Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 126 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Vladimir Milankov, Anita Beretić, Vojkan Tomić, Miroslav Janković, Velimir Stanojević, Miroslav Živković, Željko Ivanji; tokom prepodnevnog dela zasedanja Dejan Rajčić i Boris Karaičić popodne.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TURIZMU (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da se na kraju jučerašnjeg dela sednice, a u toku pretresa o amandmanu na član 49. Predloga zakona, koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, za reč, po Poslovniku, javila narodni poslanik Branka Bošnjak.
Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus po ovoj tački.

Poštovani predsedniče, uvaženi gosti iz Ministarstva i uvažene kolege poslanici, kao ovlašćeni predstavnik stranke G17 plus za ovu tačku dnevnog reda želela bih da apelujem da se što pre vratimo analizi ovog zakona. Takođe želim da se zahvalim svim poslanicima svih poslaničkih grupa koji su marljivo radili na tome da pripreme amandmane kako bi se ovaj zakon, koji je inače jako dobar, poboljšao.
S druge strane, želela bih da zamolim i sve one druge poslanike koji koriste ovu govornicu da bi sejali jezik naše međusobne nesloge i mržnje da to ne rade. Želim da vas podsetim da sa ove govornice mi predstavljamo narodu ovu skupštinu, da gledaoci koji nas gledaju treba da znaju da se mi bavimo zakonodavnim poslom.
Želim takođe da vas podsetim da reči izgovorene sa ove govornice ne samo da predstavljaju vrhunsku odgovornost prema građanima koji su nas birali, nego i, eventualno, motivaciju pojedinim, onim najgorim, predstavnicima žute štampe da se, koristeći naš jezik ili jezik pojedinca, zapravo obraćaju svojim čitaocima sa dodatkom mržnje.
Takođe želim da vas podsetim da, inspirisani jezikom koji ne bi smeo da bude predmet korišćenja od strane poslanika, koristeći taj jezik, seju ne samo neistinu, laž, već su, kao što smo danas videli, pojedini tabloidi sebi dali za pravo i da otvoreno fizički prete pojedinim predstavnicima Vlade.
Nadam se da niko od nas ne može da stane iza takvih napisa, ali želim da vas podsetim da pojedini članovi ovog parlamenta svojim nastupom inspirišu i ohrabruju takve tabloide. Znači, podjednako snose odgovornost za sve laži i neistine koje se pišu u tim tabloidima.
Ono što bih na kraju želela da kažem tim medijima je da im se dodatno od strane stranke G17 plus zahvalim, s obzirom da se stranka G17 plus, obradovana i zadovoljna uspesima koje je ova vlada postigla i uspesima koje su predstavnici stranke G17 plus postigli u međunarodnoj, a i u našoj unutrašnjoj politici, malo uspavala i malo smo na lovorikama, pobedonosno, a ovi ružni napisi su nas dodatno ojačali, konsolidovali. I, želim da se zahvalim svima onima koji nam pišu pisma podrške, ili šalju i-mejl. Moram da vam kažem da stranka G17 plus nikada nije bila jača, zahvaljujući baš ovakvim napadima.

Ovo je bilo po članu 100. Po Poslovniku, Žarko Obradović, pa povodom amandmana narodni poslanik Nataša Jovanović.

Hvala, gospodine predsedniče. Neću ni na koji način zloupotrebiti ovu govornicu, baš u kontekstu onoga što je govorila gospođa Bošnjak, pomoći ću i kolegama poslanicima i medijima da saznaju neke činjenice i da na drugačiji način počnu da obaveštavaju o događajima koji su obeležili našu blisku prošlost.
Juče je izneta tvrdnja da 5. oktobra ne bi bilo da nije bilo spremnosti socijalista da pokradu izbore i da je to jedan od razloga, pa sam se sinoć potrudio da malo pogledam dokumentaciju koja postoji o tom događaju. Dozvolite da vam u naredna tri minuta pročitam neke stvari, sa molbom da poslanici posle toga, pre nego što izađu za ovu govornicu, pročitaju ovaj dokument, pa da onda o 5. oktobru i o demokratskim vrednostima i tekovinama pričaju.
