Hvala, gospodine Markoviću, što brinete o ministru. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zaista je ovaj član – korišćenje sredstava fonda, na koji je amandman podneo kolega Zoran Antić, sve do poslednjeg stava, da će Vlada Republike Srbije bliže da uređuje način korišćenja sredstava fonda, što je, u stvari, najspornije u celoj situaciji, definisao šta su to problemi turizma i šta je neophodno da se uradi u konceptu i strategiji razvoja turizma uopšte.
Međutim, kako su svi problemi nagomilani u našoj zemlji, tako je i problem oko restrukturiranja, odnosno privatizacije, koja nije završena, a naročito kada je u pitanju veliki broj hotelskih kompleksa i hotela u Beogradu i u drugim gradovima, jedan od velikih, ali ne i nepremostivih problema. Na njih treba obratiti pažnju ne samo u okviru vašeg ministarstva, već i u okviru primene Zakona o privatizaciji i ovog kvazizakona o evidentiranju oduzete imovine, zbog same činjenice i onoga što je vama poznato da bivši vlasnici žele da polažu pravo na neke od glavnih hotelskih objekata u glavnom gradu Beogradu.
Kako je proces privatizacije za neka preduzeća iz oblasti ugostiteljstva u najmanju ruku sporan, a naročito su kolega Antić i drugi članovi Odbora za privatizaciju iz redova SRS-a govorili, pa i ovih iz ove, ovakve, vladajuće garniture, da mi imamo loše iskustvo, i sati i sati, i dani i dani su potrošeni u raspravljanju oko nepravilnosti kod privatizacija, a naročito kada su u pitanju "Putnik" i mnogi drugi manji ugostiteljski kompleksi, i što su bivši radnici i oni koji su samo delimično učestvovali u procesu privatizacije, a oštećeni, imali kao problem.
Govorila sam mnogo o tome da je atraktivnost, uz gostoljubivost, koja je nesumnjivo prisutna i kod nas Srba i kod svih pripadnika drugih nacionalnih manjina, koji su lojalni građani Srbije i koji ovde žive i rade, naročito u nacionalno mešovitim sredinama, to je zapravo jedan od najvećih aduta koje mi imamo kao država i kao narod.
Atraktivnost turističkih destinacija je nešto čime možemo da se dičimo i ponosimo svuda u svetu. Ako pogledate ovu monografiju koju je JUTA uradila, sa pregledom razvoja turizma u našoj zemlji od 50 godina unazad, kako se kretao taj razvoj, i kroz ove fantastične slike koje su tu uključene i prikazane, koliko su lepa sva ta mesta kada krenete širom Srbije, a i Crne Gore, vi vidite zapravo da nam ta atraktivnost ne manjka, ali da su neki krajevi, kao što je pribojski kraj i Pribojska banja, o čemu je danas govorio gospodin Penezić, izuzetno zapušteni.
S druge strane, desilo se nešto, i to je verovatno bio odraz jedne takve planske politike koja je vođena u ono vreme komunizma, da neka mesta, ne bih da ih imenujem, ali vi verovatno pretpostavljate, koja samo u sklopu, odnosno pored nekog grada koji ne može da se nazove ni vazdušnom, ni banjom u pravom smislu reči, ima RH zavod, naziva se banjskim mestom, a to je u stvari neki rehabilitacioni ili rekreacioni centar.
U sistemu velike i napredne tehnologije, modernog tržišta, mi moramo da se osvrnemo, kada razgovaramo o ovoj temi dnevnog reda, gospodine Dimitrijeviću, i na ono što je takođe deo vašeg resora. Vi znate, da bi se zadovoljila kvalitetna turistička ponuda, da je potrebno da sve ono što jedan hotelijer i pružalac usluga treba da ponudi kao atraktivni proizvod na tržištu mora da ima i da uključi, od najmanje sitnice, pa do najkrupnije stvari, kao kompletan proizvod.
Mi kao država imamo problem, pa samim tim i naši hotelijeri koji veoma teško rade i koji sada, naročito ovi u Beogradu, imaju problem zbog prebukiranosti, jer je Beograd sada otvoren za raznorazne potencijalne investitore, i za one koji bi želeli da ulažu u našu privredu, ali ne nalaze baš najbolji jezik ili su se opekli zbog korupcije iz prethodne DOS-ovske garniture i ove sada.
