Dame i gospodo narodni poslanici, najpre da odgovorim na ove primedbe. Ako je prirodno da glasaju oni kroz čije opštine put prolazi, onda je neprirodno da glasaju oni kroz čije ne prolazi. Vi to tako postavljate. Prirodno je da svi glasaju koji su za to, a ne oni koji tamo žive.
Zanimljivije je ovo što je gospodin Janković rekao, on uvede u to da poslanik ako izrazi sumnju radi protiv naroda. Još kaže - ako ovo ne izglasamo radili smo protiv naroda.
Vi imate većinu, pa glasajte kako god hoćete, ali ako je to shvatanje demokratije da ne možemo da izađemo i da kažemo protiv čega smo i za šta smo, a da vi ne izađete i da nam kažete da smo protiv naroda, onda neću da živim u takvoj demokratiji. Okanite se politike ako tako shvatate demokratiju.
Ako izlazak opozicionog poslanika za govornicu tumačite radom protiv naroda, vi znate ko radi protiv naroda, onaj u čijim su rukama poluge moći, onaj ko može da izda državu i narod. Poslanik koji ovde javno iznese stav radi protiv naroda i dobijete aplauz poslanika većine. To liči na vremena posle kojih je uvedena akcija "Sablja".
Ministar je u drugom delu svog odgovora na naše primedbe sve do pred sam kraj zaista ličio na ministra, izneo deo podataka. Na kraju mu je falilo još da digne ruke i da se ljubi ovde sa egzaltiranim poslanicima većine, ali početak je bio u maniru gospodina Ilića. Pamtim gospodina Ilića kada je ležao na smetlištu u Čačku, nije dao da izvode radove, da mu ne prave tu smetlište! To je bilo veličanstveno. Poveo narod, legao na put, pa hajde zgazi Velju Ilića.
Sada kada stanovnici Beške imaju primedbe na usvojeni projekat koji će biti izgrađen, ne mogu oni to da zaustave, ministar kaže - leže po putu ribolovci. Nije u redu, gospodine ministre. Oni koji su protiv vas i oni su borci za demokratiju, oni su borci za nešto bolje. Niste samo Vi dok ste se borili bili borac, i kada ste utovarili, da li je bio buldožer ili bager, i doterali ga iz Čačka u Beograd, da vas baš niko ne zaustavi, i kada ste šamarali policiju, o tome postoje podaci na video trakama – niste samo Vi bili borac za demokratiju, gospodine ministre. Kako se promeni to shvatanje borbe za demokratiju čim sedoste u fotelju. Sada i onaj ko je protiv vas on je ribolovac. Šta fali ribolovcima? Mogu i ribolovci da se bore za demokratiju. Ne moraju samo magistri da se bore za demokratiju.

Pridružujem se podršci da se pravilno ne razdvaja lov i ribolov. Izvolite, gospodine Avramov. Vi ste pomenuti u jednom od izlaganja, kada ja nisam bio tu, poimence.

Dame i gospodo narodni poslanici, igrom slučaja sam u ovom parlamentu narodni poslanik, a ujedno i predsednik opštine Šid, gde je gospodin ministar direktno rekao - neka mi se obrati neki predsednik opštine kome nisam pomogao, a obratio mi se za pomoć.
Gospodin ministar je posetio našu opštinu Šid inkognito i nenajavljeno, obilazio granične prelaze, video granični prelaz Šid-Tovarnik, koji liči na srednji vek, rekao direktno u kameru da će pomoći da se tamo nešto završi, a da mu se niko nije od opštinskih vlasti obratio.
Mada smo se mi obratili još u decembru 2004. godine po tom pitanju, još ni do dan-danas nemamo odgovor. Iako je opština jedina devastirana u Vojvodini, ona je smogla hrabrosti, skupila pare da dovuče struju, vodu i telefon do graničnog prelaza Šid-Tovarnik, koji je udaljen od grada nekih pet do šest kilometara.
Tražili smo od Ministarstva za kapitalne investicije samo da nam dostave za koliko pomeraju granicu, pošto znamo da se granica pomera ka samom Šidu nekih 100-150 metara, i ni to do danas nismo dobili kako bismo sproveli struju na tom graničnom prelazu.