Citiram: "Dogovor je bio (dogovor DOS-a) – idemo na izbore da bismo narod animirali da glasa za nas, sa idejom da će Milošević na dan izbora da pokrade glasove, ali da će narod da zna da je on to pokrao i da će na to oštro da reaguje." Odluka doneta u Skupštini grada Beograda maja 2000. godine. Kada su socijalisti objavili da se održava drugi krug – kaže autor – pred nama se pojavio ogroman problem kako da na to reagujemo. Odluka je DOS-a bila da se stvar mora rešiti pre drugog kruga izbora.
Autor ovog teksta kaže – onda sam ja došao na spasonosnu ideju, a to su blokade. Pozvali smo na blokade uvek za to spremne škole, pozorišta, bolnice, razradili taktiku blokada, dali nalog svim našim opštinskim odborima da se u to uključe. Pri tom su imali zadatak članovi partije da kažu kako su u stvari građani pravili blokade, a ne članovi odbora političkih stranaka. Znali smo da će u Beogradu to biti teško i zato smo organizovali skupove, kako bi narod postepeno počeo da dolazi.
Imali smo svakog dana po dvoje ljudi zaduženih da od jutra do mraka idu na teren gde se očekuje štrajk i da ga podrže. Usput smo im objašnjavali kako je predsednik SRJ Slobodan Milošević pokrao izbore, a kako narod samo hoće da odbrani svoje glasove i dostojanstvo zemlje. Plan je bio da ako ga do nedelje ne srušimo, u nedelju ćemo sprečavati da se održe izbori, i to tako što već u subotu naši ljudi izlaze na biračka mesta, spavaju tamo i ujutru ne daju da se ona otvore. Tada počinje opšti haos.
Druga odluka je bila da u četvrtak mora nešto da se (četvrtak, 5. oktobar) prelomi. Neće biti mitinga, nego upadamo u Televiziju, u Saveznu skupštinu, u Savezno izvršno veće, blokiramo aerodrom i 29. novembar, onda sa tih pozicija pregovaramo. Bila je ideja da sa svakom kolonom ljudi koja dođe u Beograd dođe između 5.000 i 10.000 ljudi, tako da u Beograd dođe 50.000 naelektrisanih ljudi koji će tu ostati po cenu da nijedan Beograđanin ne izađe na izbore, na ulicu.
Bili su odlučni čak da idu na Dedinje. Dogovor je bio: ako posle dan ili dva ne bude ništa, idemo na Dedinje, upadamo u Miloševićevu kuću i nekako završavamo. Odlučeno je i onda podela-podela.
Autor ovog teksta je dr Zoran Đinđić. Intervju je objavljen od 1. novembra do 1. decembra 2000. godine u nekoliko brojeva "Blic njuza". Ovde se pominje mnogo ljudi, i oni koji su to podržavali i oni koji su se tome suprotstavljali; i socijalisti, bivši socijalisti koji su u ovome učestvovali, i oni koji to nisu, ima puno ljudi, a autor je najpozvaniji da o tome priča. Kada neko uzme sebi za pravo da priča o 5. oktobru, onda bi bilo dobro da pročita šta oni koji su vodili 5. oktobar i koji su doveli do 5. oktobra kažu kako su organizovali 5. oktobar.
Prema tome, gospodo narodni poslanici, ove skupštine radi i javnosti Srbije radi, o 5. oktobru toliko. Ukoliko neko bude želeo da priča o 5. oktobru i dalje, stojim mu na raspolaganju sa dokumentima ljudi koji su organizovali 5. oktobar, gde oni kažu koje su to demokratske vrednosti izašle iz 5. oktobra, kako je 5. oktobar organizovan i ko ga je završio. Hvala.

Hvala vama. Danas je 12. maj 2005. godine i ima mnogo svedoka o prošlosti, ostavimo to budućnosti.