Dakle, turizam je usko vezan sa trgovinom i sa činjenicom, iako je svaki normalni građanin pozdravio akciju kupujmo domaće, da to baš nije tako i da je to licemerno sa vaše strane da sprovodite jednu takvu akciju, a u isto vreme ste u Vladi koja nemo posmatra da je spoljnotrgovinski deficit za prošlu godinu sedam milijardi dolara.
Dakle, nemoguće je da se samo jednom kampanjom, koju sprovodi vaše ministarstvo i što treba da bude pozdravljeno, podstiče domaća proizvodnja. Ali, koja proizvodnja, kada je konditorska industrija uništena, kada je poljoprivredna proizvodnja zaista u nemogućnosti da se takmiči sa ovim uvozničkim lobijem.
Sada dolazimo u situaciju da je i turizam usko vezan za taj problem koji Ministarstvo trgovine ima, i Vlada samim tim, i sve privredne grane, zbog ogromnog spoljnotrgovinskog deficita, koji je čak duplo veći nego za vreme one vlade, DOS-ovske i Živkovića, koju smo oduvali na izborima krajem decembra 2003. godine.
Nije dovoljno da se samo napiše, kao što to stoji u ovom članu 50, šta je to što je potrebno da bi se unapredio turizam u našoj zemlji, jer već i sami vidite, kao što to znaju i svi narodni poslanici, da je to usko vezano sa mnogobrojnim drugim problemima, od privatizacije preko trgovine, preko deviznog kursa, koji u stvarnom, realnom životu i finansijskom tržištu nije ovakav, nego se i dalje drži na veštački način.
Pa je samim tim svako onaj ko je u kontekstu izvorne delatnosti destimulisan da zbog toga izvozi ili ima barijeru od strane države, u nemogućnosti da sa druge strane kao neki kooperativan faktor učestvuje u turističkoj oblasti u našoj zemlji.
To su sve veliki problemi koji se dešavaju pred vašim i našim očima, a koje očigledno ova vlada nije spremna da reši, jer svaki ministar ima svoj resor, kao što vi imate ova dva spojena, nekadašnja razdvojena ministarstva, trgovine i turizma, i vi sada radite onako kako vi mislite da treba, sa raspoloživim kadrom. Tu ima i te kako stručnih ljudi, koji su iz te struke, kao što su vaši saradnici za turizam koji su danas ovde prisutni, ali to su sve veliki problemi nacionalne prirode, koje ne ova vlada, već neka buduća će moći da rešava na pravilan i efikasan način.

Reč ima ministar Dimitrijević.

Važno je opet zbog nekih informacija. Ovde imam i izveštaj o tome kako je utrošeno nekih 77 miliona dinara prošle godine. Bilo je 540 subjekata koji su prošle godine konkurisali, neki sa ponajmanje dva ugovora. Znači, bilo je preko 1000 zahteva na iznos od preko tri milijarde dinara. Od toga, sklopljeno je 132 ugovora sa 124 korisnika, sa prosečnom vrednošću od 600 i nešto hiljada dinara. Pretpostavljam da je neko hteo da zloupotrebljava, on bi skupio pet ili 10 projekata i napravio bi 10 ugovora, a ne bi davao 100 i nešto ugovora sa prosečnom vrednošću od 600 i nešto hiljada dolara.
I ove i prošle godine javni poziv je trajao od 15. januara do 31. marta, znači skoro tri meseca su svi oni koji su hteli imali prilike da se jave na konkurs. Preko 60% procenata od tih skromnih 70 i nešto miliona dato je u unutrašnjosti. Zastupljeno je, ja sam čak brojao, 55 mesta, plus Beograd i Novi Sad, zastupljene su sve turističke regije i naravno mi vršimo i naknadnu kontrolu namene tih sredstava.
Pored Beograda i Novog Sada, novac je dat i Valjevu, Beočinu, Raškoj, Vršcu, Gamzigradskoj banji, Sremskoj Mitrovici, Donjem Milanovcu, Mionici, Velikom Gradištu, Ribarskoj Banji, Vrnjačkoj Banji, Sokobanji i tako redom, i RH centrima u Srbiji i raznim turističkim institucijama itd.