Inače, sama opština Šid ima sedam graničnih prelaza. Od tih sedam jedan je železnički, a jedini granični prelaz koji liči na granični prelaz je Batrovci, koji je takođe u rekonstrukciji, koji je bio na međunarodnom tenderu i dobili su da određena gospoda rade taj granični prelaz. Za ovaj Šid-Tovarnik, gde se mi zalažemo, gospodin ministar se nije udostojio ni da kaže - biće tu i tu, dovedite struju dotle i dotle. Mi ćemo dovesti struju odmah, gospodine ministre.
Eto, samo toliko, da ne bude da ste vi svima pomogli, da ste vi svim predsednicima opštine, onako kako ste rekli, nešto uradili, ali evo kod nas ste samo prošli, a u radili niste ništa a granični prelazi su katastrofalni, to znate i sami. Hvala.

Hvala gospodine Avramov. Imajte u vidu pomozite Šidu.
Izvolite, gospodin Janković. Samo jedan dodatak zbog ličnog pominjanja u izlaganju gospodina Nikolića, shvatio sam, izvolite.

Hvala. Pa, gospodin Nikolić je veliki majstor u rečitosti i tumačenju tuđih reči, i izvrtanju, ali mislim da me je samo pogrešno protumačio i pogrešno razumeo. Interes građana se ovde štiti kada se oko strateških pitanja dogovaramo i pokušavamo da nađemo rezultantu, i zaštitimo interes svih građana i države Srbije.
Kada su strateška pitanja na dnevnom redu onda moramo da uložimo napor u pravcu dogovaranja, a tamo gde se razlikujemo, to su već stranačka prepucavanja, sitni stranački, lokalni interesi. Molim, ovde, naročito šefove poslaničkih klubova da uvek imaju u vidu zajednički interes, državni interes i interes građana i naroda Srbije. A, stranačke interese neka rešavaju neki drugi put i na drugi način.

Hvala vam. Ja sam živi svedok da se tako i dešava.
Izvolite, gospođo Čomić, vi imate reč, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, za početak citiraću vaš odgovor na naš zahtev da nam se dostavi dokumentacija koju smatramo potrebnom da je imamo, da bismo mogli da odlučujemo o predlozima koncesija Narodnoj skupštini. Rekli ste - hoćete dokumentacije za autoputeve? To su pune sobe projektne dokumentacije.
Ministre, postoje predmeti koji se zovu kompjuteri i u njih stane puno velikih soba razne dokumentacije i sve što je trebalo to je da omogućite Narodnoj skupštini na sajtu vašeg Ministarstva, na sajtu Vlade Republike Srbije, pristup Studiji izvodljivosti za svaki predmet koncesije, Studiji opravdanosti projektne dokumentacije, planske dokumentacije, pregled dozvola, izveštaje komisija i mi ne bismo imali razloga da za govornicom Narodne skupštine tražimo ono što smatramo da nedostaje u predmetima kojima se obraćate Narodnoj skupštini za davanje koncesija za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputeva.
Mislim da smo u dosadašnjoj raspravi malo izgubili smisao - o čemu mi ovde odlučujemo. Narodna skupština na osnovu onoga što je dobila od Ministarstva tj. Vlade Republike Srbije odlučuje o davanju u koncesiju. I nikada više i nijednom više neće imati prilike da prati šta se dešava sa tenderima, šta se dešava sa cenom, šta se dešava sa bilo čime što relativno nejasno piše u dva dokumenta koja su nam data!
Dakle, ovde se ne radi o tome da li se spori davanje autoputeva u koncesiju ili ne, jer ako to hoćete možete da date samo Skupštini jedan predlog zaključka koji glasi - da li se Narodna skupština slaže da ide u postupak davanja koncesija. Ali, vi ste nam ovde predložili dve koncesije. Jednu za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputa od Niša do Dimitrovgrada i drugu za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputnog pravca od Horgoša do Požege.
Na primedbe narodnih poslanika o tome da su za ovakve poslove pre svega potrebne analize uticaja na životnu sredinu i strategija održivog razvoja, ne samo da je izostao ministrov odgovor zašto toga nema i gde se nalazi ako ga ima, nego i reakcija većine nas narodnih poslanika kao da je to nešto nebitno.
U situacijama kada se odlučujete kao Narodna skupština da dajete koncesiju, dve neophodne stvari koje morate da znate su: "analiza uticaja na životnu sredinu, na to ste obavezani Zakonom o zaštiti životne sredine", koji je ova skupština usvojila, i "održivost celog projekta", na koji ste obavezani Zakonom o planiranju i izgradnji, gde su dokumenta - Studija opravdanosti, odnosno izvodljivosti, planska dokumentacija i sva potrebna dokumentacija koja se tiče izgradnje nekog autoputa.