Povodom amandmana se javila narodni poslanik Nataša Jovanović; narodni poslanik Nikola Todorović, i juče ste čekali sat vremena. Hvala vam, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno će rasprava o zakonu u pojedinostima najviše vremena poslanika i njihove pažnje da zadrži na ovom članu 49, baš kao i na prethodnom, jer se radi o osnivanju, odnosno otvaranju fonda za razvoj turizma.
Juče sam, kao i kolege iz SRS-a, iznela principijelno neslaganje sa ovakvim načinom upravljanja i, a to nije nikakva hipoteza, otvorenu sumnju da korisnici koji su stručni i kompetentni, a pre svega ljudi kojima je neophodno da zbog promocije razvoja turizma dobiju ta sredstva, neće biti u prilici, zbog toga što su se mnogobrojne zloupotrebe do sada dešavale.
Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi u načelu i pojedinostima, citirajući neke delove rada ekspertske grupe profesora sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca koji su uradili i jednu strategiju razvoja celokupne privrede Srbije još krajem devedesetih godina, tačnije početkom 2000. godine, iznela sam podatke i analize do kojih su oni došli prateći stagnaciju i nemogućnost razvoja turističke grane privrede zbog, pre svega, nezapamćenih sankcija od takozvane međunarodne zajednice.
Kada je uspostavljena dosovska, odnosno dosmanlijska vlast, uz obećanja o milijardama dolara bespovratne pomoći, uz mnogobrojne zloupotrebljene donacije i kredite i uz kasnije projekte i konkurse koje je raspisivalo jedno, drugo i tako redom ministarstvo, mnogi ljudi koji su čitav svoj radni vek tome posvetili, a pre svega naučnici iz oblasti turizma i drugih naučnih grana, možda su pomislili da će konačno doći u priliku, jer eto sankcija više nema, neki novac pristiže na račune pojedinih ministarstava, da realizuju nešto na čemu su istrajno i marljivo radili, kao što je to slučaj sa ovim uvaženim profesorom Univerziteta u Beogradu koji je čitav svoj radni vek posvetio turizmu i razvoju turističke privrede sa aspekta nauke.
Sam gospodin ministar Dimitrijević je, otvarajući Sajam turizma u Beogradu 13. aprila, rekao da turizam nije njegov fah, kao profesora univerziteta. Ovaj njegov univerzitetski kolega je iz faha turizma i on se time bavio, kao i grupa stručnjaka okupljena oko njega, više decenija. Ne samo da je izdao mnoge univerzitetske udžbenike, publikacije i studije o tome, već je bio spreman da u tim poznim godinama svojim znanjem i iskustvom da nesebičan doprinos upravo onome o čemu mi pričamo po ovom članu, članu 49.
On je uputio javni protest, pre svega ministru Dimitrijeviću, a zatim i svim aktuelnim vlastodršcima danas u Srbiji, koji je prosledio i mojoj malenkosti, odnosno poslaničkoj grupi SRS, znajući da ću ja preuzeti na sebe ovu tačku dnevnog reda kao ovlašćeni predstavnik, 5. maja ove godine.
Uvaženi univerzitetski profesor, o čijem sam naučnom opusu samo nekoliko rečenica rekla, a mogla bih da vam govorim satima, taj javni protest nazvao je – nekorektan postupak ili je možda reč o zloupotrebi položaja ministra za trgovinu i turizam dr Bojana Dimitrijevića.
Pročitaću vam, koliko mi vreme dopušta (imam još jedan minut, ali oprostite, predsedniče, ako malo samo prekoračim to vreme, trudiću se da to bude brzo), samo deo iz ovog protestnog pisma jednog od najboljih eksperata za oblast turizma u Srbiji.
On kaže: "Izradu strategije razvoja turizma u Srbiji ministar Dimitrijević je ustupio Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na kojem je i on nastavnik, iako mu turizam nije fah, iako su postojale, prema konkursnim kriterijumima, daleko povoljnije ponude. Na konkursu su učestvovale, pored Ekonomskog fakulteta, tri grupe udruženih naučnih stručnih institucija iz Beograda i Niša, sa pojedinačnim cenama od 3 do 8 miliona dinara.
Umesto da posao ustupi nekome od tih ponuđača, ministar je uvažio ponudu svog fakulteta od 30 miliona dinara. Cena projekta je u pismeno iskazanim kriterijumima vukla oko 50 bodova od 100 mogućih, a ni stručne reference nisu davale prednost odabranom ponuđaču, sem ako nije bilo presudno to što se u konzorcijumu sa Ekonomskim fakultetom nalazi i Horvat konsalting d.o.o. iz Zagreba."
Gospodin profesor protestuje i kaže da se pokazalo da je i sam konkurs bio ujdurma ministra Dimitrijevića, pa bi bilo normalno da se kao takav i poništi.
Ne, on ne protestuje što ga nema u timu koji će da radi ovaj naučni dokument, iako četiri decenije radi na ovoj problematici, tu su posebne knjige, projekti i naučni radovi, već zbog očigledne samovolje ministra Dimitrijevića, koji je, otvarajući Sajam turizma u Beogradu, kao što sam malopre rekla, priznao da turizam nije njegov naučni fah.
Upravo zbog toga je trebalo pozvati desetak najpoznatijih stručnjaka za turizam iz Srbije i sa njima dogovoriti kako utvrditi koncept strategije razvoja turizma Srbije. Upravo na taj način je urađena strategija razvoja poljoprivrede Srbije, koja je veoma dobro prihvaćena od šire javnosti, kako profesor kaže. Međutim, potpisani, on, ispod ovog javnog protesta je uputio ministarstvu predlog za projekat "Elementi i metodologija izrade strategije razvoja turizma u Srbiji" sa cenom, zamislite, od samo 100.000 dinara, uz obavezu da se rezultati analize izlože pred drugim stručnjacima iz ove oblasti i da se dogovorno dođe do projektnih ciljeva i zadataka.
Naravno, odgovor je, sa potpisom Dimitrijevića, bio negativan, uz obrazloženje da ne postoje finansijske mogućnosti da se jedan ovakav kapitalni i strateški važan projekat dozvoli, odnosno odobri. Dakle, bilo je u pitanju samo 100.000 dinara za ovo, o čemu ću kasnije da govorim, pošto mi je profesor dostavio samo konture svoje ekspertize i onoga što je nameravao da sa timom stručnjaka, mislim na Ekonomski fakultet u Beogradu, uradi.
Gospodine Dimitrijeviću, ovo vama treba da služi na čast, vama čiji fah nije turizam, za razliku od uvaženog kolege profesora koji mi je ovo dostavio i uputio vam javni protest, a samim tim me zamolio da sa tim upoznam širu srbijansku javnost, kao i sve narodne poslanike.
Ostaje nam samo da se zapitamo kako ćete da odobravate korišćenje sredstava iz fonda koji osnivate. To je bio osnovni razlog zbog čega je gospođa Vjerica Radeta podnela ovaj amandman, da vam se ne omogući da fond, tako osnovan, dospe u vaše ruke i da vi o bilo čemu odlučujete. Hvala.

Reč ima ministar Bojan Dimitrijević.

Naravno, kada se izgovore ovakve stvari onda one zahtevaju i određeno objašnjenje. Za strategiju razvoja turizma pripremamo se već skoro godinu dana. Iako, na osnovu tumačenja Uprave za javne nabavke, nismo bili u obavezi da sprovedemo tenderski postupak, sproveli smo kompletan tenderski postupak po svim pravilima koja nalaže Zakon o javnim nabavkama; ponavljam, iako na to nismo bili obavezni.
Formirana je odgovarajuća komisija u kojoj je cena imala ponder od 20, a ne od 50 bodova.
