuje poštu i poštanske operatore da budu na usluzi korisnika.
Vlada utvrđuje politiku i strategiju razvoja u oblasti poštanskih usluga, što je vrlo važno i to nadležno ministarstvo mora da zna, i ono preduzima mere, kako po pitanju strategije razvoja poštanskih usluga, tako i u pogledu telekomunikacionih usluga. Ministarstvo operativno sprovodi politiku Vlade i vrši nadzor nad primenom zakona. Republička agencija za poštanske usluge reguliše odnose na tržištu poštanskih usluga u skladu sa zakonom i inspektor za poštanske usluge preduzima i predlaže preventivne mere za sprečavanje povreda propisa. Što se tiče ove službe mislim da ona i danas jako dobro radi svoj posao.
Ovaj zakon je u skladu sa primarnim zakonom Evropske unije i sekundarnim zakonodavstvom Evropske unije, direktivom o razvoju poštanskih usluga i drugim direktivama i odlukama Evropske unije i u skladu je sa aktima Svetskog poštanskog saveza i drugim međunarodnim aktima i sporazumima. To bi bio onaj formalno-pravni deo koji se tiče samog zakona.
Što se tiče suštinskog dela, sigurno je da sve poštanske uprave u svetu moraju da dožive svoju transformaciju i moraju da se transformišu u nezavisne subjekte, sa preciznim pravnim statusom, finansijskom samostalnošću i sposobnošću da se u uslovima narastajuće konkurencije prilagode tržištu i potrebama korisnika.
Kada govorimo o monopolima na nivou dva vrlo bitna segmenta, a to je segment telekomunikacije i segment poštanskih usluga, moramo sam pojam monopola da relativizujemo. U poštanskom savezu sam monopol može biti shvaćen samo uslovno.
Iza reči "monopol" krije se apsolutna potreba i neminovnost sa kojom su države suočene da sve usluge iz poštanske delatnosti, a pogotovo one za koje ni jedan poštanski operator nema ekonomsku opravdanost da pruži, budu pružene na bilo koji način od strane pošte kao budućeg javnog poštanskog operatora. Dakle, bilo biciklom, motorom, peške ili na konju, kao što se i sada dostavljaju pošiljke u nekim krajevima.
Znači, poštar će uvek morati da izađe na teren i uvek će morati da dostavi tu pošiljku. To će uraditi i u nekom selu podno Golije, dakle ravnopravno, čak i tamo gde ne bude imao ekonomski interes. U takvim uslovima pošta je opredeljena i moraće da posluje sa gubitkom u velikom broju nerentabilnih pošta, a sa druge strane uslugu mora da pruži, pa makar bilo u pitanju jedno jedino pismo.
Iz zakona je izuzet deo koji je omogućavao pošti da za pružanje usluga koje mora da pruži gubitak bude nadoknađen od strane države. Inače taj model je, kada govorimo o pokrivanju gubitaka, uobičajen u zemljama Evropske unije, jer u tom slučaju se ne može reći da se radi o finansiranju pošte od strane poreskih obveznika, već o jednom društvenom konsenzusu da svi zajedno pomognemo operatoru da ta usluga bude, za korist cele države, pružena na svakoj teritoriji ove države, bilo to rentabilno za poštu ili ne.
Ono što je sigurno, pošta će i dalje funkcionisati i to besprekorno funkcionisati i bez dinara iz budžeta ili na neki drugi način od strane države, zato što u Pošti Srbije postoji onaj konsenzus o kojem sam malopre govorio. Pošta Srbije je servis svih njenih građana i poštare je uvek krasilo ono što drugi nisu imali. To su oni ljudi koji nam više predstavljaju od samog komšije, a manje od najbližeg rođaka. To su oni ljudi koji jednostavno te pošiljke dostavljaju, ili im se radujemo ili tugujemo zajedno sa njima. Pošta će pomoći državi na svaki način da usluga bude pružena u interesu države na svakoj teritoriji same države.
Kada govorimo o preduzećima u kojima je pošta vlasnik akcija ili udela, računajući pri tome Telekom i Mobtel, setimo se same prodaje Telekoma iz 1997. godine, kada je jednom neracionalnom logikom, potpuno iracionalno, jedan deo prodat potpuno nepovoljno za Poštu Srbije i za samu državu. To je bilo racionalno sa stanovišta tadašnjeg da bi se isplatile penzije, ali taj problem Telekoma je Pošta Srbije kao većinski akcionar u samom Telekomu vukla do današnjih dana.
Naravno, u otkupu akcija od strane italijanskog akcionara Pošta je takođe otkupila te akcije. Dakle, nije država kupila akcije već Pošta Srbije i ona je dužna da vraća sredstva od otplate tih akcija akcionarima od kojih su akcije kupljene. Dakle, ta sredstva ne vraća država već sama pošta i to je opterećivalo funkcionisanje pošte.