Srbija je zemlja koja nema strategiju razvoja saobraćaja, osim što nema nacionalne strategije o vodama, srećom ima u predlogu nacionalnu strategiju energetike, koja je podložna kritici i koja može biti menjana, ali je donela ova skupština, znači treba joj nacionalna strategija o vodama, nacionalna strategija održivog razvoja i nacionalna strategija razvoja saobraćaja.
Svega toga nema i normalan put davanja u koncesije je da pre toga imate ta planska dokumenta. Nemojte očekivati od poslanika, koji čitaju ono što im je dato da bude predmet odluke, da budu zadovoljni jednom slikom boljitka, zapošljavanja, dobrih dana koji slede, samo da se počne koncesija, odnosno da Narodna skupština samo odluči o koncesiji, sve će biti sjajno.
Nije to dobro po onoga ko na takav način predstavlja ovaj projekat. Nije dobro zbog toga što su rokovi koje obećavate na takav način vrlo kratki i po tome neostvarivi. Molim vas da se u diskusiji vratimo na ono što piše. Dakle, za Horgoš-Požega. Ono što piše u Predlogu za davanje koncesije je – (E-763) Beograd-Požega, (E-75) Horgoš-Novi Sad i (E-75) Novi Sad-Beograd. Predmet koncesije za Beograd-Požega kaže: "finansiranje, projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje dela autoputa E-763 od Beograda do Požege u dužini od 140 kilometara".
U predmetu koji ste nam dostavili piše: "Izrada idejnog projekta je u toku i tek nakon njegove verifikacije od strane Republičke Revizione komisije biće definisana konačna trasa autoputa." Ili nas izvestite da ovo više nije tačno, ili nemojte osiono da reagujete na normalno pitanje - a, gde je idejni projekat.
Volela bih da je u nekom kompjuteru, ne bih vas zamarala, nego bih otišla i pogledala dokument koji postoji, ako postoji.
Horgoš-Novi Sad: finansiranje, projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje dela autoputa E-75 od Horgoša do Novog Sada u dužini od 108 kilometara, i to finansiranje, projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada u dužini od 108 kilometara; i korišćenje i održavanje postojeće desne trake autoputa od Horgoša do Novog Sada u dužini od 108 kilometara.
Nema nikakve dodatne dokumentacije. Za održavanje postoje standardi i za to su nam potrebni uslovi i strategija, a korišćenje zna se šta je. To je naplata za to što je koncedent na putu. Treće, Novi Sad – Beograd: korišćenje i održavanje dela autoputa od Novog Sada do Beograda u dužini od 68 kilometara i to: korišćenje do kraja 2008. godine, odnosno do okončanja izgradnje koju finansira Republika Srbija iz međunarodnih zajmova; korišćenje i održavanje do 2009. godine.
Dakle, jedini čitljiv i jasan podatak jeste, iz ovoga što je Vlada Republike Srbije dostavila narodnim poslanicima, da se za deonicu Novi Sad - Beograd predviđa korišćenje i održavanje do kraja 2008. godine, i onda od 2009. godine. To je jedino jasno kolika je količina novca. Godišnje je to otprilike suma od oko 30 miliona evra.
Ne sporimo da je u koncesiji normalno da koga hoćete da vam gradi puteve date im na korišćenje. To onda ovde mora da piše, jer se pretpostavlja da će tek ugovor koncesioni biti predmet međusobnih obaveza Vlade Republike Srbije i onog ko po članovima ugovora bude prihodovao 30 miliona evra godišnje od deonice puta Novi Sad - Beograd, a što inače u Srbiji je jedini deo bilo kog autoputa sa koga možete ubirati čist profit, o tome i postoji poglavlje u istoriji saobraćaja Srbije koje se zove "Borovica trejd".
Ono što dodatnu zabunu unosi je procena opravdanosti i visina ulaganja. Sada imate situaciju da vam se predlaže odluka o koncesiji gde piše da nema dokumentacije, ali piše da je za eksproprijaciju zemljišta predviđeno 23 miliona evra. Kog zemljišta? Po dokumentaciji koja će tek biti urađena kada je Reviziona komisija odobri.
Projektovanje i nadzor 33 miliona evra. To mogu da razumem. Na tenderu će se ići za projekat i morate neki novac dati nadzoru, kako to razumem, i izgradnja je 575 miliona evra. Ovde dobijate najzanimljiviju cifru, u svim ovim koncesijama kilometar autoputa je pet miliona evra u proseku, bez obzira na to da li se radi o deonicama jednim ili drugim, bez obzira na to što ne znamo još uvek kako piše u drugom predlogu davanja koncesija za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputa od Niša do Dimitrovgrada koja od dve, odnosno koja će od četiri varijante biti u igri.