Svi koji se bave ozbiljnim projektima kakva je strategija, a trebalo je da pogledaju detaljan projektni zadatak, znaju da u takvim stvarima reference imaju najveći značaj. U tom smislu komisija je konstatovala da je apsolutna prednost na strani ovog konzorcijuma koji je formiran i ta stvar je čista kao suza. Nije reč ni o kakvoj samovolji, nego o jednoglasnoj odluci komisije, na osnovu koje sam ja dao nalog da se pravi ugovor sa odgovarajućom institucijom.
Sve, od projektnog zadatka, preko sistema bodovanja, može da bude povereno bilo kojoj revizorskoj komisiji da čitavu stvar utvrdi i videće se da u projektima kakvi su strategije apsolutno najveću specifičnu težinu imaju projekti u kojima postoje referentne institucije. "Horvat konsalting" je svetski poznata kuća, sa najboljim mogućim referencama u toj oblasti.
Kada je o Ekonomskom fakultetu u Beogradu reč, verovatno je u pitanju najbolja naučno-istraživačka institucija te vrste. Za vašu informaciju, ja već više od pet meseci nisam zaposlen na Ekonomskom fakultetu, imam zamrznut radni staž i čak ni u formalnom smislu nema nikakvog konflikta interesa.
Čak i da imam radni odnos na Ekonomskom fakultetu, to ne bi bila prepreka da Ekonomski fakultet konkuriše sa svojom ponudom. Vrlo sam raspoložen da svako ko hoće, a ako treba i posebnom komisijom, proveri izradu strategije i one kojima je ona poverena. Mislim da će od te strategije ova zemlja imati jako puno koristi.
Žalim što profesor Jovičić, ako je to prezime, nije uključen u ovu stvar. On može da bude uključen u savet projekta.
Mislim da će rezultat ove priče biti jedna dobra strategija, a što se tiče svega što je urađeno, urađeno je i više od onoga što je zakon nalagao u pogledu procedure. Zaista tu mogu svakome u oči da pogledam.

Replika, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Nije vam neka argumentacija, gospodine ministre, to što je konzorcijum iz Zagreba, koji ste uključili u projekat zajedno sa Ekonomskim fakultetom, dobio ovaj strateški važan posao za turizam Srbije, iz prostog razloga što vam je upravo gospodin profesor u ovom protestnom pismu napisao da su taj posao isto tako kvalitetno, sa referencama koje sežu 40 godina unazad, a ja sam samo neke od njih nabrojala, mogli da urade po mnogo povoljnijoj ceni; to je projekat strategije razvoja turizma. I, da uopšte nije postojala i da nema sa vaše strane dobre volje, da li zbog profesorske sujete...
To što sada ne radite već pet meseci na fakultetu, to uopšte ne može da me impresionira i da bude kontraargument zato što ste vi odgovor na dopis za ovu izradu za ekspertizu korišćenja podsticajnih sredstava u oblasti turizma dali 28. jula 2004. godine.
Kasnije je usledio ovaj konkurs, kada je pomenuti Ekonomski fakultet, zajedno sa "Horvat konsaltingom" iz Zagreba, dobio da po najmanje pet puta većoj ceni izradi ovaj projekat.
To zaista govori u prilog tome da vi ne možete i ne želite objektivno da sagledate racionalno korišćenje i trošenje sredstava za ovu namenu. Zato nam to, u najmanju ruku, stvara sumnju kako će se sredstva iz fonda koristiti u budućnosti.
Činjenica je da niste imali dobre volje da za izradu ovakve studije izdvojite 100 hiljada dinara, i ako bih sada krenula da gledam po stavkama rashoda u budžetu u Ministarstvu za trgovinu i turizam, koliko potrošite sredstava na putne troškove ili na neke specijalizovane ugovore, zaista je bilo neprihvatljivo da ovakav odgovor date jednom od najboljih stručnjaka iz ove oblasti, da niste spremni da sa samo 100 hiljada dinara podržite njegovu izradu jednog strateški važnog projekta i dokumenta.