U okviru neke opšte namene sredstava, od 132 ugovora četiri su data za opšti deo za subvencije u turizmu, osam za razvoj urbanističkih planova turističkih mesta, devet za promotivne aktivnosti, sedam za zaštitu prirodnih i kulturnih resursa, 44 za izgradnju turističke infrastrukture, 60 za osavremenjivanje i unapređivanje turističke ponude.
Prema tome, zaista se prilično vodilo računa i o preciznoj nameni sredstava i to je manje više slučaj i ove godine. Opet kažem, nemamo nikakvih problema da se i odgovarajući odbor pozabavi namenom i trošenjem sredstava.
Pošto je ovde nekoliko puta pomenut Horvat institut, treba reći sledeću stvar. Reč je o multinacionalnoj konsalting grupi koja je osnovana, ako se ne varam, 1909. godine. Jedna je od vodećih konsultantskih kuća u svetu, radila je strategije razvoja turizma mnogih zemalja i zemalja u okruženju i ima svoje ofise u više od 70, ako ne i u više od 100 zemalja sveta. Voleo bih da u pogledu stručnosti bilo ko da prigovor o tome.
To što oni trenutno imaju ofis u Zagrebu, a nemaju ga u Beogradu, nije valjda prepreka da rade deo ovog posla. Ako da bog, biće ofis i u Beogradu i to može da bude plus za našu zemlju. To što taj institut ima takav naziv i što je sedište tog njihovog ofisa trenutno u Zagrebu, meni lično ne smeta, a nadam se ni vama.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

 Na početku da se shvatimo, SRS je protiv ideje osnivanja budžetskog fonda i sve ovo što pričamo odnosi se na to. Vi ste u članu 50. Predloga zakona utvrdili način korišćenja sredstava budžetskog fonda. Da to prevedem na običan jezik, za šta se koriste te pare.
Imali ste prilike malopre da čujete od jednog od mojih prethodnika, mi smatramo da uopšte ta državna sredstva, a ta državna sredstva su državna čim se prikupe, čim se evidentiraju u budžetu, ne mogu da se koriste za učešće u finansiranju izgradnje, rekonstrukcije i opremanja smeštajnih kapaciteta i pratećih objekata u turizmu.
Smeštajni kapaciteti možda još u nekom procentu nisu u privatnoj svojini, ali su pretežno u privatnoj svojini; ne pričam o broju objekata, ali u ukupnosti, bilo koji kriterijum ako uzmete, broj kreveta, broj objekata, nivoi usluga, disperzija tih usluga, destinacije. Ukoliko bi država intervenisala sa svojim sredstvima u nekom privatnom apartmanu, verovatno bi po tom osnovu postala suvlasnik za iznos svog ulaganja.
Ono što je mnogo opasnije jeste što se vrši koncentracija sredstava na jednom mestu, stavlja se pod kontrolu jedne grupacije ljudi i onda stvarno dolazi do proizvoljnosti. Moguće je da elektroprivreda u Zaječaru razvija neku svoju mrežu prema nekoj destinaciji, a da to ne prati budžetski fond, jer navodno, u strategiji razvoja ne postoji to i strategija je nefleksibilna, a ona će verovatno da bude vodilja ministarstvu i svim drugim državnim organima koji na bilo koji način prate turizam. To je jedan problem.
Znači, javlja se ta proizvoljnost, neusklađenost, jer ovde ste, vidim, predvideli da učestvujete u finansiranju reklame turističkih organizacija i asocijacija, gde treba da se omogući da se čuje, da se dobije prava informacija šta to Srbija nudi, koje destinacije i koji tip usluge, na kom mestu. Sve ovo može da se reguliše na drugi način.