Ovde imate za eksproprijaciju zemljišta osam miliona evra, za projektovanje i nadzor 15 miliona evra i za izgradnju autoputa 527 miliona evra. To je ono što piše u dokumentu o kome mi poslanici treba da odlučujemo. Ništa drugo ne tražimo, nego da nam objasnite gde je potrebna prethodna dokumentacija za davanje saglasnosti na ovakav predmet koncesije, odnosno predlog za davanja koncesije.
Vratiću se na dve teme sa kojima sam počela: analiza uticaja na životnu sredinu i održivi razvoj. Kada u strategiji saobraćaja i strategiji održivog razvoja planirate putne pravce, onda ih planirate tako da zadovolje oba uslova. Ne želim uopšte da sumnjam da će se u budućoj strategiji održivog razvoja ispostaviti da je Beograd - Požega kao E-763 zaista deo koji će uravnotežiti regionalni razvoj.
To laiku može da izgleda da je tako, ne mora, pa zato i postoje dokumenta na koje možemo da se okrenemo i da proverimo po standardima da li je stvarno ideja da se gradi put Beograd - Požega ono što doprinosi održivom razvoju u Srbiji i ravnomernijem regionalnom razvoju.
Analiza uticaja na životnu sredinu je ozbiljan dokument. Na moju veliku žalost vrlo često čujem podsmehe i odmahivanje rukom – mani me za životnu sredinu, kao što čujem i jedno opšte stanje neznanja gde se izjednačava analiza uticaja na životnu sredinu i zagađenja. To su dve različite stvari, kao što su dve različite stvari zapuštenost i zagađenost. Za obe ove teme ministar je morao da obavesti Narodnu skupštinu ako hoće na ozbiljan način da razgovara sa narodnim poslanicima.
Ponavljam, ne radi se o kritici ideje da se daju koncesije na izgradu autoputeva ili na bilo šta drugo. Daću vam još jedan primer, ako može da bude komplikacija, radi se o prodaji "Knjaz Miloša". Nemam nameru da komentarišem okolnosti oko te prodaje, nego činjenicu da nemamo nacionalnu strategiju voda. Dakle, za izvor mineralne vode "Knjaz Miloš", vi nemate studiju obnovljivosti, odnosno iscrpljivosti izvora. Imate pravo, i svaka buduća vlada i ova vlada da dođe do vlasnika i da kaže – dobar dan, znate, ne biste više mogli da eksploatišete ovaj izvor, mi imamo posla sa tim kao država, jer treba da u okviru nacionalne strategije o vodama izračunamo iscrpivost naših prirodnih mineralnih, blagih mineralnih ili pijaćih podzemnih voda.
Ako svi želimo da se u Srbiji što pre živi puno bolje, ako svi želimo da se zaista bavimo svojim poslom, onda vas molim još jedanput da razumete i da razgovaramo o onome što je u ovim papirima napisano. Ono što je napisano, nedovoljno, liči na to da će autoput Beograd - Novi Sad još jednom ići na nečiji profit bez ulaganja i u tom smislu je amandman koji je uložila Skupština AP Vojvodine, nažalost neprihvaćen od Vlade Republike Srbije, ali sasvim opravdano.

Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, oprostite, izvinjavam se, prvo Zoran Krasić. Izvolite.

Danas na dnevnom redu imamo jednu tačku koja treba da zadovolji nekoliko potreba Vlade Republike Srbije, pa da krenemo redom.
Prva potreba koja treba da se zadovolji, to je, da se opravda zašto su tri ministarstva u jednom ministarstvu. Vi se sećate, pre godinu i po dana ovde je bilo govora o tome, spajamo tri ministarstva u jedno da ne bude problema sa projektnom dokumentacijom, kako bi što efikasniji bili u izgradnji puteva u ukupnom razvoju, kapitalnim investicijama i tako dalje.
Druga potreba koja treba da se zadovolji, to je, da se Vlada na neki način "zadiči" nečim pred sednicu na kojoj bi trebalo da se uvrsti u dnevni red pitanje poverenja Vladi.
