Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica. Izvolite.

Dakle, ono što smo radili kada smo donosili Zakon o obrazovanju, o osnovnom i srednjem školstvu, kada smo formirali nacionalne prosvetne savete, i sve drugo što smo hteli da učinimo da malo ministra razvlastimo, da mu ne damo toliko ingerencije, pokušavamo i sada ovim amandmanom.
Zapravo, on je meni krajnje logičan, budući da u Ministarstvu ima stručnih ljudi, makar onih profila koji ulaze u sastav organa starateljstva. To je sigurno pravnik, defektolog, psiholog, pedijatar, socijalni radnik ili neke druge struke itd. Ne može niko da me ubedi da će ministar imati toliko veliku mentalnu moć i toliko poznavanje stvari da će sam moći sesti i sa svojim kabinetom sročiti stručna uputstva, normativna akta i sve drugo što je potrebno da bi nekakav centar za socijalni rad funkcionisao dobro.
Vidimo da u ovom zakonu postoji tendencija da se skrene u stranu uloga i značaj centara za socijalni rad. To nije u redu. To su upravo ljudi koji su nosioci posla i trebalo bi neko iz njihove struke, profila, zone interesa i poznavanja temeljne problematike da se uključi u pisanje stručnih standarda za svoj rad.
Niko to bolje ne može da uradi, jer je to sigurno de fakto i bilo urađeno tako što ministru to neko donese. Gospodin Lalović sedne da sam piše stručna pravila za rad veoma složenih timova, gde su ljudi ekspertski orijentisani da rade na tom problemu. To je prosto nemoguće, da se objedini pet posebnih strukovnih zanimanja u jednom čoveku. Dakle, ta megalomanija objedinjavanja ministarstava i ministarskih nadležnosti je odlika vlasti i mi želimo da to tu presečemo.
Ništa neće biti strašno, usvojićete vi i neke mnogo ozbiljnije članove, u kojima ministar ima, kao što smo čuli, čak i da piše programe za edukaciju usvojitelja, za strane državljane. Kako li će samo taj stranac da polaže na engleskom taj test da se vidi koliko je podoban? Mnogo je to šuplje, mnogo toga ima za otvorenu sumnjičavost.
Mi pokušavamo bar na ovom terenu, što se tiče svake lokalne sredine, gde su organi starateljstva, da im pomognemo da to za njih (kada već ne rade sami na nekom kolokvijumu, na nekakvim stručnim seminarima) uradi neko u Ministarstvu ko se time bavi i ko to dobro zna, da to jednom čoveku uzmemo iz ruke. To je smisao amandmana i ja predlažem da podržite ovaj amandman i glasate za njega.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović podnela je amandman kojim predlaže izmenu naziva glave 1. u drugom delu Predloga zakona, iznad člana 15.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović podneli su zajedno amandman, sa ispravkom, kojim predlažu da se u drugom delu Predloga zakona posle člana 16. unese podnaslov: "Smetnje za sklapanje braka".
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman, sa ispravkom, odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima ministar Slobodan Lalović.

