Dame i gospodo narodni poslanici, moju diskusiju o zakonu o poštanskim uslugama počeću jednim pitanjem.
Da li je SRS za ovakav zakon? Odmah moram da kažem da jeste SRS za jedan zakon koji će da uredi poštanske usluge.
Imamo obavezu prema srpskom narodu i svim građanima Srbije, jer smo mi deo tog naroda i zbog toga što je SRS stožer najvećeg broja umnih srpskih glava, a dokazalo se i juče na velikom naučnom skupu koji je održan u Sava centru, gde je preko 55 profesora univerziteta i akademika govorilo o pravnim i političkim aspektima optužnice protiv prof. dr Vojislava Šešelja.
A kada je reč o zakonu o poštanskim uslugama takođe jesmo da se pristupi izradi tog zakona, međutim, principijelno na ovakav način, odnosno sa ovim što je dato u Predlogu ovog zakona ne možemo se u svemu složiti.
Ovim zakonom se predviđa uređenje određenih oblasti, propisuje se čak i radno vreme u tim poštanskim jedinicama, u koliko sati treba ujutru upaliti svetlo, išlo se do tih detalja, a neke druge stvari nisu potpuno jasno obrađene i nije potpuno precizno definisano Predlogom zakona.
Slažemo se da treba pristupiti takmičenju u pružanju usluga u oblasti poštanskog saobraćaja, ali ovo što se predviđa ovde neće biti sigurno sprečavanje konkurencije. Zapravo, imaćemo jednu situaciju kakvu, pretpostavljam, ni sam predlagač ne želi da bude takva.
Naime, predviđaju se javni poštanski operatori, a to je sadašnja pošta, odnosno JP PTT, i drugi poštanski operatori koji će se pojaviti do 2009. godine da preuzmu deo odgovornosti iz poštanskog saobraćaja.
Međutim, pretpostavljamo da će favorizovan biti poštanski operator, i to je u redu, i mislim da je trebalo deo sredstava koji se predviđa za uvođenje, odnosno za rad agencije opredeliti i usmeriti u poboljšanje uslova u sadašnjoj pošti, odnosno svim zaposlenim, i da im se omoguće bolji uslovi, a i da se korisnicima poštanskih usluga takođe omogući bolje i kvalitetnije korišćenje usluga.
Naime, kada su u pitanju poštanski radnici, neko je to pominjao i ovde, mi ne samo da nemamo ništa protiv takvog načina rada, nego neke možemo i da pohvalimo. Za poštanske jedinice od Ljubovije, pa do ove ovde koja posluje u okviru zgrade Narodne skupštine, možemo samo da iznesemo reči pohvale.
Međutim, ministar je rekao da je uspeo da razreši neke probleme u okviru PTT preduzeća. Pretpostavljam da je mislio na rukovodeći kadar, odnosno na poslovodstvo Pošte, a očekivao sam u jednom momentu da će kao energičan, kao operativan čovek uspeti to da uradi i da razreši i da građani Srbije imaju kvalitetnije usluge, a i da oni koji su zaposleni u pošti imaju bolje uslove za rad.
SRS je, da bi popravila kvalitet ovog zakona, uložila oko 40 amandmana i, ukoliko budu prihvaćeni, može ovaj zakon da se poboljša.
Principijelne razlike postoje kod ove agencije, koja se pominje ovde prvi put u članu 9, a kasnije u još nekoliko i na kraju u članu 45. kaže se koji su organi agencije. To je malo drugačije nego što je kod mnogih dosadašnjih agencija koje su osnovane. Ali, dobro, neko je rekao, čini mi se profesor Simonović, da će se, kada bude zakon o javnim agencijama, unificirati taj odnos prema agencijama i da će to biti na taj način rešeno.
Još jednom podsećam da je predviđeno da se prilikom osnivanja ove agencije na mesečnom nivou oko 2,5 miliona dinara uloži u operativne troškove i još naknadno 1.900.000 na mesečnom nivou za rad tih agencija, a da su se ta sredstva uložila u poboljšanje uslova u kojima rade pošte, to bi bilo daleko efikasnije. Moramo ići u susret potrebama građana, odnosno korisnika poštanskih usluga i na taj način rešavati probleme, a ne na ovakav, gde se predviđa uvođenje agencija i reorganizacija na neki drugi način.