Da bi to bilo jasno, vidite, nekada kada je razvijan Kopaonik... Ili, možda je drugi primer za poređenje Tara – i danas na Tari pretežno imate objekte koje je napravila vojska. Tu su hoteli "Omorika", "Beli bor", "Javor", a kasnije su napravljena beogradska dečja odmarališta u Mitrovcu, i to je cela turistička ponuda. Znači, iza toga su stajale jake državne institucije, primetile su da se radi o jednoj izuzetnoj lepoti ove planine; razvijan je put od Kremne, sada je nešto sređeno i od Bajine Bašte nagore, a kasnije je krenula izgradnja jezera, odnosno brane; svi drugi su to pratili infrastrukturom i omogućili da se pojavi nešto što je turistička ponuda, ali ovo nije taj fond. To je problem.
Kako je bilo na Kopaoniku? Takođe je vojska imala neke svoje objekte, a kasnije su planinari napravili svoja dva ili tri objekta, pa je "Geneks" krenuo, smatrao da može da napravi dobar posao; pošto je "Geneks" bio zadužen da krene onda je krenula infrastruktura, putevi sa jedne i druge strane, struja i tako je došlo do razvoja. Bilo je sredstava, bilo je ideja, bilo je takozvanih nosilaca posla i nešto se napravilo.
Vremena su se promenila. Danas država treba da interveniše, pre svega u oblasti infrastrukture, a naši privrednici su dovoljno sposobni da svaku destinaciju vrlo lepo razrade i, naravno, da učestvuju u finansiranju izgradnje infrastrukture za određenu lokaciju.
Formiranjem ovakvog budžetskog fonda, pogotovo imajući u vidu ovaj koncept Vlade i ovu podelu vlasti unutar Vlade, gde stranka zgrabi ministarstvo i druga nema dodira sa tim ministarstvom, ovo samo može da preraste u samovolju i u situaciju da imamo instituciju, ali nema efekata što imamo tu instituciju. Barem mi u Narodnoj skupštini smo svesni toga, posle brojnih agencija i drugih paradržavnih asocijacija, da je nešto urađeno, zakon donet, ali efekti od tog zakona gotovo da ne postoje.
Slično će biti, ili potpuno identično, sa ovim budžetskim fondom za razvoj turizma, jer u ovom fondu neće biti duše, neće biti sagledavanja realnih potreba i stvarnih mogućnosti našeg razvoja. Šteta je što smo oduvek olako išli preko turizma. Ponavljam onu rečenicu – to je ipak najbolji izvoz.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Druže potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pa zašto bismo mi vas milošali, a vi nas ne vojvodate, svaki put malo da napravimo... i drugovi iz DS-a takođe, naravno, jeste.
Član 50. zakona o turizmu važan je zato što definiše fond i za koje potrebe mogu sredstva da se koriste. Dve stvari hoću ovde da kažem, nije strogo vezano za amandman, izvinjavam se zbog toga.
Gospodine ministre, sami ste rekli, dakle, kada bude završena raspodela ovih sredstava o kojima govorimo, u ovoj godini, bilo bi korektno da jedna sednica Odbora za trgovinu i turizam bude posvećena samo tome da i narodni poslanici i svi drugi budu u prilici da se informišu na koji način su ova sredstva podeljena.
Molim da se, ako je to ikako moguće, vodi računa, sa ovim malim sredstvima, o nekakvoj regionalnoj ravnomernosti i o jednakim uslovima, da se ne dogodi da u jednom kraju, u jednom regionu baš niko ne dobije nijedan dinar, a da u nekim drugim ova sredstva dobiju ljudi u nekom značajnijem iznosu. Jedini problem sa ovim parama je to što nema još jedna nula ili dve, zato što su sredstva objektivno mala, i to je veoma važno.
Drugo, takođe želim da kažem i da zamolim da se maksimalno povede računa o kontroli utroška ovih sredstava, jer ova sredstva mogu da budu plasirana iz najboljih namera, a mi bismo želeli da godinu dana nakon dodele sredstava imamo izveštaj, ako je moguće da se to uradi, da vidimo da li su oni koji su sredstva dobili ta sredstva iskoristili za infrastrukturu, za sve ono što je ovde navedeno.
Naravno, sasvim na kraju vas molim da ne zaboravite ovaj kraj odakle ja dolazim, pošto to jeste važan kraj u Srbiji. Znači, to je Moravički okrug i Šumadija, postoji tamo Golija, blizu je Zlatibor, tamo je Rudnik i takovski kraj; u blizini su, takođe, Aranđelovac i Topola. Postoje zaista izvanredne pretpostavke za razvoj turizma i postoji nekoliko mineralnih banja, nisu to prave banje, već su to nalazišta mineralne vode. Dakle, da se ne dogodi da sve pare odu u Beograd i da nemamo izveštaj sa tim u vezi.
