Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, a neka se za reč pripremi narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada sam bio u prilici pre 20 ili 25 godina da učestvujem u javnoj raspravi o izmenama i dopunama zakona, postojećeg zakona, onda sam pomislio da gospoda u to vreme, to su matori, stariji ljudi, da imaju potrebu da odrade svoju platu, pa često posežu da napišu neku izmenu i dopunu postojećeg zakona koji u suštini nije trebalo menjati.
Danas, ne znam da li je to možda razlog, zbog mladih, možda nedovoljno iskusnih ljudi, kada napišu osnovni tekst zakona, pa primetite grešku, onda treba da usledi popravka tog zakona.
Razumem zašto smo pisali nove predloge zakona posle 5. oktobra, znači, pravimo novu državu, ovaj zakon usklađujemo sa Evropskom unijom. Ali, ovo su česte izmene, i ne odnosi se to na ovaj zakon, govorim generalno za sve izmene koje smo do sada imali. Znači, nije kritika vama, gospodine ministre, i neću kritikovati ovaj vaš predlog koji danas obrazlažete.
Iskoristio bih priliku, gospodine ministre, s obzirom da imam neke informacije da ste se vi u Vladi pre dve ili tri nedelje pozabavili ozbiljnije problemom RTB Bor i hteo bih da iskoristim vašu priliku kada izađete ovde da nam u najkraćem i u nekoliko rečenica kažete kakva je to nova koncepcija, mislim na onaj savet ili odbor gde je na čelu gospodin Naumov, gde ste i vi, kao i ostali ministri, član tog tela, gde su oročena neka pitanja, konkretna zaduženja, dinamika je određena.
Obradujte rudare, obradujte ako imate čime i one koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ako ima izgleda za zapošljavanje i nekoliko rečenica najkraće iznesite nam, biće nam korisno.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić. Zoran Antić nije tu, nije tu ni Branislav Rankić, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, ne mogu da se otmem onom utisku koji sam stekao i onoj euforiji kada je osnovni predlog zakona bio u ovoj raspravi. Euforija je bila od poslanika vladajuće većine, kako je predloženo rešenje mnogo bolje nego sva dosadašnja, kako je bilo mnogo zloupotreba u radu trgovinskih sudova, organa lokalne samouprave koji su izdavali rešenja, odnosno registrovali privredne subjekte.
Navodno je neko lice koje je htelo da osnuje pravno lice, odnosno privatno preduzeće ili neko drugo, moralo po nekoliko meseci da čeka da mu trgovinski sud izda to rešenje, pa ste čak tvrdili da je to trajalo i po nekoliko godina. Jedna slična priča je bila i kada su u pitanju registracije preduzetnika koje izdaje organ lokalne samouprave, pa je to opet bilo zloupotreba, da se tražila provizija, da registracije nisu bile kompletne, da nisu bile u skladu sa zakonskim propisima.
Sada ovde imamo na dnevnom redu izmene i dopune zakona koji je pre nekoliko meseci bio izglasan u ovoj skupštini, koji se primenjuje tek nešto više od mesec dana. Toliko se primenjuje i već je zapelo.
Gospodine ministre, smatram da je zbog primene onog roka kada ste počeli da upisujete stare privredne subjekte u taj registar došlo do problema, odnosno zagušenja u sprovođenju ovog zakona i to jeste razlog zašto su ovde izmene i dopune.
Jedan dobar deo izmena i dopuna su manje ili više kozmetika, znači, jezičko doterivanje nekih izraza i pojmova koji nisu bili u prvobitnom zakonskom rešenju ili su jednostavno pogrešno napisani nazivi pojedinih obrazaca, a trebalo je da se unesu u taj registar, odnosno prijavu kada se to popunjavalo.
Činjenica jeste da su pravna lica taj posao morala da završe do 31. maja i da su morali po zakonu da završe i preduzetnici, ali koliko je meni poznato, Agencija posao za preduzetnike nije ni otpočela.
Gospodine ministre, red bi bio da izađete za ovu govornicu i da kažete razloge koji su doveli do toga da Agencija ne sprovodi zakon. Vi ste nadležni za rad te agencije, zato što ste drugostepeni organ za rešenja koja izda ova agencija, pa me interesuje, ko je odgovoran za zakon koji ova skupštinska većina izglasa, za zakon za koji ste vi direktno bili zaduženi da sprovodite i zašto se taj zakon nije sproveo.