Treća stvar, koja treba da se zadovolji, kada je u pitanju Vlada, a to je, da se dezavuišu oni poslanici koji su istovremeno i predsednici opština, koje su na neki način u nekoj geografskoj prirodnoj vezi sa ovim koridorima koji su predmet koncesija. Naravno, ovde se i problem postavlja upravo na način kako je malopre jedan poslanik vladajuće koalicije to izneo, neko imaginarno jedinstvo, razvoj, nacionalni interesi i tako dalje.
Sada kada se pogledaju ova dokumenta, jer ovo drugačije ne može da se nazove, što su predstavnici Vlade podneli, onda prvo mora da se otklone neke nepreciznosti koje stoje u stenogramu. Prvo, Vlada nije donela odluku povodom ovog dokumenta koji je kod nas, nego je Vlada lepo rekla, ovde, da ona nama dostavlja Predlog za davanje koncesija za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa jednog i autoputa drugog. Znači, nema odluke Vlade, jer po Zakonu o koncesijama u ovoj fazi odluka se i ne donosi. Ali, da vidimo šta je obaveza i šta je nadležnost Republičke skupštine.
Narodna skupština, kao što stoji u ovom predlogu zaključka, treba da odluči, odnosno da rešava na osnovu člana 7. stavovi 6. i 7. Zakona o koncesiji. Ja ću da vam pročitam kako glase ti stavovi: stav 6. – "Ako je predmet koncesije izgradnja, održavanje i korišćenje objekata iz člana 5. stav", pa se navodi ovo što se odnosi na put, između ostalog... "ovog zakona koji imaju strateški značaj za Republiku ili međunarodni značaj, predlog za davanje koncesije Vlada dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije"; stav 7. –" O stavu povodom predloga za davanje koncesije iz stava 6. ovog člana, Narodna skupština Republike Srbije obaveštava Vladu najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema predloga, o čemu Vlada obaveštava podnosioca predloga".
Sada ako uzmete i pogledate kada smo mi u Skupštini to dobili, 31. januar 2005. i videćete 10. februar 2005, kada uzmete današnji datum, videćete da je najkasniji rok u kome smo mi dužni da obavestimo Vladu, istekao. Ovo pričam zbog toga što se ovde stalno čuje neki poziv na to kako mi poštujemo Vladu, u zakon se kunemo – za dlaku se ne mrda. Znači, moramo da konstatujemo da postoji jedna povreda. Ako Vlada smatra da ona nije kriva za ovo, onda optužuje parlamentarnu skupštinsku većinu.
Nemojte da to spočitavate poslanicima SRS, jer od nas ne zavisi kako će da teče rasprava u ovoj skupštini, a pogotovo kako će da se formira dnevni red! Krenimo dalje. Znači, mi danas treba da usvojimo nešto što je stav.
Kakva je pravna priroda tog stava? Taj stav uopšte ne obavezuje Vladu Republike Srbije. Taj stav nije obavezujući, odnosno sadržina tog stava nije obavezujuća.
Znači, ako mi danas kažemo ovde - Narodna skupština je zauzela stav da "ovo ništa ne valja", Vlada može dalje da nastavi. Ako mi kažemo da je ovo "najbolje što može da postoji", Vlada može da zastane i da ne ide dalje sa koncesijom, ali je Vlada prebacila lopticu preko ovih čudnih kamera da publika koja gleda ovo smatra da se ovde odlučuje, da su poslanici ti koji puštaju vodu i od njih zavisi da li će biti koncesije ili neće!
Ako smo to raspravili i saglasili se da od nas ne zavisi ovo i da ne treba da se plaše ovi predsednici opština kako će da glasaju, jer je njih neko prozvao ovde, a neko je čak i požurio da se oni potpisuju kako da se produži do Užica tamo, da li će preko Priboja, levo, desno ili ovamo, onamo, javnost mora da shvati da je to obična politička manipulacija onih koji su na vlasti, jer žele i poslanike opozicije da uvuku u nešto što je ekskluzivno pravo samo Vlade i nadležnog ministra Ministarstva.
U ovom zakonu stoji da kada mi zauzmemo stav povodom ovog pitanja, onda se to dostavlja Vladi, a Vlada obaveštava predlagača, tako će Vlada Vojislava Koštunice da obavesti Ministarstvo za kapitalne investicije. Ali, gle ironije veće, predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda, ministar za kapitalne investicije; potpuno isto kao kada se Nataša Mićić sa sobom dopisivala, dok je bila v.d. predsednik Srbije i predsednik Narodne skupštine. To je u čitavom nizu ovih medijskih obmana koje se koriste.