Prvo da kažem da Vlada prihvata ovaj amandman Meha Omerovića i Ljiljane Nestorović, ali nisam se javio zbog toga, to je samo jedan detalj. Hteo sam nekoliko stvari da kažem.
Ovde je najviše rasprave bilo, i to je ono što hoću da prokomentarišem, oko amandmana na član 5. To je sporno pitanje koje postoji. Prvo da kažem – svakako da sam ja poslednji čovek koji bi predlagao neki član koji bi ograničio pravo žene da slobodno rađa. Da se odmah razumemo, tu je bilo nekih takvih konotacija.
Ono što je ovde problem oko ovog člana... Ja ću vam pročitati član 27. Ustava Republike Srbije. Ovde postoji jedan nesporazum oko interpretacije šta znači ovo što ovde piše. Član 27. Ustava Republike Srbije kaže: "Pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece". Prevedimo - čovek slobodno odlučuje o rađanju dece. Ko je čovek? Čovek je i žena i muškarac. Znači, iz tog ugla problem sa ovim amandmanom je u tome što bi se on mogao, sa punim pravom, oceniti kao neustavan kada bismo prihvatili ovo "žena slobodno odlučuje", jer je suprotno članu 27. Ustava Republike Srbije. Znači, ukazujem na problem. Prosto imamo zajednički problem.
Druga bitna stvar, vezana zapravo za ovo, zašto u Ustavu stoji "čovek", a ne "žena" ili "muškarac", nego čovek obuhvata generički i muškarca i ženu? Pa upravo zbog pitanja ravnopravnosti, to je osnovna ideja Ustava. Znači, prihvatanjem ovog amandmana muškarci bi bili dovedeni u neravnopravan položaj.
Znači, u odnosu na član 27. Ustava Republike Srbije imamo realno svi problem. Da hoćemo da usvojimo amandman, imamo problem, jer će sutra, prekosutra neko pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom da ospori član koji bismo mi sada ovde usvojili.
Naravno, ono što bih hteo da kažem jeste da je glavni nesporazum upravo oko interpretacije. Ovde se radi o jednom jezičkom izrazu koji je uobičajen kada su u pitanju načela, načelni stavovi. Takva nam je i ova naša Ustavna povelja: na niz mesta ima reč "svako", i kada bismo hteli da to maliciozno analiziramo mogli bismo u vezi još nekih stvari tamo u Ustavnoj povelji da kažemo - pa kako to, ne može to svako, taj, ne može neko.
Ja imam sasvim dobru nameru. Namera predlagača zakona nije bila u jednom trenutku da se, kako se ovde izražavaju određene strepnje, žena obespravi da može odlučivati o rađanju, pa da će neko drugi moći o tome da odlučuje, a ne žena; dakle, u onom smislu da li hoće da rodi ili neće. To uopšte nije dikcija i konotacija ovog člana. To pokušavam da objasnim svima vama.
Imam sasvim dobru nameru, ali imamo prosto problem i ustavne prirode i suštinske prirode. To se apsolutno ovim članom nije htelo, niti taj član uopšte znači, niti može značiti, kao što su neke kolege govorile, da može na primer lokalni sveštenik, u tom smislu. Potpuno je pogrešna interpretacija člana od onih koji to tako komentarišu. To pokušavam da objasnim svim narodnim poslanicima.
U međuvremenu vršim još neke dodatne konsultacije oko ovog vašeg amandmana, odnosno oko ovog problema, zato što mislim da je jako loše da ja izađem ovde i da kažem da prihvatam amandman, a da je to suprotno Ustavu. Prosto imamo problem. Znači, vršim dodatne konsultacije. Mislim da ćemo posle podne imati jasan stav pravne prirode, da li na osnovu člana 27. Ustava Srbije možemo ovako nešto usvojiti. Govorim o tome da imam nameru, ako je moguće, ali je problem u tome što nije moguće.