Zašto sada, recimo, pravna lica mogu da budu i brisana iz registra odredbama ovog zakona, a preduzetnici po istim odredbama istog ovog zakona neće biti brisani. Ko je preduzetnicima produžio taj rok? Postoji uredba Vlade Republike Srbije i ako postoji ta uredba, onda se postavlja pitanje zašto mi onda postojimo, zašto nije ovo ranije bilo u proceduri. Još kada je ta agencija počela sa svojim radom i tada je bilo evidentno da ne može da ispoštuje zakon.
Znači, trebalo je još tada da predložite Skupštini možda i samo jednim članom od kada počinje primena zakona, ništa više. Čekali smo pet meseci da vidimo da zakon ne može da bude sproveden, neko ga je kršio, neko treba da odgovara za to, zato što je zakon kršen, a sada, gospodine ministre, izađite za ovu govornicu i recite nam ko je odgovoran za nepostupanje po jednom zakonu koji je navodno trebalo da uredi kompletnu materiju. A ipak je reč o ozbiljnom pitanju, ipak je reč o privrednim subjektima koji pune budžet Republike Srbije na ovaj ili onaj način, a da li kroz poreze na dodatu vrednost, da li kroz poreze na dohodak građana, da li kroz doprinose za PIO.
Znači, čitav jedan sistem se sada našao u pravnoj praznini. Na osnovu kojih rešenja sada uopšte rade preduzetnici? Na osnovu starih, ali ne u skladu sa važećim zakonom, što znači da bukvalno svaki tržišni inspektor sada može da zabrani rad tom privrednom subjektu. Može, osim ako ministar kao drugostepeni organ ne poništi to rešenje. Ne može, samo može da ga briše? Dobro, dakle, dok ne dobije validno rešenje ne može da se briše, ali nije postupio po odredbama ovog zakona.
Ne plašim narod, gospodine ministre, nego pričam onakve posledice kakve mogu da budu ako se ovaj zakon sprovodi. Problem je u tome što se zakon ne sprovodi.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić, a neka se pripremi narodni poslanik Miljko Četrović, pa Božidar Koprivica.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema sumnje da je bilo neophodno da se u Srbiji stvori jedinstvena, centralizovana i ažurna elektronska baza podataka o svim privrednim subjektima u Srbiji, jer je potpuno bilo jasno da organi koji su taj posao vodili, dakle trgovački sud za preduzeća, odnosno organi lokalne samouprave za privatne radnje, taj posao su obavljali dosta aljkavo i dosta neuredno.
Evidencije su bile neažurne, nepotpune, tako da sa tog stanovišta primedbi nema, ali mišljenja sam da se za jedan ovako važan zakon Vlada odlučila dosta brzo, da se poprilično pretrčalo preko ovog problema i da je posledice svega toga ono o čemu je govorio gospodin Arsić, dakle da imamo jednu prazninu, jedan vakuum, prostor u kome se sada treba snaći.
Stvoren je jedan novi organ, a to je Agencije za privredne registre, koja je formirana posebnim zakonom, koja ima u nadležnosti da vodi registar privrednih subjekata, registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, registar finansijskog lizinga i ostale registre u skladu sa zakonom. O agencijama neću da trošim reči. Dakle, stav SRS je oko toga poznat. Mi smo u principu protiv formiranja agencije kao paralelnog organa i pandana nadležnim ministarstvima.
Prva nelogičnost koja se javlja, a viđena je u obrazloženju ovog predloga zakona, jeste ta što se kaže da je ova agencija otpočela rad odmah nakon stupanja na snagu zakona, odnosno da je od 31. decembra 2004. godine počela sa vođenjem registra. Ali, već u sledećem pasusu kažete da se stvara potreba da se taj rok produži s obzirom da je u međuvremenu stupio na snagu Zakon o privrednim društvima, tako da je očigledno da je ovde došlo do nesnalaženja i do jednog pravnog vakuuma, odnosno pravne praznine, a to je sve posledica jednog naopakog načina donošenja zakona u ovoj skupštini.
Mi smo u par navrata imali situaciju da donosimo zakone čiji članovi se usklađuju sa zakonima koji će biti doneti. Znači, jedna apsolutna pravna nelogičnost. Ne može se donositi zakon na osnovu nekog zakona koji će biti donet, već mora da bude usaglašen najpre sa Ustavom Republike Srbije, a onda i sa zakonima koji trenutno važe. To je situacija i sa ovim Zakonom o privrednim registrima, koji se sada usklađuje sa Zakonom o privrednim društvima, koji je naknadno donet.