A onda, ako se pročita ovo što nosi naslov - Predlog za davanje koncesija za izgradnju, korišćenje i održavanje i tako dalje, onda ja moram jednog poslanika vladajuće koalicije koji je malopre izašao ovde i koji nam je održao predavanje kako je najbolje to ako se koncesija daje po ovom sistemu, pa je ovde rekao šta on to obuhvata, ja moram da vam kažem da je to takođe definisano zakonom i taj sistem obuhvata "izgradi-koristi-predaj".
Mi ovde imamo "izgradi-koristi-održavaj", ali nigde "predaj". U oba vaša predloga nema nigde "predaj". Ovde ovo već ukazuje da je bila prisutna velika brzina kada se sastavljao ovaj predlog, nešto je bilo gusto! Moralo je hitno nešto da se uradi. Ako uzmemo ovu za vas najznačajniju koncesiju, koja ide od Horgoša do Požege, onda moram da kažem da u tekstu vašeg Predloga za davanje ove koncesije na prvoj strani, pri kraju, jasno se sugeriše da je u pitanju koncesija, koja će se dati nekom strancu.
Takođe, prilikom utvrđivanja predmeta koncesije imao se u vidu interes Republike Srbije za izgradnju autoputa i tako dalje, s jedne strane, kao i ekonomska opravdanost, a u prethodnom kaže - izgradnja autoputa putem koncesija ima tu prednost što omogućava priliv inostranog kapitala. Molim vas, u ovoj fazi ovog koncesionog postupka niko nema prava da odredi, sugeriše, definiše ili asocira kakav će to biti kapital. Zašto? Zato što mu zabranjuje Zakon o koncesijama. Zakon o koncesijama kaže da je ravnopravno učešće svih, tako da mogu i domaća lica.
Da vas podsetim, mora da se čita zakon. Meni se ne sviđa ovaj Zakon o koncesijama, da vam kažem iskreno, ali ova konkretna odredba koja reguliše šta je strano lice je prihvatljiva, pa kaže da – strano lice, u smislu ovog zakona, jeste strano pravno lice sa sedištem u inostranstvu, strano fizičko lice, državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu (tu već može da se prepozna nešto) dužim od godinu dana.
Neke zemlje praktikuju to da rezidenta i nerezidenta određuju prema danima koliko boravi u kojoj državi. Već ovo ukazuje da ima nekih razgovora, ima i neke pripreme, ali Zakon o koncesijama govori da predlog može da podnese nadležno ministarstvo. Nadležnom ministarstvo može da se obrati sa inicijativom svako zainteresovano lice. Mi ovde nemamo saznanja da li se obratilo neko zainteresovano lice, niti je napisano ovde, niti je predstavnik Vlade u uvodnom izlaganju rekao ko se to posebno nešto interesuje za te koncesije.
Pre nego što pređemo na ovo da otklonimo još jedan nedostatak, nepreciznost, pa možda čak i neznanje. Da li će neka država da da neku koncesiju? Verujte, možda i najmanje zavisi od ekonomskog stanja u toj državi. I najbogatije države sa najvećim budžetima daju koncesije za izgradnju. Ekonomsko stanje u državi nije jedino i opredeljujuće kao faktor koji odlučuje šta će i kako će da se radi. Verovatno naša država nema pristup međunarodnim investicionim fondovima, da se kao država zaduži.
Verovatno je, i napokon, Jelašić u pravu posle dve godine upozoravanja. On je pre neki dan jasno priznao da nama preti dužnička kriza, opasna, pogubna, koja će verovatno da razori budžet naše države i da sredstva treba tražiti na drugi način, ne preko države, već preko konzorcijuma domaćih lica, domaćih i stranih lica i stranih investitora.
Ali, nas neko treba to da ubedi da bismo mi doneli takav stav. O tome nema ni reči u ovoj dokumentaciji, niko nas ovde nije ubeđivao, pa i neki grafikon da nam da, da nam kaže, situacija, akumulacijom u zemlji je takva i takva, investicija iz domaćih izvora ne mogu, zbog toga i toga, itd.
Da bih vas malo probudio, pošto smo radili jutros do kasno, odnosno do rano, na nekoliko stotina kilometara autoputa, onaj ko dobije neko ekskluzivno pravo da radi, neka ukrade samo jedan santimetar u debljini autoputa. On je verovatno sa tim što je ukrao rešio sve regionalne puteve u jednom okrugu.