Meni se čini da se otišlo suviše daleko u tom pravcu jedne interpretacije pojma ove odredbe, jer ja sada mogu da uzmem Ustavnu povelju da vam čitam na pet, šest, sedam, osam mesta, gde se koristi reč "svako" i svaki put ćemo se zajedno zapitati – ovo nije dobro, zašto nije navedeno ko je to svako. Prosto ukazujem na problem i mislim da je to zajednički problem.
Mislim, takođe, da ova odredba člana zakona u svakom slučaju ne ograničava na bilo koji način pravo žene da slobodno odlučuje o tome hoće li da rodi ili neće. To ovaj član ne znači. Tu je zapravo taj problem.
Potpuno razumem, izlazili su predstavnici raznih poslaničkih grupa, imaju svoj stav, oko toga se može formirati i većina u Skupštini, nemam ništa protiv toga.
Samo ukazujem na to kako sam, pored poslanika, i ja odgovoran na kraju za to kakav će zakon biti usvojen, ukazujem na problem ustavno-pravne prirode, a mislim da ta odredba Ustava takođe pokazuje u suštini neosnovanost ovog amandmana.
Potpuno je jasno o čemu se radi. "Pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju", kaže Ustav. Mi ovde kažemo - svako slobodno odlučuje o rađanju. Nijednom interpretacijom ovog člana ne može se uskratiti pravo ženi da slobodno odlučuje o tome da li hoće da rodi ili neće. Jednostavno, ovaj član to ne znači, ja prosto imam obavezu i potrebu da vam to objasnim, ali ukazujem i na ove druge probleme.
Naravno, kažem, posle ove pauze danas obaviću dodatne konsultacije sa republičkim zakonodavstvom i još nekim organima, prosto da do kraja bude jasna situacija.
Znači, ova vlada svakako nema nameru da predlaganjem ovog zakonskog rešenja ograniči pravo žena da slobodno odlučuju o rađanju. To je poslednje što ova vlada želi, i ja lično. Prosto da se razumemo. Mislim da ovaj član to ne znači. Jednostavno je to tako.
Samo još jednu rečenicu, pošto je ovaj član 5. bio posebno bitan, pa sam hteo malo da prokomentarišem sada. To su dve stvari koje se ponavljaju ovde oko ovoga što ministar donosi neke pravilnike itd.
Radi se kao što je rečeno ovde u članu 71. Zakona o državnoj upravi; kada se taj zakon zbog nečeg bude promenio, onda će neko drugi donositi.
Potpuno je jasno da u Ministarstvu, kada je u pitanju ovaj odsek – porodica i deca, u tri odeljenja ima 27 ljudi, stručnjaka koji rade ovaj posao. U suštini, ta podzakonska akta dolaze kod mene na potpisivanje. Pogledam, ali naravno da imam poverenja u stručne ljude. Dakle, ne donosi to u bukvalnom smislu ministar, niti može, on potpisuje u skladu sa zakonom.
Još jedna stvar, postoji mali nesporazum oko toga, više puta je ponovljeno zašto u zakonu nije definisan pojam porodice. Ima jedan praktičan i opšti razlog.
Praktičan razlog je što subjekt zaštite u ovom zakonu nije porodica nego članovi porodice, pa ne postoji potreba, sa aspekta ovog zakona, da se uopšte ulazi u definisanje pojma porodice, jer ona nije subjekt koji se tretira, elementarno i logično.
Drugo, svima vam je poznato da kada je u pitanju pojam porodice, po pravilu, pojedini zakoni posebno regulišu pojam porodice za upotrebu kada je u pitanju taj neki zakon; na primer, Zakon o radu reguliše na jedan način, a drugi zakon na drugi način. Hoću da kažem da je ta primedba neosnovana. Toliko i hvala.

Hvala, gospodine ministre. Da li ste vi prihvatili ovaj amandman u ime Vlade? Ako sam dobro razumeo, prihvatili ste, u ime Vlade, amandman Ljiljane Nestorović i Meha Omerovića.
Pošto je ministar prihvatio amandman, Odbor za zdravlje i porodicu, a da bi amandman postao sastavni deo Predloga zakona, mora da prihvati amandman, a ako ne, o njemu će se odlučivati u danu za glasanje.
Prvo se po Poslovniku javio narodni poslanik Milan Marković.

Zahvaljujem. Biću vrlo kratak, a zahvaljujem ministru što je obratio pažnju na naše argumente i nadam se da ćete u pauzi doći do drugačijeg stava. Niko vama nije ovde hteo da spočita bilo kakve namere, daleko od toga. Mislim da uopšte ne stoje takve ocene.
Rekao bih da je sa stanovišta Ustava u većoj meri dubiozno koristiti termin "svako", nego termin "žena". Zamolio bih vas da sa kolegama iz Sekretarijata za zakonodavstvo razmotrite i taj aspekt. Ako već hoćemo da ulazimo u ocenu ustavnosti, mislim da je manje sporno koristiti termin "žena", jer kaže se da žena odlučuje slobodno o rađanju deteta, a pri tom ne stoji bilo kakvo isključivanje supružnika, odnosno biološkog oca u samim odlukama o tome da li će doći do začeća itd.
Ako bismo već isterivali mak na konac, mislim da bismo mnogo više primedaba u smislu ustavnosti mogli staviti terminu "svako", jer neko bi mogao reći da taj termin podrazumeva i pravna i fizička lica, i lica van kruga bioloških roditelja itd. Zamolio bih da i te argumente uzmete u razmatranje kada budete razgovarali u ovoj pauzi u 14,00 časova. Hvala.

Narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović, replika na ministrovo izlaganje.

Moram da se javim i da repliciram gospodinu ministru, ali do ovoga je došlo zato što nije čuo sva naša izlaganja u odnosu na amandman gospođe Beretić. Mi smo navodili sve te razloge iz Povelje koje su vaše objašnjenje zašto je reč "svako" upotrebljena. Kada pomislite da se "svako" odnosi na svoju ličnost, to nije svako nego svoja ličnost i da svako ima pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, a to je mog, a ne tvog. Kod rađanja se odnosi na odlučivanje o rađanju. Odlučivanje može da bude svakog, i kada je svakoga to onda znači svako, a ne žena.
Što se tiče Ustava, nije protivustavno. Član Ustava glasi: "Pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece". Žena je čovek. Šta će muškarcu to pravo ako ne može da ga koristi? Ovo je samo uže. Vi niste za ograničavanje prava žena – a ne radi se o ograničavanju prava žena, radi se o davanju prava svakome. Ne može svako o tome da odlučuje. Mi zahtevamo da pravo koje možemo da sprovodimo i da u njemu uživamo, samo mi možemo, samo žene mogu da ga koriste, a da svako ne može da dobija proširenja prava koja ni na koji način ne može da koristi.

Zahvaljujem. Po kom osnovu? Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, tačno je, imamo mali problem, a on nije, rekla bih, ni ustavne ni zakonske prirode, on je problem hrabrosti iskazivanja političkog stava. Mislim da je ogroman broj poslanika u ovoj sali ubeđen u ispravnost  ponuđenog amandmana. Niz argumenata je bio iznet, da se ne ponavljamo preterano.
Smatram da predloženi amandman nije u suprotnosti sa Ustavom. Po nekom mom skromnom znanju, Ustav jeste osnovni pravni akt i on na širokim osnovama definiše razne teme. Zakoni, praktično, u saglasju sa ustavnim odredbama preciziraju stvari koje su za određene teme vezane.
Žena jednako je čovek. Na osnovu ustavne odredbe teško da bi bila ocenjena kao neustavna, tako je, i muškarac jednako je čovek, u pravu ste ministre, ali imenička zamenica "svako" u svom osnovnom jezičkom značenju podrazumeva bića. Za stvari imamo zamenicu "svašta". Ako bismo išli u tu jezičku analizu i analizu ustavnosti, bojim se da bismo imali problem čak sa usaglašenošću imeničke zamenice "svako" sa Ustavom, jer kao zamenica koja podrazumeva raznorodna bića ona je šireg značenja i može u krajnjoj liniji da podrazumeva i bića koja nisu ljudska bića. To je jezički mimo konteksta predloženog zakona.
Mi vas zaista još jednom molimo da dobro razmotrite sve ove argumente i da neko svoje razmišljanje o potrebi i hrabrosti da se iskaže politički stav prema tom prirodnom pravu žene da donosi odluku o rađanju prosto ponudimo političkoj sceni Srbije i ženama u Srbiji, kao dobru, pozitivnu poruku iz ovog parlamenta da se ozbiljno bavi i ozbiljno prihvata ono što jesu njena prirodna ljudska prava.