Takođe, ovaj predlog zakona je pun paušalnih ocena, što se vidi iz obrazloženja Predloga zakona. Ima dosta nesigurnosti predlagača ovog zakonskog predloga i dosta nepotrebnih stavova, o čemu je govorila narodni poslanik Vjerica Radeta. Očigledno je da je ova izmena i dopuna zakona mogla da bude sročena u daleko manjem broju članova, da je trebalo menjati samo suštinske stvari. Ovde se odlučilo da se dosta formalnih stvari menja, što je donekle povećalo obim ovog zakona.
Da ne pričam napamet, daću primer jedne od takvih paušalnih ocena, gde se kaže da će sa registracijom preduzetnika Agencija započeti 31. decembra 2005. godine, jer kažete da je realno očekivati da će Agencija trajno softversko rešenje za registar privrednih subjekata dobiti u novembru. Znači, ovo je jedna krajnje paušalna ocena. Šta znači da je realno očekivati? Realno je očekivati da će naši košarkaši osvojiti zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu, ali to nam ne daje za pravo da na zlatnim medaljama izgraviramo njihova imena, jer šta ako se ta realna očekivanja ne ispune.
Dalje, kada je u pitanju obrazloženje dela Analiza efekata propisa, ima dosta nesigurnosti predlagača, koji kaže da ovaj zakon ne bi trebalo da ima negativne ekonomske efekte, već suprotno, ukoliko efekata bude, da bi oni trebalo da budu pozitivni. To je takođe poprilično paušalna ocena, ali ono što je posebno zabrinjavajuće i gde se zvanična statistika i ovaj zakon baš ne podudaraju, to je povećanje naknada koje subjekti treba da plate prilikom podnošenja zahteva.
To se odnosi na član 77. osnovnog teksta, gde su te naknade povećane za 20% i vi u obrazloženju kažete da to povećanje naknada zapravo ne predstavlja povećanje, već usaglašavanje sa inflacijom od maja 2004. godine do danas – mislim da zvanična statistika kaže da inflacija nije 20%, pa bih vas molio da se ubuduće oko toga dogovarate, a sledi još jedna paušalna ocena - kao i pretpostavljenom inflacijom do kraja 2005. godine.
Još jedna po SRS nepotrebna izmena odnosi se na član 17. osnovnog zakona, koji reguliše da se registraciona prijava podnosi na jeziku i pismu koji su u službenoj upotrebi u Republici Srbiji. Stavom 2. predvideli ste da podnosilac registracione prijave može da registruje poslovno ime ili skraćeno poslovno ime na stranom jeziku koji je u službenoj upotrebi u Evropskoj uniji.
Mislimo da je ovaj stav potpuno nepotreban iz dva razloga. Prvo, donekle predstavlja degradaciju srpskog jezika, a sa druge strane ovom odredbom su diskriminisani ostali veliki svetski jezici, poput recimo ruskog ili kineskog. Zašto se ovde ograničava na jezike Evropske unije?
Ono što je bilo karakteristično za niz prethodnih zakona, to je da se veliki broj nadležnosti ministarstava prebacuje u nadležnost samog ministra. Slučaj je i sa ovim zakonom, gde ste u članu 27. osnovnog teksta poslove koji su bili u nadležnosti ministarstva sada prebacili na ministra za poslove privrede, tako da je on sada taj kome se podnose žalbe.
On je taj koji donosi rešenja po žalbama, dužan je da odlučuje po žalbi, može da donese rešenje koje će zameniti pobijeno rešenje ili odbiti žalbu kao neosnovanu. Stav SRS, generalni stav, jeste da ne treba jednom čoveku davati ta ovlašćenja, šta će raditi ministarstvo ako on stoji iza svega toga. Ovo je generalna primedba i odnosi se na sva ministarstva, jer to nije samo slučaj sa Ministarstvom privrede.
Na kraju bih još dve stvari napomenuo, da se za trenutak vratim na povećanje naknada. Znači, ono iznosi 20% i naknada je sada u visini od 540 dinara do 5.100. Mišljenja samo da je ova naknada previsoka za aktuelni ekonomski trenutak u Srbiji.
Na samom kraju, još jedna primedba, a odnosi se na rok koji je dat organima koji su pre ove agencije vršili upis u registar, dakle, na trgovinske sudove koji su dužni da do 31. decembra 2005. godine dostave agenciji svoju dokumentaciju o privrednim subjektima, a organi lokalne samouprave do 15. jula 2006. godine. Mišljenja smo da je ovaj rok previsok i da se u tom pogledu oslikava nesigurnost predlagača kako će ovaj proces da ide, a i nije precizirano šta ako neko od tih organa koji prethodno obavljaju upis u registar ne izvrši navedene obaveze iz ovog zakona.