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković, a neka se pripremi narodni poslanik Stefan Zankov.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, prvo bih želeo da razjasnimo jednu dilemu koja se javlja povodom usvajanja mnogih zakona u Skupštini Srbije.
Naime, radi se o direktivama ili nekim zakonodavnim merama Evropske unije koje moramo da unesemo u naše zakonodavstvo. Od 25 članica Evropske unije, ne postoji ni jedna koja daje supremaciju nacionalnom zakonodavstvu u odnosu na evropsko zakonodavstvo. Dakle, u svih trenutno 25 država, punopravnih članica Evropske unije, evropsko zakonodavstvo i iskustva humanitarnog prava imaju supremaciju nad nacionalnim zakonodavstvom. Samo dve države imaju sudove kojima je dozvoljeno da tumače evropsko pravo, a to su Finska i Grčka. U ostala 23 slučaja svaka norma evropskog zakonodavstva direktno se primenjuje u domaćem zakonodavstvu, ukoliko su neke dve mere u suprotnosti.
Mi ne moramo da donosimo ovakav zakon. Možemo da se zadržimo na postojećem, a za pet, šest ili ne znam koliko godina, kada budemo punopravni članovi Evropske unije, mi ćemo imati norme i ove evropske direktive kao obavezne. Voleo bih da to bude što pre, ali ne zavisi ni od vlasti, ni od mene, ni od DSS-a koliko ćemo brzo u Evropsku uniju, zavisi, čini mi se od svih 250 poslanika i naše zakonodavne aktivnosti. To je tema za neku drugu skupštinsku raspravu.
Direktno će se sve ove direktive implementirati u domaće zakonodavstvo i mislim da je mnogo bolje da polako počnemo da pripremamo naše sisteme, kao što su to radile neke druge države, za naredni period, da se prilagodimo novom načinu sistematizacije, načinu poslovanja, da ne bi bili zatečeni i iznenađeni merama koje će uslediti po ulasku u Evropsku uniju.
Opet ponavljam, od nas samih zavisi koliko će to brzo biti. Postoje oni politički uslovi za priključenje, postoje tehnički.
Narodna skupština Republike Srbije, po prirodi svog posla, mnogo više je okrenuta ovim takozvanim tehničkim, a što više zakona budemo menjali, bolje ćemo prilagođavati naš sistem nekim novim uslovima, uslovima otvorenog tržišta, tržišne utakmice, i mislim da ćemo datum punopravnog članstva dočekati mnogo spremnije.
Na stranu da se ostavi zakonodavstvo Evropske unije. Ovim zakonom se od 1945. godine po prvi put uvodi jedna revolucionarna promena, uvodi se konkurencija u poštanski saobraćaj. Do sada je bilo izolovanih slučajeva, dakle, da se ta konkurencija na neki način pojavljivala. Ovo je prvi put da se sistemski, dakle, zakonom uvodi konkurencija u ovu oblast.
Konkurencija je u svim oblastima, ne samo u sistemu poštanskih usluga, uvek donosila niže cene i povećanje kvaliteta, tako da što se DSS-a tiče, ministar Ilić, kao i ljudi koji su radili na izradi ovog zakona, imaju punu podršku.
Postavljeno je pitanje od strane nekih poslanika ovde šta će se desiti sa onim teritorijalnim organizacionim jedinicama, ili sa ovim programima pošta koje nisu profitabilne, dakle, za koje se neće javiti neki mogući privatni subjekt koji će pokušati još efikasnije da radi.
Odgovor postoji u samom zakonu. Dakle, u okviru regulatorne agencije koja će se formirati postojaće fondovi iz kojih će se finansirati ona pasivna područja u našoj državi, da ne bismo došli u situaciju u koju su došle neke države da se samo profitabilne grane privatizuju, da se neprofitabilne gase i da onda imamo situaciju da delovi države koji su razvijeni postaju još razvijeniji, a oni koji su nerazvijeni postaju još nerazvijeniji.