U ovom sistemu i u ovoj državi pošta vrlo teško može da posluje, ali ipak posluje sa prihodima i pored tog opterećenja. Na sreću, uspešnom poslovnom politikom i zahvaljujući resornom ministru, uspeli smo da dividendu naplatimo od Telekoma Srbije i da Pošta Srbije uspe da krene sa tom dividendom u dalji razvoj, kako novih usluga tako i niza projekata koje sada pošta sprovodi.
Setimo se formiranja Mobtela, u kome je PTT-u dodeljeno 49% kapitala, a da u njemu, kako smo čuli od same komisije, vladine komisije u Mobtelu, postoji realno najmanje 58%. Dakle, pošti je dodeljeno, ali pošta ni tada nije apsolutno uticala na otkup tog udela, odnosno formiranje posebne kompanije. Do danas pošta takođe nije dobila iz dobiti Mobtela ni jedan jedini dinar. Znači, nije raspoređena dobit, pošta nema tu dobit, a da li će ostvariti videćemo.
Da li treba da napomenem da prema saznanjima poreske uprave Mobtel milione evra prebacuje na račune kompanija u sistemu BK. Ogromna sredstva uplaćuje na ime honorara mladih umetnika, što naravno ne bi nikada bilo loše da se ne radi o najbližoj rodbini velikog srpskog gazde, na račun mladih umetnika koji pevaju Srbiji. Valjda pevaju zbog toga da bi otkupili sebe i oprali se od onoga što su radili, na osnovu čijeg temelja su napravili jednu kompaniju. Prvobitna akumulacija kapitala u Srbiji se odigrala po kafanskom scenariju. U Srbiji su, slobodno mogu da kažem, tajkuni i antisluhisti, jer bar u Rusiji tajkuni plaćaju velike zvezde da im pevaju za velike honorare.
Da vidimo ko vodi stalnu borbu protiv finansijskih lobija i tajkuna koji sebe u Srbiji smatraju znamenitim domaćinima, a koji su svoju imperiju sagradili na grbači našeg naroda. Da li se neko još bori protiv tih tajkuna osim G17 plus? Da li je još neko javno izgovorio bilo šta što je vezano za imperiju velikog gurua koji sebe smatra znamenitim i koji u nekim novinama, koje smo svi sa zadovoljstvom čitali, objavljuje da je znamenjem došao na ovaj svet. Valjda se zbog toga smatra znamenitim.
Osnivanjem Mobtela, u kojem pošta teorijski ima od 49% do 58%, što je stvar komisije, a dobit joj još nije raspoređena, tobož je ulagano u razvoj kompanije i to možemo slobodno nazvati – razvoj porodice. Da li treba da napomenem da pošta ima 18.000 zaposlenih i hrani isto toliko porodica, i da je potrebno pošte renovirati, kupiti uniforme zaposlenima, poboljšati uslove za rad zaposlenih?
Sigurno je da se sistem pošte nalazi pred izazovima u koje, slobodno mogu da kažem, poslovodstvo pošte hrabro ulazi i koje pokazuje rezultate nakon pola godine rada. Počeli su da funkcionišu statutarni organi Telekoma Srbije, izrađena je nova organizacija PTT-a, koja je spremna za proces restrukturiranja, potpisan je novi kolektivni ugovor, katalog usluga pošte Srbije objedinjen na jednom mestu, i jednostavno sa tim katalogom i objedinjenim uslugama se ide prema korisnicima.
Dakle, jednostavno se tržišno poslovanje uspostavlja i pošta se sprema za tržište.
Zbog spremnosti pošte kao budućeg javnog operatora da se upusti u tržišnu utakmicu sa ostalim potencijalnim operatorima, potrebno je obezbediti jednake uslove za sve. Šta to podrazumeva? Podrazumeva da treba u ovom domu usvojiti niz zakona koji će omogućiti pošti jednake uslove za sve. Jedan od tih zakona je Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, takođe, Zakon o javnim nabavkama.
Ukoliko želite da idete ravnopravno na tržište i po pitanju pružanja određenih usluga, pri nabavci koverata ne morate po tom izmenjenom zakonu ići na tender, kao što ne mora u ovom trenutku ni DHL, ni TNT. To usporava proces nabavke za samu poštu.
Kada govorimo o utemeljenosti i pravnoj valjanosti pojedinih odredbi ovog zakona, takođe bih rekao par stvari. Neki neće da shvate, Srbija postoji mnogo više od njih samih. Začeci samog poštanskog sistema, ustanovljenja pošte Srbije, datiraju od 1811. godine, a 7. juna 1840. godine je formirana prva Kraljevska pošta.
Zakonom je pošta uređena 1843. godine, a 1866. godine je donet prvi zakon o poštanskim uslugama, kojim je regulisano, pored pružanja redovnih usluga, i štampanje poštanskih maraka, postavljanje poštanskih kovčežića, uvođenje kolskog saobraćaja i smanjenje tarife za pismonosne i amanetne pošiljke.