Smatram da je važno da ovaj fond postoji i da ravnomerno možemo da ga raspodelimo, kao i da poslanici dobiju izveštaj kada sve ovo bude gotovo. Nemojte da dozvolite da vas optuže da ste sredstva delili preko SPO infrastrukture, to postoji kao jedna od hipoteza. Znači, potpuno sam ubeđen da tako neće biti i zato tako u dnu njive, kako se kaže, govorim o tome i smatram da će biti u najboljem redu. Hvala.

Gospodine Baraliću, zamolio bih vas da ponesete gospodinu Krasiću naočare, pošto je zaboravio, budite kolegijalni, ja se vama zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.
Gospodine Krasiću, to su vaše naočare, trebaće vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što su moje kolege iz Srpske radikalne stranke govorile da ovaj zakonski projekat ne rešava ključne probleme u ovoj grani koja je jako bitna za našu privredu, mislim na turizam, a i za našu zemlju, tako i ja kažem da će ovaj zakon samo komplikovati stvari i doneti nove namete na budžet Srbije.
Naime, na terenu je situacija sasvim drugačija i ovi koji pišu ove zakonske projekte kao da ne znaju šta se dešava na terenu, kao da se nalaze negde izvan; ti resorni ministri nikako da siđu među građane Srbije da se uvere šta je tamo, u stvari, problem, šta je ključno i šta treba rešavati. Pisac ovog zakona je morao prethodno obići naše turističke objekte, banjske izvore, naše planine, naše srednjovekovne manastire i crkve i tako steći pravu sliku i predstavu u kakvoj situaciji se sve to nalazi.
Dobro znate da je poslednje dve decenije, a možda i više, naš turizam dosta zapušten. Naši turistički kapaciteti su u takvom stanju da jednostavno nisu više za korišćenje. Ja dolazim iz Novog Pazara, naš kraj je poznat po lepim i ekološki čistim planinama, banjskim izvorištima, izvorima prirodne pitke vode, ali, nažalost, to je zapušteno i treba doći do tih objekata i izvorišta.
Ovaj zakon, kako je napravljen, u koliziji je sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, ako znamo da je prema Zakonu o lokalnoj samoupravi zemljište pod ingerencijom lokalne samouprave, a vidimo u članu 46. da od sredstva koja se ubiraju 80% pripada lokalnoj samoupravi.
Osnivanjem fondova, agencija i raznih paradržavnih organa stvaraju se novi nameti na budžet Srbije. U proteklim decenijama i za vreme komunista imali smo fondove i SIZ-ove i znamo dobro kako smo prošli, kakve su to organizacije bile, da je to jednostavno bila prava birokratska centrala, ispostava tadašnje vlasti.
Osnivanjem ovog fonda stvoriće se ispostava sadašnje vlasti, jednostavno stvara se novi birokratski aparat, a od svega ovoga građani Srbije i uopšte turizam Srbije neće imati ništa. Ako vidimo da postoji Turistička organizacija Srbije i vidimo da ministarstvo formira Turističku organizaciju Srbije i sam upravni odbor, ne znam kako će se finansirati ovaj fond i sa kojim novcem.
Ako posebno obratimo pažnju na regionalizaciju turizma u Srbiji i izdavanje koncesija po regijama, to znači da će biti rasprodaja naših turističkih objekata po regijama. Šta ako dođe neki novi kupac, da li će biti stranac ili neki naš novopečeni biznismen, šta će on da učini? Jednostavno, rasprodaće to što se još može rasprodati, možda će koristiti neke svoje proizvode, a zapostaviti naše poljoprivredne i prehrambene proizvode. To je slika današnjice i naše zemlje koja je u tranziciji.
Smatram da ovaj zakonski projekat ne rešava probleme i mislim da je amandman gospodina Antića na mestu, jer bismo time poboljšali ovaj zakon, a ukidanjem fonda izbegli novi namet na budžet Republike Srbije.