Na samom kraju, samo da ponovim ono što su moji prethodnici već rekli. Dakle, SRS neće podržati Predlog ovog zakona. Mišljenja smo da tu materiju treba urediti malo drugačije. Uostalom, ima mnogo važnijih tema u Srbiji koje je trebalo da se nađu pred ovom skupštinom nego što je to Zakon o registraciji privrednih subjekata. Ekonomska situacija u zemlji je jako loša, socijalni položaj građana je iz dana sve gori. To je ono čime bi ova vlada pre svega trebalo da se bavi, a ne mahanjem Studijom izvodljivosti ili nekim povlasticama od SAD.

Zahvaljujem se, gospodine Radiću. Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, kao što ste imali niz prethodnih izmena i dopuna zakona, ovo je izmena i dopuna zakona, a osnovni zakon je donet pre nekoliko meseci. To dokazuje kolika je ozbiljnost i odgovornost predlagača, kompletne i cele Vlade, kada predlaže rešavanje određenih pitanja i određenih sfera života u državi Srbiji.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata je donet neposredno pre nego što je donet Zakon o privrednim društvima.
Kada je donesen Zakon o privrednim društvima, ovde je bila jedna euforija od većine koja podržava Vladu, koja je glasa za ovaj zakon, kako će ovaj zakon, sa svim pratećim zakonima, doneti jedan red u registraciji i u poslovanju privrednih društava, a iz toga i u ovoj sali da će krenuti privredne aktivnosti i da će građani, odnosno radnici Srbije i preduzetnici daleko bolje raditi, daleko bolje zarađivati i bolje živeti.
Nažalost, prošlo je nekoliko meseci i ništa se nije promenilo nabolje, nego nagore, ali zato smo dobili u dnevnom redu da raspravljamo u ovom trenutku o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata.
Svedoci smo i da registracija privrednih društava nije izvršena u rokovima koji su propisani zakonom. Ovde smo čuli, kada je zakon usvajan kao osnovni zakon, o neažurnosti i nesposobnosti trgovinskih sudova da vode registraciju privrednih subjekata, odnosno privrednih društava, a po praksi kako je to umna Evropa, koja nam je sve nametnula preko prethodne i ove vlade, da za to treba da se osnuje posebna agencija, sa posebnim činovnicima koji će raditi i ovaj deo posla.
Ali, nije izvršen ovaj drugi deo posla, kao što sam rekao, ni ovaj, ni onaj drugi oko registracije preduzetnika izgleda nije ni započet. Prošao je ovaj rok 15. mart i onda su se Ministarstvo za privredu i Vlada Srbije setili da treba nešto preduzeti pošto je rok prošao, predložiti izmenu i dopunu zakona od 41 člana. Pored tih izmena i dopuna, jasno se vidi da ovaj posao nije započet, niti je završen, te ima još dosta članova čija izmena i dopuna treba da se vrši.
Cilj svakog zakona, cilj svake pravne norme je da ona bude jasna, precizna i razumljiva, a pogotovo za one na koje se odnosi. Znači, u ovom slučaju, kada je u pitanju ovaj zakon, za privredna društva, za te koji se bave ili vode privredna društva, a i ovaj drugi deo za preduzetnike.
Ovde, u obrazloženju, koje je napisano uz Predlog izmena i dopuna Zakona, kao i usmeno što smo čuli ovde od ministra za privredu i privatizaciju, da ni lokalna samouprava koja je od sada, a i sada će voditi taj posao po predlogu izmene i dopune ovog zakona, i to do 31. decembra 2005. godine umesto 1. marta 2005. godine.
Kako je lokalna samouprava mogla i smela da ovaj posao ne prepusti nadležnoj agenciji, a da Ministarstvo za privredu i privatizaciju ne preduzme odgovarajuće mere. Da li je jača bilo koja lokalna samouprava od Ministarstva za privredu i privatizaciju, i Vlade Republike Srbije i ministra. Izgleda da su jači, kao i da izgleda da su jači ovi koji se zovu udruženja.
Pominjao sam po prethodnoj tački dnevnog reda udruženja industrijalaca, srpskih domaćina, a izgleda da su jači i od Vlade, i od Ministarstva.
Ne mogu to da prihvatim, da udruženja preduzetnika budu jača od Vlade Republike Srbije, a Vlada predstavlja, kao izvršni organ države Srbije, državu Srbiju, a država Srbija srpski narod. Sagledavajući sve ovde što je prethodno rečeno, izmene i dopune zakona imale su kao osnovni cilj produženje samo rokova, a u to udruženje je na neki način i ukomponovano dosta članova izmena i dopuna zakona.