Upravo zato se uvodi pojam fonda, koji bi trebalo na jedan normalan način da izbalansira sve potrebe našeg tržišta i da se na takav način ispunjavaju zakonske odredbe da svakom stanovniku ove države, ma gde živeo, usluge u poštanskom saobraćaju budu dostupne.
Takođe, kada govorimo uvođenju konkurencije u poštanski saobraćaj, eksplicitno se navodi da strano lice mora obavljati po ovom zakonu, odnosno po uslovima ovog zakona sve aktivnosti na našem tržištu. Ovo kažem zbog toga što su neke strane korporacije već na našem tržištu, neke su došle pre 2000. godine, neke posle 5. oktobra 2000. godine.
Tipičan primer je jedna od najvećih multinacionalnih kompanija za poštanski saobraćaj DHL. Imaju veliku poslovnu zgradu na Novom Beogradu.
Neke strane kompanije, kada konkurišete za posao ili za vizu, uslovljavaju vas da njihovim servisom morate poslati dokumente ili overene kopije dokumenata, a njihovo prisustvo na našem tržištu regulisano je jedino Zakonom o preduzećima. Dakle, nije uopšte regulisano zakonom o poštanskom saobraćaju i poštanskim uslugama.
Mnogo je bilo ovde zamerki na agenciju. Slažem se sa primedbama nekih prethodnih govornika da je potrebno jednim sistemskim, organskim zakonom urediti šta je to zapravo agencija. Mi ne možemo uopšte da uporedimo koje su nadležnosti i opis poslova ove agencije, koja će raditi kao jedno nezavisno regulatorno telo, i recimo agencije za privatizaciju. To su dve, po svojim nadležnostima, po svojim opisima poslova, potpuno različite organizacije. Ako se u jednom slučaju nešto naziva agencijom, onda u drugom slučaju ne može, treba naći nekim drugi odgovarajući termin i shodno nadležnostima odgovarajućih organizacija klasifikovati ih jednim sistemskim, odnosno organskim zakonom.
Takođe, ovim zakonom uvodi se inspektorska služba sa dosta širokim ovlašćenjima, što jeste dobro i mislim da će se pokazati i te kako korisnim. Ne smemo dozvoliti da se na tržištu, usled mnogih propusta u radu, nekima i te kako gleda kroz prste ili se zbog neefikasnosti celokupnog sistema oni i dalje zadržavaju na tržištu. One koji žele nelojalno da posluju na tržištu treba odmah sankcionisati. Ako je tako u drugim državama, ne vidim zašto tako ne bi bilo i na našem tržištu.
Zatim, intencija zakonodavca, što se vidi u samom Predlogu zakona, jeste da se u onim sredinama, u pasivnim područjima najpre pokuša stvoriti ugovorna pošta na profitabilnim osnovama. Dakle, nešto ne mora da bude profitabilno za celokupan sistem pošte, naše državne pošte sa sedištem u Beogradu, ali to ne znači da nešto mora biti istovremeno neprofitabilno za neki privatni subjekt iz te sredine, a tek onda ako se ne nađe taj privatni subjekt koji bi preuzeo tu ugovornu poštu, onda da se te pošte subvencionišu iz budžeta, odnosno da se subvencionišu iz nekih državnih fondova.
Na kraju, želeo bih da kažem da se na ovaj način uvodi i te kakav red u ovoj oblasti. Da je bilo više sreće ovakav zakon bi mnogo ranije došao pred parlament i mnogo ranije bi bio usvojen, tako da sada ne bismo imali paradoks da raspravljamo u Skupštini da li ovakav zakon treba ili ne treba usvojiti, a već imamo određena preduzeća koja potpuno mimo zakona i mimo regulatornih normi posluju.
Što se poslednje primedbe, koja je ovde data, tiče, a to su plate u regulatornom organu, naravno da visoke plate kao antikorupcijska mera jesu potrebne.
Ipak je malo čudno reći da bi čovek koji bi primao 12.000 ili 15.000 dinara odlučivao o onih 0,5% koje će ta regulatorna agencija da uzima od svih subjekata na tržištu.
Dakle, visokim platama tim ljudima treba omogućiti da nesmetano rade. Treba im to ponuditi kao antikorupcijsku meru, ali kao što je slučaj sa agencijama, mnoge su anomalije i u ovom segmentu. Mi imamo velike disparitete u tim platnim razredima. Znam da je velika muka napisati jedan takav zakon, ali nemoguće je da predsednik te regulatorne agencije ima dvostruko veću platu od predsednika Vlade ili četvorostruko veću platu od predsednika Skupštine Srbije. Dakle, i u tom segmentu nama jeste potreban jedan sistemski, organski zakon, kako bi i pitanje platnih razreda u ovoj državi uredili.
Ponavljam, ovim zakonom uvodi se i te kakav red. Ovim zakonom definišu se neke oblasti koje ranije nisu bile definisane. Nadam se da ćemo već od sredine ove godine imati i te kako bolji i organizovaniji sistem poštanskih usluga, a zbog dolaska zainteresovanih stranih kompanija na naše tržište i mnogo puniji budžet Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov, a neka se pripremi narodni poslanik Rade Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o poštanskim uslugama je jedan u nizu zakona koji treba da regulišu jednu izuzetno važnu oblast kao što su poštanske usluge i dobro je što će, govorim u principu i sa formalne strane, donošenjem takvog jednog zakona ta oblast biti regulisana mimo odavno prevaziđenih rešenja iz Zakona o sistemima veza.
Pod kojim uslovima bi ovaj zakon u ovakvoj formi, odnosno Predlog zakona koji je došao pred Narodnu skupštinu, bio prihvatljiv za Srpsku radikalnu stranku? To je najdetaljnije objasnio naš ovlašćeni predstavnik Zlatan Jovanović i o tome ne bih mnogo govorio, već bih sa jednog drugog aspekta govorio o Predlogu zakona.
Mi bismo mogli u principu da prihvatimo tržišnu utakmicu u ovoj sferi i prestanak monopola koji sada postoji, liberalizaciju tog tržišta, tih usluga. U perspektivi smatramo da još nije vreme da se tome pristupi, poznajući situaciju koja postoji u ovoj oblasti u našoj zemlji.
Nije dovoljan argument da bismo ovo prihvatili to što dolazi od neke komisije Evropske unije i navodno zbog približavanja Evropskoj uniji, ne znam za koliko već godina. Umesto svega toga, čisto tehničkih rešenja, u Predlog zakona ne treba da se unose stvari sa kojima nikako ne možemo da se složimo kao najveća poslanička grupa u srpskom parlamentu. Navodno, sve se maskira rečima depolitizacija i bežanje od navodnog mešanja političkih stranaka u ovu oblasti i u njeno regulisanje.
Prvo što bih ovde hteo da kažem, nije tačno da savet koji treba da upravlja republičkom agencijom za poštanske usluge, a bira ga Narodna skupština, nije pod uticajem političara, a činjenica je da ga bira Narodna skupština, u kojoj sede pripadnici političkih stranaka. Trenutno je ovakav odnos snaga i u vlasti su one stranke koje jesu. Niko ne može da proverava da li je neko od predloženih kandidata za taj savet član neke političke stranke, javni ili tajni itd.
Druga stvar, to se nekoliko puta provlači kroz predloge zakona koje Vlada šalje Narodnoj skupštini, pokušava da a priori stavi do znanja da oni koji se bave politikom kroz političke stranke nisu kvalitetni u oblastima kojima se bave, ne poseduju kvalitet da rade neki posao i automatski se zbog toga diskvalifikuju za razne savete, agencije itd. S tim mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne možemo da se složimo. Može kvalitetan, pošten i vredan čovek da bude u nekoj stranci; a ne, ako je u nekoj stranci, on nije dobar, on bi taj posao obavljao na neodgovarajući i na nekvalitetan način.
Dakle, ovaj argument, kao razlog za osnivanje agencije, smatram da ne stoji. Baš suprotno. Mislim da se njenim osnivanjem želi da napravi mesto za određene kadrove, koji još nisu dobili uhlebljenje u koalicionoj Vladi koja je na vlasti, ili ljude koji su bliski toj vlasti. Ova tema, dakle, osnivanje republičke agencije za poštanske usluge, kao što ste čuli u mnogim izlaganjima poslanika Srpske radikalne stranke, osnovna je primedba poslaničke grupe, i zbog čega nećemo glasati, a to ne možemo i uprkos onim stvarima koje sam već napomenuo. Ako se prihvate naše primedbe, mogli bi da glasamo, ali postojanje agencije je osnovna stvar i razlog zbog koga ne možemo da prihvatimo da glasamo za ovaj predlog zakona.
Srpska radikalna stranka je suštinski i programski protiv osnivanja agencije. To smo više puta ovde govorili. Agencije bi preuzimale poslove ministarstava, njihovu odgovornost i na taj način u ovoj državi stvaramo paralelna ministarstva ili para-ministarstva, kako možemo da ih nazovemo. Ovako nešto je potpuno neracionalno, jer je u ovom slučaju nadležno ministarstvo kadrovski i materijalno potpuno osposobljeno da obavlja poslove, koje vi ovim zakonom stavljate u delokrug rada republičke agencije za poštanske usluge. Ovo zahteva agnažovanje i dodatnih finansijskih sredstava u budžetu Republike, a da ne govorim posebno o članu 75. Predloga zakona, kojim se predviđaju plate članova i predsednika saveta agencije. Plate kako su ovde predviđene su uvreda i za odgovorne ljude, koji se nalaze na mestima ministara, predsednika Vlade, predsednika Skupštine, poslanika, koji imaju dobra primanja, ali smatram da su uvrede ovako visoka primanja, a da ne govorim o ljudima koji sa visokom stručnom spremom rade za 10, 15 ili 20.000 dinara, izuzetno odgovorne poslove i slično.
Ne bi ovo bilo toliko strašno da se ne ponavlja iz zakona u zakon. Svakim zakonom kojim se reguliše određena oblast formira se agencija koja zamenjuje nadležno ministarstvo.
To je ono što je najveća koaliciona stranka kritikovala kod prethodne vlasti, koja je razne agencije formirala uredbama, sada se formiraju zakonom, ali suština je ista, formiraju se agencije, što je za nas potpuno neprihvatljivo.
Ovde smo pokušali velikim brojem amandmana da vas ubedimo u suprotno, da to nije dobro. Ako ništa drugo, bar će veći broj građana čuti naše mišljenje i sigurni smo da je bolje i kvalitetnije rešenje da nadležna ministarstva rade svoj posao, da njihov posao ne preuzimaju agencije.
Toliko nas je zahvatila jedna, rekao bih, inflacija u osnivanju tih agencija, a to ću uvek ponavljati, imamo i Predlog zakona o javnim agencijama posebno, pa bih vam na kraju više o tome pričao i pokušao na jedan duhovitiji način da pokažem koliko je to suvišno. Ali, pokušavam da vas ubedim da ovakav koncept vladanja preko agencija nije dobar, da izvršna vlast treba da bude u Vladi i ministarstvima.
Za kraj jedna šala, da je najbolje da se formira jedna agencija za formiranje agencije, kako bi vam taj posao bio olakšan. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Rade Obradović. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Darko Glišić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj zakon, kao i svi drugi zakoni koje je do sada predlagala Vlada, zasnovan je na propisima i direktivama Evropske unije. Bez obzira što Evropska unija nije Srbiji ni na vidiku, decenijama udaljena, mi naše zakone slepo krpimo rešenjima koja odgovaraju stepenu razvoja zapadnoevropskih zemalja, a nikako nama.
Istina je da je jedina svrha svega ovoga slabljenje ili, tačnije rečeno, dezorganizacija bitnih sistema, kao što su energetski, železnica, Srbijašume, vodoprivreda itd. A danas je na redu i oblast poštanskih usluga. Nekakav rok do 2009. godine treba u Srbiji da bude ispunjen laganim ustupanjem mesta licencnim operatorima, koji će na gotovo zaposesti naše tržište i eksploatisati ga do daljnjeg.
Da li se naša država trudi da zaštiti poštu kao jedan veliki organizovani sistem sa velikim brojem zaposlenih?
Pre nego što pređem na pojedine članove ovog zakona, moram da istaknem činjenicu da i ovaj zakon predviđa osnivanje agencije. Zbog agencije mora da postoji savet, koji ima dalja ovlašćenja i tako unedogled. Zašto agencija?
Zar u Direkciji pošte nema stručnih ljudi koji će, kao i do sada, raditi na zadacima koji su, tek toliko da se nešto novo imenuje, preneseni fantomskoj agenciji.
Agencija kao agencija ništa u suštini ne donosi novo, samo služi za zapošljavanje članova pojedinih stranaka na vlasti. Kao organ nikada nizašta ne odgovara, jer ništa, u stvari, i ne radi. To što na papiru piše, koje su obaveze i zadaci agencije, ne znači da se to u stvarnosti i ostvaruje.
Republička agencija za poštanske usluge po članu 65. je nezavisna od bilo kog državnog organa. Znači, nedodirljiva je i može bukvalno da radi šta želi. Da bi se nekakav prividni nadzor ostvario, tu je nezavisni ovlašćeni revizor, koga bira savet, a savet je organ agencije. Dakle, agencija sama sebi bira revizora, koji kontroliše prihode i rashode agencije.
Savet je posebna priča. Predsednik saveta je, izgleda, uposleniji, sa većom odgovornošću i od samog ministra, a i predsednika Vlade, ako je plata merilo rada. Plata predsednika saveta treba da iznosi deset prosečnih mesečnih zarada u privredi Republike Srbije, a plata članova saveta osam prosečnih plata. Ovo nije slučaj samo u oblasti poštanskih usluga, već skoro u svim savetima, direkcijama i sličnim organima, koji su novim zakonskim rešenjima osnovani u železnici, energetici itd.
Članom 42. propisuje se postavljanje kućnih sandučića svuda, u stambenim zgradama, poslovnim objektima, na ulazima u dvorišta, na selu. Kakvi su sada to tehnički uslovi koje će projektovati i propisati republička agencija za poštanske usluge? Da li to znači da sva domaćinstva treba da krenu u nabavku posebnih sandučića?
Domaćinstva na selu nemaju nikakve sandučiće, a kamoli da nabavljaju sandučiće, koji prema članu 42 "moraju da budu projektovani prema tehničkim uslovima". U vremenu kada je u Srbiji više od milion ljudi nezaposleno, razmišlja se o nečemu beznačajnom, kao što su dimenzije poštanskih sandučića. Ko će da preduzima mere protiv nosilaca domaćinstava ako ne obezbede to famozno poštansko sanduče.
U delu dozvole govori se o izdavanju licenci i odobrenja, a koje izdaje opet aktuelna agencija. Izgleda da se u ovom zakonu sve vrti oko agencije. U članu 80. u poslednjem stavu se kaže - uslov za izdavanje licence je da podnosilac zahteva poseduje poštansku mrežu, ali se ne kaže kakvu i gde organizovanu, kolikog je obima ta mreža, kakvi su njeni uspesi u radu, da li ima negativnih pojava tamo gde je raniji podnosilac prijave imao poštansku mrežu. Toga nema i to je nepoznato.
U članu 83. istog dela u sadržaju - dozvole, navodi se i teritorija na kojoj se obavljaju poštanske usluge. Ako korisnik dozvole prestaje da obavlja poštanske usluge na dodeljenoj teritoriji i ne obavesti agenciju u roku od 30 dana, ko preuzima obaveze prema korisnicima. Da li onaj deo pošte Srbije treba da kao nekakav Crveni krst uskače po potrebi kada neko od licenciranih operatora jednostavno raskine ugovor.
Problem rentabilnosti je problem koji postoji svuda u svetu kada je reč o poštanskim uslugama. Država i ovde planira da pokriva deficit tako gde se javlja kao posledica nepokrivenosti troškova zbog malih prihoda. Međutim, EU planira da do 2009. godine tržište potpuno liberalizuje, odnosno da ga ne subvencioniše za nastali deficit. Pošto se naša Vlada svim silama kači za evropske propise i direktive, neka razmisli na koji će način dovesti sve ovo u stanje rentabilnosti.
Sama podela teritorija operatora za obavljanje poštanskih usluga dovešće do toga da ostanu nerentabilna područja, odnosno teritorije na teret države, to jest PTT Srbija, kao što je to slučaj u drumskom prevozu, u železnici u budućnosti, pa tako će se desiti i u oblasti poštanskih usluga. Takav je slučaj i u privredi Srbije. Ono što je očuvano i dobro prodato je, a ono što je nerentabilno, sa zastarelom tehnologijom, ostaje na grbači države.
U obrazloženju ovog zakona napisali ste da će Vlada posle ovog zakona, ako se usvoji, doneti odluku o osnivanju pošte Srbije kao akcionarskog društva. Ono što će interesovati zaposlene je sigurno i način kako će se deliti akcije zaposlenima. Naravno, zaposleni u PTT, poučeni iskustvom, naravno lošim, radnika iz drugih preduzeća koja su prodata u poslednjih četiri godine, žele da znaju koliko će im pripasti od celokupne imovine PTT.
Na kraju, prokomentarisao bih u članu 67. poslednji stav, gde se predviđa da za pojedine stručne poslove iz svoje nadležnosti, a ovo podvlačim, agencija može angažovati druga domaća i strana pravna ili fizička lica. A da su članovi agencije verovatno stručni ljudi, govori prethodni član 66. Tu je pobrojano ravno 21 delatnost koju moraju da vrše, a koje su u većini usko vezane za struku.
Pored ovoga, ipak im se daje pravo da ustupaju pojedine stručne poslove licima po svom odabiru. Ovde se upravo otvara mogućnost za zloupotrebu. Jednostavno, agencija poslove koje treba sama da obavlja ustupa nekom drugom, a to su veoma unosni i skupi poslovi, izrade elaborata, programa, projekata i slično. Ovo je najbolji primer za šta služe agencije.
Upravo se priznaje da je agencija sastavljena od nestručnih ljudi, kada se članom 67. daje mogućnost uključivanja stručnjaka sa strane, ali za dobre pare. Sada se plaćaju i agencija i oni koje agencija odredi da rade za ono što sama treba da radi. Vlada Srbije zvanično guta sve ono što joj se pruži na kašičicu iz EU, bez obzira na mogućnost sprovođenja. SRS ne beži od reformi i usklađivanja sa propisima EU, ali nikako da to bude na štetu građana Srbije i njihovih interesa.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine Mihajloviću, reklamiram Poslovnik u delu koji se odnosi na javnost sednice Skupštine, ali celokupni duh Poslovnika nema smisla ako nas je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije pre pola sata obmanuo, rekavši poslanicima na početku, odnosno nastavku popodnevnog dela zasedanja da će prenos Skupštine putem državne televizije biti obezbeđen za 10 minuta. To jednostavno nije tačno, zato što je u toku prenos rukometne utakmice koja će, po informacijama koje imam, kao i drugi poslanici, trajati do 17,30 časova najmanje.
Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, potpuno je besmisleno bez javnosti rada da raspravljamo o zakonu za koji govorite da je sistemskog karaktera, da je veoma važan, a na koji imamo ozbiljne zamerke, vidite iz diskusija poslanika SRS. Gospodin Marković trenutno nije u sali, ali gospodine, evo, došao je, gospodine Markoviću, sada vam je uloga neobavezna pošto niste na mestu predsedavajućeg.
Moram da vas podsetim na to šta ste izjavili sa ove govornice pre nešto više od mesec dana. Vi, Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, doslovce ste rekli, dokle god predsedavam ovim sazivom Skupštine, uvek će biti obezbeđen prenos i nastojaću da bude, inače nema svrhe da se nastavi rad Skupštine. Sećate se, isto je bila u pitanju jedna utakmica, fudbal je bio u pitanju.
Tražim dodatno objašnjenje i da nam kažete, uz konsultacije sa gospodom iz državne televizije, a usput da utvrdimo koliko je poslanika u sali, da li imamo kvorum za rad i bez prenosa, mada je potpuno besmisleno da nastavimo dalje sednicu dok nam vi, kao predsednik Skupštine, a i nadležnom ministru i nama poslanicima, ne obezbedite javnost rada.

Reč ima predsednik Skupštine Predrag Marković, po Poslovniku. Izvolite.