Sa određenim izmenama ovaj zakon je važio sve do 1918. godine. Dakle, važio je 50 godina. To je bila Srbija, Srbija u pravom smislu te reči, Srbija koja je bila ravnopravni član svih međunarodnih institucija, Srbija koja je držala do svojih zakona.
Srbija je 1874. godine u Bernu, uz 21 zemlju, postala osnivač Svetskog poštanskog saveza. Dakle, Srbija je jedan od osnivača Svetskog poštanskog saveza. I to je bila Srbija. Srbija je i tada bila član međunarodnih institucija i formirala je međunarodne institucije. Kao članica Svetskog poštanskog saveza ova država mora da se pridržava zaključaka i akata Svetskog poštanskog saveza i direktiva Evropske unije, koje predviđaju osnivanje nezavisnog regulatornog tela, a to je agencija.
Ukoliko bi Ministarstvo preuzelo funkciju nezavisnog regulatornog tela, agencije za poštanske usluge, moglo bi jednostavno doći do jačanja monopolističkog položaja operatora koji je u vlasništvu države u odnosu na ostale operatore koji to nisu, što bi bilo u suprotnosti sa liberalizacijom tržišta poštanskih usluga.
Država neće da ima nijednog monopolistu. Država hoće slobodno tržište. Pošta Srbije nema ništa protiv demonopolizacije. Pošta Srbije će ući u perspektivi i u proces privatizacije.
Pošta Srbija je spremna za tržište i ona će napasti tržište sa svojim uslugama. Ti ravnopravni uslovi na tržištu sa ostalim operatorima će biti ono što pošta želi.
Pošta želi jasno definisane pravne okvire za svoj rad, jasno definisane vlasničke odnose u svojim preduzećima u kojima je osnivač ili suosnivač, i želi da ostane institucija koja predstavlja, dakle, ono što predstavlja simbol svakog grada ili svakog sela u našoj Srbiji. Dakle, i sela i gradovi u Srbiji se prepoznaju, pored crkve, stanice policije, i po pošti.
Što se tiče aktuelnog stanja i rezultatima za prvih šest meseci u poslovanju Pošte Srbije, došlo je do rasta obima usluga, povećani su prihodi od usluga za 15%. U periodu od godinu dana rezultat poslovanja poboljšan je za 772 miliona dinara. Dakle, Pošta nikada nije bila na grbači države. Pošta je sama svojim prihodima opstajala i opstaje danas u Srbiji.
Smanjen je nivo zaduženosti, koji smo zatekli u Pošti Srbije, za 16.711.631 evro. Značajno su smanjeni troškovi po osnovu kamata na kredite. Postignuta je mnogo veća interna efikasnost, ostvareno je smanjenje poslovodnih radnih mesta, ukinuta su radna mesta pomoćnika generalnog direktora, smanjen je broj direkcija za sedam, sektora za 14 i samostalnih sektora za jedan.
Kada izvršite racionalizaciju ovih sektora i direkcija u Pošti Srbije, onda dolazite do jednog domaćinskog poslovanja. Proizvod smanjenja broja direkcija u Pošti Srbije je doveo do povećanja plata, koje nije veće od 20%. Generalni direktor Pošte Srbije ima manju platu od predsednika agencije, prema projektovanom modelu, koji smo dobili od Ministarstva.
Ono što je jako bitno napomenuti, platu generalnog direktora određuje upravni odbor preduzeća. Dakle, upravni odbor preduzeća donosi odluku o plati generalnog direktora, koja je, podsećam, mnogo manja od 10 prosečnih plata.
Upravni odbor preduzeća PTT saobraćaja Srbije čine sve političke stranke na našoj političkoj sceni, odnosno one stranke koje čine vlast, koje upravljaju Poštom Srbije. One su donele odluku o visini plate generalnog direktora.
Takođe je ostvarena dividenda od Telekoma za 2003. godinu. Sklopljen je niz značajnih poslova za PTT. Ugovorene su prva i druga faza KDS-a. Takođe, završeni su projekti praćenja pošiljaka, da bi mogli u svakom trenutku znati gde se nalazi koja pošiljka, da bi se smanjio procenat orobljenih pošiljki, zatim projekat translacije adrese u adresni kod, koji je prijavljen za donaciju od strane Svetskog poštanskog saveza.
Dakle, nećemo ići sa sopstvenim sredstvima u ovaj projekat - geografsko-informacionog sistema. Projekti u pripremi su projekti glavnog poštanskog centra, masovne personalizovane štampe, elektronskog poštanskog šaltera, elektronske poštanske marke i multiservisna korporacijska mreža.
Sa ovim projektima koji su realizovani i koji su u pripremi Pošta Srbije će sigurno, na zadovoljstvo korisnika usluga, uz puno poštovanje zaštite prava potrošača, biti onaj operator koji će Srbiji pružiti najbolje usluge. Hvala.