Pošto je ovde ministar i predsednik Narodne skupštine, iskoristiću da ministru za privredu i privatizaciju postavim dva poslanička pitanja. S obzirom da ministar nije u mogućnosti da često bude na Odboru za privatizaciju, ne znam, on će reći da li hoće ili neće, od 1.400, 1.500, ne znam više tačan broj, privatizovanih preduzeća, u mnogima je problem sprovođenje i poštovanje ugovora zaključenog između kupca, odnosno većinskog vlasnika i agencije.
Prevashodni razlog je nepoštovanje odredbi ugovora i to osnovnih odredbi ugovora od strane većinskog vlasnika. Agencija je preduzimala neke korake, ali izgleda da ti koraci nisu u skladu sa ciljem da se ispoštuju striktno bitne odredbe ugovora i da se u rokovima koji su dati po ugovoru preduzmu odgovarajuće zakonske mere da se podnosi tužba za raskid ugovora, pa adekvatno tome i da se vode ti sudski postupci, i da što pre dođe do raskida ugovora i zaštiti imovina tog privrednog subjekta koji je na taj način privatizovan. Takođe, zaštiti, prevashodno, interes radnika, jer oni su najviše ugroženi pri nepoštovanju ugovora od tih kupaca.
Postavljam sledeće pitanje, da ministar kaže, ne mora danas, ali će to biti nužno, u pismenom obliku - koliko je podneto tužbi za raskid ugovora ispred Agencije za privatizaciju, za koje to privredne subjekte, kada su podnete tužbe i u kojoj fazi su sudski postupci? Vrlo je bitno da se vidi da li je ta privatizacija uspešna, kako je ona dala dobro svim tim radnicima privatizovanih preduzeća.
Drugo pitanje: s obzirom da je Vlada Republike Srbije, i ona prethodna, a izgleda i one ranije, donošenjem program za vođenje brige o velikim društvenim preduzećima u Srbiji, imala zadatak da se bavi restrukturiranjem i osposobljavanjem velikih društvenih preduzeća, da li je to 63 ili 67 velikih preduzeća u Srbiji, da li taj program i dalje važi i da li su sva ta velika preduzeća direktno pod patronatom Vlade, odnosno u postupku restrukturiranja i pokušaju njihovog osposobljavanja za rad, i u pripremi za privatizaciju? Pošto ima 63 ili 67 preduzeća, ne bi bilo loše da se navedu sva ta preduzeća.

Pitam ministra da li ste u situaciji da date odgovor na poslanička pitanja odmah? Ako niste, biće formulisano na osnovu stenograma i biće obavezno da ga date onog dana kada bude rasprava u pojedinostima po ovom zakonu. Šta birate od ta dva? Nemojte delimično.
U danu kada bude rasprava u pojedinostima, ne delimičan, nego potpuni odgovor na oba pitanja. Biće poslata tokom sutrašnjeg dana, na osnovu stenograma.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata je pokušaj predlagača da ispravi onaj nakaradni, neizvršivi i neprimenjivi Zakon o registraciji privrednih subjekata, koji su srpski radikali kritikovali tvrdeći da je taj zakon u tom obliku neprimenjiv.
Dakle, Zakon o registraciji privrednih subjekata donet je da bi, navodno, pojednostavio i ubrzao postupak osnivanja privrednih subjekata. Šta se desilo? Upravo suprotno. S obzirom da Agencija za privredne registre nije imala dovoljno obučenih i stručnih radnika za ovaj posao, jer su poslove registracije preduzetnika vršile lokalne samouprave, zakon nije bio izvršiv, na šta smo mi u SRS ozbiljno upozoravali.
Postupak registracije privrednih subjekata, odnosno preduzetnika, odlažete do 31.12.2005. godine, iako je trebalo da otpočne sa 1. martom 2005. godine. Podnosioci prijava za registraciju ne znaju kome da se obrate, s obzirom da se ovaj vaš nakaradni zakon nije mogao primeniti, jer im radnja nije registrovana, iako je prošao rok za registraciju.
Poštovani narodni poslanici, nije tačno da se ovde radi o usaglašavanju sa inflacijom, već se radi o klasičnom povećanju limita i nadoknade potrebne za upis u privredni registar. Članom 10. predlagač ukida ugovor o osnivanju, što je neprihvatljivo, jer ugovor je isto vrsta osnivačkog akta kao i odluka o osnivanju.
Očigledno je da donosite zakone koji su neprimenjivi, koje morate ispravljati više puta da biste ih primenili, ali mi pravnici to dobro znamo, kako je rekao Valtazar Bogišić: "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi". Ni ovim zakonom nećete ništa ispraviti i on neće biti primenjiv.