Ovo poređenje vam predstavljam samo da biste shvatili veličinu iznosa sredstava koji su u igri i zašto postoji baš interes da se sada prilikom skorog pada Vlade donose strateške odluke, odnosno prejudiciraju strateške odluke.
Znači, obratite pažnju i na to, jer kada se sabere debljina asfalta, dužina asfalta, pa širina asfalta, dobija se kubikaža, kada se kubikaža pomnoži sa nečim, pa se vidi koliko bi to puta išlo u kilometar autoputa, dobiće se vrlo impozantan podatak o desetinama miliona evra koji papirološki prolaze, i tu su.
Dalje, mislim da je u ovoj fazi razmišljanja o koncesiji, jer je to ta faza, nama bilo potrebno da bismo zauzeli stav o tome da li je Vlada krenula dobrim putem da nam dostavi neke podatke, ne treba projekti, jer nas koji se bavimo politikom, ne interesuje, ali, recimo, kod ovih, neke stvari su u samom tekstu Predloga nelogične.
Molim vas, pričam o ovom Horgoš-Požega, kaže se ovako: "Naime, deonicu autoputa od Beograda do Požege, karakterišu izuzetno visoki investicioni troškovi. Pod pretpostavkom da se ukupni prihodi formiraju samo od naplate putarine čak i sa maksimalnim mogućim rokom koncesije od 30 godina i minimalnom koncesionom naknadom Republici," (a to je 2% od ukupnog prihoda) "interna stopa povraćaja sredstava – IRR ne bi bila prihvatljiva za potencijalnog investitora-koncesionara". Znači, unapred se zna ako se nekome da pravo da koristi 30 godina, naplaćuje, a mala koncesiona naknada državi, on opet ne bi mogao da izvuče svoju investiciju?! Naivan čovek poveruje da je to možda tako, ali onda okrene stranu tri pa vidi – Okvirni rok trajanja kocesije, gde se kaže: "Predmetna koncesija u skladu sa Zakonom, može se dati najduže na rok do 30 godina. Predlaže se da rok trajanja koncesije bude 20 godina"
Znači, ovamo u uvodu nam se kaže, iako bi se dalo na 30 godina, (ne bi to bilo interesantno za nekoga) a ovde se predlaže na 20 godina.
Vidite, u međuvremenu se javlja jedna rupa koja se krije, pokriva. Vidite sada kako su to smislili ovi koji su uhvatili ovaj posao da rade, s tim u vezi predlaže se da se u predmet koncesije uvrsti i deonica autoputa sa koje bi koncesionar počeo odmah po otpočinjanju trajanja roka koncesije da ubira prihode od putarine. To znači da se praktično daje na tacnu nešto što je ipak ova država napravila, zaduživanjem u inostranstvu kreditima, pa zašto ne reći i budžetima iz prethodnih godina.
To je možda najkarakterističnije kada se pogleda šta je predmet koncesije. Vidite, ovde je data jedna širina predmeta koncesije, od lota do lota, od deonice do deonice.
Pogledajte, LOT 1 – kaže: finansiranje, projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje leve trake; pa onda kaže: korišćenje i održavanje postojeće desne trake. Nema finansiranja iz grada, ne postoji, tu će da se ubira odmah naknada u startu. Praktično će, ako stranac uđe u ovaj posao, imati karakter stranog ulaganja. Kada su u pitanju strana ulaganja, on zadržava ona prava u pogledu u kojem garantuje zakon u vreme zaključenja ugovora, te ima pravo da transferiše sredstva, da reinvestira i verovatno po osnovu reinvestiranja on će sam sebi nastaviti sa investicijom. Mi ne znamo koliko će to da traje, jer u ovoj fazi postupka to se ne zna, jer se ne zna ni gde ide trasa.
Dalje, LOT 2 – kaže: finansiranje, projektovanje i izgradnja, korišćenje i održavanje; a ovaj drugi, samo – korišćenje i održavanje.
Dalje, LOT 3 – kaže: korišćenje do kraja 2008. godine; korišćenje i održavanje od 2009. godine. Znači, do kraja 2008. godine koncesionar samo ubira prihode.
Da vidimo, ko je kupio neka preduzeća ovde koja bi mogla da glume taj deo domaće privrede koji je uključen u koncesiju, navodno, stranog lica.
Vidite, mi imamo sada situaciju, sa jednim se slikam, a sarađujem sa drugim. Javnosti šaljem sliku o jednom, a tajno sa drugim. To je poznat manir. Ranije taj tajni dok se to nije provalilo, bio je Čume. Vi znate i sami, Čume malo-malo pa kaže (kao onaj zaštićeni svedok), molim vas, vodite me na moja gradilišta i onda obezbeđenje kreće, svi idu, prate ga tamo da on kontroliše i da vidi da li mu to ide.
Znate za onu poslovicu vezano za zmiju i guštera, a nisam ja spreman da dignem ruku za ovakav neki predlog da građani ne bi shvatili da smo isti. Meni niko nije dao garancije da će ovo da bude sve korektno, pošteno, iskreno, a ja nemam razloga da verujem da će to biti tako, jer iskustvo nam je potpuno drugačije.
Naravno da poslanici SRS moraju da iskažu svoj stav koji nije da u ovoj zemlji ne smeju da budu koncesije. Naš stav nije da nam ne trebaju putevi, ne, naš stav jeste – i trebaju nam putevi, i trebaju nam koncesije, ali da se to lepo promisli, da se vidi šta je to najinteresantnije i za onog koji ulaže svoja sredstva i koje su to garancije tom investitoru i nama.
Slična je situacija i sa autoputem od Trupala do Proseka, gde se takođe koncesionaru daje na tacnu nešto što postoji. Tamo treba oko četiri kilometra da se završi, do tog Proseka.
Dalje, kod mnogih trasa, deonica ovih autoputeva biće realno problem da se napravi presek, a zbog čega? Neke stvari je radila država, a na nekim deonicama postojala je neka koncesija nekog drugog lica ili možda drugih lica, pa i to treba da se raspravi.
Da malo relaksiram poslanike, bilo kako vi da glasate, vi ne snosite nikakvu odgovornost povodom koncesije koja će da se radi. Znači, tu vas potpuno oslobađam bilo kakve odgovornosti, jer i Vlahović kada je pisao ovaj zakon, on je ovu odredbu o tome da se pita Narodna skupština samo proforme ubacio. Dakle, da Skupština daje stav, ali stav Narodne skupštine nije obavezujući stav, to je samo informacija, šta grad, a narodni poslanici kao predstavnici građana šta misle o ideji, kako će ta ideja da se završi. Možda u ovoj državi 2, 3 ili više ljudi zna. Drugi niko ne zna. Zašto niko ne zna? Jer se ne znaju prave deonice, prave lokacije, ne zna se kakav će biti koncesioni akt.
Ne zna se koliko će to da košta, ne zna se gde bi mogli da se nađu izvori sredstava. Ne zna se, ako se više njih prijavi i bude neki prigovor, jer je i to predviđeno zakonom o koncesijama. Znači, puno stvari se ne zna. Pošto se mnogo stvari ne zna, onda poslanici ne snose nikakvu odgovornost za krajnji efekat ideje zvane koncesija za izgradnju autoputa.
S obzirom da poslanička većina računa da će ovo da prođe, preporučio bih vam, da umnožite zakon o koncesijama, da imate u ruci, jer ako nešto loše krene, onda ćemo mi iz opozicije da vas prozivamo kao direktne saučesnike u ovome. Zašto? Zato što smo vas na vreme upozorili šta sve može da se desi sa ovakvim koncesijama.
Da vam kažem jednu stvar, nije građanima Srbije sasvim svejedno da li naša reprezentacija u fudbalu učestvuje na svetskom prvenstvu. Naravno da mi želimo da naša reprezentacija učestvuje na fudbalskom prvenstvu, ali građani Srbije mogu da prigovaraju kakav je sastav reprezentacije, zašto igra ovaj igrač, a ne igra onaj bolji igrač. Mislim da je kod ove koncesije najveći problem u sastavu reprezentacije. Povedite računa o sastavu reprezentacije, jer malo - malo, afera za aferom, novine su podigle tiraže preko "Knjaza Miloša", "Eriksona", onih ostrva. Moguće je da se ovde zavrte i one pare sa onih ostrva. Moguće je da novi gazda preduzeća za puteve, koji otkupljuje širom Srbije, bude ne samo izvođač radova nego i pravi i stvarni investitor, da bi prestigao svog smrtnog konkurenta.
Neka se tajkuni svađaju, to je njihov posao, mi u to ne ulazimo, ali poštujmo zakon. Nemojte da koristite ovakve tačke dnevnog reda za neuspelu promociju. Sudeći po ovom zakonu i činjenici da je proteklo tri meseca, mi nemamo potrebe da dajemo stav, mi i nemamo pravo da dajemo stav.

Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević.